Akira Jošino

Akira Jošino
Akira Jošino
Lični podaci
Datum rođenja	(1948-01-30)30. januar 1948.
Mesto rođenja	Suita, Japan
Obrazovanje	Univerzitet u Kjotu, Kjoto ; Univerzitet Osaka, Osaka (doktorat 2005)
Naučni rad
Polje	Elektrohemija
Institucija	Univerzitet Meijo,Nagoja  ; Korporacija Asahi Kasei, Tokio
Poznat po	litijum-jonskoj bateriji
Nagrade	Nobelova nagrada za hemiju (2019)

Akira Jošino (engl. Akira Yoshino) rođen je 30. januar 1948. u Suiti u Japanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 2019. godine za razvoj litijum-jonskih baterija. Nagradu deli sa još dva naučnika a to su Džon B. Gudinaf ( engl. John B. Goodenough) i M. Stenli Vitingam (engl. M. Stanley Whittingham).

Život i karijera

Akira Jošino je rođen u Suiti u Japanu. Nakon studija tehnologije na Univerzitetu u Kjotu, počeo je da radi u hemijskoj kompaniji Asahi Kasei u Tokiu 1972. godine, sa kojom je bio u profesionalnim kontaktima i tokom svoje neakademske karijere.

Od 2005. vodio je sopstvenu laboratoriju u Asahi Kasei. Jošino je doktorirao na Univerzitetu Osaka 2005. godine.

Na Univerzitetu Meijo u Nagoji (Japan) je profesor od 2017. godine.

Počasni saradnik je u korporaciji Asahi Kasei, Tokio, Japan.

Razvoj litijum-jonske baterije

Temelj litijum-jonske baterije postavljen je tokom naftne krize 1970-ih. M. Stanli Vitigam radio je na razvoju metoda koje bi mogle dovesti do energetskih tehnologija bez fosilnih goriva. Počeo je da istražuje superprovodnike i otkrio je izuzetno bogat energijom bogat materijal koji je koristio za stvaranje inovativne katode u litijumskoj bateriji. Džon B. Gudinaf da bi unapredio litijum-jonsku bateriju, iskoristio je kobalt oksid da poboljša potencijal litijumskih baterija.

Na osnovu Gudinafovog otkrića, Akira Jošino je stvorio prvu komercijalno održivu litijum-jonsku bateriju 1985. Umesto da koristi reaktivni litijum u anodi, koristio je naftni koks, ugljenični materijal koji, poput katodnog kobalt-oksida, može dopuniti i ubaciti litijumove jone.

Rezultat je bila lagana, izdržljiva baterija koja se mogla napuniti stotinama puta pre pogoršanja performansi. Prednost litijum-jonskih baterija je u tome što se ne zasnivaju na hemijskim reakcijama koje razbijaju elektrode, već na litijumovim jonima koji teču napred-nazad između anode i katode.

Značaj otkrića

Litijum-jonske baterije se širom sveta koriste za napajanje prenosive elektronike. Razvitak litijum-jonskih baterija omogućio je značajan doprinos napretku uređaja koji se koriste u svakodnevnom životu. Batrija koja se može puniti koristi se u mobilnim telefonima, laptopovima i elktričnim automobilima.

Litijum-jonske baterije revolucionarno su promenile naš život otkako su prvi put izašle na tržište 1991. godine. One su postavile temelje bežičnog društva bez fosilnih goriva i od najveće su koristi za čovečanstvo.

Nobelova nagrada

Kraljevska akademija nauke za dobitnike Nobelove nagrade za hemiju 2019. godine proglasila je Džona B. Gudinafa, M. Stenlija Vitingama i Akiru Jošino za razvoj litijum-jonskih baterija.

Nobelov komitet je u svom saopštenju izneo o značaju otkrića: „Litijum-jonske baterije koriste se globalno da napune prenosive elektronske uređaje koje koristimo za komunikaciju, posao, učenje, slušanje muzike i potragu za znanjem."

Članica komiteta Sara Snogerup Lins, sa Univerziteta u Lundu je rekla o otkrićima i lauratima: "Dobili smo pristup tehnološkoj revoluciji. Laureati su razvili laku bateriju visokog potencijala za primenu u mnogim uređajima."

Profesor Ramstrom, član Nobelovog komiteta sa Univerziteta u Masačusetsu rekao je: „Ova baterija je vrlo, vrlo dobra. Ima veliku snagu i visoko energičnu efikasnost, pa je našla primenu gotovo svuda."

Vidi još

• Nobelova nagrada
• Nobelova nagrada za hemiju
• Spisak dobitnika Nobelove nagrade za hemiju