Пређи на садржај

Васа Поморишац

С Википедије, слободне енциклопедије
Васа Поморишац
Лични подаци
Датум рођења(1893-12-15)15. децембар 1893.
Место рођењаМодош, Аустроугарска монархија
Датум смрти9. септембар 1961.(1961-09-09) (67 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија
Искушење св. Антонија, уље на платну (Музеј савремене уметности)
Чежња за отаџбином, уље, 1918. (Војни музеј у Београду)
Композиција, уље на платну, 1939. (Народни музеј Зрењанин)

Васа Поморишац (Модош, 15. децембар 1893 — Београд, 9. септембар 1961) био је српски сликар, универзитетски професор и ликовни критичар. Поморишац је био професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду. Повремено се бавио ликовном критиком. Уз Милену Павловић Барили је највише поштован у историји ране српске модерне.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Поморишац је био Банаћанин, рођен у Модошу (Јаши Томићу) 1893. године. Уметничко школовање започиње од 1905. до 1911. године у атељеу суграђанина Стевана Алексића. Године 1913 — 1914. у Минхену похађа Академију ликовних уметности. Био је стипендиста Матице српске.[2]

Мобилисан је 1914. године али се одмах предаје Русима. После рата долази у Загреб 1919. године где се уписује на Академију за умјетност и умјетни обрт, код проф. Љубе Бабића и Ферда Ковачевића. Исте године прелази у Београд где се уписује у Уметничко занатску школу. У Лондон одлази 1920. где студира на Краљевској академији St. Martin's School of Art затим се враћа у Београд где живи од 1925. до 1935. године, када приређује прве самосталне изложбе. Често одлази из Београда на путовања у Италију, Француску и Енглеску.

У Паризу борави између 1935. и 1939. године.[3] Предавао је у Краљевској уметничкој школи у Београду,[4] а касније је постављен и за професора Академије ликовних уметности у Београду 1942. а 1950. за професора Академије примењених уметности у Београду.

Од 1919. године учествовао на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Његови радови су излагани у Лондону, Барселони, Минхену, Амстердаму, Бриселу итд.

Са Живорадом Настасијевићем у Београду 1930. године оснива групу „Зограф“ која је постојала до 1940. године. Удружење квалификованих ликовних уметника у Београду формира 1926. године. Од 1940. је члан Удружења „Лада“, а 1944. године постаје члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Урадио је слику немалог формата, са мотивом Бановић Страхиње (1936).[5]

Додељена му је Сребрна медаља Удружења француских уметника.[2]

Дела му се налазе у бројним приватним колекцијама по Србији, бившој Југославији и Европи, као и у и у државној колекцији Музеја Викторије и Алберта у Лондону.[2]

Био је отац два сина.[2]

Сликарство

[уреди | уреди извор]

Васа Поморишац је веровао да је уметност органски део друштва. Она мора бити утемељена у традиционалном стваралаштву и таква се супротставити модернизму који је стран нашем културном менталитету. Група „Зограф“ је оформљена око ове идеологије и у њој су били уметници исте или сличне оријентације - сликари Живорад Настасијевић, Здравко Секулић, Јосип Цар, Илија Коларовић, Светолик Лукић, Радмила Милојковић и архитекте Богдан Несторовић и Бранислав Којић. Модернистичка критика их је доживљавала као национални анахронизам и стога непримерене новом времену. Поморишац је нарочито истицао своју приврженост прошлости, српској и византијској, коју је добро познавао и коју је у духовном смислу уносио у своје сликарство. Често је копирао фреске из наших средњовековних цркава и манастира које је излагао у Лондону и Паризу. Био је веома популаран портретиста и у том жанру се често изражавао. У основном, његов стилски развој се кретао од умереног конструктивизма, преко неокласицизма до хладног, монохромног колоризма. Сасвим је посебна и издвојена појава у српском сликарству између два светска рата.

Први је наш сликар који је сликао на стаклу. Од његових многих дела ове врсте, које је израдио у Београду, након бомбардовања у Другом светском рату, остали су само витражи у Старом двору и у Хотелу Метропол.[6]

Аутор је новчаница, у издању Народне банке Југославије, од 100 динара, која носи датум 15. јул 1934, и од 1.000 динара, са датумом 6. септембар 1935. године, која није пуштена у промет. На обе новчанице су представљене композиције надахнуте националном историјом. Аутор је и новчанице од 1.000 динара, мушкарац и жена у народној ношњи, са мноштвом детаља и симбола, али мрачног колорита, која носи датум 1. мај 1942, у издању Српске народне банке, за време окупације.[6]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Ликовне критике

[уреди | уреди извор]
  • 1927 Сликар Стеван Алексић, Рашка, год. I, бр. 56, Београд
  • 1927 Уметничка изложба Живорада Настасијевића, Књижевна критика, 2. децембар, бр. 1. стр. 4-5, Београд
  • 1928 Изложба Стјепана Баковића, Књижевна критика, 2. јануар, бр. 2-3. стр. 5, Београд
  • 1928 Изложба Љубе Ивановића, „Ладе“, Живот и рад, април, год. I, св. 3. стр. 324-236, Београд
  • 1928 Иван Радовић, Живот и рад, април, год. I, св. 4. стр. 313-314, Београд
  • 1928 Криза наше ликовне уметности, Летопис Матице српске, мај, год. CII, књ. 316, св. 2. стр. 259-263, Нови Сад
  • 1928 Изложба скулптура у гравура Ристе Стијовића, Живот и рад, јун, год. I, св. 6. стр. 478-479, Београд
  • 1928 Наша слава Урош Предић, Банатски гласник, год. II, бр. 6-8, Зрењанин
  • 1929 О нашој средњовековној уметности, Радио Београд, мај, Београд
  • 1929 Наше уметничке манифестације - После јесење изложбе у салону Цвијета Зузорић, Друштвена обнова, 17. септембар, год. I, бр. 2, с, 11-12, Београд
  • 1930 Две значајне изложбе, Друштвена обнова, 2. фебруар, год. II, бр. 5. стр. 12-13, Београд
  • 1930 II Пролетња Изложба Југословенских уметника у Уметничком Павиљону, Београдске општинске новине, 25. јун, год. XLVIII, бр. 13. стр. 666-670, Београд
  • 1930 Велика руска изложба, Друштвена обнова, фебруар, бр. 13. стр. 12-13, Београд
  • 1933 Како гледати уметничко дело, Коларчев народни универзитет, фебруар, Београд
  • 1953 Мозаик, Мозаик, септембар-октобар, год. I, бр. 1, Београд

Библиографија (избор)

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „POGLED ISKOSA: Pomorišac moderni tradicionalista”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-02-23. 
  2. ^ а б в г Димитријевић, Милица. „Сто дела Васе Поморишца у Галерији Матице српске”. Politika Online. Приступљено 2023-10-20. 
  3. ^ "Правда", Београд 1937. године
  4. ^ Јовичић 2013, стр. 10-11
  5. ^ „POGLED ISKOSA: Pomorišac moderni tradicionalista”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-02-23. 
  6. ^ а б Стојановић 1996, стр. 39.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Васа_Поморишац&oldid=28557796”