Аутономна црква
Аутономна црква (грч. αυτονομία — самозакоње) је зависна помјесна црква унутар Православне цркве, која има територијалну и административну независност, али се налази у саставу неке аутокефалне цркве.
Поглавар аутономне цркве се бира на сабору, с тим што његов избор мора потврдити патријарх киријархалне цркве. Име поглавара киријархалне цркве се чита у свим храмовима аутономне цркве прије имена поглавара аутономне цркве.
Зависност аутономне цркве од киријархалне цркве се огледа у сљедећем:
- аутономна црква добија од ње Свето миро
- поглавар аутономне цркве се потчињава њеној највишој судској инстанци.
Данас постоје сљедеће аутономне цркве:
- Синајска архиепископија у саставу Јерусалимске православне цркве;
- Финска православна црква у саставу Цариградске патријаршије;
- Кинеска православна црква у саставу Руске православне цркве;
- Јапанска православна црква у саставу Руске православне цркве;
- Православна охридска архиепископија у саставу Српске православне цркве.
Поглавара Синајске архиепископије са сједиштем у манастиру Свете Катарине на Синају бира свештенство Јерусалимске православне цркве.
Естонска апостолска православна црква је била основана од стране Цариградске патријаршије, док је ту већ постојала Естонска православна црква која је самоуправна црква у саставу Руске православне цркве.
Критска православна црква од 1965. године има статус полу-аутономне цркве у саставу Цариградске патријаршије.
