Пређи на садржај

Бање у Канади

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Бање у Канади на карти Канаде
1
1
2
2
3
3
4
4
5
5
6
6
7
7
8
8
9
9
10
10
11
11
12
12
13
13
14
14
15
15
16
16
17
17
18
18
19
19
20
20
21
21
Локација бања на мапи Канаде
  1. Извор Банф
  2. Извор Мијет
  3. Извор Харисон
  4. Извор Рејдијум
  5. Извор Фармонт
  6. Извор Халсион
  7. Извор Ејнсворт
  8. Извор Накасп
  9. Извор Канјон
  10. Извор Ласијер
  11. Извор Рам Крик
  12. Извор Дјуар Крик
  13. Извор Мигер Крик
  14. Извор Скукумчак
  15. Извор Лијард
  16. Извор Лејтон
  17. Извор Искут
  18. Извор Острво
  19. Извор Коув
  20. Извор Ахаусат
  21. Извор Карлсбад

Бање у Канади су насеља у Канади настала изградњом објеката и уређењем простора на местима где су извори геотермалне и минералне воде. Ту се убрајају: Банф Апер Хот Спрингс (енгл. Banff Upper Hot Springs) и Мијет Хот Спрингс (енгл. Miette Hot Springs у Алберти, Харисон (енгл. Harrison Hot Springs у Британској Колумбији и Карлсбад Спрингс (енгл. Carlsbad Springs у Онтарију.

Ове бање су богате минералном водом, блатом, ваздухом и другим особеностима и сматра се да имају лековита својства, попут олакшавања нелагодности, убрзавања зарастања рана и опоравка од истих те помоћ у лечењу обољењa. Годишње их посети више од 400.000 људи како би наточили воде због лековитих особина. Неке бање су постале главна дестинација за летовање, док је неким бањама теже приступити.[1]

Томас Гудиот, студент хемије и медицине на Колеџу Водам, започео је опсежну медицинску праксу у енглеском граду Бат 1668. године.[2] Занимала су га лековита својства топлих, минералних вода, па је написао књигу о бањама. Након објављивања књиге, аристократија је била прва која је почела да обилази бање.

Први извор лековите воде у Канади откривен је 1883. године када су канадски пацифички железнички радници открили пећину и басене Хот Спринса у подножју сумпорне планине. Откриће је привукло пажњу нације и довело је до стварања првог канадског националног парка, Националног парка Банф. Европљани су први пут посетили ову бању годину дана касније, 1884. године. Дана 1. јула 1932. отворило се купалиште Апер Хот Спрингс, уз базен са сумпорном водом, купатила, парне собе, каде, тушеве и свлачионице.[3]

Други минерални извор откривен је 1908. године. Рудари, у потрази за угљем копали су покрај планине која је била јако нестабилног терена. Подземне воде су успеле да избију на површину што је привукло пажњу владе. Након 11 година, рудник је затворен, а индустријске зграде су срушене. Од свега тога остала је само изворна вода са блатом и маховином. Најупорнији туристи су успели да приђу извору, а касније је направљен и пут како би се дошло до самог лековитог извора.

Извори у Алберти

[уреди | уреди извор]

Извор Банф

[уреди | уреди извор]
Базен са изворном водом

Банф је комерцијално развијени врући извор који се налази у Националном парку Банф у Алберти, у близини вароши Банф. Налази се на 126 км западно од Калгарија и 58 км источно од одмаралишта Лејк Луиз. Откривен 1883. године, извор од којег је створен базен, налази се на отвореном, а из базена пружа се поглед на планину Рундел. Извор се налази на 1585 метара надморске висине, што га чини највишим врелом у Канади.[4]

Горња врела су једно од девет различитих топлих извора који се природно јављају у подручју Банфа. Вода из врућег извора тече кроз велику пукотину у стени која се назива „Пукотина сумпорне планине”. Извор воде налази се на вишим надморским висинама. Настају преласком воде кроз пукотине у планини, са планине Рундле на сумпорне планине.[4] Како се вода спушта низ планину, она скупља топлоту и минерале. Стопе протока варирају сезонски. На пролеће вода тече преко 900 литара у минути што је највећи проток у години док је најмањи током зиме.[5] Од раних 2000-их, проток до горњих врућих извора зауставља се на неколико месеци током зимских периода. У то доба вода из базена се мења како би служила као обичан базен.[6] Температура воде је приближно 38 °C, што је најтоплији извор у Бафу.

Вода

[уреди | уреди извор]

Извор је широм света познат по својој минералној води и лековитим ефектима. Свако врело широм света јединствено је по својој мешавини минерала, гасова и температуре.[4] Чак и сва различита врела у Банфу имају различите варијације садржаја минерала и температуре.[5]

Минерали који се налазе у извору Банф су:
Минерали Количина (мг/л)
Сулфат 572
Калцијум 205
Бикарбонат 134
Магнезијум 42
Натријум 6.6

Историја

[уреди | уреди извор]

Староседеоци су 1880-их први пут пронашли и користили извор. Користили су га за лечење. Године 1883. извор Банф су открили радници који су радили на канадској пацифичкој железници. Ово откриће је довело до развоја Националног парка Банф. Планирање објеката за вруће изворе у западној Канади започело је 1884. године посетама Европљана Канади. Врела су била популарна у европским земљама у то време, попут Бата, која се налази у Енглеској и позната по природним топлим изворима. Ови европски трендови утицали су на дизајн и развој канадских извора. Првобитно су сви врели извори Банф били у приватном власништву. Међутим, када је канадска влада купила земљиште за стварање националног парка Банф 1885. године, они су преузели власништво над изворима топлих извора јер се сада налазило на њиховом земљишту. Прва локација је изграђена 1886. године. Прва грађевина је била зграда и купатило од балвана. Са ширењем канадске пацифичке железнице 1888. године, популарност је порасла. Влада је почела да ствара путеве и стазе како би туристима олакшала путовање у то подручје.[7] Године 1915. пут извора Банф отворен је за возаче и сада су туристи могли брже да дођу до локације.[6] Влада Канаде је 1931. године купалиште у извору Банф прогласила регистрованом Савезном баштином.[6] Од тада је подвргнут многим реновирањима како би га учинио једним од најпопуларнијих врућих извора у свом региону, годишње угостивши преко 300.000 посетилаца.

Реновирање

[уреди | уреди извор]

Прва изградња је била 1886. године, изградња брвнаре која се звала „купаоница” и виле. Она је претрпела пожар 1901. и 1931. године и оба пута је морала бити обнављана. Године 1904. влада Канаде изградила је одмаралиште Римрок, додавши два умиваоника са цементом, каде и базен за пливање.[6] Године 1931, након другог пожара, влада Канаде је почела да обнавља купалиште. Године 1932. отвара се новообновљено купатило, са додацима базена са сумпорном водом, парна купатила, каде, тушеви и свлачионице. Ова обнова је била покушај владе да модернизује парковске објекте додавањем луксузних надоградњи које би могле бити супарници осталим међународним бањама.[8] Године 1961. реконструисан је велики слив и обновљено унутрашње купатило. Године 1995. купалиште је поново обновљено и отворено 1996. године са новим спа центром, рестораном и продавницом сувенира како би пратили све туристичке активности.[4]

Туризам

[уреди | уреди извор]

Извори су почели да постају популарни 1888. године када су туристи путовали како би се могли опустити и искористити здравствене предности у врућој минералној води. Туристи из целог света путовали би по „лек” за који су веровали да је у води. Натопили би се у води и попили је. Развојем трансканадског аутопута популарност је стекао и национални парк Банф. Будући да је Банф био канадско средиште за многе активности на отвореном, извор Банф је постао популарнији као место за умирење болних мишића. Туризам горњих врела Банфа увек је био популаран, али се великом брзином повећавао од 2000-их и процењује се да преко 300.000 људи посети извор сваке године.[5]

Извор Мијет

[уреди | уреди извор]
Извор Мијет

Извор Мијет је комерцијално развијени врућ извор који се налази у националном парку Џаспер, највећем националном парку у канадском делу Стеновитих планина и близу Џаспера, општини са специјалним статусом и административним центром националног парка. Извор воде је спроведен све до базена који је на отвореном.[9] Температура воде је приближно 40 °C.[10]

Базен је изграђен 1919. године. Током копања руде, копачи су пробили део планине где се данас налази извор ове лековите воде. Надомак извора изграђен је базен за посетиоце али због нестабилних стена и стрмог пута, базен је премештен 1 км северно али се и данас може посетити стари базен који је један од главних атракција овог региона. Минерална вода је богата сулфатом, калцијумом и калијумом и загрева се путем земљине коре.

Извор Мијет има најтоплију воду у канадским Стеновитим планинама.[10][11] Сезона се отвара 1. маја, а затвара 12. октобра.[12]

Извори у Британској Колумбији

[уреди | уреди извор]

Извор Харисон

[уреди | уреди извор]
Извор Харисон 8. јуна 2008.

Извор Харисон се налази у Британској Колумбији, 100 км од канадског града Ванкувера, највећег града у западном делу земље. Познат је по врућим изворима. Као и остале бање у овом делу, извор је откривен захваљујући рударству 1871. године. Данас постоје два врела, „Поташ” (температуре 40 °C) и „Сумпор” (температуре 65 °C). Оба врела имају велику концентрацију минерала изнад нормале. Температура воде се пење и до 65 °C али се и брзо хлади због климатских услова.[13]

Због стрме и несигурне локације, неки геолози сматрају да би се нестабилно лице на планини Брекендрик, у северном делу, могло срушити у језеро, стварајући велики талас који би могао уништити град Харисон.

Историја

[уреди | уреди извор]

Извор Харисон је мала одмаралишна заједница од 1886. године, када је отворена канадска пацифичка железница. Иако је одмаралиште годинама цветало, након што су хотелијери искористили откриће да вода није хладна већ топла, извор Харисон је основан тек 1949. Његови топли извори главна су атракција за туристе који долазе да одседају у сеоској бањи. Првобитно су били коришћени и поштовани од староседелаца који живе дуж реке Харисон, у близини.[14]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва у Канади 2016.[15]
Извор Харисон Британска Колумбија
Просечна старост 57.6 година 43.0 година
Испод 15 година 9.9% 14.9%
Преко 65 година 35.2% 18.3%
Протестант (2001) 37% 31%
Католик (2001) 16% 17%

Број становника Харисона повећавао се у периоду између 1991—2001. Према попису становништва из 1991, у Харисону је живело 655 људи, а према попису из 1996, 898 људи. Према попису из 2001. године — 1.343, а према подацима пописа из 2006 — 1.573 човека.[16] Пописи из 2011. и 2016. показују благо смањење броја становника, на 1.468.[15]

Економија

[уреди | уреди извор]

Главна привредна делатност извора Харисон је туризам, у односу на термалне изворе са више од половине запослења у услужним делатностима, а већина остатка је подељена кроз малопродају, државу, грађевинарство и производњу, као и мање активности у осталим областима.[17]

Атракције

[уреди | уреди извор]

Највећа атракција извора Харисон су извори, као и јавна уметничка галерија, обилазак језера морским чамцима, голф терен са девет рупа.[18] Извор Харисон је у јулу домаћин фестивала уметности, десетодневне прославе светске музике и уметности. Годишњи фестивал садржи бесплатне концерте на отвореном, на плажи, вечерње представе, изложбе визуелне уметности, разне радионице и две викенд уметничке пијаце. Фестивал Харисон, такође, представља десет до дванаест професионалних догађаја извођачке уметности између септембра и маја сваке године.[19]

Влада

[уреди | уреди извор]

Корпорација извора Харисон основана је као општина 1949. године на иницијативу пуковника Ендру Нејсмита. Има градоначелника и четири одборника.

Извор Рејдијум

[уреди | уреди извор]
Базен са изворном водом.

Извор Рејдијум има 776 становника. Смештен је у региону Источни Кутни, у Британској Колумбији. Добило је име по топлим изворима смештеним у оближњем националном парку Кутни.[20]

Врела су добила име по радиоактивном елементу након анализе воде која је показала да садржи мале трагове радона који је производ распадања радијума.[21] Зрачење током купања је сасвим мало; отприлике 0,13 милирема (1,3 μСв). Концентрација радона у ваздуху је око 23 пикокирија (0,85 Бк) по литру, што је више од нивоа (4 пикокирија по литру) на којем је ублажавање неопходно у резиденцијама; али је такође ниско (око 0,7 мрем или 7,0 μСв за полусатно купање). Сам комплекс врућих извора налази се тик унутар националног парка и садржи два велика базена, један 29, а други 39 степени.[22]

Географија

[уреди | уреди извор]

Рејдијум се налази 16 км северно од туристичког града Инвермер и 105 км јужно од Голдена. Налази се на раскрсници аутопута 95 и аутопута 93, у долини реке Колумбија.

Дивљина у овом подручју укључује мула јелене, медведе гризли, црне медведе, планинске козе и муфлоне.

Садржаји

[уреди | уреди извор]

У близини се налази неколико терена за голф, заједно са 675 хотелских и мотелских соба.

Југозападни улаз у национални парк Кутни налази се непосредно источно од граница села, а аутопут 93 води у парк обложен мотелима.

Сам комплекс врућих извора налази се унутар националног парка и садржи два велика базена, један са топлом водом (обично око температуре од 39 °C), а други двотрећински олимпијски базен (температуре 29 °C). Ту је и базен величине хидромасажне каде који је назван „базен за потапање“, јер вода може бити врућа (температуре 44 °C) или хладна.

Извор Фармонт

[уреди | уреди извор]
Фармонт

Извор Фармонт је једна од најстаријих бања у Канади. Данас се сматра одмаралиштем и има 476 становника. Омиљена је локација становника из Калгарија, града који се налази на југу провинције, у регији брда и платоа, око 80 километара источно од канадских Стеновитих планина. Одмаралиште је створено око извора Фармонт. Место је, такође, познато по најлековитијој минералној води. Сматра се највећим природним минералном воде у Канади.[23]

Поред извора, Фармонт садржи три терена за голф. Зими је ово и скијашко подручје, са три жичаре, 13 стаза и бројних стаза за трчање. Извор Фармонт има тржни центар који укључује пијацу, продавницу сувенира и грчки ресторан. Такође, садржи планинарске стазе и аеродром извора Фармонт.[24]

Извор Фармонт 15. јула 2012. године погодило је клизиште. Мали поток који пролази кроз Фармонт формирао је природну брану и изградила се резервна вода. Неколико домова је евакуисано заједно са голф тереном, а многи људи су хеликоптером пребачени на сигурно. Није дошло до повреда, али је одмаралиште претрпело неколико недеља јер су голф терен и извор Фармонт били затворени. Од тада су предузећа поново отворена.[24]

Извор Халсион

[уреди | уреди извор]

Халсион је један од најпрестижнијих бања у Канади. Налази се на надморској висини 543 метра, 3.100 км западно од Отаве.[25] Саграђен је након откривања извора минералне воде, 31. маја 1883. године.[26] Планина Халсион, у близини североистока, име је добила по летовалишту које је доделио Роберт Сандерсон, капетан парног чамца откупио 400 хектара земљишта[27] и отворио први хотел 1894. године.[28] Извори су постигли светску репутацију и вода из њих флаширана је за извоз, продавајући се у Лондону.

Када се локална навала рудника завршила и саобраћај парних чамаца зауставио, хотел је неколико пута мењао власнике и пропадао. Године 1924. бригадни генерал британске војске Фредерик Расел Бернам, који је био хирург, преуредио је хотел као санаторијум. Године 1955. хотел је изгорео до темеља, одневши са собом живот Бернама. Место је напуштено због недостатка пута, иако је одмаралиште од тада обновљено.[29]

Извор Халсион популарно је туристичко одредиште у Британској Колумбији, пронађено 35 км северно од Накаспа. Ресторан и спа центар отворени су за јавност током целе године. Садрже два природна базена са топлим изворима, хладни базен и сезонски базен. Одмаралиште је опремљено рестораном с пуном услугом који је отворен за доручак, ручак и вечеру. На локацији постоји бања и 45 кабина, викендица и брвнара смештених на дрвећу око језера. Најтоплији месец је јул (16 °C), а најхладнији јануар (-10 °C).[30]

Извор Ејнсворт

[уреди | уреди извор]
Ејнсворт

Извор Ејнсворт налази се на језеру Кутенај, у Британској Колумбији, у Канади, и има двадесет становника.[31] Основана 31. маја 1883. године, то је најстарија преживела заједница на језеру Кутенај. Извор Ејнсворт налази се на аутопуту 31, 18 км северно од Балфора и 19 км јужно од Касла, Британска Колумбија. Данас је извор Ејнсворт популарно одредиште за туристе.[32]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивач извора Ејнсворт био је Џорџ Ејнсворт,[33] капетан парног чамца из Портланда, који се са оцем Џоном већ обогатио управљајући паробродом на лопатицама, на реци Колумбија. Добио је 31. маја 1883. године крунски грант од 166 хектара у бившем кампу извора. Земљу је назвао Ејнсворт у част своје породице. Чувши за открића руде сребра у Кутенају, браћа су путовала у Британску Колумбију из Ајдаха преко Бонерс Ферија. Ејнсворт је израстао у град 1884. године када је основана прва продавница.[34]

Од 1884. године, планине изнад Ејнсворта биле су живе од рударских активности и истраживачи су заложили скоро сваки центиметар земље од места до ледничких врхова. До 1889. године радило је неколико рудника. Међу трагачима је био и градитељ путева Густав Блин Рајт, који је саградио део старог кутенајског пута. Међутим, као и многи други, није имао среће. Године 1891. Џон Ситон је напустио Ејнсворт због својих рударских захтева, али се вратио након неколико узалудних недеља потраге. Вратили су се у град рутом која их је одвела преко планине Пејн, где су открили узорке руде у вредности од 170 до 240 долара по тони.

Град Ејнсворт је напредовао током овог периода и Хенри Андерсон замолио је владу да изграде пут који ће да води од града до рудника и пристаништа. Оба су саграђена 1889. године.

У међувремену, град Ејнсворт је наставио да се развија, а салони и јавне куће су напредовали. Један од најпознатијих хотела у граду био је хотел Олсон, који је саградио Чарлс Олсон. Саградио је хотел када је имао 21 годину и задржао га до своје смрти 1926. Хотел је био двоспратна помоћна зграда.

До 1893. године, Ејнсворт је почео пропадати. Пожар је био стална опасност у овим заједницама и 26. априла 1896. године велики део Ејнсворта је уништен. Ватрогасна екипа спасила је неколико кућа, али је ватра спалила тринаест хотела, укључујући и Олсонов. Обнова је започета одмах и већина хотела је обновљена. Ипак, Ејнсворт је био у изолацији, јер није имао путеве до 1914. и није имао електричну службу до 1928. Дуго година није било болнице, а градске медицинске потребе пружао је локални ветеринар, др. Хенри.

Рударство се наставило у Ејнсворту готово непрекидно до 1953. Ејнсворт никада није стекао славу оближњег округа. Хотел Олсон срушен је 1960. године. Године 1963. Ејнсворт је званично преименован у извор Ејнсворт.[35] Сада је популарно туристичко одредиште и дом својих истоимених извора врела и сматрају се најбољим комерцијалним топлим изворима у Британској Колумбији. Температуре варирају од 40–42 °C у пећини, до 35–38 °C у базену.

Честе активности су риболов, кану и кајак на више од тридесет ледничких језера и 32.035 хектара дивљине са планинарским и скијашким стазама. На 12 км се налазе два национална историјска места.

Извор Накасп

[уреди | уреди извор]
Накасп

Накасп је село које се налази на обали језера Упер, а део на реци Колумбија. Познат је по оближњим врелим изворима и живописном окружењу планинских језера.[36] Простор око Накаспа заузели су абориџински народи. Године 1811. први европски истраживач на језеру Стрела био је Финан Мекдоналдс, сарадник Дејвида Томпсона.[37]

Европски насељеници стигли су 1890. године, а насеље се обликовало 1892. године отварањем прве поште, прве продавнице и прве пилане. Мала насеља су се развила дуж обала језера да би искористили дрвни и рударски потенцијал подручја, али најближа веза за воз била је у Ревелстоуку. Прва школа отворила се 1895. године, а прва црква 1898.

Године 1964. Накасп је основан као село. Изградња бране северно од Каслгара 1968. године и последични пораст нивоа језера проузроковали су преуређење села и његове обале.[38]

Рударство је некада било најважнија индустрија у том подручју, али га је превазишло шумарство које је данас главна економска основа села.[37]

Премијер Дејв Барет званично је отворио одмаралиште.[38] Постоје два базена која се дневно напајају са 200.000 литара слатке воде пумпане из извора од 57 °C  и филтриране на лицу места.[39] Мањи, врући базен одржава се на 41 °C зими и на 38 °C лети, а филтрирана вода се рециклира на сваких 30 минута. Већи топли базен одржава се на 38 °C зими и на 36 °C лети, по двосатном распореду рециклирања.[40]

Одмаралиште је изграђено за 700.000 америчких долара, а платиле су га савезне и покрајинске владе у облику грантова у корист општине која га поседује.[41] Одмаралиште је први пут остварило добит 2010.[38] Постоји још једно приватно одмаралиште са топлим изворима које се налази 35 километара северно од Накаспа.[39]

Накасп има рекреативни центар који се састоји од клизалишта, терена, гледалишта, отворених тениских терена и фудбалског терена око парка од пет хектара. Болница опслужује село и околне заједнице. Постоје основна школа, средња школа и колеџ. Накасп је дом радио станице ФМ и мале библиотеке и музеја који садрже бројне локалне историјске предмете староседелачких и насељеничких заједница у региону.[42]

Накасп има влажну континенталну климу са пријатно топлим летњим данима повезаним са хладним ноћима и умерено хладним, снежним зимама са годишњим снежним падавинама у просеку од 168 in (430 cm).

Извор Канјон

[уреди | уреди извор]

Извор Канјон заузима 200 хектара, налази се у подручју Стеновитих планина, у Британској Колумбији.[44] Садржи два базена са топлом водом и минералима. Један садржи температуру 40 °C, а други 32 °C. Такође, садрже брвнаре и преко 200 кампова.[44] Отворен је од маја до септембра.[45] У околини налази се 60 зграда које датирају из касних 1800-их. У понуди имају и железнички музеј. Од активности чести су риболов, јахање, планинарење, рафтинг, голф и вожња чамцима.

Извор воде се налази 2 км од лековитог базена који садржи у првом 15.000 док у другом 60.000 галона воде. Температура првог базена је знатно нижа од другог што је узрок дубине другог базена и споријег расхлађивања.[46]

Историја

[уреди | уреди извор]

Извор је откривен од стране рудара крајем 20 века. Током копања, радници су ископали јаму на врелима и обложили је тешким дрветом. „Каду на отвореном” користило је локално становништво дуги низ година.[47] Данас је тај извор затворен ради сигурности, а вода је преусмерена на нове изграђене базене.[48]

Данас је ово подручје проглашено бањом, изграђени су станарски комплекси као и пут који води директно до извора. Поред ове главне атракције посетиоци овог одмаралишта могу пецати, јахати или се возити чамцем.[49]

Извор Ласијер

[уреди | уреди извор]
Извор Ласијер 2010.

Извор Ласијер је неразвијено врело унутар провинцијског парка у Британској Колумбији, провинцији Канаде.[50] Удаљен је 3000 км западно од Отаве. Налази се на надморској висини 1163 метара. Највиша тачка је 1865 метара.[51] Врела су на традиционалној територији народа Кутенаи. Почетком 20. века изворе су користили трагачи, ловци на крзна и водичи.[52]

Изворе чини неколико камених базена са шљунчаним дном. Најтоплији базен је до 43 °C, а затим се вода хлади на око 37 °C док протиче кроз остатак према реци Ласијер.[53] Извор може да прими до две особе, по квадратној миљи. У близини нема градова. Просечна температура је 0 °C. Најтоплији месец је јул, на 16 °C, а најхладнији децембар, на –14 °C.

Извор Рам Крик

[уреди | уреди извор]

Извор Рам Крик је удаљенији, мање посећенији, спектакуларнији, али и хладнији од осталих извора. Уместо да су на дну кањона, они су високо на планинама са погледом на околне гребене. Удаљени су 3,6 км од извора Ласијер. Зими је извор затворен. Садрже два базена. Велики базен је хладнији, док је мали топлији.[54]

Локализација

[уреди | уреди извор]

Извор се налази у подножју планине „Ајкулин зуб” (енгл. Sharktooth). Оба базена су природна и дно је изграђено од стена. Приступ је лак захваљујући путевима изграђеним специјално за ову бању. Базени се налазе у природном резервату и због специфичности истог, изградња одмаралишта није дозвољена тако да остаје нетакнуто природно место. Иако је базиран у самом резервату, ово место има статус бање.[55]

Температура

[уреди | уреди извор]

Температура базена варира током године. У августу достиже највишу температуру, док се током зиме постепено хлади. У протеклих десет година температура базена је спала за 5 степени. Дубина базена није велика што утиче на саму температуру воде која се брже хлади у зимским данима, где је и најпријатнија за купање. Због драстичног пада температуре у децембру месецу, базени су затворени за посетиоце.[56]

Структура

[уреди | уреди извор]

Иако је извор природан, канадске власти су морали да осигурају базен како би испунио све неопходне норме сигурности. Након откривања базена, дубина је била превелика што је било преопасно за посетиоце. Штавише, запремина воде у базену није успевала да се охлади како би била пријатна за купање. Власти су одлучиле да додају околне стене у базен и тиме смање дубину, што је поприлично смањило и температуру базена.[57]

Извор Дјуар Крик

[уреди | уреди извор]
Панорама Дјуар Крика

Извор Дјуар Крик није развијен, а вода је преврућа за купање.[58] Крајем лета, јесени и зиме стаза је блатњава и окружена коњима. Терминални извори надморске висине су 1597 метара.[59] Камени базен може да прими до пет одраслих особа. Најтежи део пешачења може бити излазак из базена. Стаза се првенствено користи за планинарење и шетњу.[60]

Локализација

[уреди | уреди извор]

Извор воде се налази у заштићеном подручју природног резервата. Приступ је тежак и далек је 9 километара од главног пута 95a. Због превисоке температуре приступ и купање је забрањено. Посета врела је дозвољена, али је околина ограђена тако да сам приступ врелу није могућ.[61]

Температура и базени

[уреди | уреди извор]

Због превелике температуре врела која може достићи и до 85 °C тако да купање није могуће, али су извршени неопходни радови и неколико километара испод врела саграђена је бања са базенима пријатне и концентрисане минералне воде. Температура базена је контролисана и износи 32 °C и вода садржи велику концентрацију минерала, природна једињења настала природним (геолошким) процесима која су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску структуру и различите физичке карактеристике. Постоје два главна базена, један већи и један мањи али је температура иста.[62]

Извор Мигер Крик

[уреди | уреди извор]
Извор Мигер Крик

Мигер Крик је водоток у јужном делу Тихог океана на обалским планинама у Британској Колумбији, у Канади. Улива се североисточно у реку Лилоет, отприлике 95 km (59 mi) северозападно од села Пембертон, и налази се у близини провинцијског парка Упер Лилоет.[63]

Запажен је по великом броју површинских топлих извора, познатих под називом бања Мигер Крик. Они су повезани са вулканизмом масива планине Мигер на северној страни.[64]

Приступ јавности поново је дозвољен у лето 2008. године, неколико година након вандализма локације и оштећења приступног пута и моста. Мост је поново уништен 19. септембра 2009.[65][66] Извори су били затворени за јавни приступ, осим зими, када им се могло приступити преко леденог врха Пембертон,[67] било помоћу моторних санки или скија. Иако су базени и даље званично затворени, јавни приступ подручју поново је успостављен.  

Нова јавна стаза отворена је у лето 2014. Изградили су је и довршили, у августу 2014. године, волонтери Универзитета у Британској Колумбији.[68][69]

У децембру 2015. године министарство шума Британске Колумбије понудило је то подручје на коришћење; тражили су предлог за формални развој постојеће стазе од 6 km (3,7 mi).[70]

Како су базени званично затворени, тренутно нема накнаде. Структура накнада ће се вратити ако се одобри закуп.[70] Историјска накнада 2010. износила је 5 долара.

Иако људи кампују бесплатно на незваничним локацијама у Горњој оскудној долини, није дозвољено камповање уз топле изворе. Такође, забрањено је камповање на дну долине због значајне сеизмичке опасности.

Вукови, ждеравац, лос, птице грабљивице, рис/риђи рис, планинске козе, аргале и пловуше насељавају то подручје, као и гризли и црни медведи.[63]

Подручје је удаљено око два сата вожње од Пембертона асфалтираним путевима, макадамским и земљаним путевима.

Опасности од лавина је све већа. Долина Мигер Крик једна је од најактивнијих и најопаснијих у северноамеричким Кордиљерама.[63][71][72][73]

Извор Скукумчак

[уреди | уреди извор]

Извор Скукумчак налази се на територији коју је породица Третевеј купила 1909. године. Влада Канаде ју је преузела 2008, одржавајући поверење локалног староседелачког становништва до потенцијалног споразума.[74]

Мисија Облате успостављена је 1860-их и под управом свештеника, домаћа заједница је почела да гради село у Скукумчаку, око 4 километра јужно од топлих извора. Како је насељавање одмицало, људи из енгл. Stl'itl'imx изградили су 1908. године дрвену цркву, која је 1981. проглашена националним историјским локалитетом Канаде и која и данас постоји и користи се, црква Светог Христа. Истакнуте карактеристике су једноставни, али елегантни витражи од црвеног и плавог стакла.[75]

Термалним изворима управљају чланови заједнице Скатин.[64] Камповање је доступно уз накнаду. Многе локалне породице и даље користе топле изворе, а посетиоци се моле да поштују локалне породичне вредности, буду дискретни у језику и понашању и сачекају док деца не заврше са купањем, пре него што уђу у хидромасажне каде.[64]

Извор Лијард

[уреди | уреди извор]

Извор Лијард се налази у провинцијском парку Британске Колумбије.[76] У њему се налазе највећа природна врела у Канади. То је природна река топле воде, а не базен који је вештачки направљен.[77] Парк је део већег подручја. У близини се налази река Лијард.

Историја и заштита

[уреди | уреди извор]

Покрајински парк створен је у априлу 1957.[78] Војска Сједињених Америчких Држава изградила је прво шеталиште и базене 1942. године.[79]

Парк садржи мочвару и тајгу која подржава богате и разнолике биљне заједнице, као и врсте сисара и птица. Медведи су, такође, честа опасност у летњим месецима. Због бујног биљног света (укључујући 14 врста орхидеја) под утицајем топлоте извора, подручје је првобитно било познато као „тропска долина“. Ретки напад црног медведа догодио се 14. августа 1997. године, убивши две особе.

Рекреација

[уреди | уреди извор]

Постоје два врела са температурама воде у распону од 42 до 52 °C; најближи је базен Алпха. Бета базен је изван Алпхе и већи је, хладнији и дубљи. Од 2013. године Бета базен је трајно затворен због опасности од медведа, а шеталиште које води до њега је уклоњено. Саграђена је стаза за пешаке од паркинга до извора, али на њој је црни медвед 14. августа 1997. године убио двоје туриста.[80] Камп је отворен током целе године.

Садржаји:

  • Базени за купање
  • Приступ инвалидским колицима
  • Игралиште
  • Дрвени пролаз дуг 300 метара, води од паркинга до базена.

Локација

[уреди | уреди извор]

Парк се налази на 765 километара на аутопуту Аљаска, између Форт Нелсона (307 км југоисток) и језера Ватсон (218 км северозапад).[81]

Извор Лејтон

[уреди | уреди извор]

Извор Лејтон је друго највеће врело у Северној Америци и треће по величини на свету. Посетиоци и мештани га посећују због терапеутске вредности и природне минералне воде која није сумпор. Третира се системом озона. Први је јавни базен у Канади.[82]

Садрже четири терапијска базена и тобогана. Главни базен (температура 30 °C) има велико купалиште и базен за роњење. Базени са врућом водом (41 °C) намењени су лечењем реуматских болести, артритиса и кожних обољења.[82]

Извор Лејтон је породично одмаралиште смештено на 1000 хектара пољопривредног земљишта. Поред купалишта, садржи и фарму и домаће животиње, које укључују магарце, козе, овце и патке, као и шуму и језеро Лакелсе.[83]

Извор Искут

[уреди | уреди извор]

Извор Искут се налази у провинцијском парку површине 4 хектара, у Британској Колумбији, у Канади. Удаљен је 3900 километара западно од Отаве. Налази се на надморској висини од 526 метара.[84] Земљиште око извора Искут је брдовито на истоку, али на западу је планинско.[50]

Највиша тачка у околини је 1546 метара и 2,7 км западно од извора.[85] У близини нема градова, а језера су честа.

Клима је континентална.[86] Најтоплији месец је август, 10 °C, а најхладнији децембар, -14 °C.[87]

Извор Острво

[уреди | уреди извор]

Извор Острво, првобитно назван као Вулканско острво или „Острво са врућом водом“,[88] се налази у близини југоисточне обале острва Лајел у Хајда Гвају, архипелаг северне обале Британске Колумбије, Канада. Имена острва потичу од топлог извора смештеног на његовом југозападном крају, чија је температура измерена на 72 °C. Острво је део резервата националног парка Гвај Ханас и баштине Хаида.[89]

Историја

[уреди | уреди извор]

На острву је некада постојало село Хаида, али о њему се мало зна. Џозеф Инграм приметио је пару из извора када је 1781. пловио у том подручју. Шеф Клуе је 1863. године воду из извора назвао „чудотворном“.

Због земљотреса јачине 7,8 степени, 27. октобра 2012, извор је престао да тече и сув је од новембра 2012.[90] Неки стручњаци, укључујући сеизмолога Универзитета у Британској Колумбији, Мајка Бостока, претпостављали су 2012. да би извор могао поново да потече, што се и десило 2015.

Садржаји

[уреди | уреди извор]

Приступ локацији је дозвољен, обично у оквиру обиласка. Стражари Хаида постављени су на том месту, као и на другим локацијама у архипелагу. Постоји купалиште са металном кадом, које напајају извори, у којем се посетиоци моле да се очисте пре него што уђу у базене.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима је умерена. Просечна температура је 7 °C. Најтоплији месец је јул, 14 °C, а најхладнији децембар, 4 °C.[87]

Извор Коув

[уреди | уреди извор]

Извор Коув је некорпорисано насеље провинцијског парка Сиднеј Инлет, на западној страни полуострва Опенит, на западној обали острва Ванкувер. Извор Коув затворен је 1974. године. Пронађен је 3. јула 1947, када је први пут назван Сиднеј Инлет.[91] Преименован је 6. фебруара 1948. године. Упркос затварања извора, у околини и даље живи становништво током целе године.

Извор Ахаусат

[уреди | уреди извор]

Извор Ахаусат је топли извор, за који се сматра да има терапеутску вредност.[92] Налази се на Ванкуверу. У просеку, годишње прими 20.000 посетилаца. Њиме управља терминални извор у близини Тофиноа. Погодан је за шетњу, пливање, риболов и кајак. До извора је могуће доћи искључиво водом и ваздухом.[93]

Изворска вода је бистра и неукусна, са благим мирисом сумпора и има максималну температуру од 25 °C.[92] Камповање и шетња околином је дозвољена, али нису предвиђени садржаји. У том крају вукови су чести.

Извори у Онтарију

[уреди | уреди извор]

Извор Карлсбад

[уреди | уреди извор]
Извор Карлсбад

Извор Карлсбад је рурална заједница у Отави. Пре спајања 2001. године, заједница је била на граници између Глостера и Кумберланда. Према попису становништва из Канаде 2011. године, становништво околине износи 916.

Доба минералних бања: 1870—1930.

[уреди | уреди извор]

Ова рурална заједница у близини Отаве прво је била позната као енгл. Boyd's Mills, након што је власник локалног млина прво прерађивао дрво од белог бора, касније млин за жито када је земља рашчишћена почетком 19. века и пољопривреда пшенице је започета, касније као енгл. Eastman's Springs, који је саградио прву гостионицу за смештај путника. Године 1870. бизнисмени, укључујући будућег градоначелника Отаве, основали су компанију за изградњу спа хотела, нудећи рекреативну и медицинску корист, високо минерализовану воду која се налази у већини локалних бунара.

Године 1882. железница кроз то подручје довела је путнике из далеких крајева. Пруга је сада главна железничка линија између Отаве и Монтреала, иако је једнострука пруга код извора Карлсбад, која је 1970-их изгубила локалну железничку станицу.

Почетком 1900-их хотел је постао успешно одмаралиште, привлачећи више класе оближње Отаве. Поред минералних вода и сумпорних купки, уживали су у гостујућим предавачима, стазама за шетњу, објектима за јахање, стреличарству, билијару и играма на травњаку, а минерална вода је флаширана и продавана широм Северне Америке. Године 1906. рурална заједница преименована је у извор Карлсбад, по најмодернијем аристократском одмаралишту у централној Европи (данас Карлове Вари)[94] где је краљ Едвард VII редовно одмарао. Бања није преживела Велику кризу 1930-их. Хотел од дрвета, највећи дуги низ година у округу, постао је апартман 1945. године, а срушен је 1980-их.

1930—1970.

[уреди | уреди извор]

Породичне фарме и велики хотел помогли су заједници да расте крајем 19. и почетком 20. века, али процват извора Карлсбад као одмаралишта завршио се у Великој кризи 1930-их, а до Другог светског рата одмаралишни и бањски посао је опао. Већину околног земљишта чиниле су мале фарме млекара или кокошака (до 200 хектара).

Неуспешно службено планирање променило је локалну економију 1960-их када је влада Онтарија предложила обнову извора Карлсбад, као приградског града изван отавског зеленог појаса (200 km²). Желећи да сарађује, национална комисија за главни град почела је да купује пољопривредно земљиште у близини. Нешто је изнајмљено пољопривредницима, али се то смањило како се пољопривредна економија смањивала 1980-их.

1980—данас

[уреди | уреди извор]

Како је извору Карлсбад било повољно приступити са главног аутопута који пролази кроз Отаву (аутопут 417), био је привлачан за путнике који имају посао у граду. До 1980-их, постепени развој одвијао се у извору Карлсбад, са скромним домовима на великим парцелама са дрвећем. Ипак, задржао се полусеоски осећај због одсуства подграђа и континуираног постојања низа пољопривредних активности.

Француско-онтаријанска култура има доминантан утицај на то подручје, што се може видети у знаковима на француском језику и у активном присуству говорног француског у домовима и активностима у заједници. Зими је вожња моторним санкама омиљена активност на извору Карлсбад и практичан начин путовања по читавом подручју, о чему сведоче и стазе за моторне санке које воде дуж главних путева подручја. Карневал је популарна манифестација која се сваке зиме одржава крајем јануара у парку и извору Карлсбад.[95]

Средином деведесетих година обновљена је једна од преосталих пролећних кућа, како би заједница могла да се сети прошлости извора Карлсбад, као живахног одмаралишта и бањског подручја. Такође, извор Карлсбад је наставио да организује догађаје, укључујући велико голф игралиште које је изграђено у близини аутопута 417. Када је извор Карлсбад спојен са градом Отава, заједница је реаговала различито. Иако су неки становници били задовољни што ће градске услуге попут аутобуског превоза бити доступне, други становници били су забринути да ће градски подзаконски акти и прописи града Отаве угушити полусеоски животни стил тог подручја.

Нови центар отворен је 2011. године, у трошку од 3,2 милиона долара. Друштвени центар има теретану, вишенаменску собу, собу за састанке, малу канцеларију и предворје. Парк Харкнес са својим бејзбол тереном, тениским тереном, дечијим игралиштем, новим друштвеним центром и околним објектом постаће средиште за спорт и разоноду заједнице извора Карлсбад и руралне источне Отаве.[96]

Године 2018. започета је изградња складишта за Амазон на извору Карлсбад.[97] Поред тога, упркос годинама протеста заједнице, започет је развој на одлагалишту опасног медицинског и индустријског отпада у извор Карлсбад.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Les sources termales de Canada”. Your Trip Agent (на језику: француски). 
  2. ^ Blair, Vanessa. „16 Des Sources Thermales Les Plus Incroyables Au Canada - 2020”. Your Trip Agent (на језику: француски). Приступљено 6. 10. 2020. 
  3. ^ Agence Parcs Canada, Gouvernement du Canada (4. 2. 2019). „Sources thermales Upper Hot Springs de Banff - Sources thermales Upper Hot Springs de Banff”. www.pc.gc.ca (на језику: француски). Приступљено 6. 10. 2020. 
  4. ^ а б в г Parks Canada Agency, Government of Canada (2019-02-04). „Banff Upper Hot Springs”. www.pc.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  5. ^ а б в „Canadian Rockies Hot Springs”. Hot-Springs (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  6. ^ а б в г „Parks Canada - Canadian Rockies Hot Springs - What's New”. web.archive.org. 2011-06-05. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 2020-09-20. 
  7. ^ „The History of Banff National Park and Banff Upper Hot Springs”. Banff Adventures Unlimited (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  8. ^ „Upper Hot Springs Bath House”. www.pc.gc.ca (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  9. ^ Parks Canada Agency, Government of Canada (2017-03-28). „index - Plan your visit”. www.pc.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  10. ^ а б Parks Canada Agency, Government of Canada (2018-05-03). „Miette Hot Springs”. www.pc.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  11. ^ „Miette Hot Springs | Alberta Canada”. www.travelalberta.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  12. ^ „Miette Hot Springs Bungalows | Jasper National Park Cabins | Miette Hot Springs Bungalows” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  13. ^ Hamilton, William B. (William Baillie) (1978). The Macmillan book of Canadian place names. Internet Archive. Toronto : Macmillan of Canada. ISBN 978-0-7705-1524-9. 
  14. ^ „Our History | Resort Municipality of Harrison Hot Springs”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2020. г. Приступљено 4. 10. 2020. 
  15. ^ а б Government of Canada, Statistics Canada (2017-02-08). „Census Profile, 2016 Census - Harrison Hot Springs, Village [Census subdivision], British Columbia and Fraser Valley, Regional district [Census division], British Columbia”. www12.statcan.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  16. ^ „2001 Community Profiles”. www12.statcan.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  17. ^ Government of Canada, Statistics Canada (2007-03-13). „Statistics Canada: 2006 Community Profiles”. www12.statcan.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  18. ^ „Harrison Hot Springs - hiking, biking, paddling paradise”. www.tourismharrison.com. Приступљено 2020-09-20. 
  19. ^ „Harrison Festival Society - World Music and Art. Small Town Roots.”. Harrison Festival Society (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  20. ^ Government of Canada, Statistics Canada (2017-02-08). „Population and Dwelling Count Highlight Tables, 2016 Census”. www12.statcan.gc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  21. ^ „Radium Hot Springs Pools - Radium Hot Springs, BC”. Yelp (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  22. ^ Baes, Fred. „hps.org”. Health Physics Society. Приступљено 2020-09-20. 
  23. ^ infofhsr-com (2015-02-21). „Hot Springs”. Fairmont Hot Springs Resort (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  24. ^ а б infofhsr-com (2015-02-21). „Fairmont Hot Springs Resort - Immerse Yourself!”. Fairmont Hot Springs Resort (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  25. ^ „GeoNames.org”. www.geonames.org. Приступљено 2020-09-20. 
  26. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  27. ^ „Heritage Week: Capt. Robert Sanderson — an Arrow Lakes pioneer”. Arrow Lakes News. 18. 2. 2014. Приступљено 11. 10. 2020. 
  28. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  29. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  30. ^ „Browse datasets | NASA Earth Observations (NEO)”. Browse datasets | NASA Earth Observations (NEO) (на језику: енглески). 2020-09-20. Архивирано из оригинала 06. 03. 2015. г. Приступљено 2020-09-20. 
  31. ^ „Ainsworth Hot Springs Travel | Ainsworth Hot Springs Accommodations and Things to do in Ainsworth Hot Springs | Go BC Travel”. www.gobc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  32. ^ „Ainsworth Hot Springs, British Columbia, Canada”. web.archive.org. 2007-08-29. Архивирано из оригинала 29. 08. 2007. г. Приступљено 2020-09-20. 
  33. ^ Akrigg, G. P. V. (1997). British Columbia place names. Internet Archive. Vancouver : UBC Press. ISBN 978-0-7748-0636-7. 
  34. ^ „BC Historical Newspapers|UBC Library”. web.archive.org. 2014-04-14. Архивирано из оригинала 14. 04. 2014. г. Приступљено 2020-09-20. 
  35. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 2020-09-20. 
  36. ^ „Mayor & Council Biographies”. Nakusp (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 12. 2020. г. Приступљено 2020-09-20. 
  37. ^ а б „History”. Nakusp (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 2020-09-20. 
  38. ^ а б в Submission, Member. „Nakusp Hot Springs: From poor man’s spa to regional tourism treasure | British Columbia Historical Federation” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 2020-09-20. 
  39. ^ а б „Naturally Nakusp”. British Columbia Magazine (на језику: енглески). 2016-02-22. Приступљено 2020-09-20. 
  40. ^ „About The Hot Springs | Nakusp Hot Springs, Chalets, and Campground” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  41. ^ „The Vancouver Sun from Vancouver, British Columbia, Canada on June 5, 1976 · 44”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  42. ^ „Village of Nakusp Official Site | Tourism & Municipal Services”. Nakusp (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  43. ^ „Calculation Information for 1981 to 2010 Canadian Normals Data”. Environment Canada. Архивирано из оригинала 14. 6. 2013. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  44. ^ а б „Canyon Hot Springs - Kootenay Rockies Tourism”. Kootenay Rockies (на језику: енглески). 2020-01-14. Приступљено 2020-09-20. 
  45. ^ Lovegrove, Donald (2013-02-23). „Canyon Hot Springs”. British Columbia Travel and Adventure Vacations (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  46. ^ „History”. ultimatehotspringsguide. Приступљено 20. 9. 2020. 
  47. ^ „Canyon Hot Springs-History”. www.canyonhotsprings.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  48. ^ „Canyon Hot Springs - Kootenay Rockies Tourism”. Kootenay Rockies (на језику: енглески). 14. 1. 2020. 
  49. ^ „Canyon Hot Springs Resort”. Travel British Columbia (на језику: енглески). Приступљено 20. 9. 2020. 
  50. ^ а б „Population Density | NASA”. Population Density | NASA (на језику: енглески). 2020-09-19. Архивирано из оригинала 09. 02. 2016. г. Приступљено 2020-09-19. 
  51. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (2007-10-11). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences (на језику: енглески). 11 (5): 1633—1644. ISSN 1027-5606. doi:10.5194/hess-11-1633-2007. 
  52. ^ „Lussier Hot Springs - Whiteswan Provincial Park”. web.archive.org. 2019-05-18. Архивирано из оригинала 18. 05. 2019. г. Приступљено 2020-09-19. 
  53. ^ „Lussier Hot Springs – British Columbia Travel and Adventure Vacations”. web.archive.org. 2019-11-06. Архивирано из оригинала 06. 11. 2019. г. Приступљено 2020-09-19. 
  54. ^ „Ram Creek Hot Springs - Hot Springs-soakable -”. www.communitywalk.com. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 2020-09-20. 
  55. ^ Environment, Ministry of. „Ram Creek Ecological Reserve - BC Parks”. bcparks.ca. Приступљено 20. 9. 2020. 
  56. ^ „Ram Creek, Mutton Creek and Lussier River Hot Springs | The Road Chose Me”. Приступљено 20. 9. 2020. 
  57. ^ „Natural Hot Springs in the Canadian Rockies You Need to Visit”. Elite Jetsetter. 19. 11. 2019. Приступљено 20. 9. 2020. 
  58. ^ Lovegrove, Donald (16. 12. 2012). „Hot Springs in BC”. British Columbia Travel and Adventure Vacations (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2020. 
  59. ^ admin. „DEWAR CREEK HOT SPRINGS TRAIL | only where you have walked have you been” (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2020. 
  60. ^ „Dewar Creek Hot Springs”. AllTrails.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2020. 
  61. ^ „Dewar Creek Hotspring, a trail in BC, Canada, on trailpeak.com”. trailpeak.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  62. ^ Environment, Ministry of. „BC Parks - Province of British Columbia”. bcparks.ca. Приступљено 20. 9. 2020. 
  63. ^ а б в „Upper Lillooet Provincial Park”. BC Parks. Приступљено 22. 12. 2014. 
  64. ^ а б в https://www.for.gov.bc.ca/dsq/engineering/roadinformation.htm
  65. ^ „Mudslide closes Meager Creek FSR”. Pique Newsmagazine. 2009. Приступљено 2. 10. 2009. 
  66. ^ Meager Hotsprings- No Easy Access!
  67. ^ Meager Glacier
  68. ^ Harrison Hut route
  69. ^ Harrison Hut Trail Work: Making a Change in the World
  70. ^ а б „General Location and Extensive Use Area Maps”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 19. 09. 2020. 
  71. ^ „The July 29, 1998, debris flow and landslide dam at Capricorn Creek, Mount Meager Volcanic Complex, southern Coast Mountains, British Columbia” (PDF). Natural Resources Canada. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 7. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2009. 
  72. ^ „Keyhole Hot Springs(aka Pebble Creek)”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 19. 09. 2020. 
  73. ^ „Meager slide: One year later”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. Приступљено 19. 09. 2020. 
  74. ^ http://www.skookumchuckhotsprings.com/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  75. ^ „First Nation Detail”. Архивирано из оригинала 3. 10. 2015. г. Приступљено 3. 10. 2015. 
  76. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 19. 9. 2020. 
  77. ^ „Liard River Hot Springs Provincial Park - BC Parks”. www.env.gov.bc.ca. Приступљено 19. 9. 2020. 
  78. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 19. 9. 2020. 
  79. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 19. 9. 2020. 
  80. ^ „Boston Globe Online / Nation | World / Bear kills two, injures two in British ColumbiaBoston Globe Online / Nation | World”. www.igorilla.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  81. ^ „Alaska Highway - mile by mile description from Fort Nelson”. Bell's Travel Guides (на језику: енглески). 28. 9. 2015. Приступљено 19. 9. 2020. 
  82. ^ а б Lovegrove, Donald (2013-02-23). „Mount Layton Hot Springs”. British Columbia Travel and Adventure Vacations (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 
  83. ^ „A History of Lakelse Hot Springs”. www.virtualmuseum.ca. Архивирано из оригинала 21. 09. 2020. г. Приступљено 2020-09-19. 
  84. ^ „GeoNames.org”. www.geonames.org. Приступљено 2020-09-19. 
  85. ^ „Digital Elevation Data - with SRTM voids filled using accurate topographic mapping”. www.viewfinderpanoramas.org. Приступљено 2020-09-19. 
  86. ^ „Land Cover Classification (1 year) | NASA”. Land Cover Classification (1 year) | NASA (на језику: енглески). 2020-09-19. Архивирано из оригинала 31. 08. 2016. г. Приступљено 2020-09-19. 
  87. ^ а б „Browse datasets | NASA Earth Observations (NEO)”. Browse datasets | NASA Earth Observations (NEO) (на језику: енглески). 2020-09-19. Архивирано из оригинала 06. 03. 2015. г. Приступљено 2020-09-19. 
  88. ^ Parks Canada Agency, Government of Canada (2017-03-28). „index - Gwaii Haanas National Park Reserve, National Marine Conservation Area Reserve, and Haida Heritage Site”. www.pc.gc.ca. Приступљено 2020-09-19. 
  89. ^ Parks Canada Agency, Government of Canada (2016-08-16). „Home”. www.pc.gc.ca. Архивирано из оригинала 18. 09. 2020. г. Приступљено 2020-09-19. 
  90. ^ „'It’s just dried up': B.C. earthquake pulls plug on centuries-old Haida Gwaii hot springs”. National Post (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 
  91. ^ „BC Geographical Names”. apps.gov.bc.ca. Приступљено 2020-09-19. 
  92. ^ а б Lovegrove, Donald (2013-02-23). „Ahousat Hot Springs”. British Columbia Travel and Adventure Vacations (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 
  93. ^ „Ahousat hot springs | Thermal hot springs and thermal baths around the world | Mapotic.com”. Mapotic (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 
  94. ^ Rayburn, Alan (1997). Place Names of Ontario (на језику: енглески). University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-7207-8. 
  95. ^ „Hells Angels return to Carlsbad Springs clubhouse and Ottawa”. Ottawa Citizen (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 
  96. ^ „CANADIAN RADIO NEWS RECAP For MAY, 2016”. Airchecker (на језику: енглески). 2016-06-20. Приступљено 2020-09-19. 
  97. ^ „Amazon breaks ground on massive east-end warehouse”. Ottawa Citizen (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бање_у_Канади&oldid=27860436”