Манојло II Палеолог

Манојло II Палеолог
Лични подаци
Датум рођења	(1350-06-27)27. јун 1350.
Место рођења	Цариград, Византијско царство
Датум смрти	21. јул 1425.(1425-07-21) (75 год.)
Место смрти	Цариград, Византијско царство
Породица
Супружник	Јелена Драгаш
Потомство	Јован VIII Палеолог, Теодор II Палеолог, Андроник Манојлов Палеолог, Константин XI Палеолог Драгаш, Димитрије Палеолог, Тома Палеолог
Родитељи	Јован V Палеолог Јелена Кантакузин
Династија	Палеолози
Претходник	Јован V Палеолог
Наследник	Јован VIII Палеолог

Манојло II Палеолог (грч. Μανουήλ Β΄ Παλαιολόγος; Цариград, 27. јун 1350. — Цариград, 21. јул 1425. ) је био византијски цар (1391—1425) и други син и савладар (1373—1391) Јована V (1341—1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391) и Јелене Кантакузин. Подржавао је владавину свог оца у сукобу са осталим претендентима на престо и у његово име је покушао да добије помоћ Запада, али без успеха. После неуспешног пуча његовог старијег брата Андроника IV проглашен је за савладара, да би после његових поновних покушаја да преузме власт активно учествовао у његовом слому. Након тих дешавања је према условима мира био послат као талац на османски двор на коме је био приморан да учествује у османском заузећу византијске Филаделфије, али је и поред тога његово држање и понашање оставило велики утисак на Османлије о чему сведочи и изјаза султана Бајазита I који је рекао да и они који не би знали да је цар, по његов држању и наступу би им то постало јасно. После очеве смрти 1391. године преузео је власт над Византијом, али се ускоро 1394. године суочио са опсадом (блокадом) Цариграда, током које је 1399. године напустио престоницу и отишао на Запад да проба да нађе војну помоћ, оставивши град и царство на управу свом братанцу Јовану VII. Иако је био добро примљен, није успео да добије помоћ и вратио се у Цариград 1403. године после османске пропасти код Ангоре 1402. године. Наредне деценије мира са Османском империјом, Манојло је искористио да прошири морејку деспотовину на Пелопонезу, којом је владао његов брат Теодор I (1383—1407). Заузећем Коринта 1404. године, стекли су се услови да се изнова подигне бедем Хексамилеон на коринстком земљоузу у дужини од 6 миља што је изведено за само двадесет и пет дана. После смрти султана Мехмеда I је неуспешно покушао да се уплете у сукобе османских принчева око власти, због чега је нови султан Мурат II опсео Цариград 1422. године. Од 1421. године за свог савладара је именовао најстаријег сина Јована (VIII), који је током османске опсаде напустио град и отишао на запад у покушају да пронађе помоћ, док је управу градом са позиције регента оставио млађем брату Константину (XI). Османлије и овог пута нису заузеле Цариград, али је већ остарели Манојло II непосредно након тога доживео тежак мождани удар и своје последње године је провео скоро потпуно парализован. Био је ожењен ћерком српског велможе Константина Драгаша, Јеленом са којом је имао већи број синова који су управљали царством од његове смрти до његове коначне пропасти средином 15. века.

Порекло и породица

Манојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341—1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.

Име	Живео	Титула	Владао
Андроник (IV)	1348 — 1385.	византијски цар	Византијом (1376—1379)
Михајло	—-->	деспот
Теодор (I)	(око 1355—1407)	морејски деспот	Морејом (1382—1407)
Ирина	—-->

Био је ожењен Јеленом Драгаш, ћерком Константина Драгаша (Дејановића), обласног господара који је владао источном Македонијом који је по мајчиној линији био унук краља Србије Стефана Дечанског (1322—1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића). Манојло и Јелена имали су још неколико деце.

Име	Живео	Титула	Владао
Јован (VIII)	1392 — 1448.	византијски цар	Византијом (од 1421. као савладар, самостално 1425—1448)
Теодор (II)	(1396—1448)	морејски деспот	Морејом (1407—1443)
Константин (XI)	(1404—1453)	деспот, регент, цар	Византијом (регент 1423—1424. и 1437—1439, цар 1449—1453), Морејом (удеони деспот 1428—1443, врховни деспот 1443—1449),
Андроник	(1403—1429)	деспот	Солуном (1408—1423)
Димитрије	(1406—1470)	морејски деспот	Морејом (1449—1460)
Тома	(1409—1465)	морејски деспот	Морејом (1428—1460)
Константин	(1393/1397 — 1400/1405)
Михајло	(1406/1407 — 1409/1410)

Његова ванбрачна ћерка била је Забија.

Породично стабло

16. Андроник II Палеолог

8. Михајло IX Палеолог

17. Ана од Угарске

4. Андроник III Палеолог

18. Лав II Јерменски

9. Рита од Јерменије

19. Keran of Armenia

2. Јован V Палеолог

20. Thomas II, Count of Piedmont

10. Амедео V од Савоје

21. Beatrice di Fieschi

5. Ана Савојска

22. Јован I, војвода Брабанта

11. Марија од Брабанта

23. Маргарета од Фландрије, војвоткиња Брабанта

1. Манојло II Палеолог

12. Михајло Кантакузин

6. Јован VI Кантакузин

13. Theodora Palaiologina Angelina Kantakouzene

3. Јелена Кантакузин

28. Јован Асен III

14. Андроник Асен

29. Ирина Палеолог

7. Ирина Асен

Литература

• Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 
• Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. проширено изд.). Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.