Пређи на садржај

Култура Киргистана

С Википедије, слободне енциклопедије
Кретање крда коња у Киргистану, 2019

Култура Киргистана има широку мјешавину етничких група и култура, при чему су Киргизи већинска група. Уопштено се сматра да постоји 40 ​​киргиских кланова, које симболизује жуто сунце са 40 зрака у центру заставе. Црвене линије унутар сунца визуелизују круну јурте, традиционалног становања номадских фармера, некада главне популације централноазијске области.[1][2] Доминантна религија Киргистана је сунитски ислам (91%). Руско становништво је руско православно.

Номадизам

[уреди | уреди извор]

Важан аспект историје Киргиза који доминира њеном културом је номадизам: Киргизи су историјски били народ номадских сточара, који су живјели у шаторима званим јурте и проводили љето на пашњацима званим јаилоо. Ови елементи пејзажа су недавно опорављени од совјетизације и трансформисани у туристичке вриједности.[3]

Традиционална кућа

[уреди | уреди извор]
Породица испред јурте.

Киргизи су од почетка сматрани номадима. За своја путовања користили су преносиве куће, зване јурте, кружног облика у плану, и облика „сличног“ на врху; На врху, у средини, има кружни отвор за излаз дима, улаз свјетлости и вентилацију. Ове куће су се користиле на планинама или на ливадама, превозили су се коњима.

Народна ношња

[уреди | уреди извор]

За жене, гардеробу карактеришу дугачке, слојевите хаљине, са дугим раширеним рукавима и високим шеширима. Мушкарци носе бијели шешир са црним везеним дезенима.

Језици Киргистана

[уреди | уреди извор]

Киргишки језик је најраспрострањенији језик у Киргистану. Такође је службени језик Киргиске Републике. Припада турским језицима, писање се заснива на ћириличном писму.

Киргистан је једина бивша совјетска централноазијска република која је почела са два службена језика, у овом случају руским и киргишким. Успостављена је агресивна пост-совјетска кампања како би овај други језик постао службени национални језик у свим комерцијалним и државним употребама до 1997. године; Руски се још увек у великој мјери користи, а не-киргиско становништво, већином не говори киргиски, непријатељски је према насилној киргизификацији.

Киргистан има високу стопу писмености (99%) и снажну традицију образовања свих грађана. Међутим, њен амбициозни програм реструктурирања совјетског образовног система ометају недовољна средства. Похађање школе је обавезно до деветог разреда. Киргишки се све више користи за наставу; прелазак са руског на киргишки био је отежан недостатком уџбеника. Остаје да се види да ли ће руски и даље бити други језик по избору или ће га енглески заменити као лингва франка.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Киргистана
Киргиски студент. Киргистанска етничка група је доминантна у Киргистану.

Године 1992., становништво Киргизије је процјењено на 53% етничких Киргиза, 22% Руса, 14,5% Узбека, 1,9% Татара, 0,5% Украјинаца, популацију кинеских муслимана познатих као Дунган (1%) и малу заједницу Њемаца. Од неког потенцијалног политичког значаја су Ујгури. Та група је бројала само око 36.000 у Киргистану, али је око 185.000 живјело у сусједном Казахстану. Ујгури су такође већинско становништво у кинеској аутономној области Синђанг Ујгур, чија популација има око 24 милиона, која се налази сјевероисточно од Киргистана. У 2010. години, становништво Киргистана је процјењено на пет милиона људи, које чине 65% Киргизи, 14% Узбеци, 13% Руси, а остатак чине мањине.[4]

Религија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Религија Киргистана

Преовлађујућа религија Киргистана је сунизам (91%) и придржава се ханефијске школе мишљења.[5] Руско становништво припада Руској православној цркви. Главне хришћанске цркве су Руска православна и Украјинска православна црква.

Током совјетске ере промовисан је државни атеизам. Данас је, међутим, Киргистан секуларна држава иако ислам има све већи утицај у политици.[6] На примјер, било је неколико покушаја да се полигамија декриминализује, као и да званичници путују на хаџ (ходочашће у Меку) као под порезом изузети аранжман.[6]

Празници

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Празници у Киргистану

Источник[7]:

Датум Назив Назвив на киргизском језику Напомена
1. јануар Нова година Жаңы жыл ~
7. јануар Божић Иса пайгамбардын туулган күнү По календарю РПЦ
23. фебруар Дан браниоца отаџбине Ата-Журтту коргоочунун күнү ~
8. март Међународни дан жена Эл аралык аялдар күнү ~
21. март Норвруз Нооруз Прољећна равнодневица
1 мај Међународни празник рада 1-май күнү ~
5, мај Дан Устава Конституция күнү ~
9. мај Дан побједе Жеңиш күнү ~
31. август Дан независности Эгемендүүлүк күнү ~
Датум празника се одређује према лунарном календару Празник кршења поста Орозо айт
Датум празника се одређује према лунарном календару Курбан-бајрам Курман айт
7-8. новембар Дани историје и сјећања на претке Тарыхы жана ата-бабалар мурасы күндөр

Музика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Музика Киргистана
Комуз на поштанској марки у Киргистану
Комуз на поштанској марки у Киргистану
Група киргиских музичара свира у Караколу.

Традиционалну киргистанску музику карактерише употреба широких и оштрих нота, са истакнутим руским елементима. Народна музика

Музичка ујметност Киргистана потиче из културе древних средњоазијских племена, која су до почетка 16. вијека формирана у киргистанску нацију. Најпопуларнији музички инструмент је комуз са три жице, направљен је од дрвета и свира се прстима, без гудала. Његов звук је сличан звуку гитаре. Популарни су двожични кијак и јеврејска харфа од трске - темир уз комуз, у неким земљама позната и као харфа на уста и дрвена - жигач уз комуз.

Умјетност у Киргистану

[уреди | уреди извор]

Књижевност

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Књижевност у Киргистану
Канеш Јусупов, истакнути киргишки писац, у свом дому у селу Ечки-Баши, Наринска област, 2012.

Киргишка књижевност се развијала и ширила током много вијекова, иако, због номадског начина живота киргиског народа, није увек имала писани облик. Раније већина становништва није била учена да чита и пише, а пјесници (звали су их акини) путовали су из једног села у друго, дјелећи своју креативност са људима.

Еп о Манасу је усмено пренесена епска пјесма коју је испричао манаскис, а име је истоименог епског јунака. Пјесма, са близу пола милиона стихова, двадесет пута је дужа од Хомерове Одисеје и један је од најдужих епова на свијету. То је родољубиво дјело које приповједа о подвизима Манаса и његових потомака и сљедбеника, који су се, по предању, у 9. вијеку борили против Кинеза и Калмика за очување независности Киргизије.

Чингиз Ајтматов се често назива националним писцем Киргизије. Кенеш Јусупов и Касимали Јантошев су такође истакнути киргиски писци. Јантошевов роман Канибек сматра се једним од најпопуларнијих романа у Киргистану.

Позориште и циркус

[уреди | уреди извор]

Позоришта и умјетничке школе су веома цијењене и цвјетају у Киргистану. Ученици се уче плесу, глуми, музици, режији; Редовно се одржавају разне представе. Киргиско државно позориште опере и балета названо по Абдиласу Малдибајеву – основано је 1926. године као образовно позориште. Почетак професионалне позоришне умјетности Киргистана сматра се 1926. године, када је основан први музичко-драмски студио у граду Фрунзе (данас Бишкек). Садашња зграда позоришта изграђена је 1955. године, гдје се и данас редовно одржавају представе. На основу овог студија 7. новембра 1930. године основано је Киргиско државно позориште, којим су се углавном бавили представници круга умјетника. Киргиско музичко-драмско позориште је 17. августа 1942. године реорганизовано у Киргиско државно позориште опере и балета.

Ош академско музичко драмско позориште названо по Бабиру је најстарије позориште у Киргистану. Основано 1914. године, позориште је поставило многе позоришне и музичке представе на узбечком језику и подржава развој позоришта и музике у региону.

Киргишка државна филхармонија названа по Т. Сатигиланову - на тргу испред Филхармоније налази се статуа сове Манаса, око ње су бисте познатих приповедача и пјесника, који представљају богату музичку историју Киргистана. Сама филхармонија је добила име у част једног од најпознатијих музичара и пјесника Киргизије, Токтагула Сатиљанова. Овдје можете уживати у наступу најбољих киргиских и страних музичара.[8]

Наринско регионално академско позориште по имену М. Рискулов - 1935. године створена су мала позоришта колективних фарми и државних фарми, која су постала основа за стварање регионалног позоришта. Године 1939., послије деценије киргишке књижевности и умјетности, у Москви су уједињена позоришта Жумгалског и Наринског округа и основано Наринско регионално драмско позориште. Године 2008. добио је статус "академског позоришта".

Киргиско национално академско драмско позориште названо по Т. Абдимоминову - 2. новембар 1926. године сматра се почетком позоришта. Од тада, Киргиско драмско позориште је поставило око 500 представа по дјелима свјетских драмских писаца и киргишких националних аутора.

Киргиски државни циркус је једна од многих атракција у Бишкеку. Саградили су је 1976. године познати архитекти Л. Сегал, Б. Шарден, А. Нежурин и изграђен је по пројекту Д. Леонтовича. Установа је отворена иницијативом и средствима локалне власти. Киргиски умјетници су први наступ у новој згради имали 1978. године. Тренутно циркус активно приказује наступе, понекад уз учешће свјетских звезда.

Б. Киргиско државно омладинско позориште Кидикејева основано је крајем 20-их година прошлог вијека. У овом позоришту, са 14 година, први пут је звијезда киргишке националне естраде и кинематографије 20. вијека Бакен Кидикејева одиграла улогу Лауренсије у драми Лопеа де Веге и постала позната.

Кинематографија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Кинематографија Киргистана

Рођендан киргиске кинематографије сматра се 17. новембар 1941. године, када је потписан декрет о стварању Фрунзе филмског студија, касније преименованог у студио Киргизфилм[9] Први киргиски филм у боји снимљен је 1955. године и звао се „Салтанат“[10]/

Признати мајстори киргишке филмске класике су глумци Муратбек Рискулов, Болот Беишеналијев, Татибу Турсунбајева, Сујменкул Чокморов, Журахон Рахмонов, редитељи Толомуш Окејев[тражи се извор], Генадиј Базаров, Болот Шамшијев и Алгимантис. Захваљујући делима кинематографских мајстора, седамдесетих година прошлог вијека настало је „киргишко чудо“.[11], Геннадий Базаров, Болот Шамшиев и Альгимантис Видугирис. Благодаря произведениям мастеров кинематографа в 1970-е годы возникло «киргизское чудо».[12]

Фонд за развој биоскопа, заједно са филмским студијом Киргизфилм по имену Т. Окејев, саставио је филмску колекцију „Киргиско чудо“ са десет филмова:[13]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Умјетност киргиских тепиха од филца

[уреди | уреди извор]
Киргиски ширдак филцани теписи

Традиционално произведени филцани теписи су једна од најистакнутијих умјетности киргиског народа и саставни дио њиховог културног наслеђа.[14] Првобитно направљена од стране номадских земљорадничких племена да би се користила као грађевински материјал и декорација њихових покретних станова, јурте, Киргистанке и даље производе широк спектар текстила, углавном од вуне локалних оваца. Древни узорци су данас прилагођени туристичком и извозном тржишту, али то је и даље жива традиција, јер већина кућа садржи ручно рађене ћилиме или филцане ћилиме, а најпознатији су Ала-кијиз и Ширдак стил производње, који такође именује ћилиме. Јастуци од филцаног ширдака се обично праве у паровима сјенки, они се могу видјети на свакој столици, прекривајући сједиште. Данас се филцани теписи израђују ручно у двије провинције Киргизије: Нарин и Исик-кул.[15]

Туш кијиз су велике, детаљно извезене зидне завјесе, традиционално направљене у Киргистану и Казахстану, од стране старијих жена у знак сјећања на брак сина или ћерке.

Калпаци су киргиски национални шешир, такође скоро увјек направљен од филца.

Боје и дизајни су одабрани да симболизују киргистанску традицију и сеоски живот. Цвијеће, биљке, животиње, стилизовани рогови, национални дизајн и амблеми киргиског живота често се налазе у овим китњастим и шареним везовима. Дизајни су понекад датирани и потписани од стране умјетника по завршетку рада, за који могу потрајати године. ТТуш кијиз је окачен у јурти, изнад брачне постеље пара, и симболизује њихов понос на њихову киргиску традицију.

Кухиња

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Кухиња Киргистана
Здробљено месо за бешбармак

Киргистанска кухиња одражава више од 80 етничких група и националности које чине ово друштво, као и његову древну историју номадских сточара. Кухиња Киргистана је по много чему слична оној њених сусједа. Традиционална киргишка храна се врти око овчећег и коњског меса, као и разних млијечних производа. Оброци су припремљени са мало зачина и тјестенина од хљеба или пшеничног брашна; међутим, пиринач, у облику плова, такође је нашао своје мјесто. Технике кувања и главни састојци били су под јаким утицајем номадског начина живота нације.[16] Дакле, већина техника кувања доприноси дугорочном очувању хране. Овчетина (јагњетина) је омиљено месо, иако многи Киргизи не могу да га приуште редовно.

Киргистан је дом многих различитих националности и њихових различитих кухиња. У већим градовима, као што су Бишкек, Ош, Џалалабад и Каракол, могу се наћи разне националне и интернационалне кухиње. На путу и ​​у селима, кухиња обично буду стандардна киргистанска јела, обилно зачињена уљем или овчијом лојем, која локално становништво сматра и укусном и здравом.

Најпознатија јела киргишке културе су: пилав (пиринач са јагњетином или говедином), биш пармак (тјестенина са коњским месом) или манти (месо умотано у тијесто) Пилав (палу) је национално јело у Киргистану. Зелени чај се сматра националним пићем. Већина традиционалних јела се једе рукама, иако неки тренутно користе прибор за јело.

Традиција

[уреди | уреди извор]

Незаконита, али и даље практикована, је традиција киднаповања невјесте.[17] У почетку, у земљи у којој су уговорени бракови били уобичајени, младожења је извршио споразумно киднаповање са младом којом је желио да се ожени ако није могао да плати цијену или се њена породица противила вјенчању.[18] С друге стране, неке од ових отмица више нису споразумне, већ су стварне отмице.[19]

References

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thomas, Alun (2019). Nomads and Soviet Rule: Central Asia under Lenin and Stalin (Paperback изд.). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1350143685. 
  2. ^ Edgar, Adrienne (2004). Tribal Nation. Princeton, NJ: Princeton University Press. стр. 296. ISBN 978-0-691-11775-1. 
  3. ^ http://www.cbtkyrgyzstan.kg/index.php/en/kyrgyzstan/priroda/zhajloo Jailoo no site da Agência de Turismo do Quirguistão] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2013)
  4. ^ Saiba mais sobre o Quirguistão - O Estado de S.Paulo, 8 de abril de 2010 (visitado em 9-4-2010)
  5. ^ http://www.canadiancontent.net/profiles/Kyrgyzstan.html Шаблон:Https://web.archive.org/web/20100626075350/http://www.canadiancontent.net/profiles/Kyrgyzstan.html
  6. ^ а б http://www.isn.ethz.ch/news/sw/details.cfm?ID=18147 Шаблон:Https://web.archive.org/web/20080316223224/http://www.isn.ethz.ch/news/sw/details.cfm?ID=18147
  7. ^ Статья 113 Трудового Кодекса Кыргызской Республики
  8. ^ https://www.advantour.com/rus/kyrgyzstan/culture.htm Культура Кыргызстана
  9. ^ Илья Каримджанов (2011-11-17). „Кинематографисты возложили цветы к памятнику Чингизу Айтматову и Манасу Великодушному”. K-News. Архивирано из оригинала 2012-12-12. г. Приступљено 2012-10-02. 
  10. ^ „А что вы знаете о кыргызском кино?”. Вечерний Бишкек. 2012-04-23. Архивирано из оригинала 2012-12-12. г. Приступљено 2012-09-28. 
  11. ^ Назира Раимкулова (2012-01-30). „Слабая сила искусства”. Вечерний Бишкек. Приступљено 2012-09-28.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  12. ^ Зейнет Турарбеккызы. „Киргизское кино”. То4ka-Treff. Приступљено 2012-10-02.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  13. ^ „Презентация DVD коллекции «Кыргызское чудо»”. Фонд развития кинематографа. 2012-10-02. Архивирано из оригинала 2012-12-12. г. Приступљено 2012-09-28. 
  14. ^ „Ala-kiyiz and Shyrdak, art of Kyrgyz traditional felt carpets | Silk Roads Programme”. en.unesco.org. Приступљено 2022-12-11. 
  15. ^ Chochunbaeva, Dinara (2019-09-14). „Shyrdak: A sunny day in Kyrgyzstan | Garland Magazine”. garlandmag.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-11. 
  16. ^ http://www.kyrgyzstan.orexca.com/culture_kyrgyzstan.shtml
  17. ^ http://www.universalhumanrightsindex.org/documents/827/429/document/es/pdf/text.pdf
  18. ^ Human Rights Watch Report "Reconciled to Violence: State Failure to Stop Domestic Abuse and Abduction of Women in Kyrgyzstan" published September . 18  (9):.
  19. ^ http://www.pbs.org/frontlineworld/stories/kyrgyzstan/thestory.html

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Киргизский театр: очерк истории. Москва: Искусство. Львов Н.И. 1953. стр. 129. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Култура_Киргистана&oldid=28534920”