Biciklizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Takmičenje u drumskom biciklizmu, Lens Armstrong 2004. godine.
Mason Fleming

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.[1] Ljudi koji se bave biciklizmom se nazivaju „biciklistima”.[2][3][4]

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.[5]

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline, a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija

  1. Ekstremni biciklizam (BMX)
  2. Ciklokros
  3. Brdski biciklizam (MTB)
  4. Drumski biciklizam
  5. Velodromski biciklizam
  6. Ležeći bicikl

Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli.

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Istorija biciklizma na Olimpijskim igrama[uredi | uredi izvor]

Od Atine 1896. biciklisti se u drumskoj trci nisu takmičili samo na Igrama 1900., 1904. i 1908. godine.[6] Prve žene koje su se takmičile na olimpijskim igrama u biciklizmu (drumske trke) na stazu su izašle 1984. godine u Los Anđelesu i od tada su su neizostavni deo svakih Igara.

Trke na pisti se održavaju na drvenim podlogama još od 1870. godine i uvrštene su u program prvih Olimpijskih igara modernog doba. Od tada do danas (osim Igara 1912. godine), trke na pisti su bile na programu svih Igara. Žene su prvi put startovale na pisti u Seulu, 1988. godine.

Mountain bajking (MTB) je disciplina koja  je velikom brzinom stigla od prve vožnje do olimpijske staze. Prva takmičenja u MTB-u su održana sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, prvo nacionalno takmičenje 1983. godine u SAD[7], a prvo Svetsko prvenstvo sedam godina kasnije – 1990. godine. Na Igrama je MTB imao svoju premijeru u Altanti 1996. godine i od tada je na redovnom programu svih Igara do danas.

BMX je imao daleko duži put od svog nastanka do učešća na Igrama. Prvi BMX bicikli[8] su voženi još sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u Kaliforniji, a na  Igrama se prvi put pojavljuju u Pekingu 2008. godine.

Istorija biciklizma u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Prvo srpsko velosipadsko društvo u Srbiji je osnovano u Beogradu 23. decembra 1884. Inicijator je bio Đorđe Nešić, kasnije profesor univerziteta i akademik, koji je za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču pobeđivao najbolje bicikliste Rusije (1896. šampion), Francuske, Austrije i Italije, a 1896. pobedio je u Lodžu tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Na startu biciklističke trke u Negotinu 1935.

Prvo prvenstvo Beograda je održano 15. juna 1896. na trasi „London“—Topčider, a 15. oktobra 1897. i prvenstvo Srbije na stazi Beograd—Smederevo—Beograd. Beogradski biciklisti takmičili su se u Zagrebu, Subotici, Temišvaru, Velikom Bečkereku sa velikim uspehom.

U Beogradu su izgrađene dve primitivne piste, a u januaru 1897. pokrenut je Velosipedski list, prvi sportski list u Srbiji. Isticali su se braća Ribnikar, Đ. Popara (koji je iz Trsta, prvi doneo trkački bicikl), Lj. Stanojević, S. Savić, M. Terzibabić, koji su radi polularizacije biciklizma priređivali više „tura“ kao Beograd—Cetinje i nazad, Beograd—Tekija i dr.

Godine 1898. na putu Niš—Beograd održana je trka biciklista i konjanika, koju su dobili konjanici.

Između ratova osnovano je više klubova u Beogradu (Avala, Jugoslavija, Mitić i dr.), a od 1939. uvedena je međunarodna etapna Kroz Srbiju, koja je postala trdicionalna sve do danas. Za mlađe vozače ustanovljena je trka Kroz Užičku republiku.

Posle rata među vozačima su najistaknutiji višestruki prvaci SFRJ Veselin Petrović i Radoš Čubrić, a od mlađih M. Marinković drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu 1977. u vožnji na pisti i četvorostruki prvak SFRJ. U Srbiji (bez pokrajina) krajem 1977. radilo je 15 klubova sa 250 biciklista.

Bicklistički sport može da se podiči da je u poslednja dva ciklusa imao olimpijce – 2004. u Atini vozio je Ivan Stević a 2008. u Pekingu Ivan Stević i Nebojša Jovanović. Pre Atine, poslednje učešće naših reprezentativaca bilo je u Barseloni 1992. godine.

Srpski biciklizam može da se pohvali da je jedan naš biciklista ušao u anale svetskog sporta: Aleksandar Milenković, pobednik trke „Oko Bugarske“ 1991. je jedan od retkih sportista koji ima učešće u tri različita sporta na Olimpijskim igrama: 1992. na zimskim OI u Albervilu u smučarskom trčanju, 1992. na letnjim OI u Barseloni u biciklizmu i 2006. na zimskim OI u Torinu u biatlonu.

Zanimljivosti vezane za biciklizma[uredi | uredi izvor]

U Srbiji postoji biciklistička porodica sa dve generacije olimpijaca: Radoš Čubrić je bio učesnik OI u Minhenu 1972, stariji sin Rajko vozio je u Seulu 1988. a mlađi Radiša u Barseloni 1992. godine.

Jedini biciklista iz Srbije koji je vozio sve tri najveće trke (Giro d'italia, Tour de France, Vuelta a Espana ) je Saša Gajićić, takođe iz porodice u kojoj se neguje biciklizam

Poziv ljubiteljima sporta da doniraju za izgradnju biciklističke piste u Negotinu 1935.

Rekreativni i sportski biciklizam[uredi | uredi izvor]

Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. Na Turu je i najveća koncentracija ekipa, gde su uvek prisutni najbolji biciklisti. Điro di Italija je takođe velikog značanja, odmah iza Tura. Po dužini je nekoliko kraći i ima manje etapa. Za profesionalne ekipe Điro je neka vrsta priprema za veliki sudar na Tur de Fransu. Često se dešava, da favoriti za Tur de Frans ne voze Điro.

Biciklizam postaje i način života, naročito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo visokoj ekološkoj osveštenosti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Biciklistični barometar za Evropsku uniju[uredi | uredi izvor]

Organizacija „ECF” (engl. European Cyclists’ Federation) bavi se sa tematikom biciklizma u EU. Prema barometru za bicikliste najtolerantnija zemlja za 2015 je bila Danska, dok su sledili Holandija i Švedska.[9]

Uticaji na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Zdravstvene prednosti biciklizma nadmašuju rizike, kada se biciklizam upoređuje sa sedentarnim načinom života. Jedna holandska studija utvrdila je da biciklizam može da produži životni vek do 14 meseci, a rizici su bili jednaki skraćenom životnom veku od 40 dana ili manje.[10] Utvrđeno je da je redukcija stope smrtnosti direktno povezana sa prosečnim vremenom vožnje bicikla, što je iznosilo oko 6500 smrtnih slučajeva sprečenih biciklizmom.[11] Vožnja biciklom u Holandiji često je bezbednija nego u drugim delovima sveta, i stoga je odnos rizika i koristi drugačiji u drugim regijama.[12] Sveukupno, pokazano je da prednosti vožnje biciklom ili šetnje premašuju rizike u odnosu 9: 1 do 96: 1 u poređenju sa potpunim odsustvom vežbanja, uključujući širok izbor fizičkih i mentalnih ishoda.[13][14][15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Oxford English Dictionary (Second izd.). Oxford University Press. 1989. »cycling: The action or activity of riding a bicycle etc.« 
  2. ^ Oxford English Dictionary (Second izd.). Oxford University Press. 1988. »cyclist: One who rides a cycle or practises cycling.« 
  3. ^ „Oxford English Dictionary”. www.oed.com. Pristupljeno 26. 9. 2013. »biker: A cyclist, a person who rides a bicycle."« 
  4. ^ Oxford English Dictionary (Second izd.). Oxford University Press. 1989. »bicyclist: One who rides a bicycle.« 
  5. ^ „Bicycles produced in the world”. Worldometers. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  6. ^ „Olympic history”. 
  7. ^ „Olympic history”. 
  8. ^ „California born”. 
  9. ^ „ECF cycling barometer 2013—2015 comparison”. Pristupljeno 29. 4. 2018. 
  10. ^ De Hartog, J. J.; Boogaard, H; Nijland, H; Hoek, G (2010). „Do the Health Benefits of Cycling Outweigh the Risks?”. Environmental Health Perspectives. 118 (8): 1109—1116. PMC 2920084Slobodan pristup. PMID 20587380. doi:10.1289/ehp.0901747. 
  11. ^ Fishman, Elliot; Schepers, Paul; Kamphuis, Carlijn Barbara Maria (2015). „Dutch Cycling: Quantifying the Health and Related Economic Benefits”. American Journal of Public Health. 105 (8): e13—e15. ISSN 0090-0036. PMC 4504332Slobodan pristup. PMID 26066942. doi:10.2105/ajph.2015.302724. 
  12. ^ Schepers, Paul; Twisk, Divera; Fishman, Elliot; Fyhri, Aslak; Jensen, Anne (februar 2017), „The Dutch road to a high level of cycling safety” (PDF), Safety Science (na jeziku: engleski), 92: 264—273, doi:10.1016/j.ssci.2015.06.005, Arhivirano iz originala (PDF) na datum 17. 12. 2019, Pristupljeno 17. 12. 2019 
  13. ^ Teschke, Kay; Conor C.O. Reynolds; Ries, Francis J.; Gouge, Brian; Winters, Meghan (mart 2012). „Bicycling: Health Risk or Benefit?” (PDF). University of British Columbia Medical Journal. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 20. 10. 2016. Pristupljeno 19. 10. 2016. 
  14. ^ IoneAvila-Palencia (2018). „The effects of transport mode use on self-perceived health, mental health, and social contact measures: A cross-sectional and longitudinal study”. Environment International. 
  15. ^ Leyland, Louise-Ann; Spencer, Ben; Beale, Nick; Jones, Tim; Reekum, Carien M. van (20. 2. 2019). „The effect of cycling on cognitive function and well-being in older adults”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 14 (2): e0211779. Bibcode:2019PLoSO..1411779L. ISSN 1932-6203. PMC 6388745Slobodan pristup. PMID 30785893. doi:10.1371/journal.pone.0211779. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Oxford English Dictionary (Second izd.). Oxford University Press. 1988. »cyclist: One who rides a cycle or practises cycling.« 
  • Oxford English Dictionary (Second izd.). Oxford University Press. 1989. »cycling: The action or activity of riding a bicycle etc.« 
  • Deo „Istorija biciklizma u Srbiji”, napisan je prema tekstu Radivoja Markovića, najpoznatijeg srpskog sportskog novinara za Enciklopediju Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1980. godine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]