Некропола са стећцима Борак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Некропола са стећцима Борак (Хан-стјенички плато), Бурати

Некропола са стећцима Борак се налази на узвишењу Борак, поред села Бурати, на надморској висини од 140m. Десно од магистралног пута Соколац-Рогатица. Национални споменик налази се на локацији која обухвата Крамер село, општина Рогатица. На некрополи је евидентирано видљивих 212 стећака, од чега је већи број оријентисаних у правцу исток-запад, а мањи у правцу сјевер-југ.

Историјат[уреди]

Не постоји довољно података који би осветлили политичке и друштвене прилике овог краја током периода средњег века. На основу остатака материјалних културних добара може да се закључи да је у Рогатици, у средњем вијеку, постојало насеље. На то наводе двије значајне чињенице, а то су: траса старог дубровачког средњовјековног пута из Дубровника у Сребреницу, која је ишла преко Рогатице, и остаци утврђења које и данас постоји у близини самог мјеста. У докуменатуДубровачкога архива постоје подаци да је Рогатица у XIV и XV вијеку била центар богатог сточарског краја, који је Дубровник снадбјевао стоком. У то вријеме Рогатица је била везана за утврђење Борач, и за његове господаре Радиновиће, односно Павловиће. Прва и старија тврђава је била на супротној страни Месића, између данашњих села Борача и Бричигова, гдје се и данас виде остаци тврђаве.[1] У временском периоду од 1417. па све до 1436. године Борач је постао веома важно одредиште каравана. Наводи се да је привлачило трговце, не само као главни град Павловића већ и као погодна етапна тачка за сјевероисточну Босну. Дубровачки пут се код Горажда одвајао и спуштао у Борач, а одатле је водио даље у Сребрницу и Зворник. Преко Борача су пролазили и трговци који су из долине Лима ишли за предио Врхбосне.[1] Када се Сребреница 1411. године нашла у посједу српске државе, Борач је постао погранични град. Дубровачка влада налаже својим трговцима да сву робу, одређену за Сребреницу и Зворник, растоваре у Борачу, на граници српске државе, и да ту чекају да се смире спорови настали око границе.

Стећци[уреди]

Појавом првих рудника и градова у средњовјековној Босни остварили су се сви предуслови за појаву стећака на овим просторима. Стећци, као нови начин обиљежавања гробова, у Европи почиње нешто раније (XII и XIII вијек). Средњовјековни камени надгробни споменици карактеристични су за подручје старе Босанске државе. Стећци се јављају као дио непрекинутог сепулкралног континуитета на босанском подручју чији коријени сежу дубоко у праисторијско вријеме. Стећци су раширени по читавој Босни и Херцеговини (осим Посавине и западног дијела Босанске крајине). Према свједочанствима натписа називи који се паралелно користе за стећке су: билиг, кäм, зламен, кућа,старе гробнице, каурско гробље, дивовско камење. Име сећак долази од његове главне намјене да стоји изнад гроба као споменик, партицип глагола стајати — стојећи или, како се раније говорило стећи.

Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови[уреди]

Дирекција Земаљског музеја из Сарајева је 50-тих година XX вијека започела истраживања некропола са стећцима. На локалитету Борак утврђено је да се налази око 150 стећака, од чега 110 сандука и око 40 сљемењака. Исто тако наводе да су стећци добро обрађени, али да су свега украшена 3 примјерка. Од тога један сандук и два сљемењака. Мотиви на њима су: полумјесец, розета, рука са мачем и представе пса, срне, човјека и медвједа.[1]

Садашње стање локалитета Борак[уреди]

Задњи увид вршен је 2008. године када је установљено следеће стање:

  • пребројано је укупно 214 видљивих стећака, а према конфигурацији терена да се закључити да би њихов број могао бити и већи;
  • на већини стећака присутни су биљни организми, углавном лишајеви и маховина који разарају структуру камена, а засути су и лишћем (стећци су смјештени у младој храстовини);
  • већини стећака није било могуће узети димензије, јер су дјелимично или у потпуности утонули и јако обрасли маховином;
  • испод великог броја стећака примјећене су ископане рупе, које је вјероватно начинило разно звјериње, те су стећци и на тај начин угрожени;
  • евидентирано укупно 34 сандука, од чега шест високих;
  • већина стећака оријентисана је у правцу исток-запад, а мањи број одступа по правцу сјевер-југ.

Степен заштите[уреди]

Од новембра 2008. године историјско подручје Некропола са стећцима Борак је проглашено националним спомеником од стране Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине.[2]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Ковачевић-Којић, Десанка, Градска насеља средњовјековне Босанске државе, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
  • Анђелић, Павао, Културна историја Босне и Херцеговине од најстаријих времена до почетка турске владавине, Сарајево, 1966.
  • Бешлагић, Шефик, Стећци, Каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 03. 11. 2014. Приступљено 19. 09. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 19. 09. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)