Српска православна црква у Хрватској

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Далматинска, Горњокарловачка, Славонска и Осјечкопољска и барањска.

Историја[уреди]

Током Другог свјетског рата, у вријеме Независне Државе Хрватске, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено је више од 450 православних цркава. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.[1] У неким црквама су вршени покољи, као покољ у глинској цркви (1941).

Усташки поглавник Анте Павелић је 1942. основао неканонску Хрватску православну цркву.

Епископски савјет[уреди]

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској се састајао под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског Јована, а састављали су га још епископи далматински Фотије, горњокарловачки Герасим, славонски Сава и осјечкопољски и барањски Лукијан.[2] Од маја 2014. нови митрополит загребачко-љубљански је Порфирије, а епископ славонски Јован.

Они се састају ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.[3]

Епископски савјет посебно разматра односе између Српске православне цркве и Републике Хрватске, анализира резултате у спровођењу законских и других прописа, као и политику и динамику обнове сакралних објеката.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Српске цркве биле су ломаче („Политика“, 23. август 2013)
  2. ^ СПЦ: Седница Епископског савета и освећење Крста на згради Духовног центра и Гимназије у Загребу, 18. јул 2011.
  3. ^ Уговор између Владе Републике Хрватске и Српске православне цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса („Народне новине“, број 196/2003)