Отворено првенство Ротердама у тенису

С Википедије, слободне енциклопедије
Отворено првенство Ротердама
Информације
Званично имеABN AMRO World Tennis Tournament
МестоРотердам
 Холандија
СтадионAhoy Rotterdam
КатегоријаАТП 500
ПодлогаТепих, дворана (1972–1999)[1]
Тврда, дворана (2000–)[2]
Жреб32 појединачно
(16 квалификације)
16 парови
(4 квалификације), од 2014.[3]
Новчана награда980.580 [4]
Веб-сајтhttps://www.abnamrowtt.nl/en
Тренутни шампиони
ПојединачноРусија Данил Медведев
ПаровиХрватска Иван Додиг
Сједињене Америчке Државе Остин Крајичек

Отворено првенство Ротердама (познат и по спонзорском имену ABN AMRO World Tennis Tournament) је тениски турнир за мушкарце из АТП серије 500. Одржава се сваке године у дворани Ahoy Rotterdam на тврдој подлози.

Премијерно издање било је у новембру 1972. када је турнир освојио Артур Еш. Наредне 1973. године такмичење није одржано да би од 1974. било пребачено за март. Од 1974. ABN AMRO подржава организацију турнира, што је најдуже спонзорство на АТП туру.[5]

Финале сингла између Лендла и Макенроа 1984. прекинуто је при резултату 6:0, 1:0 након анонимне дојаве о постављеној бомби. Пошто је утврђено да је створена лажна узбуна и публика враћена на своја места, меч ипак није одигран до краја јер Лендл није био спреман за наставак.[6]

Функцију директора турнира од 2004. обавља бивши холандски тенисер Рихард Крајичек.[5]

Рекордна посећеност била је 2013. када је мечеве посматрало преко 116.000 људи.[7]

Протекла финала[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Артур Еш (сликано током турнира из 1975) дели рекорд за највише титула у појединачној конкуренцији (1972, 1975–76.)
Роџер Федерер дели рекорд за највише титула у појединачној конкуренцији (2005, 2012. и 2018)
Година
Победник
Финалиста
Резултат
1972. Сједињене Америчке Државе Артур Еш Холандија Том Окер 3:6, 6:2, 6:1
1973. Није одржано
1974. Холандија Том Окер Сједињене Америчке Државе Том Горман 3:6, 7:6(7:2), 6:1
1975. Сједињене Америчке Државе Артур Еш (2) Холандија Том Окер 3:6, 6:2, 6:4
1976. Сједињене Америчке Државе Артур Еш (3) Сједињене Америчке Државе Роберт Луц 6:3, 6:3
1977. Сједињене Америчке Државе Дик Стоктон Румунија Илије Настасе 2:6, 6:3, 6:3
1978. Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Мексико Раул Рамирез 7:5, 7:5
1979. Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6:4, 6:2
1980. Швајцарска Ханјц Гинтарт Сједињене Америчке Државе Џин Мејер 6:2, 6:4
1981. Сједињене Америчке Државе Џими Конорс (2) Сједињене Америчке Државе Џин Мејер 6:1, 2:6, 6:2
1982. Аргентина Гиљермо Вилас Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 0:6, 6:2, 6:4
1983. Сједињене Америчке Државе Џин Мејер Аргентина Гиљермо Вилас 6:1, 7:6
1984. Без победника Чехословачка Иван Лендл
Сједињене Америчке Државе Џими Конорс
6:0, 1:0
(меч прекинут)
1985. Чехословачка Милослав Мечирж Швајцарска Јакоб Хласек 6:1, 6:2
1986. Шведска Јоаким Нистрем Шведска Андерс Јерид 6:0, 6:3
1987. Шведска Стефан Едберг Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 3:6, 6:3, 6:1
1988. Шведска Стефан Едберг (2) Чехословачка Милослав Мечирж 7:6, 6:2
1989. Швајцарска Јакоб Хласек Шведска Андерс Јерид 6:1, 7:5
1990. Сједињене Америчке Државе Бред Гилберт Шведска Јонас Свенсон 6:1, 6:3
1991. Италија Омар Кампорезе Чехословачка Иван Лендл 3:6, 7:6(7:4), 7:6(7:4)
1992. Њемачка Борис Бекер Русија Александар Волков 7:6(11:9), 4:6, 6:2
1993. Шведска Андерс Јерид Чешка Карел Новачек 6:3, 7:5
1994. Њемачка Михаел Штих Јужноафричка Република Вејн Фереира 4:6, 6:3, 6:0
1995. Холандија Рихард Крајичек Холандија Паул Хархојс 7:6(7:5), 6:4
1996. Хрватска Горан Иванишевић Русија Јевгениј Кафељников 6:4, 3:6, 6:3
1997. Холандија Рихард Крајичек (2) Чешка Данијел Вацек 7:6(7:4), 7:6(7:5)
1998. Холандија Јан Симеринк Шведска Томас Јохансон 7:6(7:2), 6:2
1999. Русија Јевгениј Кафељников Уједињено Краљевство Тим Хенман 6:2, 7:6(7:3)
2000. Француска Седрик Пиолин Уједињено Краљевство Тим Хенман 6:7(3:7), 6:4, 7:6(7:4)
2001. Француска Никола Ескиде Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 3:6, 7:6(7:5)
2002. Француска Никола Ескиде (2) Уједињено Краљевство Тим Хенман 3:6, 7:6(9:7), 6:4
2003. Белорусија Макс Мирни Холандија Рамон Слојтер 7:6(7:3), 6:4
2004. Аустралија Лејтон Хјуит Шпанија Хуан Карлос Фереро 6:7(1:7), 7:5, 6:4
2005. Швајцарска Роџер Федерер Хрватска Иван Љубичић 5:7, 7:5, 7:6(7:5)
2006. Чешка Радек Штјепанек Белгија Кристоф Рокус 6:0, 6:3
2007. Русија Михаил Јужни Хрватска Иван Љубичић 6:2, 6:4
2008. Француска Микаел Љодра Шведска Робин Седерлинг 6:7(3:7), 6:3, 7:6(7:4)
2009. Уједињено Краљевство Енди Мари Шпанија Рафаел Надал 6:3, 4:6, 6:0
2010. Шведска Робин Седерлинг Русија Михаил Јужни 6:4, 2:0 (предаја)
2011. Шведска Робин Седерлинг (2) Француска Жо-Вилфрид Цонга 6:3, 3:6, 6:3
2012. Швајцарска Роџер Федерер (2) Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6:1, 6:4
2013. Аргентина Хуан Мартин дел Потро Француска Жилијен Бенето 7:6(7:2), 6:3
2014. Чешка Томаш Бердих Хрватска Марин Чилић 6:4, 6:2
2015. Швајцарска Станислас Вавринка Чешка Томаш Бердих 4:6, 6:3, 6:4
2016. Словачка Мартин Клижан Француска Гаел Монфис 6:7(1:7), 6:3, 6:1
2017. Француска Жо-Вилфрид Цонга Белгија Давид Гофен 4:6, 6:4, 6:1
2018. Швајцарска Роџер Федерер (3) Бугарска Григор Димитров 6:2, 6:2
2019. Француска Гаел Монфис Швајцарска Станислас Вавринка 6:3, 1:6, 6:2
2020. Француска Гаел Монфис (2) Канада Феликс Оже Алијасим 6:2, 6:4
2021. Русија Андреј Рубљов Мађарска Мартон Фучович 7:6(7:4), 6:4
2022. Канада Феликс Оже Алијасим Грчка Стефанос Циципас 6:4, 6:2
2023. Русија Данил Медведев Италија Јаник Синер 5:7, 6:2, 6:2

Парови[уреди | уреди извор]

Андерс Јерид је први освојио четири титуле у конкуренцији парова (1987, 1991, 1993, 1995)
Ненад Зимоњић је играо у пет узастопних финала у Ротердаму (2009–13), а освојио титулу четири пута (2009–10, 2012–13.)
Година
Победници
Финалисти
Резултат
1972. Аустралија Рој Емерсон
Аустралија Џон Њуком
Сједињене Америчке Државе Артур Еш
Сједињене Америчке Државе Роберт Луц
6:2, 6:3
1973. Није одржано
1974. Јужноафричка Република Боб Хјуит
Јужноафричка Република Фру Макмилан
Француска Пјер Барте
Румунија Илије Настасе
3:6, 6:4, 6:3
1975. Јужноафричка Република Боб Хјуит (2)
Јужноафричка Република Фру Макмилан (2)
Шпанија Хосе Игерас
Мађарска Балаж Тароци
6:2, 6:2
1976. Аустралија Род Лејвер
Јужноафричка Република Фру Макмилан (3)
Сједињене Америчке Државе Артур Еш
Холандија Том Окер
6:1, 6:7(4:7), 7:6(7:5)
1977. Пољска Војћех Фибак
Холандија Том Окер
Индија Виџај Амритраж
Сједињене Америчке Државе Дик Стоктон
6:4, 6:4
1978. Сједињене Америчке Државе Фред Макнер
Мексико Раул Рамирез
Сједињене Америчке Државе Роберт Луц
Сједињене Америчке Државе Стен Смит
6:2, 6:3
1979. Сједињене Америчке Државе Питер Флеминг
Сједињене Америчке Државе Џон Макенро
Швајцарска Ханјц Гинтарт
Јужноафричка Република Бернард Митон
6:4, 6:4
1980. Индија Виџај Амритраж
Сједињене Америчке Државе Стен Смит
Сједињене Америчке Државе Бил Сканлон
Сједињене Америчке Државе Брајан Тичер
6:4, 6:3
1981. Сједињене Америчке Државе Фриц Бјунинг
Сједињене Америчке Државе Ферди Тејган
Сједињене Америчке Државе Џин Мејер
Сједињене Америчке Државе Сенди Мејер
7:6, 1:6, 6:4
1982. Аустралија Марк Едмондсон
Сједињене Америчке Државе Шервуд Стјуарт
Сједињене Америчке Државе Фриц Бјунинг
Сједињене Америчке Државе Кевин Карен
7:5, 6:2
1983. Сједињене Америчке Државе Фриц Бјунинг (2)
Сједињене Америчке Државе Том Галиксон
Сједињене Америчке Државе Питер Флеминг
Чехословачка Павел Сложил
7:6, 4:6, 7:6
1984. Сједињене Америчке Државе Кевин Карен
Пољска Војћех Фибак (2)
Сједињене Америчке Државе Фриц Бјунинг
Сједињене Америчке Државе Ферди Тејган
6:4, 6:4
1985. Чехословачка Томаш Шмид
Чехословачка Павел Сложил
Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис
Аустралија Пол Макнами
6:4, 6:4
1986. Шведска Стефан Едберг
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Слободан Живојиновић
Пољска Војћех Фибак
Сједињене Америчке Државе Мет Мичел
2:6, 6:3, 6:2
1987. Шведска Стефан Едберг (2)
Шведска Андерс Јерид
Сједињене Америчке Државе Чип Хупер
Сједињене Америчке Државе Мајк Лич
3:6, 6:3, 6:4
1988. Западна Немачка Патрик Кинен
Западна Немачка Торе Мајнеке
Шведска Магнус Густафсон
Италија Дијего Наргизо
7:6, 7:6
1989. Чехословачка Милослав Мечирж
Чехословачка Милан Шрејбер
Шведска Јан Гунарсон
Шведска Магнус Густафсон
7:6, 6:0
1990. Мексико Леонардо Лаваље
Мексико Хорхе Лозано
Италија Дијего Наргизо
Венецуела Николас Переира
6:3, 7:6
1991. Сједињене Америчке Државе Патрик Галбрајт
Шведска Андерс Јерид (2)
Сједињене Америчке Државе Стив Деврис
Аустралија Дејвид Макферсон
7:6, 6:2
1992. Њемачка Марк-Кевин Гелнер
Њемачка Давид Принозил
Холандија Паул Хархојс
Холандија Марк Куверманс
6:2, 6:7, 7:6
1993. Шведска Хенрик Холм
Шведска Андерс Јерид (3)
Јужноафричка Република Дејвид Адамс
Русија Андреј Ољховски
6:4, 7:6
1994. Уједињено Краљевство Џереми Бејтс
Шведска Јонас Бјеркман
Холандија Јако Елтинг
Холандија Паул Хархојс
6:4, 6:1
1995. Чешка Мартин Дам
Шведска Андерс Јерид (4)
Шпанија Томас Карбонел
Шпанија Франсиско Роиг
6:3, 6:2
1996. Јужноафричка Република Дејвид Адамс
Јужноафричка Република Маријус Барнард
Холандија Хендрик Јан Давидс
Чешка Цирил Сук
6:3, 5:7, 7:6
1997. Холандија Јако Елтинг
Холандија Паул Хархојс
Белгија Либор Пимек
Јужноафричка Република Бајрон Талбот
7:6(7:5), 6:4
1998. Холандија Јако Елтинг (2)
Холандија Паул Хархојс (2)
Уједињено Краљевство Нил Броуд
Јужноафричка Република Пит Норвал
7:6, 6:3
1999. Јужноафричка Република Дејвид Адамс (2)
Јужноафричка Република Џон-Лафни де Јагер
Уједињено Краљевство Нил Броуд
Аустралија Питер Трамаки
6:7(5:7), 6:3, 6:4
2000. Јужноафричка Република Дејвид Адамс (3)
Јужноафричка Република Џон-Лафни де Јагер (2)
Уједињено Краљевство Тим Хенман
Русија Јевгениј Кафељников
5:7, 6:2, 6:3
2001. Шведска Јонас Бјеркман (2)
Швајцарска Роџер Федерер
Чешка Петр Пала
Чешка Павел Визнер
6:3, 6:0
2002. Швајцарска Роџер Федерер (2)
Белорусија Макс Мирни
Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
4:6, 6:3, [10:4]
2003. Аустралија Вејн Артурс
Аустралија Пол Хенли
Швајцарска Роџер Федерер
Белорусија Макс Мирни
7:6(7:4), 6:2
2004. Аустралија Пол Хенли (2)
Чешка Радек Штјепанек
Израел Јонатан Ерлих
Израел Анди Рам
5:7, 7:6(7:5), 7:5
2005. Израел Јонатан Ерлих
Израел Анди Рам
Чешка Цирил Сук
Чешка Павел Визнер
6:4, 4:6, 6:3
2006. Аустралија Пол Хенли (3)
Зимбабве Кевин Улијет
Израел Јонатан Ерлих
Израел Анди Рам
7:6(7:4), 7:6(7:2)
2007. Чешка Мартин Дам (2)
Индија Леандер Паес
Румунија Андреј Павел
Њемачка Александер Васке
6:3, 6:7(5:7), [10:7]
2008. Чешка Томаш Бердих
Русија Дмитриј Турсунов
Њемачка Филип Колшрајбер
Русија Михаил Јужни
7:5, 3:6, [10:7]
2009. Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
6:2, 7:5
2010. Канада Данијел Нестор (2)
Србија Ненад Зимоњић (2)
Шведска Симон Аспелин
Аустралија Пол Хенли
6:4, 4:6, [10:7]
2011. Аустрија Јирген Мелцер
Њемачка Филип Печнер
Француска Микаел Љодра
Србија Ненад Зимоњић
6:4, 3:6, [10:5]
2012. Француска Микаел Љодра
Србија Ненад Зимоњић (3)
Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
4:6, 7:5, [16:14]
2013. Шведска Роберт Линдстед
Србија Ненад Зимоњић (4)
Холандија Тимо де Бакер
Холандија Јесе Хута Галунг
5:7, 6:3, [10:8]
2014. Француска Микаел Љодра (2)
Француска Никола Маи
Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау
6:2, 7:6(7:4)
2015. Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау
Уједињено Краљевство Џејми Мари
Аустралија Џон Пирс
3:6, 6:3, [10:8]
2016. Француска Никола Маи (2)
Канада Вашек Поспишил
Њемачка Филип Печнер
Аустрија Александер Пеја
7:6(7:2), 6:4
2017. Хрватска Иван Додиг
Шпанија Марсел Гранољерс
Холандија Весли Колхоф
Холандија Матве Миделкоп
7:6(7:5), 6:3
2018. Француска Пјер-Иг Ербер
Француска Никола Маи (3)
Аустрија Оливер Марах
Хрватска Мате Павић
2:6, 6:2, [10:7]
2019. Француска Жереми Шарди
Финска Хенри Континен
Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау
7:6(7:5), 7:6(7:4)
2020. Француска Пјер-Иг Ербер (2)
Француска Никола Маи (4)
Финска Хенри Континен
Њемачка Јан-Ленард Штруф
7:6(7:5), 4:6, [10:7]
2021. Хрватска Никола Мектић
Хрватска Мате Павић
Њемачка Кевин Кравиц
Румунија Орија Текау
7:6(9:7), 6:2
2022. Холандија Робин Хасе
Холандија Матве Миделкоп
Јужноафричка Република Лојд Харис
Њемачка Тим Пуц
4:6, 7:6(7:5), [10:5]
2023. Хрватска Иван Додиг (2)
Сједињене Америчке Државе Остин Крајичек
Индија Рохан Бопана
Аустралија Метју Ебден
7:6(7:5), 2:6, [12:10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „1999 ABN AMRO World Tennis Tournament – overview”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2020. 
  2. ^ „2000 ABN AMRO World Tennis Tournament – overview”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2020. 
  3. ^ „2014 ABN AMRO World Tennis Tournament – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 17. 03. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2020. 
  4. ^ „2021 ABN AMRO World Tennis Tournament – draw”. ATP Tour. Приступљено 6. 3. 2021. 
  5. ^ а б „ABN AMRO”. ABN AMRO World Tennis Tournament – official website. Приступљено 26. 5. 2019. 
  6. ^ „Bomb Scare Ends Rotterdam Final”. The New York Times. 19. 3. 1984. Приступљено 26. 5. 2019. 
  7. ^ „History”. ABN AMRO World Tennis Tournament – official website. Приступљено 26. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]