Вукан Немањић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вукан Немањић

Фреска из манастира Студеница
Фреска из манастира Студеница

Место рођења непознато (Рашка)
Датум смрти после 1208.
Место смрти непознато (Дукља)
Гроб манастир Морача
Титула Велики жупан Србије
Период 12021204,
велики жупан
Претходник/ци Стефан Немањић
Наследник/ци Стефан Немањић
Порекло и породица
Династија Немањићи
Отац Немања
Мајка Ана
Потомство Ђорђе
Дмитар
Стефан

Вукан Немањић је био најстарији син Стефана Немање који је својим прворођењем био одређен за наследника српског престола. Још за време владавине свог оца добио је на управу Зету док су млађа браћа Стефан и Растко (Свети Сава) добили на управу Рашку и Хум.

Немањина ненадана абдикација 1196. године и потискивање најстаријег сина са великожупанског престола нису могли проћи без кризе у земљи. Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно. Немањина жеља је била да другорођени син Стефан касније прозван Првовенчани добије титулу великог жупана и право на власт над земљом што је код Вукана изазвало осећај увређености. Можда је неумесно истаћи али је очигледно да Стефан Немања није држао до поретка у рођењу што је показао тридесетак година раније када је као најмлађи брат приграбио целу земљу од старије браће Тихомира, Стацимира и Мирослава. Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакла чињеница о сукобу мађарских принчева Андрије и Емерика. Склопио је савез са Андријом не би ли успео да уз његову помоћ дође до српског престола. Католички елемент у Зети тешко је подносио претежни утицај православља у Немањиној Србији а Вукан се 1198. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. Папа се одазвао тој молби и почетком 1199. године упитио је у Зету два своја посланика али је своју шаљући их своју препоруку за њих упутио и великом жупану Стефану. Вуканов циљ је био да уз помоћ католичке цркве дође до престола али римски поглавар није желео да слањем посланика истакне Вукана против брата већ само да ојача утицај рима на српске земље. Стефан се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у Рим. Такође моли папу да му пошаље краљевску круну и нада се да ће од папе добити заштиту од Вукана и Мађара. Папа Иноћентије III је имао имао црквене интересе и пристао би да Стефану пошаље краљевску круну да би добио једног поглавара више али је мађарски краљ устао против те намере. То је поспешило мађарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године Мађари су продрли у Србију. Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област а мађарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од Мораве. Тако Вукан постаде мађарски вазал као и босански бан Кулин. По Стефановим причањима Србија је том приликом била опустошена а он се склонио у бугарску код пријатеља свога оца. Врло брзо већ 1203. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради граница у источној Србији и Мађари се повукоше из Браничева а Вукан из нишке области а Стефан се 1204. врати у Србију на свој престо а Вукан повуче у Зету. Тако је испуњена Немањина жеља који је преминуо 1199. године да Вукан буде краљ зетске области а Стефан српски велики жупан.

Када је Сава Немањић 1208. године дошао у Србију и донео очево мртво тело, успео је да измири старију браћу над очевим ковчегом (по предању се ово догодило у Полумиру). Већ у лето 1208. године Вукан је умро или бар није био на власти у Зети што сведочи податак да се тада као кнез ове области помиње његов најстарији син Ђорђе који се 3. јула 1208. заклео на верност млетачком дужду без обзира на стрица Стефана и био спреман да са Млечанима ратује против Арбанаса Димитрија Прогоновића иначе зета своје куће. Ипак Ђорђе је био прилично самосталан у вођењу своје земље.

Поред Ђорђа Вукан је имао још два сина и то: Стефана који је подигао манастир Морачу и монаха Дмитра. Дмитров син је Вратислав а унук Вратко који је отац Милице, жене кнеза Лазара Хребељановића.

Предање[уреди]

Иначе оно што је јако интересантно за порекло српског народа и једно од највећих ако не и највеће племе Васојевића, чије је матично подручје у пределу црногорских брда, то је да је управо ово племе настало из лозе Вукана Немањића. Наиме, родоначелник племена Васо имао је три брата Краса и Ота (од кога су албанска племена Краснићи и Хоти) и Озра (од кога су Озрнићи) а по некима и Пипа (од кога су Пипери). Они су синови Костадина чији је отац био Стефан. Стефанов отац је био Васоје а деда Костадин, по некима син Вукана Немањића али вероватније унук од сина Стефана.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]