Пад Византије у XV веку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пад Византије у XV веку представља Османлијско уништење Византије односно освајање Цариграда 1453. године и смрт последњег византијског цара Константина Драгаша. У ширем смислу се под падом Византије у XV веку подразумева Османлијско освајање три преостале државице које су засноване на византијским традицијама. Те државице су се сводиле на утврђене градове са њиховом ближом околином у потпуности изолованих унутар Османског царства.

Пад Цариграда[уреди]

После двомесечне опсаде Османлије успевају да 29.05. под вођством њиховог тадашњег владара Мехмеда II Освајача продру и заузму град и том приликом у завршним борбама јуначки гине последњи византијски цар Константин Драгаш.

Пад Мистре[уреди]

Пред надмоћном војском Османског царства која 1456. године осваја Атину, последњи морејски деспот Тома напушта Мистру и она без борбе бива заузета 1460. године. Последњи морејски деспот Тома бежи у Рим и 1461. године предаје Папи последњи свој посед на Балканском полуострву утврђени град Месембрију. Његов брат и савладар Димитрије после пада Мистре, као противник Латина(Папства и Запада) одлази у Цариград код Мехмеда II.

Пад Трапезунта[уреди]

Пред надмоћном османском војском последњи трапезунтски цар Давид Велики Комнин предаје град у августу 1461. године без борбе Мехмеду II, после чега му бива дозвољено да настави живот са породицом на поседима у околини Хадријанопоља које му је доделио султан. Две године касније Мехмед га оптужује да је учествовао у завери против њега и 1. новембра погубљује Давида и његова преостала три сина, бацивши њихове лешеве вранама изван цариградских бедема, забранивши да буду сахрањени.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]