Јастребача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јастребача
Surnia ulula
Surnia ulula
Surnia ulula
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Сове (Strigiformes)
породица: Типичне сове (Strigidae)
род: Surnia
врста: Surnia ulula
Биномијална номенклатура
Surnia ulula
Linnaeus, 1758
Распрострањеност сове јастребаче у свету.
Распрострањеност сове јастребаче у свету.
Екологија таксона

Јастребача (лат. Surnia ulula) је врста птица која припада реду сова (Strigiformes) и породици правих сова (Strigidae). Припада средње великим совама, тело је дужине од 36 до 41 cm, распон крила око 60 cm, а просечна тежина 300-400 g [2]. Јастребача је сова отворених мочварних станишта. Врло је налик малој ушари, али су јој уши врло мале и тешко видљиве, а прошарана су само прса. Лице је изразито светло, с истакнутом тамном маском око жутих очију. Реп је јако прошаран. Активна је углавном у сумрак и зору, али често и током дана. Као и мала ушара, зими је често у јатима. Храни се углавном пољском волухарицом [3]. Територијално оглашавање је брза серија дубоких „пуу“. Ова врста се не може срести у Србији, већ је распрострањена на крајњем северу континента [4].

Начин живота[уреди]

Најчешће се настањује на рубовима шумам. Ова птица се гнезди у шупљинама (дупљама) дрвећа или у напуштеним гнездима других већих птица. Има страх од људи, и напшће са циљем да заштити своје гнездо, ако се превише приближе младима. Ово је делимично дневна сова, која лови волухарице и птице попут дроздова. Она чека на висини и користи своју брзину у лету да претекне плен. Јастребача има изузетан слух и могу понирањем у снег да ухвате глодара испод површине. Није селица, али у годинама кад су популације глодара ниске, сели се јужно у друга подручја. Гнезди се на тлу. У пологу је обично 4-8 јаја. Женка лежи на јајима 24-29 дана. Млади напуштају гнездо са 20 дана старости, а за лет су способни 2 недеље касније. Самостални су с 9-11 недеља старости.

Угроженост[уреди]

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[5]

Распрострањење[уреди]

Јастребача настањује бореалне шуме на Холарктику, све од северне Норвешке и Шведске до Камчатке и Сахалина. Распрострањене су и на Аљасци и у Канади. Упркос великој области расрпострањеност, данас постоје само три подврсте:

  • Surnia ulula ulula - живи на северном Палеарктику.
  • Surnia ulula tianschanica - живи у Централној Азији на падинама планине Тјеншан.
  • Surnia ulula caparoch - разликује се од прве две, има тамније перје, а живи на северу Северне Америке.

Врста је присутна у следећим земљама: Естонији, Казахстану, Канади, Кини, Киргистану, Монголији, Норвешкој, Русији, Северној Кореји, Сједињеним Америчким Државама, Финској, Швајцарској и Шведској. Док је повремено присутна, или је миграторна врста у Аустрији, Белгији, Бермудским острвима, Данској, Јапану, Луксембургу, Мађарској, Немачкој, Пољској, Румунији, Словачкој, Уједињеном Краљевству, Украјини, Француској, Холандији, Чешкој и Шпанији [5].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Референце[уреди]

  1. ^ [1] Surnia ulula База података укључује и доказе о ризику угрожености. ((en))
  2. ^ Deane P. Lewis. „Northern Hawk Owl - Surnia ulula (на ((en))). OwlPages.com Приступљено 13. август 2010. 
  3. ^ Весна Тутиш. „Сове“ (на ((hr))). „Хрватско орнитолошко друштво“ Приступљено 12. август 2010. 
  4. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије“ (на ((sr))). Политикин забавник Приступљено 10. август 2010. 
  5. ^ а б BirdLife International 2009. „Surnia ulula (Northern Hawk Owl)“ (на ((en))). In: IUCN 2010. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2010.2 Приступљено 13. август 2010.