Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Религија у Русији

Религија у Русији је разноврсна са хришћанством, посебно православљем, које је најшире исповедана вера, али са значајним мањинама ирелигиозних људи, муслимана и пагана. Закон о религији из 1997. године признаје право на слободу савести и вероисповести свим грађанима, духовни допринос православног хришћанства историји Русије и поштовање „хришћанства, ислама, будизма, јудаизма и других религија и вера које чине нераздвојни део историјског наслеђа руских народа”, укључујући етничке религије или паганизам, или сачуване или оживљене. Према закону, свака верска организација може бити призната као „традиционална” ако је већ постојала пре 1982. године, а свака новооснована верска група мора предати своје акредитиве и поновно се годишње регистровати петнаест година, а у међувремену до евентуалног признања, остаје без права.

Руска православна црква, иако је њен утицај у неким деловима Северног Кавказа слаб и има много различитих религијских покрета у Русији, има право да одлучи које друге религије или деноминације треба да имају право на регистрацију. Неке протестантске цркве које су већ постојале пре Руске револуције нису могле да се поново региструју, а Католичкој цркви је забрањено да развија сопствене територијалне надлежности. Према неким западним посматрачима, поштовање слободе религије од стране руских власти опало је од краја 1990-их и раних 2000-их. Активности Јеховиних сведока тренутно су забрањене у Русији.

Цео чланак 314 сјајних чланака

Добар чланак

Слободан Бајић Паја

Слободан Бајић Паја (Шидски Бановци, 26. јун 1916 — Калесија, 16. јул 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Био је један од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и први политички комесар Прве војвођанске бригаде, а потом и Главног штаба НОВ и ПО Војводине.

Као студент Филозофског факултета у Београду, прикључио се студентском револуционарном покрету и почетком 1938. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Исте године је због илегалне политичке активности на Универзитету био ухапшен заједно са већом групом студената и био осуђен на казну од четири године затвора, коју је издржавао у Сремској Митровици. У затвору га је затекла окупација Југославије и проглашење Независне Државе Хрватске, па је у ноћи 21/22. августа 1941. године, са групом комуниста успео да побегне из затвора, кроз подземни отвор који су прокопали. Након тога се придружио партизанима на Фрушкој гори.

Цео чланак 415 добрих чланака

Изабрани списак

Списак синглова на првом месту Билборд хот 100 листе у 2008. години

Билборд хот 100 је топ-листа синглова коју саставља и сваке недеље објављује амерички часопис „Билборд”. Саставља се на основу пуштања синглова на радио-станицама и на основу броја продатих копија синглова, и то без обзира на њихов музички правац. Током 2008. године 14 синглова се нашло на првом месту.

Песма Low репера Фло Рајде се прва нашла на првом месту где се задржала рекордних 10 седмица. Песма која се последњи пут толико дуго задржала пре тога је био сингл Irreplaceable певачице Бијонсе крајем 2006. године. Low је постао најпопуларнији сингл у САД у 2008. години пошто се нашао на првом месту Билбордове листе најбољих 100 синглова на крају 2008. године. Остали запажени синглови су I Kissed a Girl од Кејти Пери са седам узастопних и Whatever You Like репера T.I. са пет седмица са прекидима.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп (на фотографији) рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер.
30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.
26. јун — Аустралијски новинар и активиста Џулијан Асанж пуштен је на слободу, пошто се нагодио са Судом у САД.
23. јун — У координисаним терористичким нападима у Дагестану у Русији погинуло је 26 људи укључујући нападаче.
11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.

Остале вести

На данашњи дан

16. јул

1054 — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола.
1790 — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон.
1861 — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду.
1945 — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе (на слици).
1969 — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у мисију ка Месецу.
1979 — Садам Хусеин је постао председник Ирака.
1994 — Делови комете Шумејкер-Ливи 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

Застава Филипина

… да је Картагина била прва република у историји?
… да су Филипини једина држава која има различит распоред боја на застави у рату и миру?
… да је технологија блутут добила име по данском краљу који се звао Харалд Плавозуби?
… да је први српски фотограф Анастас Јовановић?
… да су 23. априла 1616. године умрла два велика писца, Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес, и да је тај датум установљен као Светски Дан књиге и ауторских права?
… да је Битка за Оџак, вођена између партизана и усташа од 19. априла до 25. маја 1945, последња значајна битка Другог светског рата?
… да је Штефи Граф 1988. освојила сва четири гренд слем турнира и злато на Олимпијским играма?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Јоханес Вермер − Чаша вина, настала између 1658. и 1660, дио колекције Галерије Гемелде у Берлину.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 376.764 корисника отворила налог, а од тога је 751 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти