Главна страна
Струганик
Струганик је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, насеље је имало свега 204 становника, док је према попису из 2002. године имало 276 становника. Према подацима пописа из 1991. године, у селу је живело 290 становника. Село је смештено у оном делу области Колубара где Ваљевске планине замењују њене питомине и равнице. Развило се по теменима кȏсӣх које су широка развођа између изворишних кракова река Рибнице и Топлице. Струганик лежи под планином Маљен, а најстарији помен села везује се за 1737. годину.
Током своје историје, Струганик је био место важних догађаја за националну историју. У Првом светском рату, његов најпознатији мештанин — војвода Живојин Мишић — командовао је битком чији се један од епицентара налазио на територији села; битку је извојевао. Током Другог светског рата, село је било место неуспелих преговора равногорских четника и партизана, што је био увод у крвави грађански рат. Такође, овде су Немци зиме 1941. покушали да заробе вођу равногорског покрета генерала Драгољуба Михаиловића. Велики број мештана села је у оба рата давао животе у српској војсци и у оба најмасовнија покрета отпора.
Напади 11. септембра 2001.
Напади 11. септембра 2001. били су серија координисаних терористичких напада против Сједињених Америчких Држава који су се догодили у уторак, 11. септембра 2001. године. Према званичном извјештају Комисије 911, 19 особа, мреже милитантних вахабијских организација, отело је 4 америчка авиона. Два су ударила у Светски трговински центар (СТЦ) на Менхетну у Њујорку, по један у сваки солитер у 17 минута разлике, убрзо након чега су се оба солитера срушила. Трећи авион је ударио у Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у Вашингтону. Четврти авион се срушио у руралном делу Пенсилваније 130 km источно од Питсбурга након што су путници пружили отпор отмичарима.
Извештај комисије 9/11 је показао да су нападачи претворили отете авионе у највеће самоубилачке бомбе у историји, те су извршили најубитачније нападе икад почињене против Сједињених Америчких Држава. Напади 11. септембра су релативно најзначајнији догађај који се до сада десио у 21. веку у смислу општих економских, социјалних, културних и војних последица које су уследиле у Сједињеним Америчким Државама и многим другим деловима света.
Статистике каријере Ендија Марија
Енди Мари је британски тенисер. Провео је 41 узастопну недељу као први тенисер света. До прве позиције је стигао 7. новембра 2016. Са 29 година, постао је други најстарији тенисер који први пут долази на чело АТП листе. На другом месту се нашао још 17. августа 2009. па тако држи и рекорд за најдуже чекање једног играча да после другог стигне на прво место (7 година, 82 дана).
Поседује 46 титула у каријери што га ставља на четврто место међу активним тенисерима. У периоду 2006—2017 освајао је макар једну титулу и имао минимум 25 победа по сезони. На турнирима мастерс серије тријумфовао је четрнаест пута, на седам од девет такмичења (једино му недостају Индијан Велс и Монте Карло). На турниру у Лондону (Квинс клуб) има освојених рекордних пет титула. Гренд слем турнире је освајао три пута, Отворено првенство САД 2012. и Вимблдон 2013. и 2016. Први је Британац победник Вимблдона у појединачној конкуренцији још од Фреда Перија 1936. Један је од десет тенисера у опен ери који су играли у сва четири гренд слем финала. Први је тенисер са освојене две златне олимпијске медаље у појединачној конкуренцији, у Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016. Такође, на ОИ у Лондону је освојио и сребро у конкуренцији мешовитих парова са Лором Робсон.
Вести
- 30. август — За време државне посете француског председника Макрона Србији потписан је уговор о испоруци 12 борбених авиона Рафал (на слици) српском ратном ваздухопловству.
- 30. август — Представници паралелних структура власти у Приштини су у пратњи полицајаца наоружаних дугим цевима упали у зграде општина Републике Србије на северу АП Косова и Метохије.
- 11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
- 10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
- 4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
- 31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
10. септембар
- 1721 — Шведска и Русија су миром у Ништаду у Финској окончале Велики северни рат.
- 1919 — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1943 — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
- 1967 — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
- 1976 — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.
- 1981 — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију.
- 1989 — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку.
Да ли сте знали
- … да је прва жена премијер у источној Европи била Милка Планинц?
- … да је руска револуционарка Александра Колонтај прва жена амбасадор на свету?
- … да бадем припада роду шљива (породица руже)?
- … да је Србин Душан Попов био једна од главних инспирација Ијану Флемингу за лик Џејмса Бонда?
- … да је Непал једина држава на свету која нема заставу правоугаоног или квадратног облика?
- … да је химну Хрватске „Лијепа наша домовино” компоновао Србин Јосиф Руњанин?
- … да je нојево око веће од његовог мозга?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 694.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 382.702 корисника отворила налог, а од тога су 742 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице