Јонас Бјеркман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јонас Бјеркман

Јонас Бјеркман
Јонас Бјеркман


Професионална каријера:
{{{проф. каријера}}}
Држава: Застава Шведске Шведска
Пребивалиште: Монте Карло, Монако
Датум рођења: 23. март 1972.
Место рођења: Алвеста, Шведска
Висина: 1,84 m
Маса: 83 kg
Игра: десном руком (дворучни бекхенд)
Зарада: 14.567.823$
Појединачно
Победе–порази: 414 - 362
Освојени турнири: 6
Изгубљена финала: {{{финала}}}
Најбољи пласман: Бр. 4 (3. новембар 1997)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ЧФ (1998, 2002)
Француска Ролан Гарос 4. коло (1996, 2007)
Уједињено Краљевство Вимблдон ПФ (2006)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ПФ (1997)
Парови
Победе–порази: 708-304
Освојени турнири: 54
Изгубљена финала: {{{финаладубл}}}
Најбољи пласман: Бр. 1 (9. јул 2001)

Подаци од дана, 14. новембар 2008.

Портал Portal icon.svg Тенис

Јонас Бјеркман (шве. Jonas Björkman; рођен 23. марта 1972. у Алвести, Шведска) је шведски тенисер, који се професионално бавио тим спортом од 1999. до 2008. године.[1] Бјеркман је у каријери достигао 4. место на АТП листи у појединачној и прво место у конкуренцији мушких парова.[2]

У својој каријери, освојио је девет гренд слем титула у конкуренцији мушких парова, и то сва четири гренд слем турнира — Отворено првенство Аустралије (1998, 1999, 2001), Отворено првенство Француске (2005, 2006), Вимблдон (2002, 2003, 2004) и Отворено првенство Сједињених Држава (2003). 20. новембра 2006. постао је најстарији тенисер у топ 100, са 34 године. 8. јуна 2008. постао је најстарији тенисер у топ 100 у конкуренцији парова.

Приватни живот[уреди]

Почео је да игра тенис са шест година, а први тренер био му је отац Ларс.[2] Својом женом Петром оженио се 2. децембра 2000. године. Њих двоје имају сина, Макса, рођеног 15. јануара 2003. године.[2]

Каријера[уреди]

Бјеркман игра десном руком, мада игра врло добро против леворуких тенисера. Бјеркман тврди да је то због тога што је његов отац играо левом руком.[2] Са осамнаест година, Бјеркман је освојио шведско јуниорско првенство у тенису.[2] Постао је професионални тенисер 1991. године.

1993. године освојио је три челенџера. 1994. освојио је прве титуле у конкуренцији парова, а такође је са Јаном Аспелом играо финале Отвореног првенства Француске. Наредне године освојио је прву АТП титулу. 1997. постао је девети тенисер из Шведске који је ушао у топ 10 најбољих тенисера света, нашавши се на четвртом месту. Исте године играо је полуфинале Отвореног првенства САД, у ком га је поразио Грег Руседски. Наредне године освојио је прву гренд слем титулу у конкуренцији мушких парова, Отворено првенство Аустралије.

Од 1998. до 2006. године, Бјеркман је освојио девет гренд слем титула у конкуренцији мушких парова. Комплетирао је „Календарски слем“, освојивши све четири гренд слем титуле: трипут Отворено првенство Аустралије (1998, 1999, 2001), двапут Отворено првенство Аустралије (2005, 2006), трипут Вимблдон (2002—2004) и једном Отворено првенство САД (2003).

На Вимблдону 2006. неочекивано је доспео у полуфинале појединачног турнира. Тада је имао 34 године, и постао је најстарији тенисер који је ушао у полуфинале Вимблдона још од Џимија Конорса 1987. године. У том мечу га је поразио Роџер Федерер, тада први тенисер света, који је два дана касније и освојио тај турнир. 2006. Бјеркман је освојио турнир у Сан Хозеу с прослављеним америчким тенисером Џоном Макенроом.

Током Вимблдона 2008, Бјеркман је рекао како ће се повучи крајем сезоне 2008. Заједно са Кевином Улијетом, играо је финале у конкуренцији мушких парова, у ком су их поразили Данијел Нестор и Ненад Зимоњић. Након што је заједно са Улијетом елиминисан на Тенис Мастерс Купу у такмичењу по групама, рекао је да му је то последњи турнир у професионалној каријери.[1]

Дејвис куп[уреди]

Бјеркман је први пут за Дејвис куп репрезентацију Шведске играо 1994. године. Играјући за Шведску, остварио је 21 победу и 14 пораза појединачно и 14 победа и 9 пораза у мушким паровима. Заједно са шведским тимом, освојио је Дејвис куп 1994, 1997. и 1998. године.

Гренд слем финала (17)[уреди]

Мушки парови (15)[уреди]

Победе (9)[уреди]

Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат
1998 Отворено првенство Аустралије Холандија Јако Елтинг Аустралија Тод Вудбриџ
Сједињене Америчке Државе Марк Вудфорд
6–2, 5–7, 2–6, 6–4, 6–3
1999 Отворено првенство Аустралије (2) Сједињене Америчке Државе Патрик Рафтер Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
6–3, 4–6, 6–4, 6(10)–7, 6–4
2001 Отворено првенство Аустралије (3) Аустралија Тод Вудбриџ Зимбабве Бајрон Блек
Немачка Давид Приносил
6–1, 5–7, 6–4, 6–4
2002 Вимблдон Аустралија Тод Вудбриџ Flag of the Bahamas Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
6-1, 6-2, 6(7)-7, 7-5
2003 Вимблдон (2) Аустралија Тод Вудбриџ Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
3–6, 6–3, 7–6(4), 6–3
2003 Отворено првенство САД Аустралија Тод Вудбриџ Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
5–7, 6–0, 7–5
2004 Вимблдон (3) Аустралија Тод Вудбриџ Аустрија Јулијан Новле
Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић
6–1, 6–4, 4–6, 6–4
2005 Отворено првенство Француске Белорусија Макс Мирни Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
2–6, 6–1, 6–4
2006 Отворено првенство Француске (2) Белорусија Макс Мирни Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6(5)–7, 6–4, 7–5

Порази (6)[уреди]

Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат
1994 Отворено првенство Француске Шведска Јан Аспел Зимбабве Бајрон Блек
Сједињене Америчке Државе Џонатан Старк
4-6 6-7
1997 Отворено првенство САД Шведска Никлас Култи Русија Јевгениј Кафељников
Чешка Данијел Вачек
6(8)-7, 3-6
2005 Отворено првенство САД (2) Белорусија Макс Мирни Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
1-6, 4-6
2006 Отворено првенство САД (3) Белорусија Макс Мирни Чешка Мартин Дам
Индија Мартин Дам
7-6(5), 4-6, 3-6
2007 Отворено првенство Аустралије Белорусија Макс Мирни Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
5-7 5-7
2008 Вимблдон Зимбабве Кевин Улијет Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
7–6(12), 6–7(3), 6–3, 6–3

Мешовити парови (2)[уреди]

Порази (2)[уреди]

Година Турнир Партнерка Противници у финалу Резултат
1999 Вимблдон Русија Ана Курњикова Индија Леандер Паес
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
6–4, 3–6, 6–3
2007 Вимблдон (2) Аустралија Алиша Молик Уједињено Краљевство Џејми Мари
Србија Јелена Јанковић
6–4, 3–6, 6–1

Финала[уреди]

Појединачно (15)[уреди]

Победе (9)[уреди]

Легенда
Гренд слем (0)
Тенис Мастерс Куп (0)
АТП Мастерс серија (0)
АТП турнири (6)
ИТФ турнири (3)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 15. март 1993. ИТФ турнир у Беграму Италија Бергамо, Италија Тврда (хала) Италија Паоло Кане 7–5, 6–2
2. 9. април 1993. ИТФ турнир у Нагоји Јапан Нагоја, Јапан Тврда Аустралија Патрик Рафтер 7–6, 7–6
3. 1. новембар 1993. ИТФ турнир у Ахену Немачка Ахен, Немачка Тепих Шведска Јан Аспел 6–3, 3–6, 7–5
4. 5. јануар 1997. Хајнекен опен Нови Зеланд Окланд, Нови Зеланд Тврда Данска Кенет Карлсен 7–6, 6–0
5. 11. август 1997. Турнир у Индијанаполису Сједињене Америчке Државе Индијанаполис, САД Тврда Шпанија Карлос Моја 6–3, 7–6
6. 3. новембар 1997. Стокхолм опен Шведска Стокхолм, Шведска Тврда (хала) Холандија Јан Сајмеринк 3–6, 7–6, 6–2, 6–4
7. 15. јун 1998. Нотингем опен Уједињено Краљевство Нотингем, Уједињено Краљевство Трава Зимбабве Бајрон Блек 6–3, 6–2
8. 17. јун 2002. Нотингем опен Уједињено Краљевство Нотингем, Уједињено Краљевство Трава Аустралија Вејн Артурс 6–2, 6–7, 6–2
9. 26. септембар 2005. Вијетнам опен Вијетнам Хо Ши Мин Сити, Вијетнам Тепих Чешка Радек Штјепанек 6–3, 7–6

Порази (6)[уреди]

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 12. јул 1993. ИТФ турнир у Њукаслу Уједињено Краљевство Њукасл, Уједињено Краљевство Тврда Шпанија Хавијер Санчез 6–3, 4–6, 6–4
2. 17. април 1995. Хонгконг опен Хонгконг Хонгконг Тврда Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6–3, 6–1
3. 5. мај 1997. АТП Делри Бич Сједињене Америчке Државе Корал Спрингс, САД Шљака Аустралија Џејсон Столтенберг 6–0, 2–6, 7–5
4. 28. октобар 1997. Париз Мастерс Француска Парис, Француска Тепих (хала) Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 6–3, 4–6, 6–3, 6–1
5. 10. фебруар 2005. Марсеј опен Француска Марсеј, Француска Тврда (хала) Швајцарска Роџер Федерер 6–2, 7–6
6. 19. јун 2006. Нотингем опен Уједињено Краљевство Нотингем, Уједињено Краљевство Трава Француска Ришар Гаске 6–4, 6–3

Мушки парови (76)[уреди]

Победе (54)[уреди]

Порази (42)[уреди]

Мешовити парови (2)[уреди]

Порази (2)[уреди]

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Партнерка Противници у финалу Резултат
1. 12. јул 1993. Вимблдон Вимблдон, Лондон, УК Трава Русија Ана Курњикова Индија Леандер Паес
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
6–4, 3–6, 6–3
2. 7. јул 2007. Вимблдон Вимблдон, Лондон, УК Трава Аустралија Алиша Молик Уједињено Краљевство Џејми Мари
Србија Јелена Јанковић
6–4, 3–6, 6–1

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]