Гаел Монфис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаел Монфис

Гаел Монфис
Гаел Монфис


Професионална каријера:
2004
Држава: Застава Француске Француска
Пребивалиште: Трелекс, Швајцарска
Датум рођења: 1. септембар 1986. (1986-09-01) (28 год)
Место рођења: Париз, Француска
Висина: 1,93 m
Маса: 80 kg
Игра: Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада: 8.439.102 $
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 323–187
Освојени турнири: 5
Изгубљена финала: 17
Најбољи пласман: 7. (4. јул 2011.)
Тренутни пласман: 18. (11. март 2015.)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 4К (2009)
Француска Ролан Гарос ПФ (2008)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3К (2005, 2007, 2010)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ЧФ (2010, 2014)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2008)
Парови
Победе–порази: 19–64
Освојени турнири: 0
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: 155. (8. август 2011)
Тренутни пласман: -

Подаци од дана, 11. марта 2015.

Портал Portal icon.svg Тенис

Гаел Монфис (фр. Gaël Monfils; Париз, Француска, 1. септембра 1986) је професионални француски тенисер. Освојио је пет титула у појединачној конкуренцији, док му је најбољи пласман на АТП листи 7. место које је остварио 4. јула 2011. године. Био је вицешампион на мастерсу у Паризу 2009. и 2010. и полуфиналиста Ролан Гароса 2008.

Тениска каријера[уреди]

Као јуниор[уреди]

Као јуниор Мофис је имао однос победа и пораза у појединачној конкуренцији 83-22, а завршио је и 2004. годину као први јуниор света, освојивши Отворено првенство Аустралије, Роланд Гарос и Вимблдон. На Отвореном првенству САД је изгубио од Виктора Троицког у 3 колу.[1] Проглашен је за јуниорског светског шампиона од стране Међународне тениске федерације.[2]

Турнир 2002. 2003. 2004.
Јуниорски гренд слемови
Аустралија ОП Аустралије Н ЧФ П
Француска Ролан Гарос П
Уједињено Краљевство Вимблдон Н П
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД Н

2003[уреди]

Освојио је прве АТП бодове на фјучерсу у Француској где је стигао до другог кола. Те године је учествовао на укупно девет фјучерса. Стигао је до четвртфинала Отвореног првенства Аустралије у јуниорској конкуренцији. Годину је завршио као 21. јуниор на свету.

2004[уреди]

Годину је завршио као први јуниор света, успут освојивши 3 од 4 јуниорска гренд слема (Отворено првенство Аустралије, Роланд Гарос, Вимблдон).[3] У јуниорској конкуренцији је имао скор 31-2. У априлу је стигао до првог финала на фјучерсима (у Италији), а недељу дана касније је освојио први фјучерс (у Великој Британији). На АТП листи је напредовао више од 700 позиција. У октобру је добио вајлд карту за учешће на турниру у Мецу где је остварио прву АТП победу против Гзавје Малиса и где је стигао до четвртфинала изгубивши од сународника Ришар Гаскеа.[4] Квалификовао се за мастерс у Паризу где је победио бившег ТОП 10 играча Томаса Енквиста, пре него што је у другој рунди изгубио од тадашњег броја 3 Лејтона Хјуита.[5] Имао је скор 14-6 на фјучерсима и 3-5 на челенџерима у 2004. години. На АТП туру је имао скор 3-2.[6]

2005[уреди]

У 2005. напредовао је за више од 200 места на АТП листи и ушао је међу најбољих 50 играча света. На крају године је био трећи најбоље рангирани француски тенисер (иза Ришара Гаскеа на 16. месту и Себастијан Грожана на 26. месту) и освојио је своју прву АТП титулу на турниру у Сопоту победивши у финалу Флоријана Мајера са 7-6 (6), 4-6, 7-5.[7] Освојио је челенџере у Безансону и Тунису, а стигао је и до 4. кола мастерса у Мајамију, као и до најбољег резултата на Вимблдону где је стигао до 3. кола (изгубио је од Марија Анчића). Крајем године је стигао до финала на два турнира која су се одиграла у Француској. У Мецу је изгубио од Љубичића, а у Лиону од Родика. Ову годину је обележила и прва победа над тенисером који је био у првих 10 на АТП листи. Десило се то на турниру у Дохи где је победио Гастона Гаудија, који је тада био на 10. месту. Годину је завршио на 30. месту.[8]

2006[уреди]

На првом турниру ове године је стигао до финала на Отвореном првенству Катара у Дохи где је изгубио од првог играча света Роџера Федерера са 3–6, 6–7.[9] Следећи велики резултат остварио је на мастеру у Риму где је дошао до полуфинала у којем га је поразио будући шампион Рафаел Надал. На путу до полуфинала је победио бившег броја 1 Енди Родика. На мастеру у Хамбургу је изгубио у првом колу од Енди Мареја, којег је касније победио на Роланд Гаросу у пет сетова у првом колу. У другом колу је играо са Диком Норманом. Овај меч је такође отишао у пет сетова у којем је Мофис изашао као победник. Следећи противник му је био Џејмс Блејк, који је на том турниру био 8. носилац. Иако је Блејк био фаворит, Монфис је изашао као победник у још једном мечу који је трајао пет сетова. После овог меча Блејк је изјавио да је "Монфис најбржи човек на туру".[10] У четвртом колу је изгубио од Новака Ђоковића са 6-7(5), 6-7(5), 3-6.[11]

Због успешног резултата на Роланд Гаросу напредовао је 5 места на АТП листи до позиције 23, што му је у том тренутку био рекорд каријере. То му је омогућило да буде најбоље рангирани француски тенисер. На турниру у Квинсу је дошао до четвртфинала где је због повреде леђа морао да преда меч Блејку. Због повреде је морао да одустане од турнира у Нотингему. На Вимблдону је изненађујуће испао од Игора Куњицина у првом колу са 5–7, 7–6(7), 6–3, 6–4.

До краја године није имао запаженијих резултата. Сезону је завршио са скором 20-19.[12]

2007[уреди]

На Отвореном првенству Аустралије је стигао до трећег кола где је изгубио од Гаскеа. После првог гренд слема сезоне освојио је челенџер у Санрајзу победивши на путу до финала Душана Вемића и Ненада Зимоњића. У финалу је савладо Андреаса Сепија.[13] На АТП турниру у Аустрији је стигао до четвртог финала у каријери где је изгубио од Хуан Монака са 6-7(3), 0-6. На Роланд Гаросу је стигао до трећег кола где га је у четири сета елеминисао Давид Налбандијан. На Вимблдону је без изгубљеног сета стигао до трећег кола. Тамо је бољи од њега био Николај Давиденко. На турнирима у Вашингтону и Букурешту је стизао до полуфинала. Због повреде тетиве, повукао се са Отвореног првенства САД.[14] Годину је завршио као 38. тенисер света и са скором 21-21.[15][16]

2008[уреди]

Прескочио је Отворено првенство Аустралије због исте повреде због које није играо од септембра 2007. и Отвореног првенства САД.[17] Први запаженији резултат у 2008. години му је било освајање челенџера у Маракешу. На Роланд Гаросу је остварио најбољи резултат у каријери пласманом у полуфинале где је изгубио од Федерера са 2-6, 7-5, 3-6, 5-7. Због повреде рамена је морао да се повуче са Вимблдона.[18] Изабран је да представља Француску на Олимпијским играма у Пекингу где је изгубио у четвртфиналу од Ђоковића са 6-4, 1-6, 4-6. На Отвореном првенству САД је стигао до четврте рунде где је изгубио од Мардија Фиша. Четврту сезону узастопно је стигао до финала неког АТП турнира. Било је то у Бечу где је у финалу изгубио од Филипа Печнера са 4-6, 4-6. На мастерсу у Мадриду је изгубио од Мареја у четвртфиналу, а у Паризу од Надала у трећем колу. Ове сезоне је имао скор против играча из топ 10 5-7, а однос победа и пораза му је био најбољи у каријери до тада 30-17.[19]

2009[уреди]

Монфис је сезону започео на турниру у Дохи где је у полуфиналу изгубио од Родика. На путу до полуфинала први пут у каријери је победио првог тенисера света. Било је то у четвртфиналу против Надала са 6-4, 6-4. На Отвореном првенству Аустралије је предао меч четврте рунде Жилу Симону због повреде зглоба.[20] Стигао је до финала на турниру у Акапулку где је изгубио од Николаса Алмагра. То му је било шесто узастопно изгубљено финале на АТП турнирима. Испао је у другом колу на турниру у Индијан Велсу и у четвртом колу Мајамија. Сезону шљаке почео је у Монте Карлу где је изгубио од Јанка Типсаревића у првом колу. После тога је пропустио мастерсе у Риму и Мадриду због повреде колена. Ипак, стигао је да се опорави до Роланд Гароса и тамо је направио велики успех пласманом у четвртфинале где га је, као и претходне године, победио Федерер, који је касније освојио и титулу.

Као и претходне сезоне, опет се морао повући са Вимблдона. Овог пута због повреде зглоба.[21] На Отвореном првенству САД је стигао до четвртог кола у којем је бољи био трећи тенисер света Надал са 7-6(3), 3-6, 1-6, 3-6. Монфис је потом освојио своју другу титулу у каријери и прву од 2005. године. Десило се то на турниру у Мецу где је у финалу победио Филипа Колшрајбера, као први носилац, са 7-6(1), 3-6, 6-2.[22] На Малезија опену је стигао до четвртфинала где га је поразио Давиденко. На турниру у Јапану је стигао до петог полуфинала те сезоне где је бољи од њега био сународник Жо-Вилфрид Цонга. Следећи турнир му је био мастер у Шангају. У трећем колу је био принуђен да преда меч Љубичићу. На мастеру у Паризу Монфис је стигао до свог првог финала на неком Мастерс турниру. У финалу је од њега био бољи Ђоковић са 2-6, 7-5, 6-7(3). Сезону је завршио са скором 42-19 [23] и као други најбоље рангирани француски тенисер на 13. месту (Цонга је био 10.).[24]

2010[уреди]

Први турнир му је био у Бризбејну на којем је стигао до полуфинала где га је савладао Радек Штјепанек. Повукао се са турнира у Сиднеју због проблема са раменом. На Отвореном првенству Аустралије је изгубио у трећој рунди од Џона Изнера после четири сета. Учествовао је на турниру у Јоханезбургу као први носилац, али није успео да га освоји. У полуфиналу га је победио Фелисијано Лопез са 6-3, 1-6, 6-7(1). На следећа два турнира је изгубио у четвртфиналу. У Ротердаму од Михаила Јужног, а у Марсељу од Жилијен Бенетоа. Монфис се повукао са мастерса у Мајамију, Монте Карлу и Риму. Требало је да се врати на турниру у Есторилу где су му понудили специјалну позивницу, али се повукао због стомачних проблема. Вратио се на терен на мастерсу у Мадриду где је изгубио у четвртфиналу од каснијег шампиона Надала. Следећи турнир му је био у Ници где је, такође у четвртфиналу, изгубио од Потито Старачеа.

На Роланд Гаросу је изгубио у другом колу од Фабио Фоњинија у мечу који је трајао два дана и у којем је имао два сета и брејк предности у трећем. Меч је прекинут код резултата 5-5 у трећем сету увече у 21:55, што га сврстава у најкасније одигране мечеве на Роланд Гаросу.[25] Монфис је на крају изгубио са 6-2, 6-4, 5-7, 4-6, 7-9. То је проузроковало пад на АТП листи за 5 позиција (на 20. место), јер је бранио четвртфинале од прошле сезоне.

Сезону на трави је започео у Квинсу где је изгубио од Рајнера Шитлера у три сета. Први пут после 2007. повреде га нису омеле да наступи на Вимблдону. Тамо је стигао до 3. кола у којем га је савладао бивши Вимблдонски шампион Лејтон Хјуит са 3-6, 6-7(9), 4-6. На турниру у Штутгарту је стигао до првог финала у сезони где је због повреде чланка предао меч Алберту Монтањесу почетком другог сета.[26]

На Отвореном првенству САД је дошао четвртфинала чиме је остварио најбољи резултат у Њујорку. Изгубио је од Ђоковића са 6-7(2), 1-6, 2-6. Био је први француски четвртфиналиста на Отвореном првенству САД од 2000. када је то пошло за руком Арно Клеману. У Јапану је стигао до другог финала сезоне у којем је изгубио од, светског броја један, Рафаела Надала са 1-6, 5-7. После пораза на мастерсу у Шангају у другом колу од Гаскеа, освојио је прву титулу те сезоне у свом трећем финалу. Десило се то у Монпељеу где је у финалу победио Љубичића са 6-2, 5-7, 6-1 и тако стигао до треће титуле у каријери.[27] Задњи турнир сезоне му је био мастерс у Паризу на којем је поновио успех из прошле сезоне стигавши до финала. На путу до финала је први пут у каријери победио Федерера. Десило се то у полуфиналу после три тај-брејка и пет спашених меч лопти. Резултат је био 7-6(7), 6-7(1), 7-6(4).[28] У финалу је изгубио од Швеђанина Робина Седерлинга са 1-6, 6-7(1).

Монфис је био члан француске репрезентације која је 2010. стигла до финала Дејвис купа. У марту је донео Француској један бод у мечу првог кола у победи над Немачком. Био је бољи од Колшрајбера са 6-1, 6-4, 7-6(5). У четвртфиналу је у дуелу Француске са Шпанијом у првом мечу победио Давида Ферера после пет сетова са 7-6(3), 6-2, 4-6, 5-7, 6-4. У полуфиналу је у мечу са Аргентином донео важан бод победом над Налбандијаном са 6-4, 2-6, 6-4, 6-3. У финалу је донео први бод својој репрезентацији против Србије победом над Типсаревићем 6-1, 7-6(4), 6-0. Могао је донети трофеј својој екипи у четвртом мечу дуела, јер је Француска у том тренутку водила са 2:1, али је изгубио од Ђоковића са 2-6, 2-6, 4-6.[29] Француска је касније поражена, јер је у одлучујућем мечу Троицки победио Микаела Љодру.[30]

2011[уреди]

Гаел Монфис - Роланд Гарос 2011.

Монфис је био постављен за 12. носиоца на Отвореном првенству Аустралије. Изгубио је у трећем колу од Станислас Вавринке 6–7, 2–6, 3–6. У Сан Хозеу је стигао до полуфинала где је због повреде левог зглоба, која га је мучила месец и по дана, морао да се повуче са турнира.[31] Због повреде је пропустио и мастерсе у Индијан Велсу и Мајамију.

На Роланд Гаросу је стигао до четвртфинала где је изгубио од Федерера са 4-6, 3-6, 6-7(3). На путу до четвртфинала је победио Шпанца Давида Ферера, који је био седми тенисер света у том тренутку, са 6-4, 2-6, 7-5, 1-6, 8-6. Монфису је та победа била једина над Топ 10 играчима те сезоне. После сезоне на шљаци, Монфис је учествовао на турниру у Халеу где је стигао до полуфинала. Бољи је био Филип Колшрајбер са 3-6, 3-6. На Вимблдону је био постављен за деветог носиоца.[32] Поражен је у трећем колу од Лукаша Кубота. После Вимблдона је остварио најбољи ренкинг у каријери, пошто је био седми тенисер света. У јулу је играо за Француску против Немачке у Дејвис купу. Помогао је у укупној победи од 4:1, победом над Колшрајбером од 7-6(3), 7-6(5), 6-4.

До првог финала у сезони је стигао у Вашингтону где је изгубио од Радека Штјепанека са 4-6, 4-6. Скор у финалима му је опао на 3-11. На путу до финала Монфис је спасао меч лопту у полуфиналу против Изнера.[33] Дошао је до четвртфинала на мастерсима у Синсинатију и Монтреалу, где га је оба пута избацио први тенисер света Новак Ђоковић. На Отвореном првенству САД бољи од њега у другом колу је био Хуан Карлос Фереро после тешке борбе у пет сетова 6-7(5), 7-5, 7-6(5), 4-6, 4-6. Меч је трајао 4 сата и 48 минута.[34] У октобру је освојио четврту титулу у каријери. То се догодило у Стокхолму где је на путу до финала победио Бернарда Томића, Кевина Андерсона и Милоша Раонића. У финалу је победио Јаркоа Нијеминена са 7-5, 3-6, 6-2. На мастерсу у Паризу није успео да понови добар резултат из претходне две сезона када је дошао до финала, пошто га је у другом колу избацио Фелисијано Лопез у два сета. Пао је за пет места на АТП листи, а сезону је завршио као 16. тенисер света.[35]

2012[уреди]

Ову сезону му је обележила повреда колена због које је учествовао само на једном од четири гренд слема и због које се морао повући са бројних турнира.[36] Први турнир му је био у Дохи где је стигао до 16. финала у каријери. Није успео да га освоји, јер је бољи био његов сународник Цонга. На путу до финала је победио другог тенисера света, Рафаела Надала.[37] На Отвореном првенству Аустралије у тенису стигао је до трећег кола у којем га је поразио Михаил Кукушкин са 2-6, 5-7, 7-5, 6-1, 4-6. У Монпељеу је стигао до финала где је изгубио од Томаша Бердиха са 2-6, 6-4, 3-6. Био му је то 13. пораз у каријери у 17. финалу.[38] у мечу Дејвис купа против Канаде је обновио повреду колена која га је удаљила од терена на месец дана. Вратио се на мастерсу у Мајамију где је у трећој рунди био бољи Хуан Монако. У трећем колу је испао и у Мадриду, на турниру мастерс серије, од Бердиха. Због повреде колена, која је била проузрокована Озгуд-Шлатеровом болешћу,[36] пропустио је четири месеца сезоне. Пропустио је Роланд Гарос, Вимблдон и Олимпијјске игре у Лондону.[39][40] Вратио се у септембру на турниру у Мецу, где је стигао до полуфинала изгубивши од Андреаса Сепија. Пошто није успео добро да санира повреду морао се повући и са Отвореног првенства САД.[36] До краја сезоне је стигао до четвртфинала на Тајланду где је изгубио од Симона. На крају ове сезоне је прву пут од 2007. испао из најбољих 20. тенисера света.

2013[уреди]

Монфис се пробао вратити после повреде на турниру у Дохи, где је успео доћи до четвртфинала у којем је изгубио од Данијела Брандса. У Окладну је стигао до првог полуфинала у сезони. Савладао га је Ферер са 1-6, 2-6. На Отвореном првенству Аустралије је стигао до трећег кола, где га је у исцрпљујућем мечу победио Симон са 4-6, 4-6, 6-4, 6-1, 6-8. Меч је обележио и поен који је имао 71 размену удараца.[41] После овога је имао период лоших резултата на турнирима АТП категорије. На седам узастопних турнира није успео проћи даље од другог кола, што је проузроковало пад на 119. место на АТП листи у мају.[42] У циљу враћања самопоуздања, тражио је специјалну позивницу за челенџер у Бордоу, који је успео и да освоји победом на Љодром у финалу са 7-5, 7-6(5).[43] После финала на турниру у Ници, у којем је изгубио од Монтањеса, поново је био међу најбољих 100 играча света. Добио је и специјалну позивницу за Роланд Гарос на којем је успео да избаци Бердиха, који је био пети носилац, у првом колу. Изгубио је од Томија Робреда у трећој рунди са 6-2, 7-6(5), 2-6, 6-7(3), 2-6, иако је имао два сета предности и четири меч лопте које није успео да искористи.[44]

У Умагу је стигао до четвртфинала у којем је бољи био Фабио Фоњини. У Винстон-Сејлему је успео да стигне до другог финала те сезоне и 19. у каријери. У финалу је предао меч Јиргену Мелцеру. На Отвореном првенству САД је изгубио у другом колу од Изнера. До краја сезоне је губио у првим колима Токија, Беча и Валенсије. На мастерсу у Шангају је остварио победу над Федерером, пре него што га је у четвртфиналу поразио Новак Ђоковић. Сезону је завршио међу 50 најбољих светских играча.

2014[уреди]

И ову сезону је, као и прошлу, започео у Дохи. У финалу је поражен од првог тенисера света, Рафаела Надала са 1-6, 7-6(5), 2-6. Надал је био бољи од њега и на Отвореном првенству Аустралије у трећем колу. У Монпељеу је успео да стигне до 5 титуле у каријери, друге на том турниру и прве после 2011. У финалу је победио сународника Гаскеа са 6-4, 6-4. После финала је захвалио медицинском особљу, јер је мислио да неће ни учествовати на турниру због повреде.[45] На турниру у Букурешту се повредио у мечу са Григором Димитровом, па је узео паузу до Роланд Гароса, на којем је у четвртфиналу изгубио од Мареја са 6-0 у петом сету.[46] На Вимблдону је дошао до другог кола, где га је поразио Јиржи Весели са 6-7(3), 3-6, 7-6(1), 7-6(3), 4-6. На Отвореном првенству САД је поновио најбољи резултат из 2010. када је стигао до четвртфинала. Тамо је, после борбе у пет сетова, победио Федерер са 6-4, 6-3, 4-6, 5-7, 2-6, иако је Монфис имао два сета предности и две меч лопте у четвртом сету на сервис противника.[47] До краја сезоне је одиграо још два турнира. У Мецу је стигао до четвртог полуфинала те сезоне у којем је изгубио од Жоао Соузе, док га је на на мастерсу у Паризу добио каснији победник Новак Ђоковић.

И ове сезоне је помогао француској репрезентацији да стигне до финала Дејвис купа, првом после 2010. У априлу је у одлучујућем мечу четвртфинала донео победу против Немачке, победом над Петером Гојовчиком са 6-1, 7-6(0), 6-2. У финалу је донео једини поен Француској у мечу против Швајцарске и то победом над Федерером у три сета 6-1, 6-4, 6-3. Француска је поражена укупним резултатом 3:1.[48]

Сезону је завршио са скором 36-15, једном победом над играчем из Топ 10 (против Федерера у финалу Дејвис купа), једном титулом (у Монпељеу) и успео је да се врати у најбољих 20 тенисера света, први пут од 2011. године.[49]

2015[уреди]

Први турнир му је био на Отвореном првенству Аустралије где га је у другом колу елеминисао Јежи Јанович са 4:6, 6:1, 7:6(3), 3:6, 3:6. До првог полуфинала сезоне је стигао у Монпељеу. Победио га је Гаске. У Ротердаму га је победио Бердих у четвртфиналу. У Марсеју је стигао до финала, 11. сезону узастопно на АТП турнеји и првог на том турниру. Изгубио је од сународника Жила Симона са 4:6, 6:1, 6:7(4) и стигао до скора од 5-17 у финалима.[50] Повукао се са турнира у Индијан Велсу због повреде колена.[51]

Почетком марта је у првом колу Дејвис купа освојио за Француску један поен победивши Филипа Колшрајбера са 6:4, 7:5, 7:6(4), чиме је помогао својој репрезентацији да уђе у четвртфинале Светске групе Дејвис купа шесту годину узастопно.

Стил игре и опрема[уреди]

Монфис је играч који највише игра са основне лииније и ретко излази не мрежу, игра десном руком и има дворучни бекхенд. Веома је познат због својих атлетских способности и способности покривања терена, као и по томе што редовно клиже по терену да би стигао лоптицу.[52] Има могућност да се брзо пребаци из одбране у напад, што зна изненадити његове противнике. Познат је и почестим акробацијама и атрактивним поенима на терену.[53] Током својих сервис гемова покушава што пре да заврши поен са основне линије. Такође, зна и плесом на терену да порослави победу на терену. Поседуј и снажан сервис који зна да иде преко 220 километара на сат, али више се концентрише на прецизност током сервиса. Монфиса је спонзорисао Најк за одећу и обућу, али је 2010. прешао у K-Swiss. 2013. је почео да носи и облачи обућу и одећу код Asics-а . Што се рекета тиче, Монфиса је спонзорисао Head до 2009. када је кренуо да користи Prince- ове рекете. 2012. је почео да користи Wilson-ове рекете. 15. новембра 2012. Монфис се растао са својим дотадашњим тренером Патриком Шампањом.[54]

Приватни живот[уреди]

Монфис је карибијског порекла. Његов отац Руфин, који је бивши фудбалер и који ради у француском телекому, је рођен на Гваделупеу. Мајка Силвета има порекло са Мартиника и ради као медицинска сестра. Има млађег брата који игра тенис. Учествовали су заједно у дубловима на турниру у Монпељеу 2012.[55] Надимак му је "La Monf", а понекад и "Sliderman", јер има необичну технику клизања, поготово на шљаци.[2] Омиљени играч му је Артур Еш, воли да слуша музику и да игра покер.[2] Да није играо тенис, играо би кошарку.[56]

Монфис је сматран за великог талента у атлетици у школи и освојио је француски шампионат на тркама од 100 метара за децу до 13 и 14 година. Само због љубави према тенису није наставио да се бави атлетиком. Његов тадашњи тренер је рекао да је имао толико талента да би стигао до финала на 100 метара на Олимпијским играма да је наставио са треирањем атлетике.[57]

АТП финала[уреди]

Појединачно (5-17)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0-0)
Завршни турнир сезоне (0-0)
АТП Мастерс серија /
АТП Мастерс 1000
(0-2)
АТП златни интернационални турнири /
АТП 500 серија
(0-4)
АТП интернационални турнири /
АТП 250
(5-11)
Исход Однос Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победа 1-0 1. август 2005 Сопот, Пољска шљака Немачка Флоријан Мајер 7-6(6), 4-6, 7-5
Пораз 1-1 9. октобар 2005. Мец, Француска тврда Хрватска Иван Љубичић 6–7(7), 0–6
Пораз 1-2 30. октобар 2005. Лион, Француска тепих Сједињене Америчке Државе Енди Родик 3–6, 2–6
Пораз 1-3 8. јануар 2006. Доха, Катар тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 6–7(5)
Пораз 1-4 20. мај 2007. Перчах, Аустрија шљака Аргентина Хуан Монако 6–7(3), 0–6
Пораз 1-5 4. октобар 2008 Беч, Аустрија тврда Немачка Филип Печнер 4–6, 4–6
Пораз 1-6 28. фебруар 2009. Акапулко, Мексико шљака Шпанија Николас Алмагро 4–6, 4–6
Победа 2-6 27. септембар 2009 Мец, Француска (2) тврда Немачка Филип Колшрајбер 7–6(1), 3–6, 6–2
Пораз 2-7 15. новембар 2009. Париз, Француска тврда Србија Новак Ђоковић 2–6, 7–5, 6–7(3)
Пораз 2-8 18. јул 2010. Штутгарт, Немачка шљака Шпанија Алберт Монтањес 2–6, 2–1, предаја
Пораз 2-9 10. октобар 2010. Токио, Јапан тврда Шпанија Рафаел Надал 1–6, 5–7
Победа 3-9 31. октобар 2010. Монпеље , Француска (2) тврда Хрватска Иван Љубичић 6–2, 5–7, 6–1
Пораз 3-10 14. новембар 2010. Париз, Француска (2) тврда Шведска Робин Седерлинг 1–6, 6–7(1)
Пораз 3-11 7. август 2011. Вашингтон, САД тврда Чешка Радек Штјепанек 4–6, 4–6
Победа 4-11 23. октобар 2011. Стокхолм, Шведска тврда Финска Јарко Нијеминен 7–5, 3–6, 6–2
Пораз 4-12 07. јануар 2012. Доха, Катар (2) тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 5–7, 3–6
Пораз 4-13 5. фебруар 2012. Монпеље, Француска (3) тврда Чешка Томаш Бердих 2–6, 6–4, 3–6
Пораз 4-14 25. мај 2013. Ница, Француска шљака Шпанија Алберт Монтањес 0–6, 6–7(3)
Пораз 4-15 24. август 2013. Винстон-Сејлем, САД тврда Аустрија Јирген Мелцер 3–6, 1–2, предаја
Пораз 4-16 4. јануар 2014. Доха, Катар (3) тврда Шпанија Рафаел Надал 1–6, 7–6(5), 2–6
Победа 5-16 9. фебруар 2014. Монпеље, Француска (4) тврда Француска Ришар Гаске 6–4, 6–4
Пораз 5-17 22. фебруар 2015. Марсеј, Француска тврда Француска Жил Симон 4–6, 6–1, 6-7(4)

Финала на мастерсима (0-2)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат у финалу
Пораз 2009 Француска Париз Тврда (дворана) Србија Новак Ђоковић 2–6, 7–5, 6–7(3)
Пораз 2010 Француска Париз (2) Тврда (дворана) Шведска Робин Седерлинг 1–6, 6–7(1)

Резултати појединачно[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир


Турнир 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Осв/Игр Поб–пор  %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н 0 / 10 17–10 62,96
Француска Ролан Гарос КВ1 ПФ ЧФ ЧФ Н ЧФ 0 / 9 25–9 73,53
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н Н Н 0 / 6 9–6 60
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД Н Н ЧФ Н ЧФ 0 / 8 17–8 68
Поб–пор на ГС 0–0 3–4 4–4 6–3 8–2 10–3 9–4 9–4 2–1 5–3 11–4 1–1 0 / 33 68–33 67,33
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Летње олимпијске игре Н НО ЧФ НО Н НО 0 / 1 3–1 75
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н Н 0 / 7 3–7 30
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н 0 / 7 7–7 50
Монако Монте Карло Н Н Н 0 / 8 4–8 33,33
Шпанија Мадрид Н Н ЧФ Н ЧФ Н Н 0 / 6 9–6 60
Италија Рим Н Н ПФ КВ Н Н Н Н Н 0 / 3 5–3 62,5
Канада Канада Н Н Н Н ЧФ Н Н 0 / 5 6–5 54,55
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н ЧФ Н Н 0 / 7 8–7 53,33
Кина Шангај Није турнир мастерс серије Н Н ЧФ Н 0 / 3 6–3 66,67
Француска Париз Н Н Ф Ф Н Н 0 / 7 12–7 63,16
Немачка Хамбург Н Н Н Н Није турнир мастерс серије 0 / 1 0–1 0
Поб–пор на МС 1–1 6–5 6–8 0–4 8–7 9–7 10–6 6–5 4–3 3–2 7–6 0 / 54 60–54 52,63
Позиција на крају године 231 31 46 38 14 13 12 16 78 31 18

Однос победа и пораза са тенисерима из првих 10[уреди]

Резултати са тенисерима који су током каријере били међу најбољих десет тенисера света:

Подаци унешени: 11. марта 2015.

Противник Најбољи пласман Број мечева Побједе Порази Проценат Тврда Шљака Трава
Русија Марат Сафин 1 4 4 0 100% 4-0 0-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Енди Родик 1 8 5 3 62,5% 2-3 3-0 0-0
Аустралија Лејтон Хјуит 1 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
Швајцарска Роџер Федерер 1 11 3 8 27,27% 2-4 1-4 0-0
Шпанија Рафаел Надал 1 12 2 10 16,67% 2-6 0-4 0-0
Шпанија Хуан Карлос Фереро 1 3 0 3 0% 0-2 0-1 0-0
Србија и Црна Гора/Србија Новак Ђоковић 1 11 0 11 0% 0-10 0-1 0-0
Немачка Томи Хас 2 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
Уједињено Краљевство Енди Мари 2 6 2 4 33,33% 1-2 1-2 0-0
Аргентина Давид Налбандијан 3 4 3 1 75% 3-0 0-1 0-0
Шпанија Давид Ферер 3 5 3 2 60% 1-2 2-0 0-0
Швајцарска Станислас Вавринка 3 4 2 2 50% 2-2 0-0 0-0
Русија Николај Давиденко 3 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
Хрватска Иван Љубичић 3 7 3 4 42,86% 1-3 1-0 1-1
Шведска Томас Енквист 4 1 1 0 100% 1-0 0-0 0-0
Француска Себастијан Грожан 4 3 2 1 66,67% 2-1 0-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 4 5 3 2 60% 1-0 2-1 0-1
Аргентина Хуан Мартин дел Потро 4 2 0 2 0% 0-2 0-0 0-0
Шведска Робин Седерлинг 4 3 0 3 0% 0-3 0-0 0-0
Аргентина Гастон Гаудио 5 2 2 0 100% 2-0 0-0 0-0
Чиле Фернандо Гонзалез 5 2 2 0 100% 2-0 0-0 0-0
Шпанија Томи Робредо 5 5 2 3 40% 1-1 1-2 0-0
Чешка Томаш Бердих 5 5 1 4 20% 0-3 1-1 0-0
Француска Жо-Вилфрид Цонга 5 5 1 4 20% 1-4 0-0 0-0
Јапан Кеј Нишикори 5 1 0 1 0% 0-0 0-0 0-1
Немачка Рајнер Шитлер 5 1 0 1 0% 0-0 0-0 0-1
Канада Милош Раонић 6 2 2 0 100% 1-0 0-0 1-0
Француска Жил Симон 6 6 1 5 16,67% 1-4 0-1 0-0
Шпанија Фернандо Вердаско 7 3 3 0 100% 2-0 1-0 0-0
Шведска Томас Јохансон 7 1 1 0 100% 0-0 0-0 1-0
Француска Ришар Гаске 7 12 7 5 58,34% 6-5 1-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 7 1 0 1 0% 0-1 0-0 0-0
Хрватска Марио Анчић 7 2 0 2 0% 0-1 0-0 0-1
Хрватска Марин Чилић 8 1 1 0 100% 1-0 0-0 0-0
Аустрија Јирген Мелцер 8 5 4 1 80% 0-1 3-0 1-0
Чешка Радек Штјепанек 8 9 6 3 66,67% 5-2 1-1 0-0
Србија и Црна Гора/Србија Јанко Типсаревић 8 6 4 2 66,67% 4-1 0-1 0-0
Бугарска Григор Димитров 8 3 2 1 66,67% 2-0 0-1 0-0
Кипар Маркос Багдатис 8 2 1 1 50% 1-1 0-0 0-0
Аргентина Гиљермо Кањас 8 1 0 1 0% 0-0 0-1 0-0
Русија Михаил Јужни 8 3 0 3 0% 0-3 0-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Џон Изнер 9 8 4 4 50% 4-4 0-0 0-0
Шпанија Николас Алмагро 9 5 2 3 40% 2-0 0-3 0-0
Француска Арно Клеман 10 2 2 0 100% 1-0 1-0 0-0
Летонија Ернестс Гулбис 10 1 1 0 100% 0-0 1-0 0-0
Аргентина Хуан Монако 10 7 2 5 28,57% 1-4 1-1 0-0
Укупно 202 90 112 44,55% 62-78 24-26 4-8

Референце[уреди]

  1. ((en)) Отворено првенство САД 2004: Жреб јуниора, Приступљено 9. 2. 2015.
  2. 2,0 2,1 2,2 ((en)) Профил: "Profile: Gaël Monf The next Noah?", The Connexion. Мај 2012. Приступљено 9. 2. 2015.
  3. ((en)) "Record ninth title at SW19 for Woodbridge", Scotsman. 05. јул 2004. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  4. ((en)) "Mathieu wins in straight sets", ESPN. 15. октобар 2004. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  5. ((en)) "Hewitt blocks Gael force", The Age. 4. новембар 2004. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  6. ((en)) Гаел Монфис 2004, ATP. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  7. ((en)) "Monfils wins breakthrough title", BBC. 7. август 2005. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  8. ((en)) АТП листа 26.12.2005., ATP. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  9. ((en)) "Federer shows he will still be the force in 2006", The Age. 9. јануар 2006. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  10. ((en)) "Gael Monfils - One of tennis's greatest mysteries", SportsKeeda. 19. децембар 2013. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  11. ((en)) Монфис на Роланд Гаросу 2006. Steve G. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  12. ((en)) Монфис - 2006. ATP. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  13. ((en)) Санрајз челенџер 2007., Steve G. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  14. ((en)) "Monfils pulls out of US Open with hamstring injury", USA Today. 23. август 2007. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  15. ((en)) АТП листа 31.12.2007. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  16. ((en)) Монфис 2007., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  17. ((en)) "Monfils out of Australian Open", ABC. 8. јануар 2008. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  18. ((en)) "Monfils withdraws from Wimbledon with injured shoulder", ESPN. 23. јун 20008. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  19. ((en)) Монфис 2008., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  20. ((en)) "Sorry Simon sees friend Monfils retire in pain", Reuters. 26. јануар 2009. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  21. ((en)) "Wimbledon 2009: Gael Monfils withdraws with wrist injury" Telegraph. 18. јун 2009. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  22. ((en)) "Monfils wins in Metz to claim second title", ABC. 28. септембар 2009. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  23. ((en)) Монфис 2009., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  24. ((en)) АТП листа 28.12.2009., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  25. ((en)) "When late becomes too late", ESPN. 27. мај 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  26. ((en)) "Montanes takes Mercedes Cup after Monfils retires", NewsOK. 18. јул 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  27. ((en)) "Monfis captures third career title", ATP. 31. октобар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  28. ((en)) "Monfils saves 5 M.P. to stun Federer", ATP. 13. новембар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  29. ((en)) "After Djokovic pummels Monfils, Serbia and France are tied 2-2", France 24. 05. децембар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  30. ((en)) "Serbia claim Davis Cup after Troicki heroics in Belgrade", CNN. 05. децембар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  31. ((en)) "Wrist injury rules Monfils out for up to six weeks", NDTV Sports, 12. фебруар 2011. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  32. ((en)) Носиоци на Вимблдону 2011., 15. јун 2011. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  33. ((en)) "Stepanek defeats Monfils to win Washington title", CBC, 07. август 2011. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  34. ((en)) ""Ferrero upsets Monfils at US Open in 5 sets, NDTV Sports. 02. септембар 2011. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  35. ((en)) "АТП листа 26.12.2011", Приступљено: 12. фебруар 2015.
  36. 36,0 36,1 36,2 ((en)) "Monfils offers no knee jerk response to 2012 knee injury", TenniShorts, 2. јануар 2013. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  37. ((en)) "Monfils upsets Nadal to set up all-French Qatar final", Reuters. 6. јануар 2012. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  38. ((en)) "Berdych topples Monfils in Montpellier", Geo TV. 6. фебруар 2012. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  39. ((en)) "France's Monfils pulls out of French Open", Reuters. 24. мај 2012. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  40. ((en)) "Olympics-Monfils withdraws from tennis competition", Reuters. 20. јул 2012. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  41. ((en)) "Simon Outlasts Monfils in the Third Round", NY Times. 19. јануар 2013. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  42. ((en)) АТП листа 13.05.2013., Приступљено: 13. фебруар 2015.
  43. ((en)) "Gael Monfils wins ATP Challenger title in Bordeaux", Tennis World USA, 20. мај 2013. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  44. ((en)) "Tennis-Iron man Robredo completes third great escape", Chicago Tribune. 02. јун 2013. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  45. ((en)) "Monfils wins Open Sud title", IOL Sport. 9. фебруар 2014. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  46. ((en)) "Andy Murray wins bizarre French Open quarter-final with Gaël Monfils", Guardian. 04. јун 2014. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  47. ((en)) "Roger Federer beats Gael Monfils in five sets in US Open quarter-final", ABC. 5. септембар 2014. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  48. ((en)) "Резултат финала Дејвис купа 2014. ", Davis Cup. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  49. ((en)) "Монфис 2007.", ATP. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  50. ((en)) "Simon beats Monfils in third-set tiebreaker to win Marseille", Tennis. 22. фебруар 2015. Приступљено: 23. фебруар 2015.
  51. ((en)) "Del Potro, Monfils And Goffin Withdraw From Indian Wells", Tennis-X. 09. март 2015. Приступљено: 11. март 2015.
  52. ((en)) "I'm more of an artist", Carmen Renee Thompson ESPN, 13. јул 2010. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  53. ((en)) "Gael Monfils and Losing In Style", Reeves Wiedman The New Yorker, 2. септембар 2011. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  54. ((en)) "Struggling Monfils splits from coach Chamagne", Eurosport. 15. новембар 2012. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  55. ((en)) "Gael Monfils Bio", Tennis X. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  56. ((en)) "Gael Monfils's Equipment, Gear, and Accessories", Tennis Expres. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  57. ((en)) "Gael Monfils: 5 Fast Facts You Need to Know", Heavy. 4. септембар 2014. Приступљено: 10. фебруар 2015.


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :