Hronologija SFRJ i SKJ januar 1972.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku januara meseca 1972. godine.
| ← decembar '71. | Hronologija SFRJ i SKJ tokom 1972. | februar → | ||||||||||||||||||||||||||||
| S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Događaji[uredi | uredi izvor]
1. januar[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Republike Josip Broz Tito, dočekao je novu 1972. u Ljubljani, sa radnicima „Fabrike dekorativnih tkanina“ (sloven. Tovarna dekorativnih tkanin). Dočeku je prisustvovala predsednikova supruga Jovanka i njegovi najbliži saradnici, kao i najviše rukovodstvo SR Slovenije i SK Slovenije.[1]
3. januar[uredi | uredi izvor]
- Otpočeo dvogodišnji mandat Jugoslavije kao nestalnog člana Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Predstavnik SFRJ u Savetu bezbednosti bio je šef jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama Lazar Mojsov.[2]
- Član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Cvijetin Mijatović, od 3. do 17. januara boravio u poseti Republici Liban, Sirijskoj Arapskoj Republici, Republici Kipar i Arapskoj Republici Egipat.[2]
5. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu, u redakciji lista Borba, organa Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ) ekspolodirao „paket-bomba“. Bombu su poslali ustaški teroristi, a od nje je poginuo Ivan Gluić, kurir u redakciji lista.
- U poseti Jugoslaviji, od 5. do 7. januara, boravio Edvard Vitlem, predsednik Laburističke partije Australije i lider opozicije. Tokom posete on se susreo sa Mijalkom Todorovićem, predsednikom Savezne skupštine i sa Veljkom Milatovićem, predsednikom Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije.[2]
- U poseti Jugoslaviji, od 5. do 11. januara, boravio Orham Erlap, generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Republike Turske. Tokom posete on je u Saveznom sekreterijatu za inostrane poslove vodio razgovore o međunarodnim problemima i bilateralnim odnosima između SFRJ i Turske.
8. januar[uredi | uredi izvor]
- U Ilijašu, kod Sarajeva održana svečana akademija kojom je obeležena trideseta godišnjica Pokrajinskog savetovanja KPJ za Bosnu i Hercegovinu, koje je održano 7. i 8. januara 1942. u obližnjem selu Ivančićima. Savetovanje je bilo je značajno jer je na njemu ocenjen dotadašnji razvoj ustanka i date smernice za dalje vođenje oslobodilačke borbe u Bosni i Hercegovini. Pored članova Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH i članova Glavnog štaba NOP odreda BiH, savetovanju su prisustvovali i neki članovi CK KPJ, kao i Vrhovni komandant NOPOJ Josip Broz Tito. Svečanoj akademiji u Ilijašu prisustvovalo je najviše državno i partijsko rukovodstvo SR Bosne i Hercegovine, kao i predstavnici JNA, SUBNOR i drugih društveno-političkih organizacija.
12. januar[uredi | uredi izvor]
- Održana 25. sednica Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) na kojoj je razmatran razvoj političkog sistema, sprovođenje Rezolucije Prve konferencije SKJ o agrarnoj politici i organizacione pripreme za Drugu konferenciju SKJ.
13. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu umrla Mila Dimitrijević (1877—1972), najstarija jugoslovenska glumica koja je 65 godina igrala na sceni Hrvatskog narodnog kazališta.[3]
14. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održana zajednička sednica svih veća Sabora SR Hrvatske na kojoj se govorilo o primeni novih ustavnih promena, o privrednoj i političkoj situaciji u federaciji i republici, o konstituisanju novog Izvršnog veća Sabora SR Hrvatske i izboru delegata za Predsedništvo SFRJ. Na sednici je za novog delegata u Predsedništvo SFRJ, umesto dotadašnjeg Mike Tripala izabran Milan Mišković, a za potpredsednike Sabora izabrani su Boris Bakrač i Mirko Božić. Istog dana Republičko veće Sabora je na predlog predsednika Izvršnog veća Ive Perišina izabralo novo Izvršno veće Sabora od 21 člana. Od članova prethodnog Izvršnog veća, nisu reizabrani Paško Periša i Josip Šantija.[4]
15. januar[uredi | uredi izvor]
- U brodogradilištu „Uljanik“ u Puli, predsednik Republike Josip Broz Tito prisustvovao porinuću teretnog broda „MS Berge Istra“, koji je napravljen za brodsku kompaniju „Bergesen“ iz Norveške. Brod je bio kombinovani (mogao je prevoziti naftu i neki drugi teret) nosivosti 227.000 tona i bio najveći brod dotad izgrađen u Jugoslaviji.[a][5]
- U poseti Republici Italiji, od 17. do 20. januar, boravio član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ dr Vladimir Bakarić. On je tokom boravka u Italiji vodio razgovore sa više predstavnika Socijalističke partije Italije, a susreo se i sa generalnim sekretarom Komunističke partije Italije Luiđi Longom.[2]
20. januar[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu održana sednica Konferencije Saveza komunista Bosne i Hercegovine, na kojoj su za nove članove Predsedništva SKJ iz SK BiH izabrani — Todo Kurtović, Munir Mesihović i Niko Mihaljević.
- U Zagrebu održana 25. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, kojom je predsedavala Milka Planinc, predsednica CK SKH. Na sednici je razmatran Izveštaj o sprovođenju zaključaka sa 21. sednice Predsedništva SKJ i 23. sednice CK SKH, utvrđeni osnovni zadaci daljeg delovanja SKH i predloženi novi kandidati za članove Predsedništva SKJ i CK SKJ. Na sednici su jednoglasno prihvaćene ostavke na članstvo u CK SKH — Ive Bojanića, dr Andrije Dujića, Božidara Novaka i Dragutina Haramije.
21. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu, 21. i 22. januara, održana Peta sednica Konferencije Saveza komunista Hrvatske. Na sednici je u duhu zaključaka donetih na 21. sednici Predsedništva SKJ, održanoj 1. i 2. decembra i 23 sednici CK SKH, održanoj 13. decembra 1971. i izvršena analiza delatnosti SKH u borbi protiv nacionalističkih i antisamoupravnih stremljena. Konferencija je jednoglasno usvojila Izveštaj CK SKH o sprovođenju zaključaka 21. sednice Predsedništva SKJ i 23. sednice CK SKH. Na kraju sednice, izvršen je izbor novih članova u organe SKJ i SKH, na osnovu predloga donetih na 25. sednici CK SKH. Za nove članove Predsedništva SKJ izabrani su — Milutin Baltić, Jure Bilić i Josip Deželin, a u stalni deo Konferencije SKJ — Mirjana Poček-Matić. Za nove članove CK SKH izabrani su — Marko Bezar, Luka Bročilo, Ivo Perišin, Ivica Račan, Petar Fleković i Stipe Šuvar, a u Nadzornu komisiju CK SKH — Dara Janeković.[6]
- U Beogradu, u dvorani Doma sindikata, od 21. do 28. januara, održan II međunarodni filmski festival FEST, pod sloganom „Hrabri novi svet“. Na festivalu je prikazano 50 filmova, koje je videlo oko 150.000 gledalaca. Festival je otvorio film Vrt Finci-Kontijevih, reditelja Vitoria De Sika. Za najbolji film festivala proglašen je film Ljubavni glasnik, reditelja Džozefa Loznija, a najgledaniji je bio film Rajanova kći, reditelja Dejvida Lina. Kao gosti festivala u Beogradu su boravili — italijanska glumica Monika Viti, italijanski reditelji Vitorio De Sika i Bernardo Bertoluči, američki glumci Kirk Daglas, Piter Justinov, Robert de Niro i Džek Nikolson, američki reditelj Piter Bogdanovič, norveška glumica Liv Ulman, čehoslovački glumac i reditelj Miloš Forman, sovjetski glumac i reditelj Sergej Bondarčuk i dr. Prilikom projekcije filma Hod po mesecu, publiku u Domu omladine posetili su astronauti članovi ekspedicije „Apolo 15“ — Dejvid Skot, Alferd Vorden i Džejms Irvin, koji su boravili u poseti Jugoslaviji.[3]
24. januar[uredi | uredi izvor]
- Održana 26. sednica Predsedništva SKJ na kojoj je razmatrano pitanje organizacije Predsedništva SKJ i njegovih organa i doneta odluka o reorganizaciji Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Ovom odlukom Izvršni biro je pretvoren u telo od 8 članova, kolektivno i individualno odgovornih za svoj rad i pojedinačni zaduženih za određene resore.[6]
25. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 25. do 27. januara, održana Druga konferencija Saveza komunista Jugoslavije, kojoj je prisustvovalo 358 delegata izabranih na republičkim kongresima i pokrajinskim konferencijama, kao i članovi Predsedništva SKJ, Komisije za statutarna pitanja i Nadzornog odbora SKJ. Konferenciju je otvorio predsednik SKJ Josip Broz Tito, a podneta su i dva referata — O razvoju i aktuelnim zadacima SKJ, Veljka Vlahovića i O društveno-ekonomskoj situaciji i zadacima SKJ, Kire Gligorova. Na osnovu ovih referata i Izveštaja o radu između dve konferencije vodila se diskusija u kojoj su učestvovala 92 delegata. Na kraju Konferencije usvojen je Akcioni program u kome su primarni ciljevi bili borba protiv nacionalizma i tehnokratske uzurpacije vlasti.[7][8][9][6]
26. januar[uredi | uredi izvor]
- Iznad sela Srpska Kamenjica, u blizini Češke Kamenjice (Čehoslovačka) dogodila se avionska nezgoda u kojoj je pao avion Daglas DC-9 Jugoslovenskog aerotransporta (JAT). Avion je pao zbog bombe, koju su podmetnuli ustaški teroristi, a u prilikom pada poginulo je 28 lica — 23 putnika i 5 članova posade. Jedina preživela bila je stjuardesa Vesna Vulović, koja je uspela da preživi pad sa oko 10 kilometara visine.[2]
27. januar[uredi | uredi izvor]
- Održana 27. sednica Predsedništva SKJ na kojoj je izvršen izbor novih članova Izvršnog biroa Predsedništva SKJ — Krsta Avramović iz SK Srbije, Jure Bilić iz SK Hrvatske, Stane Dolanc iz SK Slovenije, Stevan Doronjski iz SK Vojvodine, Fadilj Hodža iz SK Kosova, Kiro Gligorov iz SK Makedonije, Todo Kurtović iz SK BiH i Budislav Šoškić iz SK Crne Gore. Za sekretara Izvršnog biroa Predsedništva SKJ izabran je Stane Dolanc.[6][10]
28. januar[uredi | uredi izvor]
- Bogdan Oreščanin postavljen za prvog vanrednog i opunomoćenog ambasadora SFRJ u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji, čime su uspostavljeni diplomatski odnosi između ove dve zemlje.
u toku januara[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana dodela „Ninove nagrade“ za 1971. godinu, a njen dobitnik je bio Miloš Crnjanski za Roman o Londonu.
Napomena[uredi | uredi izvor]
- ^ Ovaj brod je potonuo 30. decembra 1975. u Tihom okeanu, u blizini ostrva Mindanao, a razlog nesreće, u kojoj se stradalo 30 članova posade, smatra se eksplozija koja je uzrokovana ostacima nafte u teretnom delu, u kome se nalazila železna ruda. Sličnu sudbinu doživeo je i kombinovani teretni brod „MS Berge Vanga“, izgrađen u „Uljaniku“ 1974. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Doček Nove 1972. godine: sa radnim kolektivom "Tovarne dekorativnih tkanina" u Ljubljani”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v g d Jugoslavija 1972 1973, str. 243.
- ^ a b Jugoslavija 1972 1973, str. 249.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 330.
- ^ „Jovanka Broz prilikom kumovanja brodu "Berge-Istra" izgrađenom za norveškog brodovlasnika Sigvala Bergesena u brodogradilištu "Uljanik" u Puli”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v g Jugoslavija 1972 1973, str. 241.
- ^ „Druga konferencija SKJ u zgradi Savezne skupštine: otvaranje”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Drugi dan rada Druge Konferencije SKJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Jugoslavija 1972 1973, str. 9–10.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 332.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
