Боја у кинеској култури
Боја у кинеској култури односи се на одређене вредности које кинеска култура придаје бојама, попут боја које се сматрају повољним (吉利) или неповољним (不利 (不利). Кинеска реч за „боју“ је yáнсè (顏色). У класичном кинеском, знак сè (色) тачније значи „боја у лицу“, или „емоција“. Генерално се користио сам и често је подразумевао сексуалну жељу или пожељност. За време династије Танг реч yáнсè је означавала све боје. Кинески идиом који се користи за описивање више боја, Wǔyáнлиùсè (五颜六色), такође може значити боје уопште.
Теорија пет елемената[уреди | уреди извор]
У традиционалној кинеској уметности и култури црна, црвена, ћинг (青) (спој идеје о зеленој и плавој), бела и жута се посматрају као стандардне боје. Ове боје су одговарајуће за пет елемената: вода, ватра, дрво, метал и земља, о којима се учило у традиционалној кинеској физици. Кроз династије Шанг, Танг, Чоу и Ћин, кинески цареви су користили Теорију пет елемената за одабир боја.
| Елемент | Дрво | Ватра | Земља | Метал | Вода |
|---|---|---|---|---|---|
| Боја | зелена/плава | црвена | жута | бела | црна |
| Правац | исток | југ | центар | запад | север |
| Планета | Јупитер | Марс | Сатурн | Венера | Меркур |
| Небеско створење | азурни змај 青龍 |
вермилионска птица 朱雀 |
жути змај 黃龍 |
бели тигар 白虎 |
црна корњача 玄武 |
| Небеске стабљике | 甲,乙 | 丙,丁 | 戊,己 | 庚,辛 | 壬,癸 |
| Фаза | нови Јанг | пун Јанг | равнотежа Јин/Јанг | нови Јин | пун Јин |
| Енергија | генеративна | проширена | стабилизација | уговарање | очување |
| Сезона | пролеће | лето | промена годишњих доба (сваког трећег месеца) |
јесен | зима |
| Клима | ветровито | вруће | влажно | суво | хладно |
| Развој | клијање | цветање | сазревање | увенуће | мировање |
| Сточарство | пас | овца/коза | говедо | кокошка | свиња |
| Воће | кинеска шљива | кајсија | јујуба | бресква | кинески кестен |
| Зрно | пшеница | махунарке | пиринач | конопља | бисерни просо |
Жута боја[уреди | уреди извор]
Жута златне нијансе, која одговара земљи, сматра се најлепшом и најпрестижнијом бојом.[1] Кинеска изрека која каже да жута генерише Јин и Јанг имплицира да је жута средина свега. Повезана са, али рангирана изнад смеђе, означава неутралност и срећу. Жута је уместо златне понекад упарена са црвеном.
Жута река је колевка кинеске цивилизације. Жута је била царска боја у царској Кини и сматра се симболичном бојом пет легендарних царева древне Кине, попут Жутог цара. Жути змај је зооморфна инкарнација Жутог цара центра универзума у кинеској религији и митологији. Застава династије Ћинг представљала је златно жуту боју као позадину. Обична жута застава и обрубљена жута застава биле су два од горња три барјака касније династије Ђин и Ћинг.
Жута често украшава краљевске палате, олтаре и храмове, а боја је коришћена и у свакодневној одећи царева.[1] Била је ретка част примити царску жуту јакну.
Жута такође представља ослобађање од световних брига и због тога је цењена у будизму. Монашка одећа је жута, као и елементи будистичких храмова. Жута се користи и као боја жалости за кинеске будисте.
Жута је такође симбол јунаштва, за разлику од западне асоцијације боје са кукавичлуком.[2]
-
Жута река крши свој ток, Ма Јуан (1160–1225), династија Сунг -
Застава Кине (1889–1912) жуте боје -
Жуте плочице и фигуре на крову Дворане врховне хармоније у Забрањеном граду -
Пекиншка стаклена ваза у империјално жутој, нијанси жуте боје која је тако названа по застави династије Ћинг
.svg)
_-_China-6184.jpg)
Црна боја[уреди | уреди извор]
Црна, која одговара води, је неутрална боја. Ји ђинг, или Књига промена, црну сматра небеском бојом. Изрека „небо и земља црна“ укорењена је у запажању да је северно небо дуго било црно. Они су веровали да Тиан Ди, или Небески цар, борави у Звезди северњачи. У астрологији је представљена црном корњачом.
Симбол Таијиту користи црно-бело за представљање јединства јина и јанга. Древни Кинези су црну сматрали краљем боја и црну поштују доследније од било које друге боје. Лао Зи је рекао да познајеш бело, чуваш црно, а школа Тао верује да је црна боја Таоа.
У модерној Кини црна се користи у свакодневној одећи. Црна, заједно са белом, повезана је са смрћу и жалошћу и раније се носила на сахранама.
Бела боја[уреди | уреди извор]
Бела боја, која одговара металу, представља злато и симболизује осветљеност, чистоћу и испуњење. У астрологији је представља Бели Тигар.
Бела је такође боја жалости. Повезана је са смрћу и користи се претежно на сахранама у кинеској култури.[2] Древни Кинези носили су белу одећу и шешире само када су туговали за мртвима.
Црвена/Вермилион боја[уреди | уреди извор]
Црвена боја или вермилион, која одговара ватри, симболизује срећу и радост. У астрологији је представља Вермилионска птица.
Црвене боје има свуда током кинеске Нове године и других празничних прослава и породичних окупљања. Црвена коверта је новчани поклон који се даје у кинеском друштву током празника или у посебним приликама. Црвена боја пакета симболизује срећу. Црвена је строго забрањена на сахранама, јер је традиционално симболична боја среће;[3] међутим, с обзиром да су имена умрлих раније била писана црвеном бојом, може се сматрати увредљивим коришћење црвеног мастила за кинеска имена у контекстима осим званичних печата.
У модерној Кини црвена је и даље веома популарна боја и повезана је са владом која је и користи.
-
Савремене црвене коверте -
Лампиони од црвеног папира на продаји у Шангају. Црвена боја симболизује срећу и верује се да штити од зла. -
Кинески печат и паста од црвеног печата -
Једна од црвених капија забрањеног града
Плава/Азурна/Зелена боја[уреди | уреди извор]
Генерално плава или азурна и зелена боја је повезана са здрављем, просперитетом и хармонијом. У астрологији је представља Азурни змај, који је у прошлости такође био национални симбол. Стари термин је qинг. Азурна је коришћена за црепове Небеског храма, као и за његову богату унутрашњост и бројне друге структуре које су представљале небо. Такође је боја жада, као и целадона, глазираног порцелана развијеног да би га имитирала.
Зелени шешири су повезани са неверством и користе се као идиом за рогоњу.[4] То је изазивало нелагоду код кинеских католичких бискупа, који су у црквеној хералдици обично имали зелени шешир. Кинески бискупи су направили компромис користећи љубичасту капу за свој грб. Понекад ће овај шешир имати индиго перо како би додатно показао презир према зеленој боји.
-
Азурна кровна конструкција и плочица са именом Храма неба -
Орнамент од жада, Западна династија Хан -
Зелени целадон порцелан из Џеђанга, династија Сунг, 13. век
Посредне боје[уреди | уреди извор]
Пет посредних боја (五間色wǔјиàнсè) настају као комбинације пет елементарних боја. То су: [5]
- 绿 лǜ "зелена": Посредна боја истока, комбинација централне жуте и источне плаве боје
- 碧 бì "смарагдно плава": Посредна боја запада, комбинација источно плаве и западне беле
- 红 хóнг "вермилион црвена": Посредна боја југа, комбинација западне беле и јужне црвене боје
- 紫 зǐ "љубичаста": Посредна боја севера, комбинација јужне црвене и северне црне
- 硫 лиú "браон": Посредна боја центра, комбинација северне црне и централне жуте боје
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ст. Цлаир, Кассиа (2016). Тхе Сецрет Ливес оф Цолоур. Лондон: Јохн Мурраy. стр. 84–85. ИСБН 9781473630819. ОЦЛЦ 936144129.
- ^ а б „Псyцхологy оф Цолор: Доес а специфиц цолор индицате а специфиц емотион? Бy Стеве Хуллфисх | Јулy 19, 2012”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2014.
- ^ сее Фунерал § Асиан фунералс
- ^ Норине Дрессер, Мултицултурал Маннерс: Неw Рулес оф Етиqуетте фор а Цхангинг Социетy, ISBN 0-471-11819-2, 1996, page 67
- ^ Kim, Yung-sik (2014). Questioning Science in East Asian Contexts: Essays on Science, Confucianism, and the Comparative History of Science. London: Brill. стр. 32. ISBN 9789004265318.