Призренско четворојеванђеље

С Википедије, слободне енциклопедије

Призренско четворојеванђеље је српски средњевековни рукопис из последње деценије XIII века.

Чувано у некадашњој Народној библиотеци у Београду под бројем 297. Рукопис је изгорео у њој, током пожара, почетком априла 1941. године[1]. Писано на пергаменту, садржало је 141 лист, а недостајали су му почетак и свршетак, као и поједини листови унутар књиге. У таквом је стању било у доба око 1880, када је набављено од стране хаџи Јордана из Скопља. Пре тога се налазило у цркви Светог Ђорђа у Горњој Битињи код Штрпца (Сиринићка жупа), где је сачувано неколико сполија из Душановог манастира Светих арханђела код Призрена[2].

Представља један од најстаријих сачуваних илустрованих рукописа. Посебан је по иконографским и стилским решењима фигуралних представа. У XIX веку, донет је у Народну библиотеку у Београду. Још тада је био делимично очуван, а његов сликани украс сводио се на тридесет шест минијатура. Минијатуре су биле смештене на маргине, уз текстове које су илустровале, а чиниле су их засебне фигуре светих ратника, Сергеја и Вакха и Јована Претече, ауторски портрети јеванђелиста Марка и Матеја, ликови Богородице са Христом и јеванђељски призори (Благовести, Сусрет Маријин и Јелисаветин, Сретење, Преображење, Цвети, Распеће, сцене парабола и други), од којих су неки били насликани двапут.

Појавом тих минијатура, сасвим необичних и усамљених у корпусу српске илустрације, лишених претходника и непосредних следбеника, окончан је низ значајних остварења књижног украса код Срба XIII века[3][4].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Šakić, Nada (2015-04-06). „Dan kada je stradala Narodna bibloiteka”. Zelena učionica (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 03. 2023. г. Приступљено 2023-03-25. 
  2. ^ „Filozofski fakultet”. moodle4.f.bg.ac.rs. Приступљено 2023-03-25. 
  3. ^ https://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-1361/2016/0350-13611640045S.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2023) Питања уметничких утицаја хришћанског Истока у Србији крајем XII и током XIII столећа и путева њиховог преношења* Татјана Стародубцев** Академија уметности у Новом Саду
  4. ^ Starodubcev, Tatjana (2020-01-01). „Који је свети Сава приказан у Призренском јеванђељу? (Which Saint Sabas was Represented in the Prizren Gospel?)”. Саопштења LII.