Битка код Мартинића (1796)
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Битка код Мартинића | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део | |||||||||||||
| [[Слика:|300п|]] |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Црна Гора | Османско царство | ||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Петар I Петровић Његош Јован Радоњић |
Махмут-паша Бушатлија | ||||||||||||
| Ангажоване јединице | |||||||||||||
| {{{јединице1}}} | {{{јединице2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 3.000 | 18.000 | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| Непознати | Непознати | ||||||||||||
Битка код Мартинића је битка између Црногораца и Турске вођена 1796. године од села Мартинићи у Црној Гори, сјеверно од Спужа.
Послије уједињења Црне Горе с Брдима, скадарски везир Махмут-паша Бушатлија је предузео 1796. војни поход. Два црногорска одреда, под командама владике Петра I и гувернадура Јована Радоњића, укупне јачине 3000 људи, посјела су положаје код Мартинића.
Турци снаге око 18.000 људи (по ђакону Алексију) су се, идући од Спужа, борили девет дана против Црногораца, напредујући ка Мартинићима. Коначно, 11. јула су извршили јуриш на положаје код Мартинића. Црногорци су противнападом одбили јуриш и нанели Турцима значајне губитке.
С овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.
[уреди] Види још
[уреди] Кориштена литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, страна 316.