Пређи на садржај

Корпуси НОВЈ

С Википедије, слободне енциклопедије
Југословенска партизанска застава

Корпуси су биле највише оперативно-територијалне јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Постојали су од краја 1942. до формирања армија, почетком 1945. године. Први корпуси имали су у свом саставу од две до четири дивизије и већи број партизанских одреда.[1][2]

Одлука Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита о формирању дивизија и корпуса, новембра 1942. донета је у време значајних победа НОВ и ПОЈ у централној и западној Босни. У оперативном погледу, корпуси су требало да воде офанзивне операцији на одређеној територији, али су били и довољно покретни за дејства у другим подручјима. Најпре је 9. новембра 1942. формиран Први босански корпус, а потом 22. новембра 1942. Први хрватски корпус. Њиховим формирањем укинути су Оперативни штаб за Босанску крајину и Штаб Прве оперативне зоне Хрватске (подручје Лике, Баније и Кордуна). Први босански корпус је 11. маја подељен на Први и Други босански корпус, а 17. маја 1943. је формиран Први славонски корпус (од 20. јуна Други хрватски корпус), чијим је формирањем укинут Штаб Треће оперативне зоне (подручје Славоније).[1][2]

У септембру 1943. формиран је Други ударни корпус, чији је Штаб преузео дужности Главног штаба НОВ и ПО Црне Горе, а почетком октобра су формирани Седми словеначки, Први пролетерски и Осми далматински корпус. Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ од 5. октобра 1943. извршена је пренумерација дотада формираних корпуса па су Први и Други босански постали Трећи и Пети босански корпус, а Први и Други хрватски су постали Четврти хрватски и Шести славонски корпус.[3]

Списак корпуса НОВЈ

[уреди | уреди извор]
назив датум формирања састав командант политички комесар реф
Први пролетерски корпус 5. октобар 1943. Прва пролетерска и Шеста личка дивизија Коча Поповић Мијалко Тодоровић [4]
Други ударни корпус 10. септембар 1943. Друга пролетерска, Трећа ударна и Пета крајишка дивизија Пеко Дапчевић Митар Бакић [5]
Трећи босански корпус
(првобитно Први босански корпус)
9. новембар 1942. Четврта и Пета крајишка дивизија Коста Нађ Осман Карабеговић [6]
Четврти хрватски корпус
(првобитно Први хрватски корпус)
22. новембар 1942. Шеста личка, Седма банијска и Осма кордунашка дивизија Иван Гошњак Већеслав Хољевац [7]
Пети босански корпус
(првобитно Други босански корпус)
11. мај 1943. Четврта, Десета и Једанаеста крајишка дивизија Славко Родић Велимир Стојнић [8]
Шести славонски корпус
(првобитно Први славонски корпус)
17. мај 1943. Дванаеста и 28. славонска дивизија Петар Драпшин Владо Јанић [9]
Седми словеначки корпус 3. октобар 1943. Четрнаеста, Петнаеста и Осамнаеста словеначка дивизија Рајко Танасковић Јоже Брилеј [10]
Осми далматински корпус 7. октобар 1943. Девета, 19, 20. и 26. далматинска дивизија Павле Илић Иван Кукоч [11]
Девети словеначки корпус 22. децембар 1944. 30 и 31. словеначка дивизија Ладо Амброжич Душан Кведер [12]
Десети загребачки корпус 19. јануар 1944. 32. загорска и 33. хрватска дивизија Владимир Матетић Иван Шибл [12]
Једанаести хрватски корпус 30. јануар 1944. 13. приморско-горанска и 35. личка дивизија Милан Шакић Мићун Артур Туркулин [13]
Дванаести војвођански корпус 1. јул 1944. 16, 36. и 51. војвођанска дивизија Данило Лекић Шпанац Стефан Митровић [14]
Тринаести српски корпус 7. септембар 1944. 22, 24, 46. и 47. српска дивизија Љубо Вучковић Василије Смајевић [15]
Четрнаести српски корпус 7. септембар 1944. 23., 25. и 45. српска дивизија Радивоје Јовановић Раја Недељковић [16]
Петнаести македонски корпус септембар 1944. 41, 48. и 49. македонска дивизија Тихомир Милошевски Наум Наумовски [8]
Шеснаести македонски корпус септембар 1944. 42. македонска и Кумановска дивизија Петар Брајовић Боро Чушкар [9]
Брегалничко-струмички корпус 3. октобар 1944. 50. и 51. македонска дивизија Пецо Трајков Цветко Стевановски [17]
Корпус народне одбране Југославије 15. август 1944. 5. дивизија и 29. бригада народне одбране Јован Вукотић Владо Јанић [18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Vojna enciklopedija 4 1972, стр. 630.
  2. ^ а б Leksikon NOR 1 1980, стр. 537.
  3. ^ Зборник НОР 1949, стр. 355.
  4. ^ Leksikon 1981, стр. 1026.
  5. ^ Leksikon 1981, стр. 844.
  6. ^ Leksikon 1981, стр. 1099.
  7. ^ Leksikon 1981, стр. 828.
  8. ^ а б Leksikon 1981, стр. 1007.
  9. ^ а б Leksikon 1981, стр. 1083.
  10. ^ Leksikon 1981, стр. 1045.
  11. ^ Leksikon 1981, стр. 995.
  12. ^ а б Leksikon 1981, стр. 835.
  13. ^ Leksikon 1981, стр. 895.
  14. ^ Leksikon 1981, стр. 848.
  15. ^ Leksikon 1981, стр. 1100.
  16. ^ Leksikon 1981, стр. 827.
  17. ^ Leksikon 1981, стр. 811.
  18. ^ Leksikon 1981, стр. 924.

Литература

[уреди | уреди извор]