Пређи на садржај

Музичка школа „Коста Манојловић” Земун

С Википедије, слободне енциклопедије
Улазни део зграде Музичке школе Коста Манојловић, Земун.
Велика концертна сала Музичке школе Коста Манојловић, Земун.
Са завршног концерта вртића и забавишта Музичке школе Коста Манојловић одржаног у Земуну, у Дому ваздухопловства 6. јуна 2012.

Музичка школа „Коста Манојловић“ налази се у Земуну у Немањиној улици број 9. Школа је једна од највећих музичких школа у Србији.[1][2] Добила је име по Кости Манојловићу,[3] познатом српском композитору, музикологу, првом ректору и оснивачу Музичке академије у Београду. Ученици и педагози ове школе постижу изузетне успехе[тражи се извор] на бројним музичким такмичењима у Србији и иностранству, што установу сврстава у сам врх музичког школства у Србији. Сваког 4. децембра школа слави рођендан - дан рођења Косте Манојловића.

Историјат школе

[уреди | уреди извор]

Почетак рада школе везан је за 1. септембар 1939[тражи се извор] године и за Музичку школу „Станковић“ из Београда, чија је она била издвојено одељење. Одељење је створено: „Како би се земунским ученицима олакшало похађање музичке школе“.

Настава се прво одвијала на првом спрату приватног трособног стана, у Светосавској улици бр. 23 у Земуну, под скромним и тешким условима. Вођење одсека поверено је др Људевиту Кишу (Сомбор 1900. - Будимпешта 1982), искусном и квалитетном музичком педагогу, који је у школи предавао клавир. Овај изузетни музичар био је уједно и први директор школе. У првој наставној години (1939/1940) било је 42 ђака (29 клавириста, 10 виолиниста, 1 виолончелиста и 2 соло певача).

Тек 1949. године школа је постала редовна шестогодишња школа, a 1954, на предлог хонорарног професора флауте Војислава Вокија Костића, школа добија назив Коста Манојловић.

Просторије зграде Дома културе (данашњи Дом спортова „Пинки“) биле су ново седиште школе 1957. године. Брзо је постала носилац културног живота Земуна, те од 1961. године бива организатор чувених концерата који су имали заједнички назив Земунске музичке вечери, на којима су наступала најпозната имена класичне музике.

Пошто је 1970. Дом културе порушен, а на његовом месту изграђен данашњи Пинки, школа је добила нову локацију и нову зграду. Са радом је отпочела 6. фебруара 1971. године.

Захваљујући високом професионалним нивоу, изванредним резултатима и несебичном ангажовању колектива, 1. децембра 1979. године школа прераста у средњу музичку школу.

Две године касније, 1981, школи Манојловић се припаја специјално одељење Музичке школе дома за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић - једина модерна и опремљена музичка школа на територији Србије за слабовиду и слепу децу која поседује неопходну опрему за штампање нота на Брајевом писму.[4]

Ово одељење образује ученике:

Три образовна циклуса МШ „Коста Манојловић“

[уреди | уреди извор]
Амблем Музичке школе Коста Манојловић, Земун.
1. предшколско образовање
- музички вртић
- музичко забавиште
- припремни предшколски програм
2. основно музичко образовање[5] и
3. средње музичко образовање[6]

Седам одсека школе

[уреди | уреди извор]

Рад у школи одвија се на 7 одсека:

  1. клавирски
  2. гудачки
  3. дувачки
  4. соло-певање
  5. хармоника
  6. гитара и
  7. музичка продукција и снимање звука.
  • Музичка школа „Коста Манојловић“ је јединствена средњошколска институција која од 2004. године на посебном одсеку образује ученике за профил дизајнер звука, који је дефицитаран код нас. За те сврхе, школа поседује професионалан тонски студио са рачунарима и свом потребном пратећом опремом. Студо је повезан са концертном салом, што даје огромне могућности снимања у документационе, едукативне и издавачке сврхе.

Музичка продукција и снимање звука

[уреди | уреди извор]
Контролна соба тонског студија.
Дизајнер звука у тонском студију за микспултом.

Музичка продукција и снимање звука је новоотворени одсек 2004. године при јединственој средњошколској институцији, у Музичкој школи Коста Манојловић,[7] која на посебном одсеку образује ученике за образовни профил Дизајнер звука (енгл. Sound designer),[8][9] који је дефицитаран код нас.

Мали аудио миксер.

Ученици овог одсека похађају и новоуведене предмете као што су Савремене хармоније са импровизацијом и оркестрацијом и Савремене MIDI композиције и продукције, што доводи до осавремењивања већ постојећих теоријских предмета у музичкој школи.

Одсек Музичке продукције и снимања звука обуку ученика врши у професионаланом тонском студију са режијским столом, висококвалитетним микрофонима, двоканалним и осмоканалним магнетофоном, умреженим рачунарима, синтисајзерима, великом библиотеком музичких фонтова и програма и свом потребном пратећом и неопходном опремом.

Студо је повезан са концертном салом школе у којој се налазе два клавира, што даје огромне могућности снимања солистичке и камерне музике у документационе, едукативне и издавачке сврхе.

У малом студију могућа су наснимавања свих врста.

Sennheiser микрофон за снимање.

Свршене ученицике одсека за Музичку продукцију и снимање звука чека читава лепеза послова које могу обављати. Поменимо само неке:

Друштва која делују при школи

[уреди | уреди извор]

Под окриљем школе делују следећа друштва:

Директори школе од отварања до данас

[уреди | уреди извор]
од до директор школе
1. септембар 1939. 1941. др Људевит Киш
1942. 20. август 1948. Алексеј Гринков
21. август 1948. 30. септембар 1948. Јован Маринковић, в.д.
1. октобар 1948. 24. децембар 1948. Лео Кофман, в.д.
25. децембар 1948. 30. април 1951. Марија Кофман
1. мај 1951. 14. новембар 1951. Даринка Жига, в.д.
15. новембар 1951. 28. фебруар 1954. Зора Костић
1. март 1954. 14. септембар 1957. Павле Јанковић
15. септембар 1957. 31. октобар 1957. Даница Туцаковић, в.д.
1. новембар 1957. 31. мај 1963. Бојана Ристић
1. јуни 1963. 30. септембар 1963. Јованка Петровић, в.д.
1. октобар 1963. 31. август 1976. Мирослав Вукајловић
1. септембар 1976. 30. септембар 1977. Томислав Братић
1. октобар 1977. 14. фебруар 1978. Зора Костић, в.д.
15. фебруар 1978. 31. март 1978. Душанка Стојиљковић, в.д.
1. април 1978. 14. август 1982. Предраг Андровић
15. август 1982. 20. мај 1995. Дејан Марковић
21. мај 1995. 8. јун 2014. Мила Лацковић
9. јун 2014. 26. август Синиша Радојчић, в.д.
27. август 2014. 12. јули 2015. Мирјана Михаиловић
13. јул 2015. 13. јануар 2016. Наталија Милојевић, в.д.
14. јануар 2016. 17. јун 2018. Наталија Милојевић
18. јун 2018. до данас Зорица Вукосављевић

Некадашњи ученици школе

[уреди | уреди извор]

Многи бивши ученици школе данас су реномирани уметници. Поменимо само неке од њих:

Професори школе као аутори музичких уџбеника и издавачи

[уреди | уреди извор]

Овде је дат списак имена професора који су радили у школи од њеног настанка до данас и који су вредно стварали педагошку инструктивну музичку литературу и тиме доприносили обогаћењу наставног процеса свог инструмента, обезбедивши тако неопходну литературу за рад.

  • Миливоје Ивановић, проф. виолине. Издао је више од 200 наслова и тиме ублажио несташицу нотног материјала дуги низ година, која је врло отежавала рад у музичким школама.
  • Дејан Марковић, проф. виолине и бивши директор школе. Написао је и објавио 5 уџбеника за свој инструмент. Школе се и данас користе у настави виолине.
  • Радивој Лазић,[17] проф. кларинета, педагошки саветник. Написао је 30-ак књига за кларинет, а објавио 23. Четири школе за кларинет и многе збирке комада се обилато користе у настави кларинета, а комади на концертним подијумима, као и на домаћим и на међународним такмичењима кларинетиста. Клавирску пратњу и оркестрацију композиција урадио је композитор и проф. Властимир Перичић.
  • Зоран Ракић, проф. хармонике. Написао је 6 уџбеника за хармонику и Збирку етида за средњу музичку школу, које су веома добро прихваћени од стране колега.
  • Зоран Миленковић, проф. виолине. Повремено је давао своје инструктивне композиције за виолину ученицима да их свирају. Није познато да ли их је објавио.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Портал музичких школа Србије”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  2. ^ „Све музичке и балетске школе Србије”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  3. ^ „Коста Манојловић (1890—1949)”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  4. ^ „Одељење за слепе и слабовиде ученике”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  5. ^ OМШ Коста Манојловић, основно музичко образовање Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2010)
  6. ^ СМШ Коста Манојловић, средње музичко образовање Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2010)
  7. ^ Музичка школа Коста Манојловић, Музичка продукција и снимање звука Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2011),
  8. ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  9. ^ „Sound designer”. Приступљено 13. 4. 2013. 
  10. ^ „Миодраг Азањац”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  11. ^ Асоцијација флаутиста Србије. Архивирано из оригинала 29. 09. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  12. ^ Александар Сердар, пијаниста, концертант светског реномеа
  13. ^ „Стефан Миленковић, званични сајт. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  14. ^ „Official website of Nemanja Radulovic. Приступљено 13. 4. 2013. 
  15. ^ „Маја Богдановић, званични сајт. Приступљено 13. 4. 2013. 
  16. ^ „Давид Бижић - званични сајт. Приступљено 13. 4. 2013. 
  17. ^ „Радивој Лазић”. Приступљено 13. 4. 2013. , Инструктивна литература за кларинет

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]