Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Фудбалска репрезентација Њемачке

Фудбалска репрезентација Њемачке (њем. Die deutsche Fußballnationalmannschaft или само Die Mannschaft) мушка је фудбалска репрезентација која представља Њемачку у међународним фудбалским такмичењима од 1908. Под управом је фудбалског савеза Њемачке (њем. Deutscher Fußball-Bund), основаног 1900. године. Након што је поново покренут фудбалски савез Њемачке 1949 године, тим је представљао Федералну Републику Њемачку. Под Савезничком окупацијом Њемачке, још двије репрезентације биле су такође признате од стране ФИФА: Сар, који је представљао протекторат Сарланд (1950—1956) и Источна Њемачка, која је представљала Источну Њемачку (1952—1990), резултати обје репрезентације су урачунати у резултате Њемачке. Званично име и ФИФА шифра (FRG), скраћене су на Њемачка (GER), након уједињења 1990.

Њемачка је једна од најуспјешнијих фудбалских репрезентација у међународним такмичењима; освојила је четири Свјетска првенства (1954, 1974, 1990, 2014), три Европска првенства (1972, 1980, 1996), и један Куп конфедерација (2017). Такође била је другопласирана четири пута на Свјетском првенству, три пута на Европском; док је на Свјетском првенству освојила и четири пута треће мјесто. Источна Њемачка је освојила злато на Олимпијским играма 1976. Њемачка је једина репрезентација која је освојила Свјетско првенство и за мушкарце и за жене. Након освајања Купа конфедерација 2017. постала је тек четврта репрезентација — поред Бразила, Аргентине и Француске, која је освојила три најважнија такмичења која признаје ФИФА: Свјетско првенство, Куп конфедерација и Олимпијске игре. Такође, све четири репрезентације су освојиле и своја континентална првенства (Копа Америка за Бразил и Аргентину; Европско првенство за Њемачку и Француску).

Цео чланак 315 сјајних чланака

Добар чланак

Александар Ђорђевић (кошаркаш)

Александар Саша Ђорђевић (Београд, 26. август 1967) бивши је југословенски и српски кошаркаш а сада кошаркашки тренер. Тренутно је тренер турског Фенербахчеа.

У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини Пезаро. Освојио је два првенства Југославије (1987. и 1992), два купа Југославије (1989. и 1992), три првенства Шпаније (1997, 1999. и 2000), три Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) те Куп европских шампиона 1992. Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато на Светском првенству 1998, злата Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године. Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. године и на утакмици против Хрватске на Европском првенству 1997. године. Примио је неколико важних националних признања. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године. Постао је шеф стручног штаба италијанских прволигаша Армани Џинс Милано и Бенетон Тревиза, пре него што је у децембру 2013. дошао на место селектора A репрезентације Србије. Један је од амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Група 7”.

Цео чланак 424 добра чланка

Изабрани списак

Награда Греми за најбољи албум алтернативне музике

Чланови групе Gnarls Barkley (фотографисано 2007)

Награда Греми за најбољи албум алтернативне музике (енгл. Grammy Award for Best Alternative Music Album) је категорија награде Греми која се додељује музичким извођачима за најбољи албум алтернативне музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards.

Награду сваке године додељује Национална академија снимљених уметности и наука (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички успех и техничку стручност албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.

Цео чланак 111 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.

Остале вести

На данашњи дан

26. август

1071 — У бици код Манцикерта Селџуци су поразили Византијску војску цара Романа IV Диогена, после које су завладали централном Анадолијом.
1346 — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска краља Едварда III је комбинацијом новог оружја (велшки лук) и технике победила много бројнију француску војску краља Филипа VI.
1789 — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.
1883 — Почела је ерупција вулкана Кракатау „(на слици)“ између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а од цунамија и ерупције погинуло је 36.000 људи.
1939 — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска.
1990 — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, погинуло је 180 рудара.
1999 — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да су због оскудице метала током Другог светског рата додељивани дрвени Оскари?
… да ће трепљасти црв (планарија) јести сопствене унутрашње органе ако не нађе другу храну?
… да атомски часовник (на слици) има грешку од само 1 секунде у 1,7 милиона година?
… да океани заузимају скоро 70 одсто Земљине површине?
… да је у Швајцарској нелегално поседовати само једно морско прасе?
… да је Земља од Сунца удаљена 149,597,891 km?
… да се делови Африке налазе на све четири хемисфере?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик Александру Великом у Солуну.

Споменик Александру Великом у Солуну.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 693.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 381.180 корисника отворило налог, а од тога је 708 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти