Броколи

Броколи
Статус угрожености:
Доместификована
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Brassicales породица: Brassicaceae род: Brassica врста: Brassica oleracea варијетет: Brassica oleracea var. silvestris
Екологија таксона

Броколи или брокула (Brassica oleracea var. silvestris) је назив за неколико култивара дивљег купуса из групе „Italica“. Име потиче од итал. Broccoli — „гранати купус“.

Опис

Броколи расте и развија се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих "букетића", који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Рјеђе се срећу сорте жуте, љубичасте или бијеле боје. Вријеме вегетације броколија износи од 14 - 15 мјесеци.

"Жетва" броколија се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увијек затворени. Дакле, још увијек затворене цвасти се заједно са струком, тј. стабљиком дужине 10-15 cm отсијецају. Отсијеца се увијек тако, да на стабљици остану поједини, али не многи листови. Са споредних пупољака који се развијају постранице, касније ничу мале цвјетне главице, које се такође отсијецају. Дакле усијецати и користити се могу посебно глава а посебно стабљика, а може и одвојено.

Историја броколија

Броколи води поријекло из Мале Азије. У Европи је једино био познат на подручју Италије. Катарина Медићи га је у 16. вијеку испоручила за Француску, одакле је под називом "италијанска шпаргла" доспио и у Енглеску. Амерички предсједник Томас Џеферсон је у 18. вијеку увео броколи у пољопривреду Америке, испрва само као пробну биљку.

Садња и узгој

Главни и највећи засад у Европи су у западним земљама Медитерана, а посебно су познати насади у предјелу Вероне. У земљама централне и сјеверне Европе, броколи се скоро и не узгаја јер показује слабу отпорност на хладније вријеме.

Хранљива вредност броколија

Броколи

100g броколија садржи:
	Енергетска вриједност
	kcal	kJoule	вода	масноће	угљени хидрати	влакна
сиров			90 g	0,x g	x g	x g
припремљен			22 g	0,2 g	2 g	2,7 g (укупно)
	Минерали				Протеини
	Калијум	Калцијум	Магнезијум	Фосфор
сиров	373 mg	105 mg	24 mg	mg	x g
припремљен	324 mg	87 mg	x mg	65 mg	2,8 g
	Витамини
	Витамин A	Витамин C	Витамин E
сиров	143 µg	115 mg	нема
припремљен	нема	90 mg	нема

Броколи је посебно богат минералима као што је калијум, калцијум, фосфор, гвожђе, цинк и натријум. Такође и витамини су заступљени у незанемаривим количинама: B1, B2, B6, E, а посебно Аскорбинска киселина (Витамин C) и Каротин (Провитамин A).

Даље, броколи садржи многобројне "секундарне биљне материје": Флавоноиди, Индоли, Изотиоцинат и друге. Броколи такође садржи једно антиканцерогено једињење чије дјеловање је доказано многим научним студијама на културама ћелија и на експерименталним животињама. То једињење се назива сулфорафан (SUL, 1-изотиоцијанат-4-(метилсулфинил)бутан). До сад једино није позната информација, дали броколи може да задовољи дневну потребу организма за овим једињењем.

На универзитету Saskatchewan у Канади доказано је да броколи такође садржи материје које људски организам штите од појаве артериосклерозе и хипертоније (повишен крвни притисак).

Употреба у кухињи

Припремљен броколи

Броколи се за јело може употребљавати и сиров и припремљен. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз броколи су погодни поред соли, изрендан свјеж мускатни орашчић, бијели лук, и печене борове сјеменке.

Сорте броколија

На списку се не налазе све сорте

• 'Атлантик'
• 'Калабрезер'
• 'Корвет'
• 'Зелено пупољчаст'
• 'Пурпурно пупољчаст'
• 'Примо'
• 'Спарко'
• 'Јужни комет'

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Броколи