Брокуле

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Броколи)
Брокуле
Broccoli bunches.jpg
Статус угрожености:
Доместификована
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Brassicales
породица: Brassicaceae
род: Brassica
врста: Brassica oleracea
варијетет: Brassica oleracea var. silvestris
Екологија таксона

Брокуле (лат. Brassica oleracea var. silvestris) су назив за неколико култивара дивљег купуса. Име потиче од итал. broccoli — гранати купус.

Опис[уреди]

Брокуле расту и развијају се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих „букетића“, који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Рјеђе се срећу сорте жуте, љубичасте или бијеле боје. Вријеме вегетације брокуле износи од 14 - 15 мјесеци.

"Жетва“ брокуле се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увијек затворени. Дакле, још увијек затворене цвасти се заједно са струком, тј. стабљиком дужине 10-15 cm одсијецају. Одсијеца се увијек тако, да на стабљици остану поједини, али не многи листови. Са споредних пупољака који се развијају постранице, касније ничу мале цвјетне главице, које се такође одсијецају. Дакле усијецати и користити се могу посебно глава а посебно стабљика, а може и одвојено.

Историја[уреди]

Брокуле воде поријекло из Мале Азије. У Европи су једино биле познате на подручју Италије. Катарина Медичи их је у 16. вијеку испоручила за Француску, одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у Енглеску. Амерички предсједник Томас Џеферсон је у 18. вијеку увео брокуле у пољопривреду Америке, испрва само као пробну биљку.

Садња и узгој[уреди]

Главни и највећи засади у Европи су у западним земљама Медитерана, а посебно су познати засади у предјелу Вероне. У земљама централне и сјеверне Европе, брокуле се скоро и не узгајају јер показује слабу отпорност на хладније вријеме.

Хранљива вредност[уреди]

Брокуле
100g брокуле садржи:
Енергетска вриједност
kcal kJoule вода масноће угљени хидрати влакна
сиров 90 g 0,x g x g x g
припремљен 22 g 0,2 g 2 g 2,7 g (укупно)
Минерали Протеини
Калијум Калцијум Магнезијум Фосфор
сиров 373 mg 105 mg 24 mg mg x g
припремљен 324 mg 87 mg x mg 65 mg 2,8 g
Витамини
Витамин A Витамин C Витамин E
сиров 143 µg 115 mg нема
припремљен нема 90 mg нема

Брокуле су посебно богате минералима као што је калијум, калцијум, фосфор, гвожђе, цинк и натријум. Такође и витамини су заступљени у значајним количинама: B1, B2, B6, E, а посебно аскорбинска киселина (Витамин C) и Каротин (Провитамин A).

Даље, брокуле садржи многобројне "секундарне биљне материје": флавоноиди, индоли, изотиоцинат и друге. Такође садрже једно антиканцерогено једињење чије дјеловање је доказано у већем броју научних студија на културама ћелија и на експерименталним животињама. То једињење се назива сулфорафан (SUL, 1-изотиоцијанат-4-(метилсулфинил)бутан).

На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да брокуле садрже материје које људски организам штите од појаве артериосклерозе и хипертоније (повишен крвни притисак).

Кулинарство[уреди]

Припремљене брокуле

Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред соли, погодни изрендан свјеж мускатни орашчић, бијели лук, и печене борове сјеменке.

Сорте[уреди]

Неке од сорта брокуле јесу:

  • атлантик
  • калабрезер
  • корвет
  • зелено пупољчаст
  • пурпурно пупољчаст
  • примо
  • спарко
  • јужни комет


Спољашње везе[уреди]