Сента

Сента
Сента;
	Градска кућа
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Сента
Становништво
— 2011.	18.704
— густина	137*/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 55′ 23″ С; 20° 04′ 23″ И / 45.923166° С; 20.073° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	92 m
Површина	166,8* km2
	Сента Сента на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24400; 24401
Позивни број	024
Регистарска ознака	SA

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији у општини Сента у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18704 становника.

Географија

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента 25.619 становника.

Историја

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч"). Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја. Године 1769. Сента је изгорелау великом пожару.

Култура

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 2003. у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

Привреда

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

Демографија

У насељу Сента живи 16396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	23.277
1953.	23.320
1961.	25.062
1971.	24.723
1981.	23.690
1991.	22.827	22.531
2002.	20.302	21.119
2011.	18.704

Етнички састав према попису из 2011.^[2]‍

Мађари	14.429	77,14%
Срби	2.454	13,12%
Роми	226	1,20%
Југословени	106	0,56%
Хрвати	67	0,36%
Албанци	62	0,33%
Црногорци	47	0,25%
Словаци	31	0,16%
Македонци	27	0,14%
Буњевци	21	0,12%
Бошњаци	13	0,07%
Муслимани	13	0,07%
Русини	12	0,06%
Руси	11	0,06%
Немци	10	0,05%
Словенци	9	0,05%
Словаци	4	0,02%
Румуни	2	0,01%
Украјинци	2	0,01%
Бугари	1	0,01%
остали	19	0,10%
Регионална припадност	119	0,63%
неизјашњени	578	3,09%
непознато	441	2,35%
укупно: 18.704

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	19	23
80+	158	399
75—79	221	439
70—74	393	583
65—69	506	671
60—64	561	663
55—59	627	774
50—54	785	775
45—49	773	831
40—44	752	750
35—39	670	664
30—34	569	551
25—29	679	637
20—24	783	651
15—19	639	573
10—14	620	557
5—9	555	536
0—4	458	457
Просек :	38,8	42,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	7.619	7.883	8.601	8.629	8.955	8.668	7.938

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.056	2.279	1.536	1.518	386	112	28	10	5	8	2,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	8.135	2.529	4.744	382	478	2
Женски	8.984	1.697	4.816	1.841	627	3
УКУПНО	17.119	4.226	9.560	2.223	1.105	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.932	756	2	59	1.119
Женски	2.867	293	0	1	648
УКУПНО	6.799	1.049	2	60	1.767
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	488	128	504	74	212
Женски	125	23	497	107	84
УКУПНО	613	151	1.001	181	296
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	58	74	178	104	98
Женски	102	85	156	333	333
УКУПНО	160	159	334	437	431
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	76	0	0	2
Женски	72	6	1	1
УКУПНО	148	6	1	3

Знаменити Сенћани

Стеван Сремац
Матија Бећковић (*1939), песник
Тамара Борош (*1977), хрватска репрезентативка у стоном тенису
Ђена Брановачки (1841–1882), добротвор
Стеван Брановачки (1804–1880), председник Матице српске од 1867. до 1880.
Сава Вуковић (1930–2001), епископ
Силвија Ердељи, (*1975), стонотенисерка
Марија Глуваков, (*1973), пијаниста
Јован Ђорђевић (1826–1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“
Јован Мушкатировић (1743–1809), књижевник и просветитељ
Владимир Николић (1857–1922), архитекта
Бојан Пајтић (*1970), политичар
Стеван Раичковић (1928–2007), песник
Иштван Сели (1921–2012), историчар књижевности
Чаба Силађи (*1990), пливач
Стеван Сремац (1855–1906), писац
Михаел Фекете (1886–1957), математичар
Арпад Штербик (*1979), рукометаш
Ласло Ђере тенисер

Види још

Општина Сента

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.