Пређи на садржај

Милунка Савић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Проширење чланка
Ред 44: Ред 44:
Сахрањена је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], у [[Београд]]у. Њени посмртни остаци пренети су из породичне гробнице<ref name="град" /> у [[Алеја великана на Новом гробљу у Београду|Алеју великана]], 40 година након смрти, 10. новембра 2013. године.<ref>{{cite web|title=Хероина која личи на своју земљу| url = http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/1440788/Хероина+која+личи+на+своју+земљу.html| work = rts.rs| publisher = РТС| accessdate=10. 11. 2013|date=10. 11. 2013}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:463025-Milunka-Savic-sahranjena-u-Aleji-velikana-uz-melodiju-pesme-Tamo-daleko Милунка Савић сахрањена у Алеји великана уз мелодију песме Тамо далеко („Вечерње новости“, 10. новембар 2013)]</ref>{{напомена|У неким медијима стајало је да је већ била сахрањена у Алеји великана уз највеће државне и војне почасти,<ref name="салутирали" /> али се то није догодило. Сахрањена је најпре у породичној гробници, а на њеној сахрани говорили су тада високи официри [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких споменика и ратова<ref name='"власт"' />}}
Сахрањена је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], у [[Београд]]у. Њени посмртни остаци пренети су из породичне гробнице<ref name="град" /> у [[Алеја великана на Новом гробљу у Београду|Алеју великана]], 40 година након смрти, 10. новембра 2013. године.<ref>{{cite web|title=Хероина која личи на своју земљу| url = http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/1440788/Хероина+која+личи+на+своју+земљу.html| work = rts.rs| publisher = РТС| accessdate=10. 11. 2013|date=10. 11. 2013}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:463025-Milunka-Savic-sahranjena-u-Aleji-velikana-uz-melodiju-pesme-Tamo-daleko Милунка Савић сахрањена у Алеји великана уз мелодију песме Тамо далеко („Вечерње новости“, 10. новембар 2013)]</ref>{{напомена|У неким медијима стајало је да је већ била сахрањена у Алеји великана уз највеће државне и војне почасти,<ref name="салутирали" /> али се то није догодило. Сахрањена је најпре у породичној гробници, а на њеној сахрани говорили су тада високи официри [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких споменика и ратова<ref name='"власт"' />}}
Милунка Савић је најодликованија жена Првог светског рата.<ref name="дом">{{cite web|title=У Дому Војске отворена изложба посвећена Милунки Савић| url = http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=5598| work = mod.gov.rs| publisher = Министарство одбране Републике Србије| accessdate=11. 11. 2013|date=25. 9. 2013}}</ref><ref name="хероина" /><ref name="зрењанин">{{cite web|title=Решење о промени назива улице ''Берберска-болница ђ'' у улицу ''Милунка Савић'' у Зрењанину| url = http://www.zrenjanin.rs/userfiles/file/Sednice%20Skupstine/06/24.pdf| work = zrenjanin.rs| publisher = Званична презентација града Зрењанина| accessdate=11. 11. 2013|date=4. 2. 2013}}</ref>
Милунка Савић је најодликованија жена Првог светског рата.<ref name="дом">{{cite web|title=У Дому Војске отворена изложба посвећена Милунки Савић| url = http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=5598| work = mod.gov.rs| publisher = Министарство одбране Републике Србије| accessdate=11. 11. 2013|date=25. 9. 2013}}</ref><ref name="хероина" /><ref name="зрењанин">{{cite web|title=Решење о промени назива улице ''Берберска-болница ђ'' у улицу ''Милунка Савић'' у Зрењанину| url = http://www.zrenjanin.rs/userfiles/file/Sednice%20Skupstine/06/24.pdf| work = zrenjanin.rs| publisher = Званична презентација града Зрењанина| accessdate=11. 11. 2013|date=4. 2. 2013}}</ref>

== O Милунки ==
Балкански народи чувају обичај такозвани ВИРЏИНЕ.У оним породицама у којима нема мушке деце, једна од кћери се заветује да се неће удавати, да ће вршити дужност мушкарца, понашати се у породици као син оца породице и тако овоземаљски живот завршити.Таквих случајева у нас није мали број.Код Арбанаса овај обичај је и данас у поштовању.Пре другог светског рата једна Арбанаска је успела да служи војску у Скопљу и да војне старешине не примете да је тај назови - војник девојка.

Када је 1912, године објавлјена мобилизација за пријављивање добровољаца, у срезу се пријавило око десет хиљада добровољаца.Међу њима је била и Милунка Савић, кћер Раденка и Милице,земљорадника из села Копривице код Биљановца, у месној заједници Ковачи.С обзиром да су многе добровољце војне власти вратиле кућама као малолетне и прекобројне, то су и Милунку вратили поготово када су видели да је девојка.Међутим, Милунка се враћа кући,скраћује косу, облачи мушко одело и одлази код комаданта Дринске дивизије Петра Бојовића и лично га моли да је прими у војску.Овај је то и учинио са извесним оклевањем.Представила се као омладинац Милун.Неки њен први наредник командир дао јој је име Милан и то је име носила кроз све ратове (од 1912, до 1914, год)иако су после рањавања у груди топовским картечом открили тајну да је овај војник девојка звана Милунка.

У балканским ратовима је учествовала на разним фронтовима.Била је одличан бомбаш, те је од првих дана сврстана у бомбашку десетину.Учествовала је у борбама за Скадар.Била је храбра и о њој се у селу причало као о „Раденковом хајдуку”.У борби против Бугара на Црној реци 1916. године заробила је 20 бугарских војника.Милунка је ишла у извидницу и наишла је на ових 20 бугарских војника у рову.Позвала их је да се предају.Но они су обећали предати се, али нису смели, јер су иза њих клечала три бугарска официра са митраљезима.Милунка им је рекла да ће она забављати официре док се они потрбушке не пребаце до српских ровова.Затим је позвала официре и рекла им да би се предала, али то сада не сме већ ће се предати у прво сумрак.Официри су ту с њом о томе разговарали.За то време су бугарски војници отишли и предали се српским предстражама.

Потом је произведена за каплара српске пешадије и одликована Орденом за храброст.

Из балканских ратова Милунка је изашла као резерни пешадијски каплар са свема споменицама - Споменицом 1912, и Споменицом 1913. године и Орденом за Храброст.

Године 1914, се Милунка поново пријављује српској војсци, где добива распоред у II пуку Дринске дивизије, којом је командовао Петар Бојовић, генерал.Он ју је препознао и поново уврстио у редове регуларне војске.У првим данима рата провив Аустро - Угарске Милунка је на положају према Дрини.Имала је тада 24 године.Аустријанци су били тучени.Милунка са српском војском гони аустријске бегунце преко Дрине.У том гоњењу она заробљава 20 аустријских војника.Но нешто касније погађа је топовска граната у главу.Њу пребацују у болницу.Тада је откривена тајна - Милунка више није била Милан већ Милунка.Када се вратила из болнице, поново је рањена сада митраљеским мецима у обе ноге.Сада је лечена, затим послата кући на деветодневно одсуство.Но она се убрзо враћа и ступа у војне редове.

Године 1916, после заустављања бугарске војске Милунка је била рањена и однета у болницу на лечење.Тадају је у болници посетио француски генерал Сарај и предао јој Орден француске легије части.Биће то њој први од три висока француска ордена.Тада је добила и прву Карађорђеву звезду са мачевим, другу ће добити на Солунском фронту када је одликована и произведена и активног пешадијског наредника.

Прешла је албанске врлети, стигла је у Солун и касније отишла у Бизерту на опоравак и лечење.На Солунском фронту видео ју је један од заробљених бугарских официра и почео плакати, што га је жена заробила тврдећи:„Ја сам активни официр, када чују у Бугарској да сам заробљен од стране жене отпустиће ме из војске”.

После доласка у домовину служи као активни наредник на Бањици где упознаје регрута из Босне за кога се удаје.Тај Босанац ратовао је у аустријској војсци.Сада је био у чети Милунке Савић.Она га је због тога прогонила, али се ипак за њега удала.

Са Босанцем је имала три кћери.Рано је остала удовица.Године 1920, је демобилисана.Тада је била резерни наредник српске активне војске, носилац две френцуске Легије части, две Карађорђеве звезде са мачевима, француског Ратног крста са палмама, Ордена та храброст, Медаље за заслуге и Албанске споменице.

Француски адмирал Гепрат је лично предао поклон сат и своју фотографију са посветом „Нареднику краљевско - српске војске Милункуи Савић, каваљеру две француске Легије части,Карађорђеве две звезде и француског Ратног крста са палмама у знак поштовања њене храбрости - Е. ГЕПРАТ, 23 XII 1918,г.”.

Милунка Савић је наш ратник херојских одлика и подвига, понос наше нације, јер је познају по ратовању многи европски ратови.На неком банкету Немци су 1942, године тражили да Милана Недића да доведе Милунку Савић да је виде.Она није хтела доћи.Тучена је и одлежала у затвору на Бањици десет месеци.

Међу нашимбројним женама ратницима Милунка зрачи ненадмашношћу и недостижношћу у темпу и карактеру ратовања у етици служења својој домовини и војничком рату од 7 годнина узастопце.<ref>Тихомир Д. Ђорђевић:РАШКА И ОКОЛИНА,стр 771.Рашка 1987 год.</ref>
[[Корисник:Dragan988|Dragan988]] ([[Разговор са корисником:Dragan988|разговор]]) 16:46, 11. новембар 2019. (CET)


== Ордење ==
== Ордење ==

Верзија на датум 11. новембар 2019. у 17:46

Милунка Савић
Милунка Савић у униформи
Лични подаци
Пуно имеМилунка Савић – Глигоревић
НадимакСрпска Јованка Орлеанка
Датум рођења(1892-06-28)28. јун 1892.
Место рођењаКопривница код Рашке,  Краљевина Србија
Датум смрти5. октобар 1973.(1973-10-05) (81 год.)
Место смртиБеоград,  СФРЈ
Војна каријера
Служба1912 – 1918.
ВојскаВојска Србије
Родпешадија
ЧинНаредник
Учешће у ратовимаБрегалничка битка
Опсада Скадра
Колубарска битка ...
ОдликовањаОрдена Карађорђеве звезде
Орден Легије части (два пута)
Ратни крст са златном палмом
Британски орден Реда св. Михаила и св. Георгија

Милунка Савић–Глигоревић (Копривница, 1890. или 28. јун 1892 — Београд, 5. октобар 1973) била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања.[1] Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.

Биографија

Рођена је 1890. или 28. јуна 1892. године како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина, у селу Копривница код Јошаничке Бање[2][3] у Рашкој, од мајке Данице и оца Раденка, као најстарије дете.[4] Имала је две млађе сестре Миону и Славку и брата Милана.[5][4] Мада је израсла у лепу, стаситу девојку, удаја је није занимала. Када је по објављивању Указа о мобилизацији 30. септембра/3. октобра 1912. године,[4] и дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду. Регистровала се под именом Милун Савић.[6]

У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се као, преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол открило је болничко особље, после рањавања у Брегалничкој бици, скоро годину дана после приступања српској војсци.[7]

У Првом светском рату, такође се пријавила као добровољац. Примили су је Војвода Путник и Краљ Александар - који ју је одредио у Други пук.[8] Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.[7] У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године.[9] Ту се истакла у бици на Кајмакчалану, у окуци Црне реке, када је „гвоздени пук“ био прикључен 122. француској колонијалној дивизији. Тада је заробила 23 бугарска војника.[10]

Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.[11]

Када је 1920. године демобилисана није имала где да станује, па је ноћивала 16 дана у "Прокопу", тражећи намештење и смештај. Петнаест година је радила најтеже и најпрљавије послове. Без школе и самоука, после рата је најпре радила у Босни и Херцеговини, као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи.[12] Удала се 1922. године, за осам година млађег Вељка Глигоровића[13] из Мостара, где су се и упознали, а 1924. добили су ћерку Милену. Усвојила је још три ћерке: Милку, коју је пронашла заборављену на железничкој станици у Сталаћу, Вишњу (1921—2004), своју сестру од ујака, рођену у позним годинама и Зорку, узету из сиротишта на далматинској обали, која је имала хендикеп, пошто је прележала менингитис.[14][5] Вељко је имао посао у пошти. Касније је премештен у Бањалуку. Убрзо је запоставио породицу, а брак је био угашен.[15]

Почетком 1920-их година за заслуге у рату, од државе је добила имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, где је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање, док је брак са Вељком, западао у кризу, тако да је сама подизала четворо деце. Касније, у потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је месецима покушавала да нађе посао. Становала је у Скадарској 33, усред Београда са три кћерке.[16][13]

На иницијативу њених сабораца, од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века.[12][15] Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села.

Између два светска рата су је поштовали широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, а на сусрете с ратним друговима је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.[17]

Након рата, власт јој је 1945. доделила пензију.[15] Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима. 1972. године, Скупштина града Београда доделила јој је једнособан стан у насељу Браће Јерковић,[17] на 4. спрату у згради без лифта. Годину дана касније, након три мождана удара, умрла је штрикајући (према исповести њеног унука) у том стану 5. октобра 1973. године.[9] Породична кућа је продата 1974. године.[18]

Сахрањена је на Новом гробљу, у Београду. Њени посмртни остаци пренети су из породичне гробнице[12] у Алеју великана, 40 година након смрти, 10. новембра 2013. године.[19][20][а] Милунка Савић је најодликованија жена Првог светског рата.[22][9][23]

O Милунки

Балкански народи чувају обичај такозвани ВИРЏИНЕ.У оним породицама у којима нема мушке деце, једна од кћери се заветује да се неће удавати, да ће вршити дужност мушкарца, понашати се у породици као син оца породице и тако овоземаљски живот завршити.Таквих случајева у нас није мали број.Код Арбанаса овај обичај је и данас у поштовању.Пре другог светског рата једна Арбанаска је успела да служи војску у Скопљу и да војне старешине не примете да је тај назови - војник девојка.

Када је 1912, године објавлјена мобилизација за пријављивање добровољаца, у срезу се пријавило око десет хиљада добровољаца.Међу њима је била и Милунка Савић, кћер Раденка и Милице,земљорадника из села Копривице код Биљановца, у месној заједници Ковачи.С обзиром да су многе добровољце војне власти вратиле кућама као малолетне и прекобројне, то су и Милунку вратили поготово када су видели да је девојка.Међутим, Милунка се враћа кући,скраћује косу, облачи мушко одело и одлази код комаданта Дринске дивизије Петра Бојовића и лично га моли да је прими у војску.Овај је то и учинио са извесним оклевањем.Представила се као омладинац Милун.Неки њен први наредник командир дао јој је име Милан и то је име носила кроз све ратове (од 1912, до 1914, год)иако су после рањавања у груди топовским картечом открили тајну да је овај војник девојка звана Милунка.

У балканским ратовима је учествовала на разним фронтовима.Била је одличан бомбаш, те је од првих дана сврстана у бомбашку десетину.Учествовала је у борбама за Скадар.Била је храбра и о њој се у селу причало као о „Раденковом хајдуку”.У борби против Бугара на Црној реци 1916. године заробила је 20 бугарских војника.Милунка је ишла у извидницу и наишла је на ових 20 бугарских војника у рову.Позвала их је да се предају.Но они су обећали предати се, али нису смели, јер су иза њих клечала три бугарска официра са митраљезима.Милунка им је рекла да ће она забављати официре док се они потрбушке не пребаце до српских ровова.Затим је позвала официре и рекла им да би се предала, али то сада не сме већ ће се предати у прво сумрак.Официри су ту с њом о томе разговарали.За то време су бугарски војници отишли и предали се српским предстражама.

Потом је произведена за каплара српске пешадије и одликована Орденом за храброст.

Из балканских ратова Милунка је изашла као резерни пешадијски каплар са свема споменицама - Споменицом 1912, и Споменицом 1913. године и Орденом за Храброст.

Године 1914, се Милунка поново пријављује српској војсци, где добива распоред у II пуку Дринске дивизије, којом је командовао Петар Бојовић, генерал.Он ју је препознао и поново уврстио у редове регуларне војске.У првим данима рата провив Аустро - Угарске Милунка је на положају према Дрини.Имала је тада 24 године.Аустријанци су били тучени.Милунка са српском војском гони аустријске бегунце преко Дрине.У том гоњењу она заробљава 20 аустријских војника.Но нешто касније погађа је топовска граната у главу.Њу пребацују у болницу.Тада је откривена тајна - Милунка више није била Милан већ Милунка.Када се вратила из болнице, поново је рањена сада митраљеским мецима у обе ноге.Сада је лечена, затим послата кући на деветодневно одсуство.Но она се убрзо враћа и ступа у војне редове.

Године 1916, после заустављања бугарске војске Милунка је била рањена и однета у болницу на лечење.Тадају је у болници посетио француски генерал Сарај и предао јој Орден француске легије части.Биће то њој први од три висока француска ордена.Тада је добила и прву Карађорђеву звезду са мачевим, другу ће добити на Солунском фронту када је одликована и произведена и активног пешадијског наредника.

Прешла је албанске врлети, стигла је у Солун и касније отишла у Бизерту на опоравак и лечење.На Солунском фронту видео ју је један од заробљених бугарских официра и почео плакати, што га је жена заробила тврдећи:„Ја сам активни официр, када чују у Бугарској да сам заробљен од стране жене отпустиће ме из војске”.

После доласка у домовину служи као активни наредник на Бањици где упознаје регрута из Босне за кога се удаје.Тај Босанац ратовао је у аустријској војсци.Сада је био у чети Милунке Савић.Она га је због тога прогонила, али се ипак за њега удала.

Са Босанцем је имала три кћери.Рано је остала удовица.Године 1920, је демобилисана.Тада је била резерни наредник српске активне војске, носилац две френцуске Легије части, две Карађорђеве звезде са мачевима, француског Ратног крста са палмама, Ордена та храброст, Медаље за заслуге и Албанске споменице.

Француски адмирал Гепрат је лично предао поклон сат и своју фотографију са посветом „Нареднику краљевско - српске војске Милункуи Савић, каваљеру две француске Легије части,Карађорђеве две звезде и француског Ратног крста са палмама у знак поштовања њене храбрости - Е. ГЕПРАТ, 23 XII 1918,г.”.

Милунка Савић је наш ратник херојских одлика и подвига, понос наше нације, јер је познају по ратовању многи европски ратови.На неком банкету Немци су 1942, године тражили да Милана Недића да доведе Милунку Савић да је виде.Она није хтела доћи.Тучена је и одлежала у затвору на Бањици десет месеци.

Међу нашимбројним женама ратницима Милунка зрачи ненадмашношћу и недостижношћу у темпу и карактеру ратовања у етици служења својој домовини и војничком рату од 7 годнина узастопце.[24] Dragan988 (разговор) 16:46, 11. новембар 2019. (CET)

Ордење

Домаћа одликовања

Одликовања Наредника Милунке Савић [б]
Орден Карађорђеве звезде
Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа Орден Светог Ђорђа Орден Легије части Ратни крст 1914—1918 са златном палмом

Инострана одликовања

У њену част

Основна школа „Милунка Савић“ у Витановцу код Краљева

На њеној бившој кући на Вождовцу, у улици која данас носи њено име постављена је спомен-плоча. У Јошаничкој Бањи је 1995. године[2] подигнут споменик у природној величини, вајара Љубише Манчића.[17][21][в]

Удружње ратних добровољаца 1912—1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Милунку Савић је прогласило за свог почасног члана.[21] Радио телевизија Србије је снимила документарни филм посвећен њој. Ауторка филма је Слађана Зарић, а режисерка Ивана Стивенс. Филм је премијерно приказан октобра 2013.[13] У Дому војске у Београду направљена је и мултимедијална изложба, дело исте ауторке, која је приказана у септембру и октобру 2013. године.[9] [22]

Представа под називом Легија части - Милунка Савић, у режији Миленка Павлова, је премијерно изведена на сцени Академије 28 у Београду 28. јануара 2014. године. Главну женску улогу (Милунку) играла је Злата Нуманагић.

Поред Београда, у њену част, њено име носе улице и у Ваљеву, Зрењанину[23], Јагодини, Краљеву, Косјерићу, Крушевцу,[25] Младеновцу,[26] Нишу, Параћину, Шапцу,[27] Свилајнцу, као и у Степановићеву и Јошаничкој Бањи. Године 2013, у Витановцу, насељеном месту града Краљева, основна школа добила је назив по Милунки Савић.[28][29][30]

Амерички сајт „Listverse” уврстио је Милунку Савић на листу 10 највећих жена које су се бориле у неком од ратова током новије историје.[31]

Фотогалерија

  • Копривница, кућа Милунке Савић
    Копривница, кућа Милунке Савић
  • Гроб у Алеји великана
    Гроб у Алеји великана
  • Поштанска маркица Србије из 2018
    Поштанска маркица Србије из 2018
  • Споменик Милунки Савић у Инђији
    Споменик Милунки Савић у Инђији

Напомене

  1. ^ У неким медијима стајало је да је већ била сахрањена у Алеји великана уз највеће државне и војне почасти,[17] али се то није догодило. Сахрањена је најпре у породичној гробници, а на њеној сахрани говорили су тада високи официри ЈНА и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких споменика и ратова[21]
  2. ^ Споменице и медаље нису укључене.
  3. ^ Према речима њеног унука, приликом постављања спомен-плоче, као и за подизање споменика, породица није консултована, па споменик у Јошаничкој Бањи не личи на Милунку[17]

Референце

  1. ^ Станковић, Бранко (20. 10. 2012). „Квадратура круга”. rts.rs. РТС. Приступљено 10. 11. 2013. 
  2. ^ а б „Јошаничка Бања”. srpskoblago.rs. Српско Благо. 23. 7. 2012. Архивирано из оригинала 15. 3. 2014. г. Приступљено 12. 11. 2013. 
  3. ^ Дом хероине Милунке Савић ниче из корова („Вечерње новости“, 12. новембар 2015)
  4. ^ а б в Пешић, Новица (9. 9. 2013). „Одмена млађем брату”. novosti.rs. Вечере новости. Приступљено 10. 11. 2013. 
  5. ^ а б Ђурић, Антоније (15. 2. 2008). Ђаковац, Александар, ур. „Милункин пут до легенде - Из књиге „Жене Солунци говоре“”. Православље. Београд: СПЦ. 982. ISSN 0555-0114. Приступљено 10. 11. 2013. 
  6. ^ Пешић, Новица (10. 9. 2013). „Одзив као у сватове!”. novosti.rs. Вечерње новости. Приступљено 10. 11. 2013. 
  7. ^ а б Пешић, Новица (19. 11. 2007). „Строј каплара Милунке”. novosti.rs. Вечерње новости. Приступљено 10. 11. 2013. 
  8. ^ "Политика", Београд 12. фебруар 1935. године
  9. ^ а б в г „Милунка Савић, хероина Великог рата”. rts.rs. РТС. 19. 9. 2013. Приступљено 10. 11. 2013. 
  10. ^ Милан Богојевић: Како је Милунка Савић заробила читав вод Бугара („Недељник”, 17. фебруар 2018)
  11. ^ Милунка међу бомбашима („Вечерње новости“, 20. април 2013), приступљено 21. априла 2013.
  12. ^ а б в „Посмртни остаци Милунке Савић положени у Алеју великана”. beograd.rs. Град Београд. 10. 11. 2013. Приступљено 10. 11. 2013. 
  13. ^ а б в Зарић, Слађана (7. 10. 2013). „Милунка Савић – хероина Великог рата”. rts.rs. РТС. Приступљено 10. 11. 2013. 
  14. ^ Пешић, Новица (19. 9. 2013). „Лекција оца Раденка”. novosti.rs. Вечерње новости. Приступљено 10. 11. 2013. 
  15. ^ а б в Лопушина, Марко (12. 3. 2011). „Милунка Савић: Хероина, па чистачица”. novosti.rs. Вечерње новости. Приступљено 10. 11. 2013. 
  16. ^ "Политика", Београд 1935. године
  17. ^ а б в г д Кривокапић, Бранислав (8. 8. 2010). „Пред Милунка су и генерали салутирали”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 10. 11. 2013. 
  18. ^ Кућа Милунке Савић избраздана пукотинама и нагризена влагом („Политика“, 17. новембар 2013)
  19. ^ „Хероина која личи на своју земљу”. rts.rs. РТС. 10. 11. 2013. Приступљено 10. 11. 2013. 
  20. ^ Милунка Савић сахрањена у Алеји великана уз мелодију песме Тамо далеко („Вечерње новости“, 10. новембар 2013)
  21. ^ а б в Пешић, Новица (22. 9. 2013). „Власт огрешила душу”. novosti.rs. Вечерње новости. Приступљено 11. 11. 2013. 
  22. ^ а б „У Дому Војске отворена изложба посвећена Милунки Савић”. mod.gov.rs. Министарство одбране Републике Србије. 25. 9. 2013. Приступљено 11. 11. 2013. 
  23. ^ а б „Решење о промени назива улице Берберска-болница ђ у улицу Милунка Савић у Зрењанину” (PDF). zrenjanin.rs. Званична презентација града Зрењанина. 4. 2. 2013. Приступљено 11. 11. 2013. 
  24. ^ Тихомир Д. Ђорђевић:РАШКА И ОКОЛИНА,стр 771.Рашка 1987 год.
  25. ^ „Нови и стари називи улица”. krusevac.rs. Град Крушевац. 10. 9. 2010. Приступљено 11. 11. 2013. 
  26. ^ „Нови називи улица” (PDF). mladenovac.rs. Градска општина Младеновац. Приступљено 11. 11. 2013. 
  27. ^ „План града”. sabac.org. Град Шабац. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  28. ^ Andrić, V. (3. 7. 2014). „Odbijeni i patrijarh Pavle i Novak Đoković”. Данас. Приступљено 19. 1. 2019. 
  29. ^ Nježić, Tatjana (22. 11. 2015). „ZABORAVLJENA HEROINA Novi detalji iz života Milunke Savić”. Блиц. Приступљено 19. 1. 2019. 
  30. ^ „Oni čuvaju ime Milunke Savić”. krug.rs. 20. 5. 2017. Приступљено 19. 1. 2019. 
  31. ^ Kantor & 24. 10. 2016.

Литература

  • Пантелић, Ивана; Милинковић, Јелена; Шкодрић, Љубинка (2013). Двадесет жена које су обележиле XX век у Србији. Београд: НИН. 
  • Марковић, Жика (1997). Знамените жене Србије; 1 том. Београд: Службени гласник. 
  • Sekulić, Nada (2014). „Zašto su heroine I svetskog rata deo istorije feminizma”. Sarajevske sveske. 43-44. 
  • Kantor, Jonathan H. (24. 10. 2016). „10 Badass Women Who Went To War”. Приступљено 31. 10. 2016. 

Види још

Спољашње везе

Милунка Савић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милунка_Савић&oldid=22294702”