Корисник:Владислав Перић/Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабрани чланак

Освајач Аустралијан Опена 2011
Освајач Аустралијан Опена 2011

Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) српски је тенисер. На првом месту АТП листе је провео 398 недеља што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери је освојио рекордне 24 титуле на гренд слем турнирима: десет пута Отворено првенство Аустралије, седам пута Вимблдон, четири пута Отворено првенство САД и три пута Ролан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Први је тенисер у Опен ери који је освојио сваки гренд слем турнир минимум три пута. Рекордер је по освојеним трофејима на Отвореном првенству Аустралије и једини који је тријумфовао три пута по два пута заредом у Опен ери. Држи рекорд са осам завршених година као први тенисер света и по заради од турнира у мушком синглу. Освајач је шест титула на Мастерс купу и једини који је тријумфовао четири пута заредом. Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије, једини који је бар два пута освајао све мастерсе 1000. Укупно је освојио четрдесет турнира ове категорије и држи рекорд, те има шест освојених у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године и у АТП купу 2020. године.

Добар чланак

F-22 раптор
F-22 раптор

F-22 раптор (енгл. F-22 Raptor) је тренутно једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби, и то у америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брже од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У томе режиму може дуготрајно да крстари, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарне су му дејство по циљевима на тлу (земља / море) и електронско ратовање.

Раптора карактерише способност летења на изузетно великим висинама и брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак / маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања са сензорима, са земље и из ваздуха.

Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе, по часу лета.

Неколико држава попут, Јапана, Аустралије и Израела је показало жељу за куповином Раптора. Амерички Конгрес је ставио забрану на његов извоз, чак и својим поузданим савезницима.

Укупно је поручено 187, а до сада је испоручено 145 авиона Раптор. Председник Барак Обама је потписао овлашћење за пословну 2010. годину, 28. октобра 2009. године, у коме нису предвиђена срества за његову даљу производњу.

...даље...

Вести

Ебрахим Раиси

На данашњи дан

Рибентроп и Ћано потписују Челични пакт

Да ли сте знали...

Моаи
Моаи

Изабрана слика

Дивљи коњи на планини Столови, планини у централном делу Србије, недалеко од Краљева, уједно и заштићеној као предео изузетних одлика. Фотографија је освојила прво место на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.
Дивљи коњи на планини Столови, планини у централном делу Србије, недалеко од Краљева, уједно и заштићеној као предео изузетних одлика. Фотографија је освојила прво место на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 370.635 корисника отворило налог, а од тога је 1.336 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти

Астрономија    Биографија    Биологија    Ваздухопловство    Видео-игре    Војска    Географија    Екологија    Еротика и порнографија    Информатика и рачунарство    Историја    Књижевност    Кулинарство    Лингвистика    Математика    Медицина    Музика    Птице    Спорт    Уметност    Физика    Филм    Хемија   

остали портали …

Медијске објаве • Контакт