Дијета

С Википедије, слободне енциклопедије
Поређење 2,5 кг сала (жуте боје, са хемијском оловком ради увида у величину) и 2,5 кг чистог мишића (црвене боје).
Мерење телесне тежине.

Дијета је начин исхране, који у неким случајевима прераста и у начин живота, а који се углавном практикује у борби против гојазности,[1] као и неких других као нпр. целијакија, дијабетес или разне нетолеранције и алергије, као нпр нетолеранција на глутен или лактозу. Стандардна поједностављена теорија каже да се телесна тежина може смањити уношењем хране са мањим бројем калорија, и повећањем физичких активности и вежбањем. Проблем с овом дефиницијом је да вежбање у општем случају повећава мишићну масу, где мишићи имају знатно већу густину од сала па услед вежбања може да дође и до повећања масе, али смањења масних наслага.[2] Пример неподесне исхране су слаткиши.

Тело гори калорије да би функционисало. Део калорија се троши и на варење. Мишићи горе понајвише калорија, тако да је опште правило да што више мишића неко има, то брже губи килограме. Из овог разлога се у последње време дизање тегова препоручује за мршављење.

Неки људи опет практикују дијете зарад повећања телесне масе, и то углавном у облику мишићне масе. Дијета се може практиковати и у циљу одржања телесне масе. Постоје и дијете које прате одређена веровања, као нпр постови, халал, кошер дијете.

Дијете које подстичу мршављење се могу поделити у четири категорије: дијете са ниским уносом масти, дијете са ниским уносом угљених хидрата, дијете са ниским уносом калорија, и дијете са изузетно ниским уносом калоријама.[1] Људско тело кроз исхрану конзумира протеине и масти као градивне материје, и масти и угљене хидрате као изворе енергије. Калорија је јединица количине енергије, тако да смањење уноса масти и/или угљених хидрата кроз исхрану, само по себи представља смањење уноса калорија.

Метаанализа 6 насумично одабраних контролних испитивања је показала да не постоје разлике између основних типова дијета у самом губљењу килограма, и све резултирају са губитком од 2–4 кг.[1] У периоду од две године, све дијете са смањеним калоријама разултирају једнак губитак тежине, небитно који макронутријент је одабран као главна намирница.[3] У општем случају, најефективнија је она дијета при којом субјекат с успехом конзумира мањи број калорија од уобичајеног.[4] То значи да је неким људима лакше да смршају на воћу (ниске масти) а другима на месу (ниски угљени хидрати).

Америчка физиолошка асоцијација (АПА) је показала да "дијете не доводе до одрживог губитка телесне масе или побољшања здравственог стања за већину људи."[5] Овај феномен се често назива "Јо-јо ефекат" јер се тежина, попут играчке увек враћа. Друге студије пак показују да просечна особа ипак успева да се трајно реши дела килаже наког дијете.[6] Мршављење дијетама може побољшати здравствено стање оних који су окарактерисани као нездрави, али такође може и да незнатно повећа морталитет код иначе здравих људи.[7][8][9]

Дијете су веома актуелне, јер је све већи број гојазних људи. Важно је одабрати дијету која одговара датој особи, тако да се особа може лако придржавати одредница, а све уз консултације са доктором.[10] Ово је довело до великог броја дијета које се често називају "ћеф дијете (фад диетс)". Прва таква "ћеф" дијета је била "Бантинг", по Вилијаму Бантингу који ју је осмислио. У памфлету који је објавио 1863-е године, "Реч о корпулентности, адресирано јавности (Леттер он Цорпуленце, Аддрессед то тхе Публиц)", он је образложио основе посебне дијете, ниске у угљеним хидратима, и ниске у калоријама, захваљујући којој је и он сам изгубио велики број килограма.[11] Још један популаран пример ћеф дијете би била чувена "Аткинс дијета". У општем случају се могу поделити на споре и брзе дијете, где су брзе дијете примамљиве јер се за кратко време може изгубити велики број килограма, али су и на мети нутрициониста и доктора јер могу бити лоше по здравље.

Историја[уреди | уреди извор]

Вилијам Бантинг, је популаризовао једну од првих дијета за мршављење још у 19 веку.

Један од првих дијетолога је био Енглески доктор Џорџ Чејн. Он сам је био изванредно гојазан и стално је конзумирао велике количине богате хране и пића. Започео је вегетаријанску дијету, конзумирајући само млеко и поврће, и убрзо повратио своје здравље. Почео је јавно да препоручује овакав начин исхране свима онима који су патили од претеране гојазности. 1724-е, је објавио "Есеј о здрављу и дугом животу (Ан Ессаy оф Хеалтх анд Лонг Лифе)", у коме је препоручио вежбање и свеж ваздух, као и избегавање тзв луксузних храна.[12]

Шкотски војни хирург, Џон Роло, објавио је "Записи о случају дијабетеса (Нотес оф а Диабетиц Цасе)" 1797-е. Описао је како месната дијета повољно делује на оболеле од дијабетеса, базирајући ову препоруку на открићу гликозурија, доктора Метју Добсона.[13] Користећи се Добсоновом тест процедуром (тест на глукозу у урину), Роло је закључио да дијета базирана на месу, даје добре резултате код обољења које се данас назива дијабетес типа 2.[14]

Прва популарна дијета била је "Бантинг" дијета, по Енглеском погребнику Вилијему Бантингу. Он је 1863-е, написао буклет, који је садржао план исхране кога се он лично, с успехом, придржавао. Његова дијета се састојала од четири оброка дневно, укључујући месо, зеленише, воће, и суво вино. Акценат је био на избегавању шећера, слатких храна, скроба, пива, млека и бутера. Бантингов памфлет је остао популаран у годинама које су уследиле и постао је модел на ком се базирају модерне дијете.[15] Популарност памфлета је била толика да је питање "Да ли бантујеш?" временом прерасло на све дијете.[16] Његов памфлет је остао у штампи чак и у 2007-ој години.[11][17][18]

Прва књига о мршављењу која је промовисала тзв "бројање калорија", и прва књига о мршављењу која је постала бест-селлер, била је "Дијета и здравље: Кључ за бројање калорија" објављена 1918-е, а ауторка је била Америчка докторка и колумниста Лулу Хант Петерс.[19]

Врсте Дијета[уреди | уреди извор]

Стандардна западњачка дијета[уреди | уреди извор]

Стандардна западњачка дијета, коју неки називају и стандардна америчка дијета, је популаран начин исхране који не примењује никакве рестрикиције. Оваква дијета се практикује и код нас, а главницу исхране представљају житарице, индустријске прерађевине, хране које садрже велике количине додатог шећера, газирани напици, кофеин, и сл., све то праћено седентарним начином живота (хиподинамија), пушењем, конзумацијом алкохола, и осталим лошим навикама.

Дијете са смањеним уносом масти[уреди | уреди извор]

Ове дијете подразумевају исхрану са смањеном количином масти. Унос калорија је смањен пошто је смањена количина масти. У ове дијете спадају вегетаријанство, веганизам, НЦЕП дијете.

Дијете са смањеним уносом масти су биле промовисане за превенцију болести срца. Смањење уноса масти од 35-40% од укупних калорија на 15-20% се показало као ефикасна мера у смањењу тоталног холестерола и холестерола ниске густине, тзв лошег холестерола, за око 10 до 20%.

Комплетни подаци у студији седам држава Ансела Киза.

Јако дуго је важило уверење да до овог смањења холестерола у крви, долази услед редукције засићених масних киселина (животињских масти) у исхрани, пошто су ове масти по правилу богате холестеролом.[20] Током година, извршене су многе студије које су показале везу између повишеног холестерола и животињских масти. Једна од најпознатијих је "студија седам земаља" Ансела Киза.[21] Киз је, између осталог, на дијаграму приказао однос између уноса засићених масти по државама, и броја срчаних обољења у тим државама, и резултат је више него јасно показао везу између овакве дијете и срчаних обољења. У годинама које су уследиле, велики број других студија је показао сличне резултате. Показало се да засићене масти повећавају укупни и ЛДЛ холестерол[22] и самим тим је показана веза између засићених масти и срчаних обољења.[23]

У складу с овим, дијете су се јако дуго придржавале идеје да смањење животињских масти не само да доводи до губитка телесне масе, већ и до побољшања здравља. Скоро је откривено да Анселова студија није почела са седам земаља. Број држава које је он проучавао је био много већи, али је на крају он одбацио све резултате који се нису уклапали у његову теорију.[24] Овакво лажирање резултата се нажалост често среће у свету науке и назива се "склоност ка потврђивању сопствених претпоставки (цонформатион биас)". У скорије време се јављају нове студије које у потпуности или делимично оповргавају Анселове закључке.[25] Шта више све су чешће тврдње да су управо животињске масти добре за здравље (мисли се на органски гајене животиње), док га биљне масти нарушавају.[26]

Образложење овог парадокса је да тело само производи холестерол, и то као реакцију на инфламације. Смањењем упала у организму, смањује се и количина холестерола у крви. Омега-6 масне киселине, које преовлађују у биљним уљима, су један од бројних изазивача упала, па самим тим и један од узрочника повишеног холестерола.[27] Сузбијање инфламације, па самим тим и смањење холестерола, се постиже тек онда кад консумпција омега-3 масних киселина у организму буде готово изједначена са уносом омега 6.[28] Главни извори омега 3 масних киселина су пре свега масне рибе попут скуше, коштунице попут Бадема, и органски гајена црвена меса.

НЦЕП дијете[уреди | уреди извор]

НЦЕП дијете, тип I и тип II су дијете намењене људима са високим холестеролом у крви. Идеја да се смањеним уносом масти, посебно засићених масти животињског порекла, смањи и холестерол у крви. Ова теорија је оповргнута бројним истраживањима.[25]

Метаанализа 16 засебних истраживања у трајању од 2–12 месеци је показала да дијете са смањеним уносом масти, без намерног смањења уноса калорија, резултирају губитком од 3.2 кг у односу на стандардну дијету.[1]

Вегетеријанство и веганизам[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Вегетаријанство

Вегетеријанство је пракса апстиненције од конзумације меса, укључујући ту црвено месо, живину, морску храну као и месо осталих животиња.

Варијације вегетеријанства су: ово-вегетеријанска дијета која дозвољава јаја, али не и млечне производе; лакто-вегетеријанска дијета која дозвољава млечне производе али не и јаја; и ово-лакто вегетеријанска дијета која дозвољава и јаја, и млечне производе.

Веганска дијета не дозвољава ништа од животињских производа, а искључује и јаја, млечне производе, пчелињи восак, и мед.

Вегетеријанство и веганство нису само начини исхране, већ и начин живота, па понекад укључују и апстиненцију од неких нејестивих производа клања животиња (код тзв "етичког вегетеријанства"), као што су кожа, па чак и свила за одећу, и гушчија маст за обућу.[29][30][31][32]

Озбиљан проблем веганске дијете представља чињеница да конзумација искључиво хране биљног порекла, човек не може да унесе витамин Б12, који се искључиво налази у производима животињског порекла.[33]

Фат-фрее производи[уреди | уреди извор]

Деценије промоције штетности масти у људској исхрани су резултирале великим бројем производа који носе ознаку "фат фрее" - "не садржи масти". Мада овакав натпис сугерише да је производ дијеталан и здрав, он није ниједно. Укус хране лежи или у мастима или шећерима. Сви производи који не садрже масти су засићени шећером иначе не би имали никакав укус.[34]

Дијете са смањеним уносом шећера[уреди | уреди извор]

Дијете са смањеним уносом шећера од којих је најпознатија Аткинс дијета су јако богате протеинима и мастима, и често се називају кетогеничким дијетама јер им је циљ да изазову процес познат под именом кетоза. Из здравствених разлога, људи прибегавају овим дијетама у борби против гојазности и дијабетеса. Ове дијете дозвољавају све врсте меса, поврћа, с посебним акцентом на зелено лиснато поврће, као што су спанаћ, кељ и сл, а врло често ограничавају воће посебно ако је циљ губљење килограма. Теста и тестенине су у потпуности забрањене. Ако је циљ смањење масног ткива, конзумација воћа се смањује, али није препоручљиво у потпуности га избацити. Наиме до уласка у кетозу, неуронима је потребна глукоза као извор енергије. Када тело уђе у кетозу, оно почиње да конвертује масне наслаге у кетоне који служе као извор енергије за мозак.

Теорија иза ових дијета је да сваки пут кад се било шта поједе, а посебно кад се конзумирају угљени хидрати (теста, слаткиши, шећер, воће, чак и поврће са много скроба, попут кромпира) то изазива скок шећера у крви, што изазива производњу инсулина. Инсулин је хормон који настаје у панкреасу, у бета ћелијама Лангерхансових острваца, а улога му је да што брже уклони глукозу из крви, пошто је глукоза у крви токсична.[35] Када се инсулин нађе у крви, он сигнализира ткива која су осетљива на инсулин (ту пре свега спадају попречно-пругасти мишићи, масне наслаге и јетра) и ова ткива онда морају да апсорбују глукозу из крви. Како ниво шећера у крви пада, тако бета ћелије смањују производњу инсулина тако да се ниво шећера у крви одржава на 5 ммол/L. Инсулин делује као кључ који пушта глукозу из крви, у ћелије у којима ће служити као извор енергије. Када се често конзумирају намирнице са високим гликемијским индеxом, бета ћелије нон-стоп производе велике количине инсулина, и ткива која реагују на инсулин, постају "резистентна". Када се јави резистенција на инсулин, јавља се и дијабетес типа 2. Када ћелије престану да пропуштају глукозу кроз своје ћелијске зидове, она бива конвертована у масти и ускладиштена у масном ткиву. Из овог разлога око 80% људи са дијабетесом типа 2 пати од гојазност.[36]

За разлику од угљених хидрата који служе искључиво као извор енергије, масти такође служе и као градивне материје. Ћелијски зидови су изграђени од липида. Из овог разлога када се конзумира масна храна, оне не бива одмах похрањена у масна ткива, већ се прво троши на обављање разних других метаболичких функција. Масти служе као транспортери неких липосолубилних витамина, помажу функцију неуротрансмитера.

Аткинс дијета[уреди | уреди извор]

Балансирана храна према Аткинсовој дијети.

Аткинс дијета је вероватно најпознатија и најпопуларнија дијета која смањује конзумацију угљених хидрата. Дијета је првенствено намењена за губљење килограма и дуги низ година је сматрана за врло нездраву дијету док су се бројни про-вегетеријански и анти црвено месо докази нагомилавали. Дијета је добила име по Роберту Аткинсу који ју је осмислио. Аткинсова дијета доводи до 0.1% до 2.9% већег губитка телесне масе годишње у односу на контролну групу.[37]

Аткинс дијета је углавном окренута месу, укључујући и црвено месо, и озбиљној редукцији угљених хидрата. Већина угљених хидрата у овој дијети потиче од поврћа док је воће врло лимитирано. Оваква исхрана има за последицу да тело не добија енергију из глукозе те мора да гори сопствене масне наслаге да би дошло до енергије. Овај процес се назива кетоза.

Аткинс одобрава конзумирање млека и млечних производа, и јаја, а не дозвољава тестенине, скробно поврће, слаткише, алкохол, кофеин.[38] Поједине врсте воћа, углавном бобичастог се могу вратити у исхрану када тело уђе у кетозу.

Дукан дијета[уреди | уреди извор]

Француски доктор опште праксе Др. Пиерре Дукан је креирао ову дијету још 1970. године. Веома је слична Аткинсоновој дијети јер такође садржи план исхране који је подељен у 4 фазе. Дукан дијета спада у високо протеинске дијете и веома је рестриктивна.[39]

Фаза напада - Циљ ове фазе је да се изгуби што више килограма. Дозвољен је унос неограниченог броја високо протеинских намирница. Оно што разликује Дукан дијету од осталих дијета је што се акценат ставља на унос ниске количине масти.

Фаза крстарења - Циљ ове фазе је постизање жељене телесне тежине. Поред високо протеинских намирница, препоручује се повећан унос поврћа. Ова фаза треба да траје 5 до 10 дана за сваки килограм телесне тежине који желите да скинете.

Фаза консолидације - Као што сам назив говори, у питању је период преласка са стрикног плана исхране на нормалне свакодневное навике у исхрани. Неке од намирница које се препоручују за ову фазу су: хлеб, месо, намирнице богате протеинима, скроб, овсене пахуљице, воће.

Фаза стабилизације - Циљ ове фазе је да врати режим исхране у нормалу и да створи здраве навике које ће помоћи приликом одржавања стечене телесне тежине. Препоручене навике се односе на редовно вежбање и тренинг, примену фазе напада једном недељно, навику конзумирања овсених мекиња свакодневно (3 супене кашике дневно).

Британска Асоцијација за Дијабетичаре (Бритисх Диететиц Ассоциатион) је три узастопне године (2010,2011,2012) прогласила да Дуканову дијету треба избегавати.[40]

Доктор Пиерре Дукан је суспендован као доктор у Француској.[41]

Палео и прималне дијете[уреди | уреди извор]

Палео дијета је условно нова дијета (враћена у употребу пре мање од 10-ак година), а која се базира на начину исхране који су практиковали директни људски преци, и први људи.[42] Још се популарно назива и "дијета пећинских људи" или "дијета каменог доба".[43][44] Иако нова, популарност дијете је нагло скочила након што је низ холивудских глумаца и звезда причао о њој,[45] нпр Ен Хатавеј је била вегетеријанац, да би током снимања филма "Интерстелар" закључила да нема снаге за неке од сцена и прешла на палео исхрану.[46] У 2013-ој Палео је била Гуглов најтраженији метод за мршављење.[47]

Идеја је да су први људи еволуирали у савременог човека на тој исхрани, и да је стога она најприлагођенија чак и савременом човеку, пошто се нови корак у еволуцији, односно ново прилагођавање савременом начину исхране још није десио. Палео дијета се позива на чињеницу да је просечан Кромањонац (први модерни људи) био у просеку 20 цм виши од данашњег човека, није патио од вишка килограма, од каријеса, и био је доста снажнији од данашњих људи. Ове разлике су толико драстичне да су први људи раније били сматрани за засебну Хомо врсту. Палео принцип сматра да су ове разлике последице управо дијете и начина живота. Први људи нису гајили стоку, и нису се бавили пољопривредом. Први људи су живели тзв ловачко-сакупљачким начином живота, где су слабији чланови заједнице, свакодневно ходали велике раздаљине сакупљајући семенке и коштунице и бобице за исхрану, док су јачи чланови заједнице ловили дивљач.[48] Карактеристика овог живота је велика физичка активност, која представља супротност модерном начину живота где људи седе 40 сати недељно испред компјутера, онда седну у кола, возе се кући, где седе испред телевизора и једу храну купљену у продавници, засићену шећерима.

Палео дијета покушава да опонаша исхрану и начин живота раних људи из тзв горњег палеолита, по коме је дијета и добила име. Из овог разлог воће и поврће који се конзумирају морају бити органски гајени, месо и јаја морају бити од тзв "напасаних (грасс фед)" и "слободних" или "Шетајућих (фрее ранге)" животиња како би оне максимално подсећале на месо дивљих животиња. Да су животиње напасане, значи да уопште нису храњене концентратима и житом, да им нису давани хормони и антибиотици, већ су пасле и кљуцале шта су саме хтеле, а "слободне" или "шетајуће" означава да нису гајене у малим кавезима у којима не би могле да се крећу, јер овакво месо има потпуно другачији хормонално/хемијски профил, па чак и изгледа другачије од стандардно гајеног меса. Један од показатеља органског меса је да масно ткиво шетајућих, напасаних животиња често има жуту боју, док је масно ткиво класично храњених и гајених животиња обично беле боје. Разлика у боји је од Бета-каротена, иначе прекурсора витамина А. Палео исхрана такође подразумева конзумацију свих делова животиње, а не само "лепог" меса.

Снагатор Артур Саксон изводи "дворучни какогод" са раним "крављим звоном" и осовином са теговима.

Палео дијета строго забрањује употребу свих врста житарица, махунарки (кикирики је махунарка), млека и млечних производа, и свих намирница са бар-кодом. Дијета одобрава све врсте органског меса, органског поврћа (изузетак представља кромпир) и органског воћа, семенки и коштуница. Семенке и коштунице се по правилу проклијавају пре употребе, из истог разлога из ког су махунарке и житарице потпуно забрањене.

Сви ови плодови представљају семе из ког следећа генерација биљке треба да порасте, те стога садрже велики број нутриената, који ће хранити младицу биљке. Али да семе не би пропало пре него што се услови за раст постигну, ти нутриенти су везани за тзв антинутријенте, као нпр фитинску киселину. Ово значи да конзумација ових плодова, класично припремљених нема никакву нутритивну вредност, јер су сви минерали везани у несварљивом облику. Додатни проблем је да фитинска киселина везује за себе и нутриенте који се већ налазе у цревима, и тако додатно осиромашује дијету. Међутим када процес клијања почне, фитинска киселина ослобађа нутриенте, и ове намирнице постају јестиве. Процес клијања не уклања глутен из хране.

Због својих претпоставки, палео дијета је прилагођена свачијем метаболизму, и показала се изванредна код читавог низа обољења, и врло је хипоалергенска.

Као и вегетеријанство, Палео дијета није само начин исхране већ и начин живота. Поборници ове дијете практикују да не користе уређаје (компјутере, телефоне, таблете и сл) након сумрака, јер ови уређаји исијавају и тако опонашају сунце што може изазвати несаницу. Такође, поборници ове дијете практикују екстремно вежбање. Акценат је стављен на интервалско вежбање, посебно великог интензитета; ХИИТ (Хигх Интенсити Интервал Траининг) и Табату, код којих се неколико захтевних вежби одради у свега неколико минута, цроссфит који је још интензивнији, и који комбинује неколико вежби у једну како би једна нова вежба циљала више мишићних група, "снагаторско" вежбање, које подразумева дизање тегова, али се од бодибилдинга разликује по томе што је циљ снага и флексибилност, док бодибилдинг тежи естетици. "Снагатори" су често ситнији од бодибилдера, али знатно агилнији и јачи. Основна разлика у приступу је да снагатори користе доста теже тегове од билдера, али са мањим бројем понављања, а такође и вежбе су им често динамичније од простог подизања тегова.

Примална дијета је варијација на тему Палео дијете код које је употреба млека дозвољена, док год је млеко пуномасно и сирово. Резоновање иза овога је да иако први људи нису гајили стоку, понекад би уловили животињу која би имала младе и самим тим млеко у вимену. Први људи нису ништа бацали, а млеко би могли да попију пре него што би испекли месо. Млеко је добар извор калцијума, али с друге стране, чак и данас велики број људи не може да свари лактозу и/или казеин из млека, што је добар показатељ да није представљало уобичајену намирницу у горњем палеолиту.

Такође, иако није много вероватно да су први људи знали како да ферментишу храну, многе присталице палео дијете користе ферментисане намирнице.

Сугар-фрее производи[уреди | уреди извор]

Како се свест о опасности од шећера шири, тако се на тржишту појављује све већи број производа са назнаком "без шећера" или "без додатог шећера". Ове намирнице углавном садрже тзв "вештачке заслађиваче" који су често још штетнији по здравље од самог шећера.[49] Примери вештачких заслађивача су аспартам и сахарин а користе се и агава, мед и у скорије време стевиа

Дијете са смањеним уносом калорија[уреди | уреди извор]

Ове дијете теже да произведу калоријски дефицит од 500–1,000 калорија по дану, што може резултирати губитком од око 0.5 кг до 1 кг недељно. Неке од најпоуларнијих дијета из ове категорије су ДАСХ дијета и Wеигхт Wатцхерс. 34 насумично изабраних студија оваквих дијета, у циљу утврђивања ефикасности губљења килаже су показале да ове дијете доводе до смањења телесне масе од 8% у кратком временском периоду од 3 до 12 месеци.[1]

Калорије[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Калорије

Калорија је Мерна јединица количине енергије. Раније, калорије намирница су одређиване у калориметријској бомби, херметичком суду уроњеном у воду. У суд би се сместила намирница чије се калорије одређују, и намирница би се спалила. Одредила би се промена температуре воде у спољном суду, и на основу тога би се одредиле калорије те намирнице. Ова метода се данас ретко користи. Данас се калорије неког производа одређују тзв Артвотер системом, где се калорије израчунавају на основу познате калоријске вредности појединих састојака.[50]

Намирнице са негативним калоријама[уреди | уреди извор]

Ово је неправилан назив који може да збуни. Чињеница је да свака храна обезбеђује извесну количину енергије. У намирнице са "негативним калоријама" спадају оне намирнице које обезбеђују врло мало калорија, и у исто време троше значајну количину калорија да би биле сварене. Неке од намирница које имају ово својство су целер, грејпфрут, лимун, лимета, јабука, зелена салата, броколи и купус.[51] Ипак, ни ове намирнице немају стварно негативан калоријски ефекат.[52][53] Стабљика целера на пример даје свега 6 калорија, али троши само пола калорије да би била сварена, што чини око 8.3% од вредности која би га учинила безкалоријском намирницом.[51][54] Чак и протеини, који троше највећу количину калорија у процесу варења, постижу само око 20%–30%.[51] Дијете које се базирају на овом концепту не делују на начин на који обећавају. Оне заправо делују тиме што напуне стомак намирницама које дају врло мале количине калорија дајући утисак ситости.[51] Истраживање је показало да жвакање жваке гори око 11 калорија по сату.[55]

Етикете које садрже информације о калоријама, не садрже информацију о томе колика је енергетска потражња те намирнице приликом варења.

Wеигхт Wатцхерс[уреди | уреди извор]

Wеигхт Wатцхерс или "Праћење Тежине" је међународна компанија базирана у Сједињеним Америчким Државама која пружа бројне услуге и производе који треба да помогну мршављење и одржавање килаже. Компанија послује у око 30 држава, углавном под именом које представља превод енглеског имена. Основна идеја иза овог програма је да искористи научна сазнања да помогне корисницима да изгубе килограме, формирајући при том здраве навике, паметнију исхрану, подстицањем редовног вежбања, и пружањем подршке.[56]

ДАСХ дијета[уреди | уреди извор]

ДАСХ дијета (Диетарy Аппроацхес то Стоп Хyпертенсион) или дијететски приступ смањењу повишеног притиска, је богата воћем, поврћем, производима од обраног млека, месом, коштуницама, и махунаркама, а лимитира црвено месо, зашећерене намирнице, и масти.

Дијете са изузетно смањеним уносом калорија[уреди | уреди извор]

Дијете са изузетно смањеним уносом калорија обезбеђују само 200–800 калорија дневно, одржавајући унос протеина али лимитирајући и масне хтане и угљене хидрате. Ове дијете изазивају изгладњеност и тиме просечан губитак килограма од 1,5 до 2,5 кг недељно. "2-4-6-8", је популарна дијета ове врсте која прати четвородневни циклус где се првог дана конзумира свега 200 цал, другог дана свега 400 цал, трећег дана 600 цал и четвртог дана 800 цал, затим тоталан пост након чега се циклус понавља. Ове дијете се генерално не препоручују јер могу имати бројне непожељне ефекте по здравље, укључујући и губитак мишићне масе, повећан ризик од појаве гихта, и дисбаланс електролита. Људи који практикују овакве дијете морају бити строго контролисани од стране доктора како би се избегле компликације.[1]

Детокс дијете[уреди | уреди извор]

Детокс дијете тврде да одстрањују непожељне тоxине из људског тела а не да иазивају губитак тежине. Многе користе зелено биље или целер као и ниско калорично поврће.

Ђусирање[уреди | уреди извор]

Ђусирање је дијета која се састоји искључиво од конзумације "сокова" у одређеном временском периоду. Они који упражњавану овакве дијете не могу јести не само месо, већ ни сирово воће и поврће. Једино могу конзумирати сокове. Соковници који се користе у овој методи не би требало да буду центрифугални соковници, већ гњечећи, који могу да исцеде сок чак и из зеленог лиснатог поврћа као што су нпр спанаћ или кељ.

Мада се многи заклињу да су помоћу ђусирања поправили здравље до те мере да су престали да користе лекове за имуно болести које су пили годинама, не постоје истраживања која показују да ова дијета заиста има такве ефекте на здравље. Америчко друштво против рака каже, "не постоје убедљиви научни докази су исцеђени сокови здравији од целих намирница".[57]

Ђусирање вероватно није најефикаснији начин да се извуку сви нутриенти из воћа и поврћа. Према "Уцкоо", поређење исцеђеног и избленданог грејпфрута је показало да је блендирани далеко супериорнији.[58] Смудији, који представљају воће изблендирано у сок уместо цеђења, садрже и пулпу, и семе у напитку те обезбеђују много више нутриената.[59]

Остале рестриктивне дијете[уреди | уреди извор]

У неким случајевима, људи из здравствених разлога морају да избегавају одређене групе намирница.

Дијета без глутена[уреди | уреди извор]

Глутен је протеин који се налази у зрну пшенице, ражи и јечма. Људи који прибегавају овој дијети су углавном пате од целијакије или нетолеранције на глутен, где се ове сметње углавном манифестују надимањем, затвором или проливом, губитком или нагомилавањем тежине, хроничним умором и слично. Безглутенска дијета је популаризована јер ју је велики број познатих почео практиковати.[60][61]

У србији се ова дијета посебно прочула захваљујући Новаку Ђоковићу који је 2010 избацио глутен из исхране, и објавио књигу "Сервирај за победу" која се продавала у супермаркетима, и тиме протурила концепт широким народним масама.

Дијета са јајима[уреди | уреди извор]

Ова дијета је добила на популарности у последњих неколико година иако влада веровање да су јаја веома штетна по здравље због високог нивоа холестерола. Фокус ове дијете није на самој количини намирница, већ на садржају нутријената који се налазе у намирницама.[62]

Верске дијете[уреди | уреди извор]

Религиозни текстови често могу да наведу људе да се придржавају одређеног начина исхране.[63]

Постови[уреди | уреди извор]

У библији у Данијеловој књизи (1:2-20, и 10:2-3) се помиње 10-о или 21-но дневно одрицање од хране, тзв Данијелов пост.[63][64] код модерних верзија Даниеловог поста, избор хране је сведен на житарице, воће, поврће, махунарке, коштунице, семенке и уља. Данијелов пост подсећа на вегетеријанство у том смислу да забрањује употребу меса.[64] Текст сугерише да ће овакав пост промовисати добро здравље код оних који га практикују.[63]

Кошер дијета[уреди | уреди извор]

Кошер оброк одобрен од стране Бет дин из Јоханезбурга

Кошер намирнице су оне које се покоравају регулацијама кашрута (Јеврејског дијететског закона). Храна која се сме конзумирати у складу са халахом (Јеврејски закон) се назива кошер, од Ашкенази изговора Хебрејске речи касхéр (Хебрејски: כָּשֵׁר), што значи "прикладно" (у овом смислу, прикладно за конзумацију). Храна која не задовољава Јеврејски закон се назива треиф (Јидиш: טרײף}} или трејф, из Хебрејског טְרֵפָה трāфáх) што значи "искидан" или "смртно рањен".

Списак неких кошер намирница се налази у Левитикус 11:1-47 и Деутерономy 14:3-20, као и нека кошер правила. Разлог да нека храна не буде кошер је ако садржи састојке од неких не-кошер животиња или од кошер животиња које нису убијене у складу са Јеврејским законом, па чак и употребом не-кошер прибора и машина.

Сваки кашрут закон, према рабинима, сме да се прекрши ако је људски живот угрожен.

Халал[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Халал

Халāл (Арапски: حلال ḥалāл, 'допустиво'), је било који предмет или дело које Шеријат допушта. Појам није лимитиран само на храну и пиће, већ покрива све аспекте свакодневног живота.[65] У питању је један од пет хукма (الأحكام الخمسة (ал-ахкам ал-кхамсах)) — фарз (обавезно), мустехаб (препоручено), халал (дозвољено), мекрух (непожељно), харам (забрањено) — које дефинишу моралност у Исламу.[66] Мухаб се такође користи с истим значењем као халал.

У општем случају, у исламу се сваки предмет и акција сматрају за допуштене осим ако не постоји директна забрана у исламским списима.[65][67][68]

Хранљивост[уреди | уреди извор]

Показало се да су дијете које манипулишу једнин од макронутријената (маст или угљени хидрати) имају значајно боље резултате по губљење килограма од дијета које задржавају типичну мешавину намирница али са мањим порцијама и неким изменама (нпр. обрано млеко, или мање дресинга на салати).[69] Ипак, еxтремне дијете могу у неким случајевима да доведу до неухрањености.

У циљу здраве дијете, требало би избацити или бар озбиљно смањити процесуирану и пржену храну, слаткише, брзу храну, и алкохол.

Нутриционисти се такође слажу на важности мањег уноса соли пошто комерцијална улична храна као што су грицкалице, бисквити, и теста између осталог, већ садрже велике количине соли и доприносе прекорачењу дневно нужне дозе.[70] Конвенционална мудрост сугерише да треба избегавати и масно, и то посебно засићене масти, али се у последње време масти, и посебно животињске масти враћају на велика врата.[71][72][73][74] Нова истраживања која показују било штетност, било безазленост масти, се свакодневно појављују. Уколико је циљ смршати, логично је смањити унос масти. Особе које се баве спортом, немају никакву потребу да смањују масти.[тражи се извор]

Електронска помагала[уреди | уреди извор]

Једна од најбитнијих ствари на које треба обратити пажњу, било да се жели смршати или угојити, јесте однос између уноса и потрошње калорија. Битно је знати коју количину енергије особа троши у току дана, и на основу тога изабрати број калорија које треба уносити дневно. Стандардно препоручених 2000 цал није исто особи која седи 50 сати недељно на послу, и особи која се активно бави спортом. Ако је губљење килограма циљ, потребно је да унос калорија буде мањи од потрошње. Ниједна дијета не може да задовољи потребе свих људи.[75] Данас на свакој намирници пише колико калорија садржи, па је врло лако одредити просечан дневни унос калорија. За намирнице које не садрже бар кодове, као што су воће и поврће, калоријска вредност, и нутритивне карактеристике се могу наћи на интернету, нпр на "нутритиондата" сајту, или пак помоћу бројних Апликација за смарт телефоне.

У последње време се појављује све већи број помагала за одређивање просечне потрошње калорија.

Педометри[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Педометар
Електронски педометар

Педометри су мали електронски уређаји који се носе на одећи у току дана, и чија је основна функција мерење броја корака. Постоје бројне апликације за мобилне телефоне које броје кораке, и пређено растојање, чак могу приказати путању на мапи града. Овакве апликације користе ГПС па доста троше батерију.

Постоје и друге интеграције као нпр иПод Нано 5-те и 6-те генерације који садржи интегрисани брзинометар.[76]

Озбиљнији педометри могу да препознају да ли особа трчи или хода.

Својевремено су педометре користили само људи загрижени за фитнес, док у скорије време расту у популарности и служе чак и за мотивацију. Препоручено је да свака особа начини 10 000 корака дневно, а помоћу педометра је лако пратити успех.[77][78]

Фитнес наруквице[уреди | уреди извор]

Фитбит Цхарге ХР фитнес наруквица

Најпопуларније наруквице ове врсте су "Јаwбоне УП" и "ФитБит". Ове наруквице садрже у себи педометар, а прате и режим и време спавања, брзину откуцаја срца, могу показивати време, и будити носиоца ујутро помоћу вибрација уместо аларма. Могу саме да разликују различите мододве вежбање, па чак и разликују ходање од пењања уз степенице, и мере нагиб успона. Синхронизују се са мобилним телефонима путем wи-фи-ја. Пратеће апликације за мобилне телефоне, омогућавају ручни унос оброка и конзумиране воде, тако да саме прерачунавају разлику између уноса и потрошње калорија. Ручно се могу уносити висина и килограми, па апликације могу корисницима задавати изазове да им помогну да смршају, или напросто да тренирају озбиљније.[79]

Неке од ових наруквица такође приказују идентификацију позива и омогућавају руковање музичким плејером на телефону.[79]

Фитбит је такође произвео и вагу за мерење која се сама синхронизује са телефоном или компјутером, и која може да разликује до 8 укућана.[80]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Стрyцхар, I (2006). „Диет ин тхе манагемент оф wеигхт лосс”. ЦМАЈ. 174 (1): 56—63. ПМЦ 1319349 Слободан приступ. ПМИД 16389240. дои:10.1503/цмај.045037. 
  2. ^ Срикантхан, Преетхи; Хевенер, Андреа L.; Карламангла, Арун С. (2010). „Оне Поунд оф Фат Версус Оне Поунд оф Мусцле: Цлеаринг уп тхе Мисцонцептионс @ Бамбоо Цоре Фитнесс”. ПЛОС ОНЕ. Бамбооцорефитнесс.цом. 5 (5): е10805. ПМЦ 3279294 Слободан приступ. ПМИД 22421977. дои:10.1371/јоурнал.поне.0010805 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 06. 11. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  3. ^ Сацкс ФМ, Браy ГА, Цареy ВЈ (2009). „Цомпарисон оф Wеигхт-Лосс Диетс wитх Дифферент Цомпоситионс оф Фат, Протеин, анд Царбохyдратес”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 360 (9): 859—73. ПМЦ 2763382 Слободан приступ. ПМИД 19246357. дои:10.1056/НЕЈМоа0804748. 
  4. ^ Гутх, Еве (3. 9. 2014). „Хеалтхy Wеигхт Лосс”. ЈАМА. 312 (9): 974. ПМИД 25182116. дои:10.1001/јама.2014.10929. Приступљено 29. 11. 2014. 
  5. ^ Wолперт, Стуарт. „Диетинг Доес Нот Wорк, УЦЛА Ресеарцхерс Репорт”. УЦЛА Неwсроом. УЦЛА. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2013. 
  6. ^ Андерсон, Јамес; Конз, Елизабетх C; Роберт C Фредерицх; Wоод, Цонстанце L (2001). „Лонг-терм wеигхт-лосс маинтенанце: а мета-аналyсис оф УС студиес”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 74 (5): 579—584. ПМИД 11684524. дои:10.1093/ајцн/74.5.579. Приступљено 22. 12. 2013. 
  7. ^ Бацон L, Апхрамор L (2011). „Wеигхт сциенце: евалуатинг тхе евиденце фор а парадигм схифт”. Нутр Ј. 10 (9): 9. ПМЦ 3041737 Слободан приступ. ПМИД 21261939. дои:10.1186/1475-2891-10-9 Слободан приступ. 
  8. ^ Харрингтон M, Гибсон С, Цоттрелл РЦ (2009). „А ревиеw анд мета-аналyсис оф тхе еффецт оф wеигхт лосс он алл-цаусе морталитy риск”. Нутр Рес Рев. 22 (1): 93—108. ПМИД 19555520. С2ЦИД 18613035. дои:10.1017/С0954422409990035. 
  9. ^ Поwелл, Кендалл (31. 5. 2007). „Тхе Тwо Фацес оф Фат”. Натуре. 447 (7144): 525—7. ПМИД 17538594. С2ЦИД 28974642. дои:10.1038/447525а. 
  10. ^ ФМ, Сацкс; Браy, Г. А.; Цареy, V. Ј. (2009). „Цомпарисон оф wеигхт-лосс диетс wитх дифферент цомпоситионс оф фат, протеин, анд царбохyдратес”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 360 (9): 859—73. ПМЦ 2763382 Слободан приступ. ПМИД 19246357. дои:10.1056/НЕЈМоа0804748. 
  11. ^ а б Петрелли, Јеннифер; Wолин, Катхлеен Y. (2009). Обеситy (Биограпхиес оф Дисеасе). Wестпорт, Цонн: Греенwоод. стр. 11. ИСБН 978-0-313-35275-1. 
  12. ^ „Тхе Етхицс оф Диет - А Цатена”. Приступљено 17. 12. 2012. 
  13. ^ Еллиотт Процтор Јослин (2005). Јослин'с Диабетес Меллитус: Едитед бy C. Роналд Кахн ... [ет Ал.]. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 3. ИСБН 978-0-7817-2796-9. Приступљено 20. 6. 2013. 
  14. ^ Цхалем, Лауренце D. (2009). Ессентиал Диабетес Леадерсхип. Лауренце Цхалем. стр. 39. ИСБН 978-1-4392-4566-8. Приступљено 20. 6. 2013. 
  15. ^ „ЦОРПУЛЕНЦЕ”. Британница (11 изд.). 1911. Архивирано из оригинала 8. 6. 2007. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  16. ^ Гровес, ПхД, Баррy (2002). „WИЛЛИАМ БАНТИНГ: Тхе Фатхер оф тхе Лоw-Царбохyдрате Диет”. Сецонд Опинионс. Приступљено 26. 12. 2007. 
  17. ^ Бантинг, Wиллиам (2005) [1863]. Леттер он Цорпуленце. УСА: Неw Yорк: Цосимо Цлассицс. стр. 64пагес=. ИСБН 978-1-59605-085-3. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2007. 
  18. ^ Сее алсо. ISBN 978-0-9543975-1-7.
  19. ^ Kawash, Samira (2013). Candy: A Century of Panic and Pleasure. New York: Faber & Faber, Incorporated. стр. 185—189. ISBN 9780865477568. 
  20. ^ Lichtenstein, AH; L, Van Horn (1998). „Very low fat diets”. Circulation. 98 (9): 935—939. PMID 9738652. S2CID 38470597. doi:10.1161/01.cir.98.9.935. 
  21. ^ „Ancel Keys - Seven Countries Study | The first study to relate diet with cardiovascular disease”. Seven Countries Study. 23. 11. 2004. Приступљено 29. 10. 2015. 
  22. ^ Food and nutrition board, institute of medicine of the national academies (2005). Dietary reference intakes for energy, carbohydrate, fiber, fat, fatty acids, cholesterol, protein, and amino acids (macronutrients). National Academies Press. стр. 482. 
  23. ^ Food and nutrition board, institute of medicine of the national academies (2005). Dietary reference intakes for energy, carbohydrate, fiber, fat, fatty acids, cholesterol, protein, and amino acids (macronutrients). National Academies Press. стр. 483. Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. Приступљено 7. 9. 2015. 
  24. ^ „Istina o studiji sedam država Ansela Kiza”. Rawfoodsos.com. 22. 12. 2011. Приступљено 29. 10. 2015. 
  25. ^ а б EUFIC. „study shows no correlation between dietary saturated fats and cardiovascular disease risk”. Eufic.org. Архивирано из оригинала 24. 10. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  26. ^ „Inuit paradox”. Discovermagazine.com. 1. 10. 2004. Приступљено 29. 10. 2015. 
  27. ^ „Why do omega 6 fatty acids cause inflamation”. Sharecare.com. 28. 4. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  28. ^ USA (28. 9. 2015). „Omega 3 fatty acids fight inflamation”. Immunity. Ncbi.nlm.nih.gov. 38 (6): 1154—1163. PMID 23809162. doi:10.1016/j.immuni.2013.05.015. Приступљено 29. 10. 2015. 
  29. ^ „What is a vegetarian?”. The Vegetarian Society. Архивирано из оригинала 30. 04. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2010. 
  30. ^ „Frequently Asked Questions - Ingredients 1: Gelatine”. International Vegetarian Union (IVU). Архивирано из оригинала 12. 05. 2013. г. Приступљено 7. 2. 2013. „[S]ince the gelatin product is from hides or bones – not real flesh – and has undergone such significant changes, it is no longer considered 'fleishig' (meat) but 'pareve', and can be eaten with dairy products. ...Rennet is like gelatin in the sense that it's a common food additive but the foods containing it are often considered vegetarian.” 
  31. ^ „Why Avoid Hidden Animal Ingredients?”. The North American Vegetarian Society. Архивирано из оригинала 04. 09. 2012. г. Приступљено 7. 2. 2013. „Surprisingly, some people who consider themselves vegetarian continue to consume products that contain remains of slaughtered animals such as gelatin (made from ground-up skin and bones, found in Jell-O, supplement capsules, and photographic film) and rennet (made from the lining of calves 'stomachs, used to coagulate hard cheese). Some of these people may be unaware that these hidden animal ingredients even exist. Others know about them but feel that they are just minor components of a product, and that their presence is therefore not important... Many people who do not eat meat for ethical reasons do use animal by-products that are obtained while the animals are still alive. Dairy is a good example, as many vegetarians who consume it rationalize their behavior by pointing out that cows are not killed in order to provide humans with this particular by-product.” 
  32. ^ Forrest, Jamie (18. 12. 2007). „Is Cheese Vegetarian?”. Serious Eats. Приступљено 9. 7. 2010. „Some vegetarians are OK eating cheeses made with animal rennet, but many will seek out ones made with vegetarian rennet, especially since the latter are quite prevalent nowadays.” 
  33. ^ Kirchheimer, Sid (18. 6. 2003). „Veganism and B12 deficiency”. Webmd.com. Приступљено 29. 10. 2015. 
  34. ^ „Do fat free foods help with weight loss”. Fitday.com. Приступљено 29. 10. 2015. 
  35. ^ „Toxicity of glucose in blood”. Care.diabetesjournals.org. 1. 6. 1990. Приступљено 29. 10. 2015. 
  36. ^ „Understanding insulin sensitivity and diabetes”. Nih.gov. Архивирано из оригинала 05. 10. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  37. ^ Gudzune, KA; Doshi, RS; Mehta, AK; Chaudhry, ZW; Jacobs, DK; Vakil, RM; Lee, CJ; Bleich, SN; Clark, JM (7. 4. 2015). „Efficacy of commercial weight-loss programs: an updated systematic review.”. Annals of Internal Medicine. 162 (7): 501—12. PMC 4446719 Слободан приступ. PMID 25844997. doi:10.7326/M14-2238. 
  38. ^ „Approved and forbidden food list in Atkinson diet”. Atkinsdietplan.net. 19. 3. 2011. Архивирано из оригинала 8. 11. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  39. ^ „Dukan dijeta”. NajbrzaDijeta. 25. 3. 2016. Приступљено 31. 3. 2016. 
  40. ^ „Dukan diet tops list of worst celeb diets”. nhs.uk. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 31. 3. 2016. 
  41. ^ „The humiliation of Dr Dukan: His 'miracle' diet made him millions.”. shape.com. 17. 7. 2013. Приступљено 31. 3. 2016. 
  42. ^ Zimmer, Carl (13. 8. 2015). „For Evolving Brains, a 'Paleo' Diet Full of Carbs”. New York Times. Приступљено 14. 8. 2015. 
  43. ^ Fitzgerald, M (2014). Diet Cults: The Surprising Fallacy at the Core of Nutrition Fads and a Guide to Healthy Eating for the Rest of US. Pegasus Books. стр. 38. ISBN 978-1-60598-595-4. 
  44. ^ Shariatmadari, David (2014). „What language tells us about the roots of the stone age diet”. Guardian. Приступљено 17. 3. 2015. 
  45. ^ Coelho, Justina (2014-01-16). „10 Celebrities on Paleo diet”. Laweekly.com. Приступљено 29. 10. 2015. 
  46. ^ Eglash, Joanne (8. 11. 2014). „Anne Hathaway swaps vegan for high protein paleo style diet”. Inquisitr.com. Приступљено 29. 10. 2015. 
  47. ^ „Top diets review for 2014”. NHS. 28. 10. 2021. Приступљено 24. 11. 2014. „The paleo diet, also known as the caveman diet, was Google's most searched-for weight loss method in 2013.” 
  48. ^ „Definition: Paleolithic”. Collins. Приступљено 17. 3. 2015. 
  49. ^ Lisa. „Sugar free does not mean healthy”. 100daysofrealfood.com. Приступљено 29. 10. 2015. 
  50. ^ „How do food manufacturers calculate the calorie count of packaged foods?”. Scientific American. 31. 7. 2006. Приступљено 29. 10. 2015. 
  51. ^ а б в г Nestle, Marion; Nesheim, Malden (2012). Why Calories Count: From Science to Politics. University of California Press. стр. 189—190. ISBN 978-0-520-26288-1. Приступљено 8. 2. 2013. „What are these magic foods? Just the low-calorie, high-nutrient-density fruits and vegetables that you might expect to be recommended to someone who is dieting: celery, grapefruit, lemon, lime, apple, lettuce, broccoli, cabbage, and other such items.” 
  52. ^ Snyderman, Nancy (6. 5. 2009). „There Are No Negative-Calorie Foods: Debunking 10 Myths About Dieting”. Time. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 08. 09. 2015. 
  53. ^ Shepphird, Sari Fine (2009). „Question 74”. 100 Questions & Answers About Anorexia Nervosa. Jones & Bartlett. стр. 171. ISBN 978-0-7637-5450-1. 
  54. ^ Upton, Julie (2008). „Global Metabolism Myths”. Prevention. 10 (60): 84,88. ISSN 0032-8006. Архивирано из оригинала 23. 2. 2015. г. Приступљено 10. 9. 2015. . (Google Books link.)
  55. ^ Levine, James (30. 12. 1999). „The Energy Expended in Chewing Gum”. The New England Journal of Medicine. 341 (27). doi:10.1056/NEJM199912303412718. 
  56. ^ „Helping People Lose Weight for 45 Years”. Приступљено 29. 12. 2010. 
  57. ^ „Juicing”. American Cancer Society. 2008. Архивирано из оригинала 28. 04. 2015. г. 
  58. ^ Uckoo, Ram M.; Jayaprakasha, Guddadarangavvanahally K.; Balasubramaniam, V. M.; Patil, Bhimanagouda S. (2012). „Grapefruit (Citrus paradisiMacfad) Phytochemicals Composition is Modulated by Household Processing Techniques”. Journal of Food Science. 77 (9): C921—6. PMID 22957912. doi:10.1111/j.1750-3841.2012.02865.x. 
  59. ^ Ruxton, C. H. S. "Smoothies: One Portion Or Two?." Nutrition Bulletin 33.2 (2008): 129-132. Academic Search Premier. Web. 8 Apr. 2014.
  60. ^ admin, by (26. 7. 2014). „10 gluten free celebrities”. Glutenull.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  61. ^ „Gluten free celebrities”. Abcnews.go.com. 11. 9. 2015. Приступљено 29. 10. 2015. 
  62. ^ „Dijeta sa jajima”. NajbrzaDijeta. 25. 5. 2015. Приступљено 22. 12. 2015. 
  63. ^ а б в White, Ellen G. (1938). Counsels on Diet and Foods (PDF). ePub. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2015. 
  64. ^ а б Bloomer, Richard J.; Kabir, Mohammad M; Robert E Canale; Trepanowski, John F; Kate E Marshall; Farney, Tyler M; Kelley G Hammond (2010). „Effect of a 21 day Daniel Fast on metabolic and cardiovascular disease risk factors in men and women” (PDF). Lipids in Health and Disease. 9 (1): 94. PMC 2941756 Слободан приступ. PMID 20815907. doi:10.1186/1476-511X-9-94 Слободан приступ. 
  65. ^ а б Quran 7:157
  66. ^ Adamec, Ludwig (2009). Historical Dictionary of Islam, 2nd Edition. Lanham: Scarecrow Press, Inc. стр. 102. ISBN 9780810861619. 
  67. ^ Jami` at-Tirmidhi 1726, Book:24, Hadith:7
  68. ^ Quran 6:119
  69. ^ „Cochrane for Clinicians: Are Low-Fat Diets Better than Other Weight-Reducing Diets in Achieving Long-Term Weight Loss? - American Family Physician”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2008. г. Приступљено 10. 09. 2015. 
  70. ^ „Why is Proper Nutrition Important?”. Приступљено 26. 7. 2010. 
  71. ^ „Saturated Fat: Good or Bad?”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  72. ^ „Top 8 Reasons Not to Fear Saturated Fats”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  73. ^ „Study shows no association between dietary saturated fats and cardiovascular disease risk”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  74. ^ „Saturated fats in meat and dairy not as bad for health as previously thought, study finds”. Independent.co.uk. 12. 8. 2015. Приступљено 9. 8. 2015. 
  75. ^ Gary, Slater; M, Phillips Stuart (2011). „Nutrition guidelines for strength sports: Sprinting, weightlifting, throwing events, and bodybuilding”. Journal of Sports Sciences. 29 (sup1): S67—S77. PMID 21660839. S2CID 8141005. doi:10.1080/02640414.2011.574722. 
  76. ^ „iPod nano: Fitness. Meet your new personal trainer.”. Apple Inc. Приступљено 4. 8. 2012. 
  77. ^ „The Recommended Steps per Day on a Pedometer”. Приступљено 9. 8. 2015. 
  78. ^ „How Many Pedometer Steps Per Day are Enough?”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  79. ^ а б „Fitbit Surge”. Архивирано из оригинала 09. 08. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  80. ^ „Fitbit Aria specs”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dijeta&oldid=26981555”