Александар I Павлович — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м standardizacija
м попуњавање породично стабла
Ред 66: Ред 66:
|14=
|14=
|15=
|15=
| 16 = 16. 16. [[Frederick IV, Duke of Holstein-Gottorp]]
|16 =
| 17 = 17. 17. [[Hedvig Sophia of Sweden|Princess Hedvig Sophia of Sweden]]
|17 =
| 18 = 18. 18. [[Peter I of Russia]]
|18 =
| 19 = 19. 19. [[Catherine I of Russia]]
|19 =
| 20 = 20. 20. [[John Louis I, Prince of Anhalt-Dornburg]]
|20 =
| 21 = 21. 21. Christine Eleonore von Zeutch
|21 =
| 22 = 22. 22. [[Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin]]
|22 =
| 23 = 23. 23. [[Margravine Albertina Frederica of Baden-Durlach]]
|23 =
| 24 = 24. 24. [[Frederick Charles, Duke of Württemberg-Winnental]]
|24 =
| 25 = 25. 25. [[Eleonore Juliane of Brandenburg-Ansbach|Margravine Eleonore Juliane of Brandenburg-Ansbach]]
|25 =
| 26 = 26. 26. [[Anselm Franz, 2nd Prince of Thurn and Taxis]]
|26 =
| 27 = 27. 27. Princess Maria Ludovika of Lobkowicz
|27 =
| 28 = 28. 28. [[Philip William, Margrave of Brandenburg-Schwedt]]
|28 =
| 29 = 29. 29. [[Princess Johanna Charlotte of Anhalt-Dessau]]
|29 =
| 30 = 30. 30. [[Frederick William I of Prussia]]
|30 =
| 31 = 31. 31. [[Sophia Dorothea of Hanover|Princess Sophia Dorothea of Hanover]]
|31 =
}}
}}


Верзија на датум 8. јануар 2017. у 13:36

Александар I Павлович
Александар I
Лични подаци
Датум рођења(1777-12-23)23. децембар 1777.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти1. децембар 1825.(1825-12-01) (47 год.)
Место смртиТаганрог, Руска Империја
Породица
СупружникElizabeth Alexeievna
ПотомствоGrand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Nikolai Lukash
РодитељиПавле I Петрович
Марија Фјодоровна
ДинастијаРоманов
император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период1801 — 1825.
ПретходникПавле I Петрович
НаследникНиколај I Павлович

Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; Санкт Петербург, 23. децембар 1777 — Таганрог, 1. децембар 1825) био је руски император који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије.

После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.

На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.

Унутрашња политика

Главни чланак: Министарска реформа

Ширење Руске Империје

Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.[тражи се извор]

Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I

Петар I Петровић Његош је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и брцки чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. [1]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. 16. Frederick IV, Duke of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
17. 17. Princess Hedvig Sophia of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
18. 18. Peter I of Russia
 
 
 
 
 
 
 
19. 19. Catherine I of Russia
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. 20. John Louis I, Prince of Anhalt-Dornburg
 
 
 
 
 
 
 
21. 21. Christine Eleonore von Zeutch
 
 
 
 
 
 
 
22. 22. Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin
 
 
 
 
 
 
 
23. 23. Margravine Albertina Frederica of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. 24. Frederick Charles, Duke of Württemberg-Winnental
 
 
 
 
 
 
 
25. 25. Margravine Eleonore Juliane of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
26. 26. Anselm Franz, 2nd Prince of Thurn and Taxis
 
 
 
 
 
 
 
27. 27. Princess Maria Ludovika of Lobkowicz
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. 28. Philip William, Margrave of Brandenburg-Schwedt
 
 
 
 
 
 
 
29. 29. Princess Johanna Charlotte of Anhalt-Dessau
 
 
 
 
 
 
 
30. 30. Frederick William I of Prussia
 
 
 
 
 
 
 
31. 31. Princess Sophia Dorothea of Hanover
 
 
 
 
 
 

Литература

Спољашње везе

Александар I Павлович на Викимедијиној остави.



Руски императори

(1801 — 1825)

Икона за клице

Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.


References

  1. ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112., 16.8.1804. Цетиње: Светигора. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_I_Павлович&oldid=12343354”