Пређи на садржај

Односи Србије и Португалије

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Португалија
Map indicating locations of Португалија and Србија

Португалија

Србија

Односи Србије и Португалије су инострани односи Републике Србије и Републике Португалије.

Билатерални односи

[уреди | уреди извор]

Дипломатски односи са Португалијом успостављени су 19. октобра 1917. године, када је у Лисабону установљено посланство Краљевине Србије. После прекида 1920. године, дипломатски односи су обновљени 11. априла 1974. године.[1]

Португалија је признала једнострано проглашење независности Косова.

Португалија је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.[2]

  • јануара 2017. предсеник Томислав Николић је посетио Португалију.
  • 17. марта 2015. Министар иностраних послова Републике Португалије Руи Машете посетио је Републику Србију.
  • 17. јуна 2013. Министар спољних послова Иван Мркић посетио је Португалију.
  • 26. јануара 2013. На маргинама Самита СЕЛАК-ЕУ председник Републике Србије Томислав Николић се сусрео са премијером Педром Пасуш Коељом у Сантјаго де Чилеу (у делегацији је био и МСП Иван Мркић).
  • 26-27. марта 2012. реализована је билатерална посета председника Бориса Тадића Португалији.
  • 15-16. јануара 2012. министар иностраних послова Републике Португалије Пауло Порташ био је у посети Р. Србији.
  • 3-5. октобра 2011. премијер Републике Србије Мирко Цветковић учинио је посету Републици Португалији.
  • 8-9. августa 2011. министар спољних послова Вук Јеремић је посетио Португалију.
  • 22-23. марта 2011. министар иностраних послова Португалије Луиш Амадо посетио је Србију.
  • 12. марта 2010. министар спољних послова Вук Јеремић био је у посети Португалији.[1]

Економски односи

[уреди | уреди извор]
  • У 2020. години робна размена достигла је 89,15 милиона долара, од тога извоз Србије је износио 26,09 милиона евра, док је увоз био 63,06 милиона УСД.
  • У 2019. години робна размена Републике Србије са Републиком Португалијом износила је 81 милион УСД, од чега је извоз Србије вредео 21 милиона, а увоз 60 милиона долара.
  • Робна размена у 2018. године била је укупно 78 милиона долара, од тога извоз Србије је износио 17 милиона, док је увоз вредео 61 милион УСД.[3][4]

Дипломатски представници

[уреди | уреди извор]

У Београду

[уреди | уреди извор]
  • Португалија Жозе Руиј Баптишту Боржеш Велеш Карос, амбасадор, 2024. -[5]
  • Португалија Виржинија Пина, амбасадор, 2019.
  • Португалија Аугусто Жозе Пестано Сараива Пеишота, амбасадор, 2013. - 2019.
  • Португалија Maria do Carmo Allegro de Magalhães, амбасадор, 2012.
  • Португалија Caetano Luís Pequito de Almeida Sampaio, амбасадор, 2008. - 2012.
  • Португалија Пауло да Силва, амбасадор, 2004. - 2008.
  • Португалија Антонио Диаз, амбасадор, 2001. - 2004.
  • Португалија Антонио Кореја, амбасадор, 1999. - 2001.
  • Португалија Рожерио Лопес, отправник послова
  • Португалија Жоао Матос, амбасадор, 1988. - 1993.
  • Португалија Франсицко Антонио до Вале, амбасадор, 1984. - 1988.
  • Португалија Алваро Гера, амбасадор, 1977. - 1984.
  • Португалија А. Баудвин-Редевиг, први дипломата и конзул Португалије у Србији, 1910.

У Лисабону

[уреди | уреди извор]

Стална мисија Републике Србије у Лисабону (Португалија) радно покрива Зеленортска Острва.[6]

Интересе Краљевине СХС касније Југославије у Португалији између 1920. и 1941. заступало је Краљевско посланство у Мадриду, када је оно привремено укинуто између 16. фебруара 1933. и 26. јула 1934. заступљеност југословенских интереса у Португалији прешло је у надлежност посланства у Паризу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Билатерални односи са Португалијом”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015. 
  2. ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net
  3. ^ „Serbia Exports to Portugal”. Trading Economics. Приступљено 10. 9. 2021. 
  4. ^ „Serbia Imports from Portugal”. Trading Economics. Приступљено 10. 9. 2021. 
  5. ^ www.novimagazin.rs (2024-02-02). „Vučić primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14. 
  6. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]