Biciklizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Takmičenje u drumskom biciklizmu, Lens Armstrong 2004. godine.
Mason Fleming

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline, a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Treba napomenuti da postoji dosta kategorija

  1. Ekstremni biciklizam (BMX)
  2. Ciklokros
  3. Brdski biciklizam (MTB)
  4. Drumski biciklizam
  5. Velodromski biciklizam
  6. Ležeći bicikl

Ovo su najrasprostranjenije kategorije. Postoje različite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugačije veštine, oprema i bicikli.

Prema istraživanju naučnika, profesionalni biciklizam (Tur de Frans, Điro di Italija) je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Istorija biciklizma u Srbiji[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Biciklizam u Srbiji

Prvo srpsko velosipadsko društvo u Srbiji je osnovano u Beogradu 23. decembra 1884. Inicijator je bio Đorđe Nešić, kasnije profesor univerziteta i akademik, koji je za vreme studija medicine Moskvi, Parizu i Beču pobeđivao najbolje bicikliste Rusije (1896. šampion), Francuske, Austrije i Italije, a 1896. pobedio je u Lodžu tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Prvo prvenstvo Beograda je održano 15. juna 1896. na trasi „London“—Topčider, a 15. oktobra 1897. i prvenstvo Srbije na stazi Beograd—Smederevo—Beograd. Beogradski biciklisti takmičili su se u Zagrebu, Subotici, Temišvaru, Velikom Bečkereku sa velikim uspehom.

U Beogradu su izgrađene dve primitivne piste, a u januaru 1897. pokrenut je Velosipedski list, prvi sportski list u Srbiji. Isticali su se braća Ribnikar, Đ. Popara (koji je iz Trsta, prvi doneo trkački bicikl), Lj. Stanojević, S. Savić, M. Terzibabić, koji su radi polularizacije biciklizma priređivali više „tura“ kao Beograd—Cetinje i nazad, Beograd—Tekija i dr.

Godine 1898. na putu Niš—Beograd održana je trka biciklista i konjanika, koju su dobili konjanici.

Između ratova osnovano je više klubova u Beogradu (Avala, Jugoslavija, Mitić i dr.), a od 1939. uvedena je međunarodna etapna Kroz Srbiju, koja je postala trdicionalna sve do danas. Za mlađe vozače ustanovljena je trka Kroz Užičku republiku.

Posle rata među vozačima su najistaknutiji višestruki prvaci SFRJ Veselin Petrović i Radoš Čubrić, a od mlađih M. Marinković drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu 1977. u vožnji na pisti i četvorostruki prvak SFRJ. U Srbiji (bez pokrajina) krajem 1977. radilo je 15 klubova sa 250 biciklista.

Rekreativni i sportski biciklizam[uredi]

Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. Na Turu je i najveća koncentracija ekipa, gde su uvek prisutni najbolji biciklisti. Điro di Italija je takođe velikog značanja, odmah iza Tura. Po dužini je nekoliko kraći i ima manje etapa. Za profesionalne ekipe Điro je neka vrsta priprema za veliki sudar na Tur de Fransu. Često se dešava, da favoriti za Tur de Frans ne voze Điro.

Biciklizam postaje i način života, naročito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo viskoj ekološkoj osveštenosti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Literatura[uredi]

  • Deo „Istorija biciklizma u Srbiji“, napisan je prema tekstu Radivoja Markovića, najpoznatijeg srpskog sportskog novinara za Enciklopediju Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1980. godine

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :