Пређи на садржај

Степановићево

Координате: 45° 24′ 30″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.408333° С; 19.692333° И / 45.408333; 19.692333
С Википедије, слободне енциклопедије
Степановићево
Православна црква у Степановићеву.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаНови Сад
Становништво
 — 2011.Пад 2021
 — густина45/km2
Географске карактеристике
Координате45° 24′ 30″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.408333° С; 19.692333° И / 45.408333; 19.692333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина84 m
Површина48,8 km2
Степановићево на карти Србије
Степановићево
Степановићево
Степановићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21212
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Степановићево је насеље у Србији у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2021 становника. Место је основано 19201924. године.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Место се налази у Јужнобачком округу, 25 km од Новог Сада.

Образовање

[уреди | уреди извор]

У Степановићеву се налази Основна школа Алекса Шантић.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Степановићево је повезано са Новим Садом аутобуском линијом ГСП-а 43, као и, преко приватних превозника, са Врбасом, Кулом, Србобраном, итд. Кроз место пролази железничка пруга.

У Степановићеву постоји фудбалски Клуб Омладинац, који је члан Подручне лиге Новог Сада. У месту је активан џудо клуб Омладинац, као и шаховски клуб Добровољац.

Црква светог великомученика Лазара Косовског

[уреди | уреди извор]

Темељи храма Светог великомученика Лазара Косовског изливени су 10.7.1989. а освећени 16.7.1989. Овај чин су обавили Његово преосвештенство владика шумадијски г.Сава и Његово преосвештенство Владика сремски г.Василије. 1.4.1990. је оджана прва литургија и подигнут је велики крст на главној куполи. У част и помен Светог великомученика Лазара, за црквену и сеоску славу одређен је Видовдан 28. јуна.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Степановићево живи 1776 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,0 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 682 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.965
1953. 1.916
1961. 2.169
1971. 2.188
1981. 2.096
1991. 2.020 2.005
2002. 2.214 2.247
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.117 95,61%
Југословени
  
19 0,85%
Словаци
  
14 0,63%
Мађари
  
9 0,40%
Црногорци
  
8 0,36%
Хрвати
  
7 0,31%
Чеси
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Русини
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Буњевци
  
1 0,04%
непознато
  
18 0,81%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]