Пређи на садржај

Инвазија САД на Панаму

С Википедије, слободне енциклопедије
Америчка инвазија на Панаму

Амерички војници током напада
Време20. децембар 1989. - 31. јануар 1990. године
Место
Панама
Исход Америчка победа
Сукобљене стране
 САД  Панама
Команданти и вође
Џорџ Х. В. Буш, Максвел Терман Мануел Норијега
Јачина
између 24.000 и 27.000 војника између 12.500 и 16.000 војника
Жртве и губици
24 мртвих 325 рањених[1] између 200-300 погинулих војника, број погинулих цивила према различитим извештајима варира од 400 до неколико хиљада[2]

Америчка инвазија на Панаму је назив за оружани сукоб између Панаме и САД, званичан назив који је коришћен у САД је „Операција Праведни циљ“ (енгл. Operation Just Cause)[3].

Рат је започет нападом Америке на Панаму 20. децембра 1989. године, а завршио се 31. јануара 1990. године, победом Америке[3].[4]

Политички сукоби између Америке и Панаме пре инвазије

[уреди | уреди извор]

Током социјалистичке владе Сандистичког фронта националног ослобођења у Никарагви, САД су због повезаности Никарагве са другим комунистичким земљама пре свега Кубом и Совјетским Савезом, заузеле непријатељски став према овој земљи што је резултовало увођењем санкција против Никарагве 1. маја 1985. године, међутим велики део америчких производа је почео да пристиже у Никарагву преко Панаме.[5]

У јулу 1987. године, Сједињене Америчке Државе су најавиле крај економске и војне помоћи Панами.[6]

Почетком октобра 1987. године, Панамске одбрамбене снаге су привеле 10 америчких грађана (6 војника, 3 морнара и једног државног службеника), који су учествовали у антивладином протесту опозиције. Ослобођени су одмах након саслушања, a Сједињене Америчке Државе су осудиле ово хапшење.[7]

Америка оптужује Мануела Норијега, тадашњег војног диктатора Панаме за трговину наркотицима и сарадњу са наркокартелима. У америчком извештају из децембра 1988. наведено је да је Норијега од 1983. године организовао шверц наркотика преко Панаме у Сједињене Америчке Државе.[8]

Мануел Норијега је био сарадик Ције још од 1967. године, а на њеном платном списку се налазио све до фебруара 1988. године, када је прекунута сарадња.[9]

У априлу 1989. године, Сједињене Америчке Државе су увеле економске санкције против Панаме.[10]

Америка ускоро почиње са пропагандим ратом против Мануела Норијега, због чега су власти ухапсиле америчког држављанина који је уз подршку Ције из свог дома организовао ативладину радио станицу.[11]

У октобру 1989. године Панамске одбрамбене снаге су сузбиле неуспели државни удар, који је био организован од стране Ције.[12][13]

Мануел Норијега је 15. децембра 1989. године пред парламентом изјавио да се може сматрати да се Панама налази у ратном стању са Сједињеним Америчким Државама.[12][14]

Сутрадан 16. децембра 1989. године, Панамска војна полиција је зауставила једног америчког официра у возилу, након тога официр је отворио ватру на полицију из неслужбеног оружја и притом ранио једног полицајца, амерички официр је убијен при покушају бекства.[15]

Инвазија

[уреди | уреди извор]
Америчка мапа која приказује главне тачке напада

17, децембра 1989. године председник Џорџ Х. В. Буш је донео одлуку о инвазији на Панаму.

Инвазија је започета 20. децембра 1989. године, нападом на статешке војне циљеве. У инвазији је учествовало преко 24.000 америчких војника, док је на страни Панаме учествовало отприлике 12.500 војника, међутим само је око 4.000 њих било обучено за борбу.[12] Услед велике војне надмоћи Сједињених Америчких Држава, панамска војска је убрзо потиснута, а последња борба је вођена 25. децембра у раним јутарњим часовима.[12]

Током инвазије на Панаму први пут је у борби коришћен авион са стелт технологијом F-117 најтхок и хеликоптер AH-64 Апач.[16]

Американци су расписали награду од 1.000.000 долара за информацију која би довела до хапшења Норијеге, међутим убрзо је откривено да се Мануел Норијега налази у амбасади Ватикана, где је покушао да добије политички азил.[17] Американци су тада даноноћно испред амбасаде пустали врло гласну рок музику, да би тако извршили психолошки притисак на генерала Норијегу, који је био познати љубитељ класичне музике.[18][19][20] Норијега се предао Американцима 3. јануара 1990. године.[12]

Сједињене Америчке Државе су изгубиле укупно 24 војника, док је 325 рањено.[1] Према неким проценама Панама је изгубила отприлике 200-300 војника, док је број цивилних жртава није мањи од 300.[1]Према званичним извештајима Панаме, погинуло је најмање 400 грађана ове земље.[21] Независна комисија је проценила да број цивилних жртава у Панами достиже 4000 људи.[22] Недуго након инвазије, председнички кандидат Гиљермо Ендара који је учествовао на поништеним изборима, положио је председничку заклетву у америчкој војној бази, и тако постао нови председник Панаме.[23] Процењује се да је као последица инвазије, око 15 000 људи остало без својих домова.[24]

Међународне реакције на инвазију

[уреди | уреди извор]

Америчка инвазија на Панаму је наишла на жестоке реакције широм света, посебно у земљама Латинске Америке. [25]

Генерална скупштина Организације уједињених нација, донела је одлуку којом се најоштрије осуђује напад Сједињених Америчких Држава на Панаму.[26]

Премијерка Уједињеног Краљевствa је дала подршку Америци, док је Совјетски Савез оптужио Америку да наставља да користи политику силе.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в USA Panama Invasion 1989 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2012), Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ Operation Just Cause, Приступљено 31. 3. 2013.
  3. ^ а б Article | The United States Army, Приступљено 31. 3. 2013.
  4. ^ ELIGIBILITY: War Zone Veteran - all eras, including... - Vet Center, Приступљено 31. 3. 2013.
  5. ^ Revista Envío - US Policy: Economic Embargo: The War Goes On, Приступљено 31. 3. 2013.
  6. ^ Reagan Halts All Payments To Panamanian Government - New York Times, Приступљено 31. 3. 2013.
  7. ^ U.S. Condemns Panama Arrest of 10 Americans - Los Angeles Times, Приступљено 31. 3. 2013.
  8. ^ http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB113/north06.pdf
  9. ^ Manuel Noriega - Who's Who on the CIA Payroll - TIME Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2013), Приступљено 31. 3. 2013.
  10. ^ Bush Set to Extend Economic Sanctions Against Panama for a Year - New York Times, Приступљено 31. 3. 2013.
  11. ^ U.S. Psyop In Panama (Operation Just Cause), Приступљено 31. 3. 2013.
  12. ^ а б в г д „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 03. 03. 2013. 
  13. ^ Panama Invasion by United States in 1989: Background and chronology Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2008), Приступљено 31. 3. 2013.
  14. ^ Operation Just Cause Historical Summary: Operation Just Cause Lessons Learned Volume I, Приступљено 31. 3. 2013.
  15. ^ U.S. Officer's Weapon Wasn't Authorized in Panama Incident - Los Angeles Times, Приступљено 31. 3. 2013.
  16. ^ A Small War in Panama Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2012), Приступљено 31. 3. 2013.
  17. ^ а б 20 | 1989: US forces oust General Noriega, Приступљено 31. 3. 2013.
  18. ^ OBSERVER; Is This Justice Necessary? - New York Times, Приступљено 31. 3. 2013.
  19. ^ Panama boi się powrotu Manuela Noriegi, Приступљено 31. 3. 2013.
  20. ^ Rock Music & General Noriega, Приступљено 31. 3. 2013.
  21. ^ Background on Iraq - HRW policy on Iraq, Приступљено 31. 3. 2013.
  22. ^ Craige 1996.
  23. ^ Guillermo Endara (president of Panama) - Britannica Online Encyclopedia, Приступљено 31. 3. 2013.
  24. ^ http://www.rand.org/content/dam/rand/pubs/rgs_dissertations/2006/RAND_RGSD201.pdf
  25. ^ Fighting in Panama: Latin America; U.S. Denounced by Nations Touchy About Intervention - New York Times, Приступљено 31. 3. 2013.
  26. ^ A/RES/44/240. Effects of the military intervention by the United States of America in Panama on the situation in Central America, Приступљено 31. 3. 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инвазија_САД_на_Панаму&oldid=27772703”