Михаел Шумахер је победио у трци након поновљеног старта. На конференцији за штампу одржаној по завршетку, изјавио је да „не може да се осећа задовољним, а камоли срећним након победе“, осврћући се на трагичне догађаје током тркачког викенда. Никола Ларини је освојио прве поене у својој каријери заузевши друго место, а трећепласирани возач је био Мика Хакинен.
Добар чланак
F-22 раптор (енгл.F-22 Raptor) је тренутно једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби, и то у америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брже од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У томе режиму може дуготрајно да крстари, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарне су му дејство по циљевима на тлу (земља / море) и електронско ратовање.
Раптора карактерише способност летења на изузетно великим висинама и брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак / маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања са сензорима, са земље и из ваздуха.
Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе, по часу лета.
Неколико држава попут, Јапана, Аустралије и Израела је показало жељу за куповином Раптора. Амерички Конгрес је ставио забрану на његов извоз, чак и својим поузданим савезницима.
Укупно је поручено 187, а до сада је испоручено 145 авиона Раптор. Председник Барак Обама је потписао овлашћење за пословну 2010. годину, 28. октобра2009. године, у коме нису предвиђена срества за његову даљу производњу.
27. март — Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.
1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
До сада је на Википедији на српском језику 367.912 корисника отворило налог, а од тога је 1.006 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.