Европско првенство у фудбалу 2008.
Детаљи такмичења | |
---|---|
Држава домаћин | Аустрија Швајцарска |
Датум | 7. јун—29. јун 2008. |
Екипе | 16 |
Стадиони | 8 (из 8 градова) |
Коначан пласман | |
Првак | Шпанија (2. титула) |
Друго место | Немачка |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 31 |
Постигнуто голова | 77 (2,48 по мечу) |
Укупно гледалаца | 1.140.902 (36.803 по мечу) |
Најбољи стрелац | Давид Виља (4 гола) |
Најбољи играч | Чави |
Европско првенство у фудбалу 2008. је било 13. по реду европско фудбалско првенство за мушкарце, које је одржано од 7. до 29. јуна 2008. у Аустрији и Швајцарској, а тријумфовала је фудбалска репрезентација Шпаније која је у финалу савладала Немачку.
Ово је друго првенство у историји Европских првенстава које су организовале две државе, уз Европско првенство 2000. у Холандији и Белгији, а први пут је првенство одржано у континенталним земљама. Швајцарска је претходно организовала Светско првенство 1954.
Аустрија и Швајцарска су се аутоматски квалификовале као домаћини. Преосталих 14 тимова се квалификовало кроз квалификације које су почеле у августу 2006.
Шпанија је као победник овог турнира представљала Европу на Купу конфедерација 2009. које се одржало у Јужној Африци.
Кандидатура за домаћина
[уреди | уреди извор]Аустрија и Швајцарска су добиле право да организују завршницу у конкуренцији коју су чиниле Грчка/Турска, Шкотска/Ирска, Русија, Мађарска, Хрватска/Босна и Херцеговина и четири Нордијске земље Норвешка/Шведска/Данска/Финска. Аустрија је претходно са Мађарском конкурисала за организацију Европског првенства 2004, али је на крају изгубила од Португалије.
Аустрија/Швајцарска, Грчка/Турска и Мађарска ушли су у ужи избор. Аустрија/Швајцарска и Мађарска су се борили за право домаћина док су Грчка и Турска прве испале.
У историји европског фудбала ово је био други пут да су две државе домаћини европског првенства у фудбалу, после Европског првенства у фудбалу 2000.
Стадиони
[уреди | уреди извор]Првенство се играло на осам стадиона у осам градова двеју земаља. Ниједан од тих стадиона није имао капацитет мањи од 30.000 гледалаца. Највећи стадион био је Ернст Хапел стадион у Бечу, с капацитетом од 53.295 гледалаца. Финална утакмица се играла управо на овом стадиону, 29. јуна 2008. Фудбалска репрезентација Швајцарске играла је све своје утакмице на Сент Јакоб Парку у Базелу, а репрезентација Аустрије на Ернст Хапел стадиону у Бечу.
Град домаћин Цирих је 2004. године имао проблем са организацијом турнира зато што је требало да реновира стадион Хардтурм, али је тај план заустављен услед иницијативе грађана тог града. Уефа и организатори планирали су да свака држава домаћин има по 4 стадиона. Организатори су препоручили да се реновира стадион Лецигрунд и Уефа је прихватила тај план у јануару 2005. године. Стадион Лецигрунд је отворен 23. септембра 2007. године.
Беч | Клагенфурт | Салцбург | Инзбрук |
---|---|---|---|
Стадион Ернст Хапел Капацитет: 53.295 |
Хипо арена Капацитет: 31.957 |
Стадион Валс Зиценхајм Капацитет: 31.020 |
Стадион Нови Тиволи Капацитет: 31.600 |
Базел | Берн | Женева | Цирих |
Сент Јакоб Парк Капацитет: 42.500 |
Стадион Швајцарска Ванкдорф Капацитет: 31.907 |
Стадион Женева Капацитет: 31.228 |
Стадион Лецигрунд Капацитет: 30.000 |
Састави репрезентација
[уреди | уреди извор]Квалификације
[уреди | уреди извор]Жреб за квалификације је био одржан 27. јануара 2006. године, у Монтреу (Швајцарска) у 12:00 часова по средњоевропском времену (CET).
Квалификације су започеле месец дана након Светског првенства у Немачкој.
Систем квалификација промењен је у односу на прошле. Победник и другопласирани у седам група су се директно квалификовали без утакмица баража. Шест група је имало по 7 тимова, а група А имала је 8 тимова.
Квалификоване репрезентације
[уреди | уреди извор]12 од 16 земаља које су се квалификовале за првенство 2004. године, квалификовале су се и за првенство 2008. године.
Аустрија (земља домаћин) и Пољска су наступиле по први пут на Европском првенству. Румунија и Турска су се квалификовале након што су прескочиле првенство 2004. године.
Репрезентација | Квалификована као | Датум квалификације | Преглед учешћа на турнирима1, 2 |
---|---|---|---|
Аустрија | Домаћин | 12. децембар 2002. | 0 | (дебитант)
Швајцарска | Домаћин | 12. децембар 2002. | 21996, 2004) | (
Немачка | Другопласирани групе Д | 13. октобар 2007. | 9 (19723, 19763, 19803, 19843, 19883, 1992, 1996, 2000, 2004) |
Грчка | Победник групе Ц | 17. октобар 2007. | 2 (1980, 2004) |
Румунија | Победник групе Г | 17. октобар 2007. | 3 (1984, 1996, 2000) |
Чешка | Победник групе Д | 17. октобар 2007. | 6 (19604, 19764, 19804, 1996, 2000, 2004) |
Холандија | Другопласирани групе Г | 17. октобар 2007. | 7 (1976, 1980, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004) |
Пољска | Победник групе А | 17. новембар 2007. | 0 | (дебитант)
Италија | Победник групе Б | 17. новембар 2007. | 6 (1968, 1980, 1988, 1996, 2000, 2004) |
Француска | Другопласирани групе Б | 17. новембар 2007. | 6 (1960, 1984, 1992, 1996, 2000, 2004) |
Хрватска | Победник групе Е | 17. новембар 2007. | 2 (1996, 2004) |
Шпанија | Победник групе Ф | 17. новембар 2007. | 7 (1964, 1980, 1984, 1988, 1996, 2000, 2004) |
Португал | Другопласирани групе А | 21. новембар 2007. | 4 (1984, 1996, 2000, 2004) |
Турска | Другопласирани групе Ц | 21. новембар 2007. | 2 (1996, 2000) |
Русија | Другопласирани групе Е | 21. новембар 2007. | 8 (19605, 19645, 19685, 19725, 19885, 19926, 1996, 2004) |
Шведска | Другопласирани групе Ф | 21. новембар 2007. | 3 (1992, 2000, 2004) |
- Напомене:
- 1 Коса репрезентација означава домаћина на првенству
- 2 Подебљана година означава првака у тој години
- 3 Као Западна Немачка
- 4 Као Чехословачка
- 5 Као Совјетски Савез
Жреб
[уреди | уреди извор]Жреб за такмичарске групе на првенству одржан је 2. децембра 2007. године у Луцерну (Швајцарска). Пред извлачење, екипе су биле разврстане према Уефиној ранг листи у 4 шешира (групе) по четири екипе. Уефа се руководила само према резултатима у последња два циклуса квалификација за велика такмичења и на основу тога одредила коефицијенте. Изузетак су били само Немци који нису играли у квалификацијама за светско првенство јер су били домаћини, па су им се рачунали само резултати из ових квалификација. Вицешампион света Француска, услед лоших и неубедљивих игара сврстана је у четврти шешир, док је Холандија — захваљујући добрим играма — добила најбољи коефицијент и први шешир.
Жребом су руководили:
- Ђани Инфантино, домаћин жреба
- Петер Шмејхел, извукао шешир 1
- Јирген Клинсман, извукао шешир 2
- Дидије Дешам, извукао шешир 3
- Теодорос Загоракис, извукао шешир 4
- Бернард Диц, извукао групу А
- Антон Одрус, извукао групу Б
- Франц Бекенбауер, извукао групу Ц
- Дино Зоф, извукао групу Д
Домаћини првенства Аустрија и Швајцарска били су носиоци. Одређено је да носилац групе А буде Швајцарска, а групе Б Аустрија. Уз домаћине су се у првом шеширу налазили Грчка као бранилац трофеја и Холандија са највећим Уефа коефицијентом.
Распоред екипа по шеширима
[уреди | уреди извор]Шешир 1 | Шешир 2 | Шешир 3 | Шешир 4 |
---|---|---|---|
|
Процедура жребања је била таква да прво буду жребани носиоци група Ц и Д, а потом и селекције из четвртог, трећег и другог шешира.
Судије
[уреди | уреди извор]За суђење на овом првенству побринуле су се европске судије, 12 главних и 24 помоћна.
Држава | Судија | Помоћне судије | |
---|---|---|---|
Аустрија | Конрад Плауц | Егон Бероитер | Маркус Маир |
Белгија | Франк де Плекер | Петер Херманс | Алекс Верстраетен |
Енглеска | Хауард Веб | Дерен Кејн | Мајк Муларки |
Немачка | Херберт Фандел | Карстен Кадах | Волкер Вецел |
Грчка | Кирос Васарас | Димитрис Бозарцидис | Димитрис Сараидарис |
Италија | Роберто Росети | Алесандро Грисели | Паоло Галчано |
Холандија | Питер Винк | Адриан Иниа | Ханс тен Хове |
Норвешка | Том Хенинг Овребо | Геир Аге Холен | Јан Петер Ранден |
Словачка | Лубош Михел | Роман Слиско | Мартин Балко |
Шпанија | Мануел Метухо Гонзалез | Хуан Карлос Јусте Хименез | Јесус Калво Гуадамуро |
Шведска | Петер Фрејдфелд | Стефан Витберг | Хенрик Андрен |
Швајцарска | Масимо Бусака | Матиас Арнет | Стефан Кухат |
Такмичење по групама
[уреди | уреди извор]Група А
[уреди | уреди извор]Табела групе А | И | П | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Португал | 3 | 2 | 0 | 1 | 5 | 3 | +2 | 6 |
2. | Турска | 3 | 2 | 0 | 1 | 5 | 5 | 0 | 6 |
3. | Чешка | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 3 | 0 | 3 |
4. | Швајцарска | 3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 6 | -2 | 3 |
Чешка Република | 1 : 3 | Португал |
---|---|---|
Сионко 17’ |
(Извештај) | Деко 8’ Роналдо 63’ Кварежма 90+1’ |
Турска | 2 : 1 | Швајцарска |
---|---|---|
Семих 8’ Арда 90+2’ |
(Извештај) | Јакин 32’ |
Швајцарска | 2 : 0 | Португал |
---|---|---|
Јакин 71’, 83’ | (Извештај) |
Група Б
[уреди | уреди извор]Табела групе Б | И | П | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Хрватска | 3 | 3 | 0 | 0 | 4 | 1 | +3 | 9 |
2. | Немачка | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 2 | +2 | 6 |
3. | Аустрија | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 3 | -2 | 1 |
4. | Пољска | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 4 | -3 | 1 |
Немачка | 2 : 0 | Пољска |
---|---|---|
Подолски 20’, 72’ | (Извештај) |
Група Ц
[уреди | уреди извор]Табела групе Ц | И | П | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Холандија | 3 | 3 | 0 | 0 | 9 | 1 | +8 | 9 |
2. | Италија | 3 | 1 | 1 | 1 | 3 | 4 | -1 | 4 |
3. | Румунија | 3 | 0 | 2 | 1 | 1 | 2 | -1 | 2 |
4. | Француска | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 6 | -5 | 1 |
Група Д
[уреди | уреди извор]Табела групе Д | И | П | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Шпанија | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | 2 | +6 | 9 |
2. | Русија | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 4 | 0 | 6 |
3. | Шведска | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 4 | -1 | 3 |
4. | Грчка | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 5 | -4 | 0 |
Шпанија | 4 : 1 | Русија |
---|---|---|
Виља 20’, 44’, 75’ Фабрегас 90+2’ |
(Извештај) | Пављученко 86’ |
Грчка | 0 : 2 | Шведска |
---|---|---|
(Извештај) | Ибрахимовић 67’ Хансон 72’ |
Шведска | 1 : 2 | Шпанија |
---|---|---|
Ибрахимовић 34’ | (Извештај) | Торес 15’ Виља 90+2’' |
Елиминациона фаза
[уреди | уреди извор]Утакмице завршне фазе игране су другачије него на прошлим европским првенствима. Репрезентације из група А и Б играле су одвојено од репрезентација група Ц и Д. Ово је онемогућило да тимови из исте групе играју заједно у финалу. Свих 7 утакмица завршне фазе одиграно је на два стадиона: Сент Јакоб Парку у Базелу и Ернст Хапел стадиону у Бечу.
Четвртфинале | Полуфинале | Финале | ||||||||
19. јун - Базел | ||||||||||
Португал | 2 | |||||||||
25. јун - Базел | ||||||||||
Немачка | 3 | |||||||||
Немачка | 3 | |||||||||
20. јун - Беч | ||||||||||
Турска | 2 | |||||||||
Хрватска | 1 (1) | |||||||||
29. јун - Беч | ||||||||||
Турска (пен.) | 1 (3) | |||||||||
Немачка | 0 | |||||||||
21. јун - Базел | ||||||||||
Шпанија | 1 | |||||||||
Холандија | 1 | |||||||||
26. јун - Беч | ||||||||||
Русија (про.) | 3 | |||||||||
Русија | 0 | |||||||||
22. јун - Беч | ||||||||||
Шпанија | 3 | |||||||||
Шпанија (пен.) | 0 (4) | |||||||||
Италија | 0 (2) | |||||||||
Четвртфинале
[уреди | уреди извор]Португал | 2 : 3 | Немачка |
---|---|---|
Нуно Гомес 40’ Постига 87’ |
(Извештај) | Швајнштајгер 22’ Клозе 26’ Балак 61’ |
Хрватска | 1 : 1 (п. п.) | Турска |
---|---|---|
Класнић 119’ | (Извештај) | Шентурк 120’ |
Пенали | ||
Модрић Срна Ракитић Петрић |
1 : 3 | Арда Семих Хамит Алтинтоп |
Холандија | 1 : 3 (п. п.) | Русија |
---|---|---|
Ван Нистелрој 86’ | (Извештај) | Пављученко 56’ Торбински 111’ Аршавин 116’ |
Шпанија | 0 : 0 (п. п.) | Италија |
---|---|---|
(Извештај) | ||
Пенали | ||
Виља Казорла Сена Гуиза Фабрегас |
4 : 2 | Гросо де Роси Мауро Каморанеси ди Натале |
Полуфинале
[уреди | уреди извор]Немачка | 3 : 2 | Турска |
---|---|---|
Швајнштајгер 26’ Клозе 79’ Лам 90’ |
(Извештај) | Борал 21’ Шентурк 86’ |
Финале
[уреди | уреди извор]Немачка | 0 : 1 | Шпанија |
---|---|---|
Торес 33’ |
Победник Европског првенства у фудбалу 2008. |
Шпанија Друга титула |
Статистике
[уреди | уреди извор]Стрелци
[уреди | уреди извор]Награде
[уреди | уреди извор]Најбољи тим
[уреди | уреди извор]Од Европског првенства 1996. техничка комисија Уефе прави свој најбољи тим европског првенства са 23 играча. Одговорни за избор тима турнира су деветочлана комисија која се састоји од професионалних тренера, који у току првенства прате све утакмице и после турнира предају завршни извештај Уефе. Критеријуме за избор најбоље екипе су дух тима, техника, одбрамбени и голгетерски квалитети.[1]
Голман | Одбрана | Средина | Нападачи |
---|---|---|---|
Карлос Марчена |
Маркос Сена |
Најбољи играч
[уреди | уреди извор]Везни играч репрезентације Шпаније Чави Ернандез проглашен је за најбољег играча Европског првенства.[2] 28-годишњи ас Барселоне био је један од кључних играча на путу Шпанаца до титуле првака Европе. Избор најбољег играча турнира извршила је техничка комисија Уефе, која је у обзир узела и гласове навијача. Такође, још осам шпанских фудбалера ушло је у избор за најбољи тим првенства.
Коначни пласман учесника
[уреди | уреди извор] 1. место 2. место Од 3. до 4. места | Од 5. до 8. места Од 9. до 16. места |
Поз | Тим | Г | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Финале | ||||||||||
1 | Шпанија | Д | 5 | 1 | 0 | 0 | 12 | 3 | +9 | 16 |
2 | Немачка | Б | 6 | 4 | 0 | 2 | 10 | 6 | +4 | 12 |
Елиминисани у полуфиналу | ||||||||||
3 | Русија | Д | 5 | 3 | 0 | 2 | 7 | 8 | -1 | 9 |
4 | Турска | А | 5 | 2 | 1 | 2 | 8 | 9 | -1 | 7 |
Елиминисани у четвртфиналу | ||||||||||
5 | Хрватска | Б | 4 | 3 | 1 | 0 | 5 | 2 | +3 | 10 |
6 | Холандија | Ц | 4 | 3 | 0 | 1 | 10 | 4 | +6 | 9 |
7 | Португал | А | 4 | 2 | 0 | 2 | 7 | 6 | +1 | 6 |
8 | Италија | Ц | 4 | 1 | 2 | 1 | 3 | 4 | -1 | 5 |
Елиминисани у групној фази | ||||||||||
9 | Швајцарска | А | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 3 | 0 | 3 |
10 | Шведска | Д | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 4 | -1 | 3 |
11 | Чешка | А | 3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 6 | -2 | 3 |
12 | Румунија | Ц | 3 | 0 | 2 | 1 | 1 | 3 | −2 | 2 |
13 | Аустрија | Б | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 3 | −2 | 1 |
14 | Пољска | Б | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 4 | -3 | 1 |
15 | Француска | Ц | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 6 | −5 | 1 |
16 | Грчка | Д | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 5 | −4 | 0 |
Остало
[уреди | уреди извор]Лопта
[уреди | уреди извор]Адидас је у сарадњи са Бајер-материјалима произвео лопту којом су се играле утакмице овог турнира. Она носи име Еуропас (енгл. EUROPASS). Бела основна боја са црним пољима асоцира на изглед традиционалне фудбалске лопте, а међу приказаним детаљима су лого такмичења и заставе домаћина. Лопта која се користила на свим утакмицама има исписан датум, име града, стадиона и ривала у том мечу.
Лопту су критиковали чешки голман Петр Чех и немачки Јенс Леман.
Музика
[уреди | уреди извор]Званична песма првенства је била Чујеш ли ме (енгл. Can You Hear Me) коју пева Енрике Иглесијас.
Маскоте
[уреди | уреди извор]Званичне маскоте Европског првенства у фудбалу 2008. су били Трикс и Фликс. То су браћа близанци у црвено-белим дресовима (боје Аустрије и Швајцарске). Бројеви на њиховим дресовима су „20” и „08”, што заједно даје „2008”. Црвена коса ових ликова подсећа на лого првенства и на алпске планине. Дизајн маскота израдио је студио Warner Bros.
Навијачи су преко интернета могли да бирају име маскоте. Три предложена имена су била:
- Зиги и Заги
- Флиц и Биц
- Трикс и Фликс
Са 36,3% гласова изабрани су Трикс и Фликс.
Новчане награде
[уреди | уреди извор]Уефа је обезбедила 184 милиона евра за 16 квалификованих репрезентација које су учествовале на турниру. Новац је подељен на овај начин:
- награда за учествовање: 7,5 милиона евра
- победник: 7,5 милиона евра
- други Финалиста: 4,5 милиона евра
- полуфиналисти: 3 милиона евра
- четвртфиналисти: 2 милиона евра
- такмичари групне фазе (по утакмици):
- победа: 1 милион евра
- нерешено: 500.000 евра
Шпанија је као једина непоражена екипа добила награду од укупно 23 милиона евра. Грчка је имала сва три пораза у групи и добила је само 7,5 милиона евра.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Spain dominate Team of the Tournament”. UEFA. 30. 6. 2008. Приступљено 25. 12. 2018.
- ^ „Xavi emerges as EURO's top man”. UEFA. 30. 6. 2008. Приступљено 25. 12. 2018.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница Европског првенства 2008. на uefa.com