Балканска музика

С Википедије, слободне енциклопедије

Балканска музика је врста музике која се налази у балканском региону Југоисточне Европе. Музику карактерише сложен ритам. Познати бендови у балканској музици су Тараф де Хаидоукс, Фанфаре Циоцарлиа и Тхе Но Смокинг Орцхестра.

Историјски музички утицаји[уреди | уреди извор]

Византијска средњевековна музика[уреди | уреди извор]

Византијска музика (грч. Βυζαντινη Μουσικη) повезана је са средњовековним светим појањем хришћанских цркава по цариградском обреду. Његов модални систем је заснован на старим грчким моделима. Развој химнографских облика великих размера почиње у петом веку настанком кондака, дугачке и разрађене метричке проповеди, која свој врхунац налази у делу Романа Слаткопојца (шести век). Хермои у слоговном стилу окупљени су у Ирмологиону, гломазном тому који се први пут појавио средином десетог века и који садржи преко хиљаду узорних тропара распоређених у октоехос (осмогласни музички систем) и читав систем византијске музике који је уско везан за музику античке Грчке.

Грчка музика[уреди | уреди извор]

Грчка народна музика укључује димотичку, критску и нисиотичку, понтијску, Лаико и Ребетико. Грчка музика се развила широм Балкана као синтеза елемената музике различитих области грчког копна и грчких острва, са грчким православним црквеним појањем, и референцом на музику Крита и византијске музике. Музика Егејских острва, позната су по песмама Нисиотике; Грчке карактеристике се веома разликују. Крит има познату традицију народних игара; укључује брзе плесове попут пентозалиса. Већина грчких народних песама је праћена грчким музичким инструментима као што су: лира, кларинет, гитара, виолина и понекад мандолина. Грчки народни плесови укључују Каламатианос, Сиртос и Соуста.

Османска музика[уреди | уреди извор]

Димитрије Кантемир је био композитор османске музике. Многи музички инструменти су уведени на Балкан у време османске власти, али су многи отомански инструменти позајмили мештани.

„Балкан“ је турска реч која значи оштре планине. Због тога се у балканској музици може видети утицај Мехтера и турских ритмова и мелодија у 19. веку по угледу на турске војне оркестре које су замениле мехтерханске формације Турака јањичара од 1828. Очигледно, као и у Турској, они су заменили древну традиционалну обоу (зурна, зурла или мизмар) и двомембранске ансамбле бубњева.

Предмодерна балканска музика[уреди | уреди извор]

Традиционална бугарска музика[уреди | уреди извор]

Традиционални народни инструменти у бугарској музици укључују разне врсте гајди (гајде и каба гајде); бубњеви (тапан); тарамбука; звона; даире; клапер; зилмаша; прапорци. Дувачке дипле: зурла; кавал; дудук; двојанка; окарина; хармоника. Гудачки инструменти: гадулка; тамбура; народна виолина; мандолина; гитара и гусле.

Традиционална српска музика[уреди | уреди извор]

За време династије Немањића, српске владарске породице, музичари су имали важну улогу на краљевском двору, а били су познати као свиралници, глумци и праскавници. Други владари познати по музичком покровитељству били су Стефан Душан, Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић. Средњовековни музички инструменти укључивали су рогове, трубе, лауте, псалтерије и чинеле.

Деривати и светска музика[уреди | уреди извор]

Румунски дувачки оркестар[уреди | уреди извор]

Фанфаре Циоцарлиа је добио многе обожаваоце у Европи са својим моћним дувачким звуком који је привлачан љубитељима рока и рејва, као и публици светске музике. Године 1997. Ернст и Нојман су одвели Фанфаре Циоцарлиа у букурештански Студио Елецтрецорд да сниме свој деби албум. Албум Радио Пасцани објављен је на берлинској издавачкој кући Пирахна Мусик 1998. године и показао је тренутни успех. Још један популаран бенд у Румунији био је Тараф де Хаидоукс.

Прогресивна балканска народна музика[уреди | уреди извор]

Прогресивни балкански народ је забележио успон у многим западним земљама, посебно у Сједињеним Државама. Имао је највећи успех са прогресивним заједницама широм земље. Млађе америчке генерације откривају могућности овог жанра и доносе га у мале клубове и фестивале широм САД.

Весели, драматични тон музике такође је привукао следбенике у заједници трбушног плеса Трибал Фусион. Трибал Фусион не тврди да стриктно опонаша традиционалне плесове, костиме или музичке стилове, али црпи инспирацију из балканских традиција.

Балкански соул и фанк[уреди | уреди извор]

Калифорнијски бенд Инспектор Гађе свира углавном традиционалне и савремене балканске плесне мелодије, али се због разноврсне позадине његових музичара могу чути елементи џеза и експерименталне музике.

Славиц Соул Партy! са седиштем у Бруклину је виртуозни ансамбл дувачких музичара који традиционалне балканске ритмове и ритмове уливају џезом, соулом, фанком и енергијом денс попа.

Британски бенд Сам анд тхе Wомп укоренио је своју музику у балкански фанк стил како би створио модеран осећај уз привлачан и енергичан ритам.

Амерички уметник Балкан Бумп меша традицију балканског дувача са електронском музиком и хип хопом.

Фламенко балкански кросовер[уреди | уреди извор]

Још једно популарно истраживање било је између балканске музике и других стилова широм Медитерана као што су фламенко, џез и музика блиског истока. Иван Туцаков и Тамбура Раша из Ванкувера истражују овај стил и шире.

Балкан беатс[уреди | уреди извор]

Традиционална балканска музика помешана са модерним, електронским ритмовима: овај жанр се први пут појавио на берлинској андерграунд сцени средином 1990-их. Термин је сковао берлински ДЈ Роберт Соко, чије Балкан Беатс месечне журке трају и данас. Потом се проширио на европску и светску сцену, да би данас постао устаљени жанр.

Музика по земљи и етничкој припадности[уреди | уреди извор]

Значајни уметници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Мхлонго, Зинаида. 'Хопа!': истраживање балканологије у јужноафричкој популарној култури. Дисс. 2014.
  • Лаушевић, Мирјана. Друго село: међународна народна игра и балканска музика и плес у Сједињеним Државама. УМИ, 1999.
  • Марковић, Александра. „Горан Бреговић, балкански музички композитор. Етхнологиа Балканица 12 (2008): 9–23.
  • Даве, Кевин. „Регионални гласови у националном звучном пејзажу: балканска музика и плес у Грчкој.“ (2007): 175–192.
  • Буцханан, Донна А., ур. Балканска народна култура и османска екумена: музика, слика и регионални политички дискурс. Сцарецров Пресс, 2007.
  • Кременљев, Борис. „Друштвене и културне промене у балканској музици“. Западни фолклор 34.2 (1975): 117–136.
  • Самсон, Џим. „Границе и мостови: Прелиминарна размишљања о балканској музици“. Музикологија, УДК 781.7 (497)(5) (2005): 37–55.
  • Рајс, Тимоти. „Бугарска или Чалгарија: слабљење бугарског национализма у масовно посредованој популарној музици. Годишњак за традиционалну музику 34 (2002): 25–46.
  • Самсон, Јим. Музика на Балкану. Брил, 2013.
  • Куркела, Веса. „Музички медији на источном Балкану: приватизовани, дерегулисани и нео‐традиционални.“ Међународни часопис за културну политику 3.2 (1997): 177–205.
  • Арцхер, Рори. „Процена турбофолк контроверзи: Популарна музика између нације и Балкана. Југоисточна Европа 36.2 (2012): 178–207.
  • Пенанен, Ристо Пека. „Изгубљени у размерама: истраживање балканске народне музике и османско наслеђе. Музикологија 8 (2008): 127–147.
  • Ковачић, Мојца. „Музика другога или наша музика: балканска музика код Словенаца“. Први симпозијум ИЦТМ студијске групе за музику и плес у Југоисточној Европи. 2008.
  • Јаковљевић, Р. „Неустрашиви народни језик: преиспитивање балканске музике између традиције и распада“. Музичке праксе на Балкану: етномузиколошке перспективе – Зборник радова са међународне конференције одржане од новембра. Вол. 23. 2012.
  • Пенанен, Ристо Пека. „Балканска музика између истока и запада — неки проблеми у анализи“. Истраживачки рад, Универзитет у Тампереу (1994).
  • Схехан, Патрициа К. "Балканске жене као чуварице традиционалне музике и културе." Жене и музика у међукултуралној перспективи (1987): 45–53.
  • Блом, Јан-Петер. „Принципи ритмичких структура у балканској народној музици“. Антропологиска Студиер 25.26 (1978): 2–11.
  • Волчић, Зала и Кармен Ерјавец. „Конструисање транснационалних дива: Родна продукција балканске турбо-фолк музике“. (2011): 35–52.
  • Муршич, Рајко. Балкан и амбивалентност његове перцепције у Словенији: ужас „балканизма” и ентузијазам за његову музику. на, 2007.
  • Петтан, Сванибор. „Балканска популарна музика? Не, хвала: Поглед из Хрватске." Балканска Популарна музика. 1996.
  • Бејкер, Кетрин. „Политика извођења: транснационализам и његове границе у популарној музици бивше Југославије, 1999–2004.“ Етнополитика 5.3 (2006): 275–293.
  • Фридман, Виктор А. "Промена кодова у балканској урбаној музици." Урбана музика на Балкану: етнички идентитети одустајања или историјски случај толеранције и глобалног мишљења (2006): 40–54.
  • Колар, Валтер V. Увод у метар и ритам у балканској народној музици. Тамбурашки институт за народну уметност Универзитета Дукуесне, 1974.
  • Ирвин, Френсис Мери. Поређење две методе за подучавање нерегуларног метра ученика основних школа користећи балканску народну музику. Дисс. Универзитет Вашингтон, 1984.
  • Буртон, Ким. „Балкански ритмови: музика и национализам у бившој Југославији“. Ворлд мусиц: Тхе Роугх гуиде (1994): 83–94.
  • Арцхер, Р. "Западни, источни и модерни: балканска поп-фолк музика и (транс)национализам." C. Леццарди ет ал. (ур.) (1989): 187–204.
  • Петровић, Анкица. „Источни корени античке југословенске музике“. Музика\= Културе у контакту: конвергенције и колизије (2014): 13.
  • Расмусен, Љерка Видић. Босанска и српска популарна музика 1990-их: Дивергентни путеви, сукобљена значења и заједничка осећања. на, 2007.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Balkanska_muzika&oldid=27357262”