Neptun

Ukoliko ste tražili drugi pojam, pogledajte članak Neptun.

Neptun

Snimak Neptuna
Svojstva orbite
Prosečni prečnik	4.503.443.661 km 30,10366151 AJ
Obim orbite	28,142×109 km
Ekscentricitet	0,011214269
Perihel	4.452.940.833 km 29,76607095 AJ
Afel	4.553.946.490 km 30,44125206 AJ
Ophodno vreme	60.190 dana 164,79 godina
Sinodički period	367,49 d
Prosečna orbitalna brzina	5,43 km/s
Nagib	1,76917°
Broj prirodnih satelita	13
Fizička svojstva
Ekvatorski prečnik	24.764 ± 15 km
Polarni prečnik	24.341 ± 30 km
Spljoštenost	0,0171 ± 0.0013
Površina	7,6408 × 109 km²
Zapremina	6,254 × 1013 km³
Masa	1,0243 · 1026 kg
Srednja gustina	1,638 g/cm3
Gravitaciono ubrzanje na ekvatoru	11,15 m/s2 = 0,8 G
Druga kosmička brzina	23,5 km/s
Period rotacije	16 č. 6 min. 36 sek.
Brzina rotacije	2,68 km/s = 9660 km/h
Nagnutost osi	28,32°
Albedo	0,41
Površinska temperatura (pri 1 bar)	72 K
Svojstva atmosfere
Atmosferski pritisak
Vodonik	80±3,2%
Helijum	19±3,2%
Metan	1,5±0,5%
Deuterijum	0,019 %
Etan	0,00015 %

Neptun je osma planeta u Sunčevom sistemu. Udaljen je 30,06 AJ ili 4.504.000.000 km od Sunca, i ima prečnik od 49.532 km (ekvator) i masu od 1,0247×10²⁶ kg. Po prečniku Neptun je četvrta planeta po veličini, posle: Jupitera, Saturna i Urana. Planetu Neptun opasuju prstenovi, njih ima 4: 1989N3R, 1989N2R, 1989N4R, 1989N1R. Neptunovi prstenovi su slabije izraženi nego kod Saturna ili Urana.

Galileo Galilej je primetio Neptun 28. decembra 1612. i 27. januara 1613. Neptun je tih dana bio u gotovo nepomičnom stanju na nebu, tako da Galilej nije mogao da zaključi da je u pitanju planeta, već je mislio da je to zvezda. Položaj Neptuna je matematičkim kalkulacijama odredio Urban le Verije, a po tim proračunima ga je na nebu 23. septembra 1846. spazio astronom Johan Gotfrid Gale uz pomoć Hajnriha Darea. Ime je dobio po rimskom bogu mora i njegov je simbol trozubac.

Do sada je otkriveno 13 Neptunovih prirodnih satelita. Najveći je Triton, druga je Nereida, dok su ostali meseci znatno manji. Najvažniji su (po udaljenosti od središta planete):

• Najada (otkriven 1989)
• Talasa (1989)
• Despina (1989)
• Galateja (1989)
• Larisa (1981)
• Proteus (1989)
• Triton (1846)
• Nereida (1949)

Putanja i rotacija

Putanja

Neptunova putanja oko Sunca ima ekscentricitet od 0,0113, i gotovo je kružna. Njegova tačka najbliža Suncu, perihel, leži na udaljenosti od 29,709 AJ, dok je najudaljenija tačka, afel, udaljena 30,385 AJ. Ovo je otuda najudaljenija planeta Sunčevog sistema. Za jedan krug oko Sunca Neptunu su potrebne 165 godine.

U spoljnim oblastima Sunčevog sistema, zahvaljujući svojoj relativno velikoj masi, Neptun utiče na putanje mnogih malih nebeskih tela. Plutonova putanja je toliko ekscentrična, da se on u svom perihelu približava Suncu više nego Neptun. Od 1979. do 1999. Pluton je bio bliže Suncu nego Neptun. Iz perspektive severnog pola ekliptike putanje Neptuna i Plutona se seku. Međutim, ravan putanje Plutona je nageta za 17,1° u odnosu na Neptunovu, a njihove periode su tako sinhronizovane da je pri prividnom ukrštanju putanja Neptun uvek udaljen od Plutona. Dok Neptun obiđe Sunce tri puta, Pluton ga obiđe dvaput.

Dana 11. aprila 2009. Neptun se našao na istoj tački svoje putanje gde se nalazio kada je otkriven 23. septembra 1846.

Rotacija

Sa periodom rotacije od 16 sati, Neptun poput drugih planeta od gasa rotita veoma brzo. Posledica brze rotacije je elipticitet od 1,7 %. Tako je prečnik na polovima oko 1000 km manji nego na ekvatoru. Nagib ravni ekvatora u odnosu na ravan rotacije iznosi 28,32°. Nagib ose rotacije Neptuna je otuda nešto veći nego nagib ose Zemlje.

Fizička svojstva

Neptun u prirodnoj boji sa mesecima Proteusom (gore), Larisom (desno dole) i Despinom (levo), snimljen 2005. sa teleskopa Habl

Neptun spada u gasne divove, kao i Jupiter, Saturn i Uran. Na osnovu merenja letelice Vojadžer 2 izračunato je da Neptun verovatno ima jezgro veličine Zemlje. Izračunata ravnotežna temperatura mu je oko 51 K (-222°C), međutim merenja su pokazala da u unutrašnjosti planete postoji sloj temperature 140 K zbog prelaska amonijaka iz gasovitog u tečno i čvrsto stanje. Neptun zrači 2,7 puta više energije nego što je dobija od Sunca.

Atmosfera

Neptunova atmosfera je po svom sastavu uglavnom molekularni vodonik, uz učešće helijuma (15-20%) i nešto metana koji upija crvenu svetlost i tako daje Neptunu karakterističnu plavu boju.

Vetrovi u Neptunovoj atmosferi su najbrži u Sunčevom sistemu; njihova brzina dostiže 2400 km/h. Većina vetrova duva u smeru istok-zapad, suprotno od smera rotacije planete.

Dva su glavna sloja u Neptunovoj gornjoj attmosferi; gornji se sastoji od kristala zaleđenog metana, dok donji, neprozirni, sadrži smrznuti amonijak i vodonik sulfid. Na vrhu atmosfere su primećeni ugljovodonici nastali delovanjem Sunčeve svetlosti na metan.

Na Neptunu se, poput Jupitera i Saturna, mogu primetiti pojasevi i veliki vrtlozi. U vreme susreta sa sondom Vojadžer (1989), na Neptunu je bila primetna velika tamna pega, slična Jupiterovoj velikoj crvenoj pegi. Bila je veličine Zemlje, a vetrovi su je nosili brzinom od 300 metara u sekundi. Snimci Neptuna iz 1994. pokazali su da je ova pega nestala.

Vojadžer 2 je izmerio temperaturu od 482°C u staratosferi i -218°C u nižim slojevima, na nivou sa atmosferskim pritiskom od 100 milibara. Ove velike temperaturne razlike su najverovatnije rezultat kompresionog zagrevanja.

Magnetsko polje

Magnetsko polje Neptuna nagnuto je 47° u odnosu na osu rotacije planete, a izvor magnetskog polja je od središta planete udaljen 0,55 prečnika, tako da se nalazi u omotaču, a ne u jezgru. Jačina polja na površini planete zavisi od položaja, a može biti do tri puta slabije ili jače od onoga na Zemlji. Intenzitet Sunčevog vetra takođe utiče na magnetizam.

Polarna svetlost (aurora borealis), koja je zabeležena na Neptunu, nije ograničena samo na polarne predele usled složenosti magnetskog polja. Električna energija koju proizvodi Neptunova aurora snage je tek 50 miliona vati (50 MW), za razliku od Zemljine čija je snaga 2000 puta veća: 100 gigavata (GW).

Sonda Vojadžer 2 je zabeležila emisije radio talasa koje u vremenskim periodima od 16 sati i 7 minuta stvara magnetsko polje.

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Neptun

• Video snimak Neptuna i njegovih satelita sa teleskopa Habl
• Galilejevo posmatranje Neptuna 1613.
• Spisak Neptunovih meseca

---