Константин V Копроним

За остале употребе, погледајте Константин (вишезначна одредница).

Константин V Копроним
Лав III Исавријанац и његов син Константин V
Датум рођења	718.
Место рођења	Цариград (Византијско царство)
Датум смрти	14. септембар 775.
Порекло и породица

Константин V Копроним (грч.: Κωνσταντίνος Ε' ο Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος) (718-14. септембар 775) је био византијски цар од 741. до 775. У току његове владавине иконоборачки покрет је био на врхунцу.

Младост

Константин је био син и наследник византијског цара Лава III Исавријанца и његове супруге Марије. Погрдни надимак Копроним, значи именован по балеги, наводно је добио јер је према иконофилским изворима наводно обавио велику нужду у фонтану за крштавање или пак у пурпурну тканину којом је био обмотан.

У августу 720. отац га је прогласио за савладара и оженио се Цицаком, ћерком хазарског кагана Бихара. Нова млада је била крштена 732. и добила је име Ирина (Мир). Брак је требало да осигура савез две државе и уједно је то био први случај женидбе византијског цара са једном страном принцезом. Константин је наследио свога оца и постао једини владар 19. априла 741. Наслеђивање трона прошло је како се очекивало без проблема, али његов ауторитет је убрзо доведен у питање.

Грађански рат против Артавазда

Константин је ратовао јуна 741. или 742. на источној граници царства против Арапа Омејидског калифата. Током рата са Арапима напао га је и његов зет Артавазд, стратег теме Јерменијак. Поражени Константин је потражио уточиште у теми Аморион, док је Артавасд искористио прилику да уђе у Цариград где је прихваћен за цара. Константин је добио подршку теме Анатоликон и Тракесијон, а Артавазд је, поред војника из Јерменијака, које је са собом довео, добио и подршку тема у Тракији и Опсикијона.

Након обостраних војних припрема два цара Артавасд је први кренуо у напад, али Константин V га је поразио маја 743. Три месеца довније Константин је победио и Артаваздовог сина Никиту, а почетком новембра је ушао у Цариград, где се обрачунао са противницима. Једне је ослепео, а друге погубио. Током Артаваздове узурпације поново је дозвољено поштовање икона, тако да је Константин по повратку на власт постао још ватренији иконоборац од свога оца.

Иконоборство и репресија над монасима

За више информација погледајте чланак Иконоборство

У фебруару 754. Константин је сазвао у цариградској палати Хијерији синод на коме су присуствовали само иконоборачки епископи. Синод је одобрио Константинову политику и осигурао избор новога патријарха, који је био противник икона. Након тога је уследила је обимна акција уклањања слика са зидова црквава и чистка двора и администрација од иконодула, тј. поборника икона.

Пошто су манастири били посебно везани за иконе, Константин је циљао на манастире вршећи велику репресију на манастирима. Отимао је манастирску имовину у корист државе или војске, присиљавао је монахе да се жене. Према монасима је посебно окрутан био царски генерал Михајло Лаханодракон, који је монасима претио да ће им очи повадити или их прогнати.

Старешину једног манастира Стефана Новог маса је брутално линчовала на захтев власти. Многи монаси су због тога побегли у јужну Италију и Сицилију. До краја Константинове власти иконоборство је ишло до тога ступња да су проглашавали јеретичким реликвије и молитве свецима.

Константин је био способан генерал и администратор. Реорганизовао је војне дистрикре царства, теме и осмислио је нове војне дивизије зване тагмата. Реорганизацију је извео да би минимизовао опасност од урота и да би ојачао обрамбене способности царства. Са реорганизованом војском кренуо је у походе на три велике границе.

Походи против Арапа и Бугара

Омејидски калифат је био у нереду у доба Марвана II, па је Константин 746. искористио прилику и напао је Сирију и заузео је Германикеју (Мараш), родно место његова оца. Организовао је пресељење дела хришћанског становништва на царске територије у Тракији. Током 747. уништио је арапску флоту крај Кипра.

Током 752. Константин подузима нову кампању против Арапа Омејидског калифата под Ас-Сафахом. Заузео је Теодосиопулис и Мелитене (Малатја). Поново је преселио део становништва на Балкан. У тим походима није осигурао неки конкретно добитак, али био је стално у офанзиви.

Успеси у походима против Арапа омогућили су да на Балкану води агресивнију политику. Пресељењем становништва са истока у Тракију појачао је просперитет и обрану подручја. То је изазвало забринутост Бугарске, па је уследио сукоб са Бугарском, који је са прекидима трајао око двадесет година. Кормисош од Бугарске је харао до Анастазијевог зида, али Константин га је победио у једној бици. Тако је започела серија успешних похода против Бугара. Бугарски хан Телец је тако 761. као савезнике имао и део Словена. Константинове победе, а посебно она у бици код Анхиала 763. изазвале су велику нестабилност у Бугарској.

Шест бугарских владара је изгубило круну због њихових неуспеха у рату са Константином. Са тим ратом повезана је и једна сеоба словенских племена, који су побегли преко Црног мора и са царевом дозволом се населили око реке Артанаса у Малој Азији. Преселило се око 208.000 Словена. Бугарски владар Телериг је успео да консолидира некако прилике, али земља је пострадала након пораза, грађанског рата и одласка великог броја Словена. Почео је преговоре са Брсјацима да би поново колонизовао Бугарску.

Константин је умро 775.

Референце

• The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, 1991.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Константин V Копроним

Претходник: Лав III Исавријанац	Византијски цареви (741 - 775)	Наследник: Лав IV Хазар
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север

Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин

Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I

Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул

Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш