Зоран Лилић

Зоран Лилић
Зоран Лилић
	Зоран Лилић на предизборном; плакату из 1997. за председника Србије
Лични подаци
Датум рођења	27. август 1953. (71 год.)
Место рођења	Брза Паланка, ФНР Југославија
Држављанство	Србија
Народност	Србин
Религија	Атеиста
Образовање	Технолошко-металуршки факултет
Универзитет	Универзитет у Београду
Политичка каријера
Политичка; странка	Српска социјалдемократска партија (2000–?); Раније:; Социјалистичка партија Србије (1990–2000); Савез комуниста Југославије (до 1990)
Председник владе
Мандати
Председник владе
2. Председник СР Југославије
	25. јун 1993 — 25. јун 1997.
Председник владе	Радоје Контић
Претходник	Добрица Ћосић
Наследник	Слободан Милошевић
Претходник
3. Председник Народне скупштине Републике Србије
	25. јануар 1993 — 29. јун 1993.
Претходник	Александар Бакочевић
Наследник	Зоран Аранђеловић
	; Стандарта председника СР Југославије

Зоран Лилић (Брза Паланка, 27. август 1953) српски и југословенски је политичар. Лилић је био други председник Савезне Републике Југославије (СРЈ) (25. јун 1993 − 25. јун 1997).^[1]

Биографија

У родном месту завршио је основну и средњу школу. Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Запослио се у Фабрици гуме „Рекорд“ у Раковици и после 12 година обављања разних дужности именован је за генералног директора.

Био је посланик Социјалистичке партије Србије у Скупштини Србије од 1990. године, а после две године постао је председник Народне скупштине Србије. После смене Добрице Ћосића са места председника СРЈ, јуна 1993, изабран је 25.6.1993. за председника СРЈ и на месту председника СРЈ Лилић је остао до 25.6.1997. године.^[1]

У јесен 1997. постао кандидат СПС за председника Србије. После неуспелог другог круга председничких избора, где је одмеравао снаге са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељем 5. октобра исте године, постао је потпредседник Савезне владе у кабинету Момира Булатовића и на овој дужности се задржао до августа 1999. године када је именован за саветника председника СРЈ Слободана Милошевића за економске односе са иностранством. У то време обављао је функције председника УО Југоимпорта и председника Шаховског савеза Југославије.

Године 2000. изашао је из СПС-а и основао Српску социјалдемократску партију^[2] коју сматра наследницом идеја Светозара Марковића, али се потом вратио у СПС.

Новембра 2008. године постављен је за председника Управног одбора ЈП Путеви Србије.^[3] Године 2018. био је председник управног одбора Јубмес банке.^[4]

Државне функције

председник Скупштине Србије (јануар — јун 1993)
председник Савезне Републике Југославије (јун 1993 — јун 1997)
потпредседник Савезне Владе СР Југославије (мај 1998 — август 1999)

Референце

^ ^а ^б Логос 2019, стр. 211-212 у напомени 957.
^ ZORAN LILIC OSNOVAO SRPSKU SOCIJALDEMOKRATSKU PARTIJU
^ Lilić dobio funkciju kao stručnjak
^ „Gde su i šta rade bivši predsednici države?”.

Литература

Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.

Политичке функције
Зоран Лилић	Председник Народне скупштине Републике Србије 1993	Драган Томић
Добрица Ћосић	Председник СР Југославије 1993—1997	Слободан Милошевић

[FOOTNOTEЛогос2019211-212_у_напомени_957-1] а ^б Логос 2019, стр. 211-212 у напомени 957.

[2] ZORAN LILIC OSNOVAO SRPSKU SOCIJALDEMOKRATSKU PARTIJU

[3] Lilić dobio funkciju kao stručnjak

[4] „Gde su i šta rade bivši predsednici države?”.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Председници Савезне Републике Југославије
Савезна држава	Добрица Ћосић (1992—1993) Милош Радуловић (в.д.) (1993) Зоран Лилић (1993—1997) Срђа Божовић (в.д.) (1997) Слободан Милошевић (1997—2000) Војислав Коштуница (2000—2003)
Државна заједница	Светозар Маровић (2003—2006)

п р у Председници Народне скупштине Србије
Списак председника Народне скупштине Србије од 1804. до данас
Књажевина Србија (1815–1882)	Миша Анастасијевић Живко Карабиберовић Тодор Туцаковић Мијалко Раденковић Живко Карабиберовић Димитрије Јовановић Ђорђе Топузовић Љубомир Каљевић Димитрије Јовановић Ђорђе Топузовић Димитрије Јовановић Димитрије Матић Тодор Туцаковић Вуја Васић Алекса Поповић
Краљевина Србија (1882–1918)	Алекса Поповић Милан Кујунџић Сима Несторовић Милан Кујунџић Ђорђе Павловић Тодор Туцаковић Риста Поповић Коста Таушановић Никола Пашић Димитрије Катић Павле Вуковић Живан Живановић Никола Пашић Светомир Николајевић Милутин Гарашанин Никола Пашић Сима Несторовић Риста Поповић Аца Станојевић Димитрије Маринковић (Председник Сената) Петар Велимировић (Председник Сената) Аца Станојевић Љубомир Давидовић Никола Николић Аца Станојевић Михаило А. Поповић Миленко Веснић Љубомир Јовановић Станојло Вукчевић Љубомир Јовановић Андра Николић Ђока Брачинац
АСНОС (1944–1945)	Синиша Станковић (1944—1945)
НР Србија (1945—1963)	Аћим Груловић (1945—1948) Иса Јовановић (1948—1953) Петар Стамболић (1953—1957) Јован Веселинов (1957—1963)
СР Србија (1963—1991)	Душан Петровић Шане (1963—1967) Милош Минић (1967—1969) Драгослав Марковић (1969—1974) Живан Васиљевић (1974—1978) Душан Чкребић (1978—1982) Бранко Пешић (1982—1984) Слободан Глигоријевић (1984—1986) Бранислав Иконић (1986—1988) Борисав Јовић (1988—1989) Зоран Соколовић (1989—1991)
Република Србија (1990–2006)	Слободан Унковић (1991) Александар Бакочевић (1991—1993) Зоран Лилић (1993) Зоран Аранђеловић (1993—1994) Драган Томић (1994—2001) Драган Маршићанин (2001) Наташа Мићић (2001—2004) Драган Маршићанин (2004) Предраг Марковић (2004—2007)
Република Србија (2006–тренутно)	Предраг Марковић (2004—2007) Томислав Николић (2007) Оливер Дулић (2007—2008) Славица Ђукић Дејановић (2008—2012) Небојша Стефановић (2012—2014) Маја Гојковић (2014—2020) Ивица Дачић (2020—2022) Владимир Орлић (2022—2024) Ана Брнабић (од 2024)