Александар I Павлович — разлика између измена
м попуњавање породичног стабла |
м standardizacija |
||
Ред 54: | Ред 54: | ||
|2= 2. [[Павле I Петрович]] |
|2= 2. [[Павле I Петрович]] |
||
|3= 3. [[Марија Фјодоровна (супруга Павла I)|Марија Фјодоровна]] |
|3= 3. [[Марија Фјодоровна (супруга Павла I)|Марија Фјодоровна]] |
||
| 4 = |
| 4 = 4. [[Peter III of Russia]] |
||
| 5 = |
| 5 = 5. [[Catherine II of Russia]] |
||
| 6 = |
| 6 = 6. [[Frederick II Eugene, Duke of Württemberg]] |
||
| 7 = |
| 7 = 7. [[Friederike Dorothea of Brandenburg-Schwedt|Margravine Friederike Dorothea of Brandenburg-Schwedt]] |
||
| 8 = |
| 8 = 8. [[Charles Frederick, Duke of Holstein-Gottorp]] |
||
| 9 = |
| 9 = 9. [[Grand Duchess Anna Petrovna of Russia]] |
||
| 10 = |
| 10 = 10. [[Christian August, Prince of Anhalt-Zerbst]] |
||
| 11 = |
| 11 = 11. [[Johanna Elisabeth of Holstein-Gottorp|Princess Johanna Elisabeth of Holstein-Gottorp]] |
||
| 12 = |
| 12 = 12. [[Karl Alexander, Duke of Württemberg]] |
||
| 13 = |
| 13 = 13. [[Maria Augusta of Thurn and Taxis]] |
||
| 14 = |
| 14 = 14. [[Margrave Frederick William of Brandenburg-Schwedt]] |
||
| 15 = |
| 15 = 15. [[Sophia Dorothea of Prussia]] |
||
| 16 = 16. [[Frederick IV, Duke of Holstein-Gottorp]] |
| 16 = 16. [[Frederick IV, Duke of Holstein-Gottorp]] |
||
| 17 = 17. [[Hedvig Sophia of Sweden|Princess Hedvig Sophia of Sweden]] |
| 17 = 17. [[Hedvig Sophia of Sweden|Princess Hedvig Sophia of Sweden]] |
||
Ред 79: | Ред 79: | ||
| 27 = 27. Princess Maria Ludovika of Lobkowicz |
| 27 = 27. Princess Maria Ludovika of Lobkowicz |
||
| 28 = 28. [[Philip William, Margrave of Brandenburg-Schwedt]] |
| 28 = 28. [[Philip William, Margrave of Brandenburg-Schwedt]] |
||
| 29 = 29. [[ |
| 29 = 29. [[Johanna Charlotte of Anhalt-Dessau]] |
||
| 30 = 30. [[Frederick William I of Prussia]] |
| 30 = 30. [[Frederick William I of Prussia]] |
||
| 31 = 31. [[Sophia Dorothea of Hanover|Princess Sophia Dorothea of Hanover]] |
| 31 = 31. [[Sophia Dorothea of Hanover|Princess Sophia Dorothea of Hanover]] |
Верзија на датум 11. јануар 2017. у 13:40
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеа, пребацивање у перфекат. |
Александар I Павлович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. децембар 1777. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 1. децембар 1825.47 год.) ( |
Место смрти | Таганрог, Руска Империја |
Породица | |
Супружник | Elizabeth Alexeievna |
Потомство | Grand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Nikolai Lukash |
Родитељи | Павле I Петрович Марија Фјодоровна |
Династија | Романов |
император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1801 — 1825. |
Претходник | Павле I Петрович |
Наследник | Николај I Павлович |
Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; Санкт Петербург, 23. децембар 1777 — Таганрог, 1. децембар 1825) био је руски император који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије.
После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.
На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.
Унутрашња политика
Ширење Руске Империје
Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.[тражи се извор]
Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I
Петар I Петровић Његош је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и брцки чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. [1]
Породично стабло
Литература
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Аммон Ф. Г. В фаворе у кесаря: Александр I и Аракчеев
Спољашње везе
References
- ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112., 16.8.1804. Цетиње: Светигора.