Лепа Брена

С Википедије, слободне енциклопедије
Лепа Брена
Лепа брена.јпг
Лепа Брена
Основне информације
Пуно имеФахрета Јахић
НадимакБрена
Датум рођења(1960-10-20)20. октобар 1960.(60 год.)
Место рођењаТузла (НР БиХ), ФНР Југославија
ПребивалиштеБеоград, Република Србија
СупружникСлободан Живојиновић(в. 1991)
Деца2
Активни период1980—данас
УниверзитетУниверзитет у Београду (ПМФ)
Издавачка кућаПГП-РТБ
Дискотон
ЗаМ
Гранд продукција
Дискографија
Најновији албумЗар је важно дал се пева или пјева

Фахрета Живојиновић (рођ. Јахић; 20. октобар 1960), познатија под уметничким именом Лепа Брена, је босанско-српска певачица, глумица и предузетница. Супруга је бившег југословенског тенисера Слободана Бобе Живојиновића.

Каријеру на естради започела је 1980. са Лира шоуом. Њена популарност у Југославији расла је веома брзо. Већ од појављивања у филму Тесна кожа, постаје препознатљиво лице, веома присутно у медијима. Са Сашом Поповићем је сувласник издавачке куће Гранд продукција.

Детињство и почеци[уреди | уреди извор]

Фахрета Јахић је рођена у Тузли, 20. октобра 1960. године, у муслиманској породици. Одрасла је у Брчком. Њен отац Абид је радио као медицински техничар, док јој је мајка, Ифета, била кројачица. Фахрета је била њихово треће дете — има брата Фарука и сестру Факету. Премда су живели скромно, у једнособном стану, Јахићева каже да је имала безбрижно детињство и да јој никада ништа није недостајало.[1]

Већ тада је примећен њен дар за певање. Она би најпре слушала песме на грамофону, а потом окупљала породицу и певала оне које је научила. Била је несташно дете, па је тако у петом разреду основне школе по казни морала да пева на такмичењу „Млади градитељи”, где осваја прво место са песмом Кемала Монтена Свирај још пријатељу мој. Завршила је Основну школу „Заим Мушановић”, где је била ђак генерације.[2]

Осим за музику, Фахрета је била талентована и за спорт. Била је 176 центиметара висока и тренирала је кошарку у брчанском клубу Интерплет, где јој њен тренер и професор физичког васпитања Влада Бајер, игром случаја, даје надимак Брена.[3]

Убрзо је схватила да оно чиме заиста жели да се бави јесу певање и шоубизнис. Након успеха на „Младим градитељима”, Брену примећују момци из бенда Јудекси (Yudexi) и нуде јој да пева с њима. Један мали период провели су заједно, гостујући по домовима културе, игранкама и такмичењима, након чега су се разишли. Фахрета је научила да пева стране песме које је публика волела, иако је код куће певала искључиво севдалинке, које је волела њена мајка. Године 1979. завршава гимназију и сели се у Београд, где уписује туризам на ПМФ-у Универзитета у Београду.[4]

Лира шоу[уреди | уреди извор]

Упоредно са Брениним студирањем, и њен млађи брат је ишао у средњу школу, док сестра није могла да нађе посао. Пола очеве плате слато је у Београд, а од друге половине се издржавала породица Јахић. Брена је стога након годину дана студија напустила факултет и вратила се у Брчко, где је почела да пева за хонорар. Врло брзо је добила сталан ангажман на игранкама и весељима; била је познато лице у граду, ’мала која је певала рок’. У Брчком је почетком осамдесетих гостовао новосадски састав Лира шоу, на челу са Александром Сашом Поповићем. Пошто им се баш у то време певачица Спаса била удала, они су на турнеји расписали конкурс да траже нови глас.[5]

У Брчком су их сви упућивали на рокерку која пева у Дому културе „Васа Пелагић”. Члановима бенда је отресита девојка у почетку изгледала смешно, као уосталом и њена изјава: „Генерално, не певам народњаке, али ћу научити.” Иако су врло брзо договорили посао, њени родитељи су се побунили. Њен отац није желео да му ћерка буде кафанска певачица. Убеђивање је трајало месецима, и након Брениног става „ако ме не пустите, отићи ћу и сама”, родитељи су попустили. Фахрета је 5. априла возом отпутовала у Бачку Паланку, где је сутрадан имала наступ.[6]

Већ 6. маја 1980. Брена је у хотелу „Турист” имала први наступ са бендом. После бројних ангажмана широм Србије и две године рада, Лира шоу 1982. добија сталан посао у хотелу „Парк” у Новом Саду. Премда је највећу пажњу завређивала својим певањем, Фахрета је често била критикована због оскудног одевања. Узор су јој биле звезде поп културе и сексуалне револуције, и Брена је сама цртала костиме и слала их мајци да јој их сашије. Иако се Ифета бунила када би видела о каквим се ’комадићима’ гардеробе ради, увек би урадила како јој ћерка каже.[1]

Поред стила, критикована је и њена тежина, јер је мали вишак килограма за тадашње стандарде био приметан. Лепа Брена је у једном интервјуу из 1982. рекла да ће се облачити како она жели: „Лајза Минели је у четрдесет петој години певала у шортсу и халтерима у филму Кабаре. А да не говорим о Тини Тарнер... Што да подилазим лажном моралу? Не стидим се свога тела.”[7]

Изградња каријере[уреди | уреди извор]

Лепа Брена и Слатки грех

После славе стечене у „Парку”, на јесен 1981. године уследио је ангажман у београдском „Ташу”, када почиње Бренин пут ка звездама. Директор „Таша” и некадашњи кошаркаш Владимир Цветковић преузео је улогу Брениног првог менаџера. Он је упознаје са Милутином Поповићем Захаром и он јој снима ЛП са десет различитих песама за ПГП РТБ. Исте године и мења име бенда Лира шоу у Слатки грех. На овом албуму се нашла и легендарна песма Чачак, Чачак са којом су се Лепа Брена и Слатки грех појавили на „Хит паради”.[6]

Као неприкладно обучену, Јован Ристић ју је исекао из програма и дао Миловану Илићу Минимаксу. Минимакс у својој емисији Претежно ведро користи тај снимак желећи да буде духовит и додаје јој епитет лепа. Својом популарношћу Брена постаје интересантна и људима из света филма. Играјући себе појављује се у филму Тесна кожа.[6]

Године 1982, поново у сарадњи са Захаром, објављује и други албум за ПГП РТБ. Песме Миле воли диско, Дуге ноге и Дама из Лондона постају мега хитови. На Југовизији, југословенском избору за Песму Евровизије, Лепа Брена се појављује са песмом Ситније, Циле, ситније. Иако те такмичарске вечери није успела да победи, песма ипак постаје најтиражнији сингл те године. У том периоду упознаје и Раку Ђокића, директора тадашње Естраде Кикинда, који убрзо постаје њихов нови менаџер и извршни продуцент.[8]

Рака преузима потпуну бригу о Брениној каријери. Недуго потом следи и прва велика турнеја по Југославији. У оквиру те турнеје, Лепа Брена и Слатки грех — као први ’народњаци’ — одржавају 17 узастопних концерата у београдском Сава центру. На стадиону мостарског Вележа под Белим брегом пева пред око 30.000 фанова. Албум Бато, бато издат је 1984. године. Нови имиџ био је попраћен и новим музичким стилом, другачијим од оног који је неговао Поповић. Популарно називана ’кафанска девојка’ замењена је више поп мелодијама, а текстови су били провокативнији, певљивији и приступачнији широким масама.[8]

Те године Рака Ђокић поново окупља групу људи са филмског платна, редитеља Мићу Милошевића и сценаристу Синишу Павића. Заједнички праве филмску комедију Нема проблема, чији је циљ био промовисање Брене и Слатког греха. Филм доживљава огроман успех и као најгледанији те године осваја Оскар популарности. Упоредо са овим албумима, Лепа Брена успоставља сарадњу са Мирославом Илићем и снима дует Један дан живота и песму Живела Југославија!.[9]

У сарајевској Скендерији прави концерт и исте, 1984. године припада јој част да спектакуларно отвори Зимске олимпијске игре у Сарајеву. Те године Брена и Слатки грех остварују и серију успешних концерата по Европи, Америци, Канади и Аустралији. Само на концерту у Сиднеју, Лепу Брену је слушало и гледало 12.000 људи. Године 1985. издаје свој четврти албум, Пиле моје. Организује и нову велику југословенску турнеју, која је трајала неколико месеци. У Румунији, у Темишвару, на стадиону Дан Палтинишану певала је пред 60.000 људи. То се поновило 15. јуна 2012. године.[10]

Године 1986. Лепа Брена се по други пут појављује на југословенском такмичењу за Песму Евровизије. Ни овај пут јој није пошло за руком да освоји наклоност жирија. На пролеће је објавила свој пети албум под називом Воли ме, воли. Исте године са поп-рок групом Алиса снима дует После девет година, познатији као Хеј, хеј, дечаче.[11]

Хајде да се волимо[уреди | уреди извор]

До краја 1986. године Брена је постала једна од најпознатијих јавних личности Југославије, али и учврстила позицију секс-симбола.[7][12] Менаџер Рака Ђокић осмислио је да Бренин следећи албум буде праћен филмом у којем ће она играти главну улогу. Ова идеја је успешно реализована и 1987. године снимљен је филм Хајде да се волимо, уз који је објављен и истоимени албум. На основу стеченог успеха, одлучено је да се сниме два наставка — Хајде да се волимо 2 (1989) и 3 (1990) — попраћена албумима Четири године и Боли ме уво за све. Хитови са ових албума били су Хајде да се волимо, Голубе, Он не воли ме, Удри Мујо, Бисеру бели, Ја припадам само теби, Пожели срећу другима, Јаблане и Чик погоди.[13]

У турбулентим годинама крајем осамдесетих и почетком деведесетих, Лепа Брена и Слатки грех годишње су одржавали и преко 350 концерата, па и два концерта у истом дану по читавој бившој Југославији. Комплетно су распродали седамнаестодневни концерт у Центру Сава.[14] Године 1990. Брена је одржала и концерт у Бугарској, на стадиону Васил Левски у Софији, пред око 90.000 људи;[15] на сцену је слетела хеликоптером. То се поновило крајем 2011. у арени Армејец пред више од 20.000 људи.[16]

Соло каријера и приватни живот[уреди | уреди извор]

Године 1991. Лепа Брена снима последњи заједнички албум са Слатким грехом, Заљубишка. Албум није посебно пропраћен у медијима због Брениног прелома ноге у скијашкој несрећи новембра 1991. и њене удаје крајем године за тенисера Слободана Живојиновића (са којим има два сина — Стефана (1992) и Виктора (1998); имају и сина Филипа из Живојиновићевог пређашњег брака).[17][18]

Након трогодишње паузе, овај пут самостално, Брена издаје албум Ја немам други дом крајем 1993. и одржава концерт на београдском стадиону Ташмајдан у јуну 1994. Следећи албум Казна божија издат је у децембру 1994. и пропраћен турнејом по Македонији. Албум Луда за тобом издат је 1996. године. Четири године касније, са Слатким грехом прави последњи заједнички пројекат: Помрачење сунца.[19]

Дана 23. новембра 2000. Бренин син Стефан је киднапован. По уплати откупа од два и по милиона немачких марака у кешу, дечак је ослобођен након пет дана.[20] Живојиновићи су се убрзо преселили у Сједињене Америчке Државе, те је прекинут сваки певачицин рад са Слатким грехом. Ипак, Брена се убрзо и вратила како би наставила са каријером.[17]

Године 2004. је издала The Best Of Lepa Brena са 42 највећа хита своје каријере, а четири године касније и албум Уђи слободно са 10 нових песама — међу којима су нови хитови Пази коме завидиш и Кућа лажи. Године 2009. организована је балканска турнеја. Најновији албум, назван Зачарани круг, Брена је издала 2011. Дана 20. октобра 2011, на свој педесет и први рођендан, одржала је концерт у Београдској арени. У Комбанк је дошла хеликоптером, а уз њене песме су играли плесачи из Операције Тријумф.[21]

Године 2009. појединци бошњачке и хрватске народности бојкотовали су Бренине концерте унутар балканске турнеје у Сарајеву (30. мај) и Загребу (13. јун). Тих дана су у медијима изашле Бренине фотографије, направљене 1993. током Рата у Босни и Херцеговини, а на којима она позира у униформи Војске Републике Српске у граду Брчком.[22] Имајући у виду да је Фахрета Босанка, протестанти су је називали ’издајицом’ и ’четникушом’. Ипак, концерти су одржани без инцидената, а Лепа Брена је изјавила да у питању није војна униформа већ костим коришћен 1990. приликом снимања спота за песму Тамба ламба у Африци а приказан у филму Хајде да се волимо 3 те да у Брчко није дошла да би певала војницима већ да би из града избавила свог оца.[23]

Дана 22. октобра 2010. умро је осамдесетдвогодишњи Бренин отац Абид Јахић након што га је у родном Брчком ударио аутобус. Сахрањен је три дана по смрти, а на којој је присуствовала и певачица.[24] Дана 20. октобра 2011, на свој 51. рођендан, приређује незабораван концерт у Београдској арени пред више од 20.000 људи. На концерту су гостовале њене колеге са којима је сарађивала током три деценије своје дуге каријере. Због великог интересовања направљена је и реприза концерта која је одржана сутрадан, 21. октобра. Она је 27. јула 2012. завршила у болници након што је осетила снажне болове; наиме, дијагностификована јој је венска тромбоза, због које је морала да откаже све августовске концерте. Слична неприлика догодила јој се и 2004. године, када је медицинско особље морало да јој отклони крвни угрушак (тромб) из руке.[25]

Тренутно у градовима Врању, Зрењанину, Крагујевцу, Лесковцу, Нишу,[26] Новом Пазару,[27] Пироту, Руми, Ужицу, Лучанима (Србија), те Фочи (Српска, БиХ), Темишвару (Румунија), Токију (Јапан), Бијелом Пољу и Подгорици (Црна Гора),[28] постоје зграде са њеним именом. Сем тога, Брена је почасни грађанин Кикинде. 2017. године, Лепа Брена је започела велику светску турнеју под називом „Зар је важно да л’ се пева или пјева?”, којом жели да обележи пуних 35 година професионалне каријере; 2018. године објавила је албум под истим називом, који је за врло кратко време доживео велики комерцијални успех.[29]

У децембру 2019. одржала је концерт у Загребу.[30]

Фестивали[уреди | уреди извор]

  • 1982. Хит парада — Чачак, Чачак
  • 1983. Југословенски избор за Песму Евровизије — Ситније, Циле, ситније, седмо место
  • 1983. Хит парада — Дама из Лондона
  • 1984. Хит парада — Играј, Боро, моје оро
  • 1985. Хит парада — Шеик
  • 1986. Југословенски избор за Песму Евровизије — Мики, Мићо, десето место
  • 1986. Хит парада — Воли ме, воли
  • 1986. Посело 202 — Мики, Мићо
  • 1986. Посело године — Један дан живота (дует са Мирославом Илићем)

Дискографија[уреди | уреди извор]

Видеографија[уреди | уреди извор]
Спот Година Режисер
Ситније, Циле ситније 1983
Епидемија љубави 1984
Дечко ми је школарац 1984
Босанац 1984
Бато, Бато 1984
Шеик 1985
Сањам 1987
Голубе 1987
Хајде да се волимо 1987
Робиња 1989
Југословенка 1989
Пожели срећу другима 1989
Играј, драги 1989
Ја припадам увек теби 1989
Чувала ме мама 1989
Имам песму да вам певам 1989
Јаблане 1989
Четири године 1989
Let`s fall in love 1989
Чик погоди 1990
Боли ме уво за све 1990
Тамба, Ламба 1990
Ево мога делије 1990
Биће белаја 1990
Казни га Боже 1990
Заљубишка 1991
Песма народна 1991
Љубавне играрије 1991
I да одем иза леђа Богу 1993
Два дана 1994
Ма где баш ти 1994
Ја немам други дом 1994
Нема лека апотека 1994
Ти не знаш 1994
Бол за бол 1994
Ватра се диже 1994
2, 3, 303, ноћи ја и ти 1994
Мој се драги Енглез прави 1994
Она или ја 1995
Е, мој Мико 1995
Коло, коло 1995
Некој другој децу прави 1995
Казна Божија 1995
Издајице 1995
Шта ће ми живот 1995
Луда за тобом 1996 Дејан Милићевић
Ти си мој грех 1996 Дејан Милићевић
Љубав је 1996
Све ми добро иде осим љубави 1996 Дејан Милићевић
Такве и Бог чува 1996
Нисам ја мали 1996
Помрачење сунца 2000 Дејан Милићевић
Пази коме завидиш 2008 Висуал инфинитy
Бриши ме 2011 Дејан Милићевић
Уради то 2011 Дејан Милићевић
Стаклено звоно 2011 Дејан Милићевић
Бибер 2011 Дејан Милићевић
Метак са посветом 2011 Дејан Милићевић
Не бих ја била ја 2011 Дејан Милићевић
Уђи слободно 2012 Дејан Милићевић
Љубав нова 2015 TOXIC ENTERTAINMENT
Жали Боже 2016 TOXIC ENTERTAINMENT
Царица 2016 TOXIC ENTERTAINMENT
Зар је важно да л’ се пева или пјева 2017 Харис Дубица
Болиш и не пролазиш 2017 Харис Дубица
Као нова 2018 Харис Дубица
Срећна жена 2018 Харис Дубица
А како ћу ја 2018 Харис Дубица
Одисеја љубави 2019 Игор Кушић

Филмографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Биографија Лепе Брене, Приступљено 3. 8. 2013.
  2. ^ Пресс: „Хероји наше и ваше младости”, Приступљено 3. 8. 2013.
  3. ^ Трачарење: „Како је Лепа Брена добила надимак?”, Приступљено 3. 8. 2013.
  4. ^ Фолкотека: „Лепа Брена — биографија”, Приступљено 3. 8. 2013.
  5. ^ Познати ИНФО: „Лепа Брена — Биографија”, Приступљено 3. 8. 2013.
  6. ^ а б в Балкнмедиа: „Миле воли диско, а ја коло шумадијско”, Приступљено 3. 8. 2013.
  7. ^ а б Кафански подсетник: Лепа Брена, Приступљено 11. 8. 2017.
  8. ^ а б Време 911: „Повратак Лепе Брене — Последња Југословенка”, Приступљено 3. 8. 2013.
  9. ^ Пулс: „Саша Поповић: Мирослав Илић је тражио да уништимо Зорицу и Кемиша”, Приступљено 3. 8. 2013.
  10. ^ Телеграф: „Лепа Брена после 28 година пева у Румунији!”, Приступљено 3. 8. 2013.
  11. ^ ЕСЦ Сербиа: „Како ја кажем: Лепа Брена – Уситњене критике” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Приступљено 3. 8. 2013.
  12. ^ Блиц: „Помирила сам се са тим да више нисам секс симбол”, Приступљено 3. 8. 2013.
  13. ^ Политика: „Цео свет је моја кућа”, Приступљено 3. 8. 2013.
  14. ^ Џетлег: „Познати :: Фахрета Јахић”, Приступљено 3. 8. 2013.
  15. ^ Поново слеће хеликоптером: Лепа Брена вечерас у Софији! - Свет портал
  16. ^ Свет: „Поново слеће хеликоптером: Лепа Брена вечерас у Софији!”, Приступљено 3. 8. 2013.
  17. ^ а б Пулс: „Фахрета Живојиновић - Лепа Брена”, Приступљено 3. 8. 2013.
  18. ^ Пресс Онлине: „Животна исповест Лепе Брене”, Приступљено 3. 8. 2013.
  19. ^ Вести Онлине: „Лепа Брена за рођендан у Арени”, Приступљено 3. 8. 2013.
  20. ^ Проклетство успеха Време: „Проклетство успеха”, Приступљено 3. 8. 2013.
  21. ^ Црвени тепих: „Лепа Брена хеликоптером стигла у Београдску арену”, Приступљено 3. 8. 2013.
  22. ^ Јутарњи: „Бранитељи дијеле слике Лепе Брене у српској униформи”, Приступљено 3. 8. 2013.
  23. ^ Регионал Еxпресс: „Лепа Брена није четникуша”, Приступљено 3. 8. 2013
  24. ^ Курир: „Лепа Брена сахранила оца у Брчком” Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2013), Приступљено 3. 8. 2013.
  25. ^ Свет: „Лепа Брена три месеца не сме да наступа”, Приступљено 3. 8. 2013.
  26. ^ Јужне Вести: Где живиш? У "Лепој Брени", Приступљено 9. 4. 2020.
  27. ^ Б92: „Нови Пазар — локални називи града”, Приступљено 3. 8. 2013.
  28. ^ Ало: „Где станујеш? У Лепој Брени!”, Приступљено 3. 8. 2013.
  29. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. стр. 167—168, текст „Јахић А. Фахрета”
  30. ^ Вујић, Тања (18. 12. 2019). „Брена Национале јача од хрватских генерала”. Политика. Приступљено 19. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]