Википедија:Trg/Pravopisna pitanja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
 Uvod

Pravopis je podstranica Trga na kojoj se raspravlja o pravopisnim pitanjima i nedoumicama.

Ovaj veb-sajt je izdanje Vikipedije, onlajn-enciklopedije, na srpskom jeziku. Stoga, svi članci moraju da se pridržavaju Pravopisa srpskoga jezika iz 2010. ili novije godine.

Ovde možete pronaći osnove pravopisa. Pogledajte i najčešće pravopisne i jezičke nedoumice. Obavezno transkribujte lična imena i toponime (više informacija).

Spisak transkripcionih sistema:

Pokreni raspravu


« Arhive, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42

Arhiviraj

Imena članaka o godinama[uredi | uredi izvor]

Zdravo! Imamo mali problem s imenima članaka o godinama. Trenutno se kose sa Pravopisom srpskog jezika, jer se izostavlja tačka nakon broja godine. Takođe, primetio sam da se postoje nedoslednosti. Recimo, članak se zove 2000 bez tačke, a kategorija 2002. s tačkom. Ovakav pristup nije intuitivan za čitaoca.

Neintuitivnost se pogotovo odražava kod članaka o jednocifrenim, dvocifrenim i trocifrenim godinama. Na primer, korisnik traži članak o broju 12 (svojevrstan broj u književnosti, pozitivan prirodan broj u matematici). Kada u tražilicu otkuca brojčano „12”, biće upućen na članak o 12. godini nove ere. Ovo može da zbuni čitaoca i čak da ga navede na pogrešan zaključak da se godine pišu bez tačke.

Iz svega ovoga, možda ima smisla da premestimo članke dodajući tačku. Šta vi mislite? — Aca💬❤️️ 19:59, 20. oktobar 2020. (CEST)[odgovori]

Ne bih menjao status kvo, na većini Vikipedija se koristi šema kao kod nas. Mi smo to praktično preuzeli sa Vikipedije na engleskom, ali prednost je praktična: u člancima se daleko više linkuje ka godinama, nego ka brojevima. Takođe, postoje preusmerenja sa "DžDžDžDž." na "DžDžDžDž", tako da ne vidim veliki problem u trenutnoj situaciji. — F± 23:28, 20. oktobar 2020. (CEST)[odgovori]

Svaki put kad vidim da neko napiše da je nešto što je u najužoj vezi sa pravopisom ovog jezika preuzeeto sa engleske vikipedije, prođe me blaga jeza. U prevodu, šta me briga što je to pravopisno neispravno, kad je nešto praktično — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:24, 21. oktobar 2020. (CEST)[odgovori]

Ne bi bio prvi put da se tako nešto odluči. — F± 22:31, 21. oktobar 2020. (CEST)[odgovori]
Mnogo toga je nekada urađeno pogrešno pa smo se kasnije hvatali za glavu. Daj da ugasimo projekat, ako je već kopija svega što se pojavi na Vikipediji na engleskom. — Lotom (razgovor) 07:00, 13. novembar 2020. (CET)[odgovori]

Pink (Srbija), Nova sport i ostalo[uredi | uredi izvor]

OK, da ne ratujem dalje izmenama... Da li bi neko drugi mogao da pogleda ovaj niz promena naslova članaka o medijskim kućama koji je @HoneymoonAve27 načinio u toku jučerašnjeg dana? Možda ja tu stvarno nešto bitno propuštam, pa neka neko drugi presudi. Pomenuću korisnike @Aca; @NikolaB, jer se najčešće bave pravopisnim pitanjima od aktivnijih urednika. — DJ0302 (razgovor) 01:13, 13. novembar 2020. (CET)[odgovori]

Članak Pink sam zaključao na starom naslovu dok se to ne raspravi. Isto može biti i sa ostalim spornim naslovima ako se mijenjaju iako je stavljena primjedba i pokrenuta rasprava. — Željko Todorović (razgovor) 15:02, 13. novembar 2020. (CET) s. r.[odgovori]

 Komentar: Ne znam kad je donesena odluka da se svi naslovi pišu izvorno. Sećam se da smo ustanovili da se naslovi muzičkih grupa, video-igara, softvera i kompanija s anglofonog područja pišu izvornikom zbog prepoznatljivosti. Pink je prepoznatljiv i u svom „ćirilizovanom” obliku ([1], [2], [3]) i nesumnjivo nema nikakvog razloga za ovakva premeštanja. Korisnik koji traži Novu sport, kako god da otkuca (Nova Sport, Nova Sport, NOVA SPORT, Nova sport) izaći će mu članak o ovom kanalu. Stoga, premeštanje je nepotrebno. — Aca💬❤️️ 10:13, 14. novembar 2020. (CET)[odgovori]

Pomenuti kolega odavno odstupa od standarda uređivanja bez pridavanja nekog značaja mišljenju drugih kolega urednika — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:04, 16. novembar 2020. (CET)[odgovori]

OK, prošlo je desetak dana, na istim smo stanovištima, pa sam ja vratio naslove članaka na prethodno stanje. Takođe, nije mi baš najjasnije zašto smo počeli da izbacujemo skraćenicu TV iz naslova članaka (čak i tamo gde je ona deo zvaničnog naziva medija — npr. Red TV). Jesmo li negde diskutovali već o tome? — DJ0302 (razgovor) 00:06, 23. novembar 2020. (CET)[odgovori]

Zašto više nije moguće premestiti Nova (hrvatski TV kanal) na samo Nova TV kao što je nekad i bilo? Onda bi trebali pisati i Nova S (srpski TV kanal), Nova BH (bosanski TV kanal) i sl. KCTarantula (razgovor) 12:11, 23. novembar 2020. (CET)[odgovori]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Blue question mark icon.svg Sugestija — Dajem sugestiju da se svi članci vezani za koronavirusnu bolest - koronavirus - Kovid-19 - COVID-19, srede na jedan naziv. Mnogo nepravilnih i pravilnih sinonima naziva mogu zbuniti čitaoce. — Crna Ruža (razgovor) 13:12, 9. januar 2021. (CET)[odgovori]

 Komentar: Zdravo, Crna Ružo! Hvala na predlogu! Međutim, može li se on sprovesti? Situacija je malo složenija. „Koronavirus” ili „virus korona” (atributivna konstrukcija (?!); Tanasić, 2020) naziv je za grupu virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti, a „kovid 19” (Klajn, 2020) naziv je bolesti koju uzrokuje virus SARS-CoV-2 [očekujem da se ovo normira kao „sars-kov 2”, lol]. Dakle, nije reč o međuzamenljivim sinonimima, već o pojmovima s različitim značenjem. — Aca💬❤️️ 16:30, 9. januar 2021. (CET)[odgovori]

Face-smile.svg Hvala Aca: U potpunosti se slažem sa Vama. Stvar je malo zamršena sa tim terminima. Pozdrav — Crna Ruža (razgovor) 16:55, 9. januar 2021. (CET)[odgovori]
Koronavirusna bolest nije isto što i koronavirus ni Kovid-19 tako da nema razloga sve to stavljati u isti koš. — Acaalexaca (razgovor) 01:07, 10. januar 2021. (CET)[odgovori]

Pljevalja[uredi | uredi izvor]

Pošto nije ni ovaj Pljevlja ni ovo Pljevlja ni ovi Pljevlja a ni ove Pljevlja, nego ova Pljevlja — ž. r., jd. — pa se prema tome deklinira [Pljevlja, Pljevlje, Pljevlji, Pljevlju, /, Pljevljom, Pljevlji] i pravi pridjev [pljevljanski]; ime je valjda skraćeni oblik od manastirska pljevara, pa otuda pljevlja [ž. r. jd. ostaje]; ako je osnovni oblik toponima u ž. r. mn. — ove Pljevlje — onda je deklinacija Pljevlje, Pljevlji/Pljevalja, Pljevljima, Pljevlje, /, Pljevljima, Pljevljima i pridjev može biti pljevaljski, ali naslov članka govori drugačije (Special:Diff/23482196/23536826), može se botovski izmijenjati npr. Pljevalja→Pljevlje, Pljevljima→Pljevlji, Pljevlja→Pljevlju, pljevaljski→pljevljanski i ostali oblici.

Na Manastir Sveta Trojica#Istorija navodi se Pa i sam gradić Pljevlja, je nastao na mestu gde je bila "manastirska pljevara" (ostava za žitnu plevu). Zato se može zaključiti da je neko prosto izmislio nakardne deklinacije i pridjeve jer ako je to (ova) manastirska pljevara za žitnu pljevu (ono što se isplijevi) — jedini izvedeni oblik skraćivanjem i ostaje u ženskom rodu jednine: pljeva, pljevlja. U protivnom bi se glavni članak umjesto Pljevlja zvao Pljevlje. Ako se pretpostavi da je ovo s manastirom bilo davno, onda je možda mjesto neprecizno stvarno zvano Pljevlje sa e na kraju pa je otuda ova čudna deklinacija i pridjev (a pridjev svejedno može biti pljevljanski jer genitiv za takav oblik množine je i Pljevlji i Pljevalja, a pljevaljski zvuči nezgrapno i teško izgovorljivo — kao i sam genitiv Pljevalja, koji je sam starinski pa podržava prethodnu tvrdnju za e na kraju, i/ili ako ne starinski svakako rjeđi [kocaka!?]).

P2010 na 411. stranici navodi da je Pljevlja — „s. mn.” (srednji rod množine) i to je netačno jer ne može bez jednine biti množina (ako postoje ova neka srednja višebrojna Pljevlja moralo bi biti i ovo neko srednje jednobrojno Pljevlje, a toponim nema dva naziva tj. ovaj u jednini) i jer je taj toponim prirodno u ženskom rodu jednine (ova neka ženska jedna Pljevlja — kao varošica, prema pljevara; od pljevara se ne može izvesti ova neka srednja višebrojna Pljevlja jer bi onda to jedno bilo pljevlje ili neko pljevaro, takođe srednjeg roda, a ne pljevara). — 5.43.83.177 (razgovor) 03:08, 10. januar 2021. (CET) [u][odgovori]

Madžarska prezimena i imena[uredi | uredi izvor]

@MareBG:
@Soundwaweserb:
@Željko Todorović:
@Acaalexaca:
@Aca:
@Lackope:
@Lotom:
@Vukan C:
@Jozefsu:


Tumačeći poslednji Pravopis srpskoga jezika, a posebno onaj deo koji se tiče prilagođenoga pisanja reči iz stranih živih jezika, uvideo sam da naš Pravopis jasno, izričito i nedvosmisleno kaže da se redosled prezime pa lično ime u nacijama koje tako pišu imena NE MENjA u našem jeziku. Dakle, Mao Cedung i Kim Džong se pišu tako, iako su Mao i Kim prezimena. Veliki je problem u našoj Vikipediji što kao izvor koristi anglosaksonski svet koji ima svoja pravila u koja se ne mešam. Ali ne možemo pi njima suditi. Elem, Madžarska imena se pišu prezime plus lično ime, a ne obrnuto, i Pravopis to izričito piše da se i u našem jeziku to mora poštovati. Dakle, sve Madžare treba prepraviti tako da piše prezime pa lično ime. Ja bih tu, pošto je ovo revolucionarno, stavio kao neki infoboks (ne znam kako se to kaže, ono kad iznad samog teksta piše tiša: "ovo ima puno grešaka" ili "ovo je klica") da se stavi tekst sa ukazom na izvor Pravopisa da se u madžarskome slučaju uvek piše prvo prezime pa ime i staviti primer neki tipa: Puškaš Ferenc. To je jedini način, ako se pridržavate Pravopisa, a to bi trebalo da radite. Mogu pomoći oko menjanja, ali slabo znam oko ovih tehnikalija, možda ima lakši način. Pozdrav. Ničim neizazvan (razgovor) 19:27, 10. februar 2021. (CET)[odgovori]

Pod brojem jedan, ne kaže se madžarski već mađarski. Mađarska imena pisana u originalu moraju da poštuju norme mađarskog jezika, u transkripciji na srpski koriste se pravila srpskog jezika. Dakle ime plus prezime. Izuzetak su zbog ustaljenosti kineska, korejska i vijetnamska imena, gde ide prvo prezime. Na kraju krajeva i ruski pravopis insistira na obliku ime+prezime+patronim, a to opet nema veze sa srpskim jezikom ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:10, 11. februar 2021. (CET)[odgovori]

Agreed. — Aca💬❤️️ 13:43, 11. februar 2021. (CET)[odgovori]
Kolega je sve objasnio. — Acaalexaca (razgovor) 17:49, 11. februar 2021. (CET)[odgovori]
@Acaalexaca:
@NikolaB:
Zanimljivo je to da kada sam napravio članak o Dejvidu Ersu, došao mi je neki lik i promenio njegovo prezime u pravopisno nepravilno Ejrs. I kada ga je jedan urednik opomenuo, njegov odgovor je bio: "Po ovoj vrućini nisam siguran ni kako se zovem." I sada isti taj lik meni spočitava da li se kaže madžarski ili mađarski. (Postoji nešto što se zove lokalizam i njega, kao što vidite, koristim samo u raspravama, ali ne u pisanju članaka. I naravno da ću pisati madžarski gde god je to moguće.) I isti taj lik određuje šta je ustaljeno u srpski jezik, a šta nije. I isti taj lik tumači Pravopis kao da je hokej na ledu. Da li sada možda od hladnoće ne zna kako se zove? U t. 235 Pravopisa srpskoga jezika jasno piše da se "u našem izrazu redosled... po pravilu ne menja" (u odnosu na madžarski; i onda su dati primeri Feješ Klare i Petefi Šandora). Ja ništa sam ne izmišljam, samo citiram tuđe teze. Vi ako imate problem s tim tezama, ako imate veća akademska zvanja od autora Pravopisa, obratite se Matici srpskoj. Hvala. Ničim neizazvan (razgovor) 21:47, 11. februar 2021. (CET)[odgovori]

Postavio si pitanje, dobio si odgovor. Već sam rekao da i ruski jezik koristi istovetan oblik. Inače mi je jako drago zbog tvojih jakih memorijskih kapaciteta, ali svati da je sujeta jako loša stvar ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:17, 12. februar 2021. (CET)[odgovori]

Evo ja da postavim praktično pitanje. Uzeću za primer sportiste, Čabu Silađija, Lasla Đerea, počivšeg Zoltana Saba... Sve ljudi koji su rođeni u Srbiji i svojim doprinosom vezani za istu državu. S druge strane imaš reprezentativce Mađarske Filipa Holendera i Nemanju Nikolića koji su isto rođeni u Srbiji. I kako onda misliš to da primeniš a da bude iole smisleno i u ovim slučajevima? U zagradi svakako stoji i mađarski odnosno izvorno ime na tom jeziku kome se ne menja redosled. Kad se izvrši transkripcija na srpski jezik, logično je da se prvo navodi ime pa prezime. — Lotom (razgovor) 12:47, 12. februar 2021. (CET)[odgovori]

Uključujem se samo kratko (odsutan najviše zbog bolesti). Slažem se u svemu što je postavljeno kao savet za pravilo, ali dodajem svoje misli - na margini - pa zato slova umanjujem da se ne misli da sam protiv originalnog predloga.
Naravno da postoje osnovna pravila, kao način pisanja imena i prezimena (koji se razlikuje od jednog do drugog jezika). Ali smatram da nijedan jezik pa tako ni srpski ni moj mađarski nemaju neku knjigu – kao rečnik ili pravopis – koji je etalon (na isti striktni način kao metar) koji bi dao trajnu definiciju izgovora i pravila pisanja – ma koliko mi to želeli, a bilo bi odlično naročito za nas ovde na enciklopediji (prethodni komentar je dotakao složenost univerzalizacije). To je jednostavno zato jer se jezik konstantno menja. To je živ "element" koji se dinamično razvija. Nisam jezičar ali to može da potvrdi i profesor slavistike i svakodnevica. Niko danas više ne govori kao pre 5-6 decenija ili čak jednu mladu generaciju unazad. Danas je razvoj jezika brži nego pre pa čak i veštački (znači neprirodno) isforsiran: rečnici i razni akademski ukazi na svoj način doprinose tome, ali neće moći da "pobede" čoveka sa ulice koji će i dalje da govori "svoj" jezik (ne govorim o analfabetama već svima koji prođu škoslki sistem). Dobar primer – pro/kontra – forsiranja je srpsko-hrvatski, koga svi mrze više nego ikada (ja sam u njemu odrastao i na njemu učio elem ovde neću da otvorim tu ranu samo sam naveo primer!). Nakon raspada, napadamao hrvate kako prave namerno veštačke reči da bi se što više odvojili od nas. To isto rade i "naši" u istom cilju ali – vidimo da ne uspeva. Dva naroda se neće više mrzeti, niti će se ekstremno razlikovati kulturološki samo zbog jezika... I još nešto: pisati i reći "madžarski" umesto "mađarski" je vrlo neobično. Nikada nisam čuo taj izraz, barem ovde u Vojvodini gde ima najviše mađara pa bi bilo logično da je u upotrebi. Što ne znači da neće početi, kao što sam rekao jezik se stalno menja.–—JozefsuRazgovor 15:06, 13. februar 2021. (CET)[odgovori]
I moram da dodam pre nego što se moj komentar pogrešno (negativno umesto pozitivno) protumači, nisam nikoga kritikovao, samo pozivam (bolji izraz je molim) da se uvek pa i u jezičkim pitanjima postupa po principima logike i razuma. Da se koristi glava, jer perfekcionizam je pozitivan, ali preterivanje i cepidlačenje ne vodi uvek cilju. Bavio sam se prevođenjem i imao uvid u proces korekcije sa lektorima, nije sve tako jednostavno i crno-belo kako pišu velike knjige.–—JozefsuRazgovor 15:24, 13. februar 2021. (CET)[odgovori]
@Jozefsu:, @NikolaB:, je l ste sigurni? Ja kao izraziti hrišćanin ne smem da vređam Madžare, ako ste na to mislili. Iako smo se cepali kroz povest, imam veliko poštovanje prema njima jer su Srbima dali pravo da propovedaju veru našu hrišćansku, što Osmanlije nisu. Bog vam pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 18:07, 3. mart 2021. (CET)[odgovori]
@Ničim neizazvan: Ma kakvi uvreda, što se mene tiče! Nesporazum totalni :D Probaću da budem jasniji, kod nas - ponekad - hrvati kažu madžari, i mislim da lokalna stara srpska literatura to koristi, znači meni deluje arhaizam, ili me samo subjektivno iščuđava, to je sve. Nikakva uvreda. I mađari su srbe ponekad zvali raci, što je nekima bila uvreda, iako znači rascijani, što je arhaizam neki, nemam pojma... Moguće da je mađari proizvod srpskohrvatkog perioda, bilo je tu svakojakog mešanja, u pravu si. Ja pitam stare bunjevce koji sede na klupi jel razumete mađarski? a oni odgovaraju na čistom mađarskom "mi divanimo bunjevački" XD –37.35.13.210 (razgovor) 14:04, 4. mart 2021. (CET) --- To sam bio ja, ih bio sam slučajno izlogovan na drugom kompu. U potpunosti se slažem sa inicejlnim predlogom, ostalo je samo priča, ovako između nas korisnika. (Lečim se na koronu, neki bolovi pa sam skroz razbijen za ikakvu normalnu diskusiju.)—JozefsuRazgovor 14:27, 4. mart 2021. (CET)[odgovori]

Enklitika naša nasušna[uredi | uredi izvor]

Imamo malo veći problem s mestom enklitike u uvodnoj rečenici. Naime, pojedini softveri uopšte ne prikazuju tekst u zagradama. Recimo, pretraživači ovako ispisuju uvod članka o Njujorku. Enklitika se, kao što vidite, nalazi na pogrešnom mestu i tekst je poprilično nerazumljiv. Slično se događa i u pretpregledima stranica. Nažalost, algoritmi su im takvi da tekst u zagradama smatraju dopunskim materijalom i stoga ga ne ispisuju. Trebalo bi razmotriti ovo pitanje jer je vidljivo široj publici i trenutno se kosi s aktuelnim pravopisom i odlukama voljenog nam Odbora. Možda bismo mogli da se koristimo crtom, kao Vikipedija na ruskom i makedonskom jeziku, ili zarezom, kao u našim pisanim enciklopedijama. Šta vi mislite? — Aca💬❤️️ 22:17, 21. februar 2021. (CET)[odgovori]

I ja sam baš razmišljao o ovom problemu. Zarez mi deluje kao prihvatljivo rešenje ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 09:11, 22. februar 2021. (CET)[odgovori]

Definitivno pre za zarez. Taj prikaz nam pravi problem, a enklitika svakako ne može iza zagrade. — Lotom (razgovor) 09:59, 22. februar 2021. (CET)[odgovori]

Ne vidim neki smisao da članke prilagođavamo pretraživaču u ovom segmentu. Članak se ne čita na guglu, tamo se vidi kratka informacija, uvod. Članak se čita na Vikipediji. Sutra pretraživač može odlučiti da prikazuje i zagrade ili može napraviti drugačiji prikaz gdje će sam razbacati uvod kako mu odgovara. Tako da mi nikada ne možemo upratiti pretraživač. Stoga je besmisleno izvršiti reviziju preko 600.000 članaka samo zarad pretraživača na kojeg nemamo uticaj i za koji ne znamo kako će sutra odlučiti da prikazuje uvodni dio članka. Ovdje je jedini problem što pretraživač ne ispisuje zagrade i mi to ne možemo riješiti. — Željko Todorović (razgovor) 12:32, 22. februar 2021. (CET) s. r.[odgovori]

@Željko Todorović: Pazi, mi ne možemo da pretpostavljamo čita li se članak na guglu ili ne. Svakako, odatle nam dolazi znatan deo pregleda. Kao što sam već naveo, problem se javlja i u kratkim pregledima članaka, koji su deo osnovne instalacije Medijavikija. Dakle, problem postoji i to je evidentno. Primetio sam da se problem javlja i pri čitanju ekrana; ni čitači ekrana ne govore tekst u zagradi. Dakle, morali bismo da nađemo neko rešenje, a nešto sumnjam da će softveri menjati svoje algoritme. Voljeni programeri ne mogu ni da naprave verziju Medijavikija kako valja, pa su eto 15. februara morali da otkažu uvođenje i odgode nove funkcije. Što se revizije članaka tiče, svakako bismo morali da je odradimo jer se negde enklitika nalazi iza zagrade, negde se koristi crtica i crta, a nedge zarez. Naravno, nije nužno pokretati bota da ispravlja sve, ali bi dobro bilo težiti k tome da rešimo ovo barem u novim člancima. — Aca💬❤️️ 13:32, 22. februar 2021. (CET)[odgovori]

Pomaže Bog. Ja samo ne znam šta znači zarez. Možda mislite na zapetu. Ovde što se tiče Njujorka, pogrešno je reći Njujork grad, to je strana sintagmatska konstrukcija. Treba reći: Grad Njujork je najveći grad... Moramo razligovati političku geografiju (reč grad se odnosi na administrativnu jedinicu) i prirodnu geografiju gde se reč grad odnosi na uži pojam. U političkoj geografij Obrenovac pripada Gradu Beogradu, a u prirodnoj geografiji Obrenovac je Obrenovac. :) Tako vam Bog pomogao. Pozdrav. (U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila Bog. Ona je u početku bila kod Boga. Sve je postalo preko nje i bez nje nije postalo ništa. /Jn 1, 1/) Ničim neizazvan (razgovor) 18:56, 23. februar 2021. (CET)[odgovori]

@Ničim neizazvan: Ne pričamo ni o zarezu ni o Gradu Njujorku, već o enklitici. Umesto „Njujork je grad” ispisuje se tekst „Njujork grad je”. Možda sam loše formulisao problem, pa izgleda dvosmisleno. Izvinjavam se. — Aca💬❤️️ 00:01, 24. februar 2021. (CET)[odgovori]

Estetski mi leoše izgleda konstrukcija s crtom, ali svakako, ako se zarez koristi u našoj stručnoj literaturi, onda ga treba i ovde praktikovati. Podržavam u svakom slučaju. — Vukan ® 11:56, 24. februar 2021. (CET)[odgovori]

@Željko Todorović:, @Vukan C:... @Aca: u pravu si, tvoja rečenička konstrukcija je malo (više) konfuzna, ali nema veze, bitan je dijalog (ili, razgovor, ali Srbi ne vole svoj jezik). Stav većine lingvista je jasan -- kada koristimo zagrade reči u rečenici koje dolaze posle zagrade ostaju iste kao u "normalnoj" rečenici, bez zagrada. Međutim, kada se crtama i zapetama odvaja rečenica enklitika mora da ide posle glagola. Što se mene tiče, u ovim primerima kao što je Grad Njujork, zagrade su preopširne. Ja bih stavio samo jedan izvorni oblik u zagradu, onaj kojem počinje članak na srpskome jeziku, a u donjem pasusu ili podnaslovu pomenuti i iostale oblike i njihove originale. Što se tiče zapete, molim vas, koristite taj termin, najsrpskiji je kojega imamo. (Tu smo da se pomažemo, i ja sigurno pravim neke greške /one koje nisu kucačke/, ali se trudim da to ispravim kod mene i kod svih.) To je, po meni, jedan od zadataka ove Vikipedije. Da opismenimo narod, jer dosta čita ovu enciklopediju, a ne da koristimo varvarizme. Ono što ste uradili sa cepivima je nezamislivo i veoma mi je krivo. Ako je neko doktor medicinskih nauka ne mora da znači da je najpametniji na svetu. (Iako, sa iskrenim oduševljenjem, sam veoma zahvalan tom čoveku za sav doprinos, koji je veliki.) Nije sramota pisati srpskim jezikom. Bog vam pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 19:37, 24. februar 2021. (CET)[odgovori]

Iako malkice lično preferiram crtu, neka bude zapeta (ili zarez) jer su je urednici ovde podržali, a ona se upotrebljava i u enciklopedijama na srpskom. Uključiću ovo u neku od budućih smernica za uvode članaka. — Aca💬❤️️ 12:33, 3. mart 2021. (CET)[odgovori]

Izvinjavam se što se ranije nisam uključio. Možeš li navesti primere gde se zapeta upotrebljava u ovakvim situacijama u enciklopedijama? Lackope (razgovor) 17:06, 3. mart 2021. (CET)[odgovori]
@SimplyFreddie:, @Željko Todorović:, @Lackope:, @Vukan C:, @Aca: i @Lotom:,Šta mislite, da li posle zagrade ne bi trebalo da vršimo inverziju, već samo posle apozicije odnosno odvajanje zapetama? Meni to zvuči kao najrealnije, a tako bi trebalo da se piše jer se zagrade ne računaju u tekst? Ničim neizazvan (razgovor) 08:02, 10. mart 2021. (CET)[odgovori]
Pa u Pravopisu i nema jasno definisano da inverzija treba odmah posle zagrade. Generalno, protiv sam predloga koji je izneo pokretač rasprave, estetski nije zadovoljavajuće. Lackope (razgovor) 16:31, 15. mart 2021. (CET)[odgovori]

Wikipedia-e[uredi | uredi izvor]

Masovno premeštanje korisnika Željka Todorovića je u najmanju ruku smešno i nelegalno. Ako je neko mislio da sprda Vikipediju ovim, na dobrom je putu, pošto sam ja ogorčen. Ali i mnogo drugih korisnika mi se javilo, da ovo nema smisla šta se radi. Primer stranice Istorija Wikipedia-e, govori više od svih reči. Pre nego što se neko pozove na pravila i razne druge stvari, neka se prvo pozove na zdrav razum, neka vrati sva ona premeštanja jer ovo apsolutno nema nikakvog smisla.— Soundwaweserb (razgovor) 12:51, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Ovo se nije smelo menjati bez dogovora zajednice ili barem pre obaveštenja na Trgu. Dobro znam za onaj dogovor oko originalnih imena muzičkih grupa, ali nešto se ne sećam da se o ovome pisalo. Projekat trenutno izgleda kao da ga vode pravopisni talibani. — MareBG (razgovor) 12:54, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]
Konstatacija Ako je neko mislio da sprda Vikipediju ovim, na dobrom je putu protivna je smernici VP:PDN. Uveren sam da Željko nije imao nameru da „sprda Vikipediju”. Dalje, ne dopada mi se ovo oslovljavanje urednika „pravopisnim talibanima”. Realno, mnogo nedoumica je rešeno ovde ili na serveru na Diskordu. Svakako, vratio sam sve ove „Wikipedia-e” na staro. Kao što sam Željku pisao u razgovoru, pomenuću i ovde da su se oblici „Vikipedija”, „Vikimedija” i „Medijaviki” kao takvi ustalili (javljaju se u zvaničnom prevodu Medijavikija na srpski jezik) i nema apsolutno nikakve potrebe pisati ih izvorno. — Aca💬❤️️ 14:15, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Ja samo radim po onome što je izglasano. Ukinuta je određena transkripcija u člancima i nigdje „Vikipedija” (što jeste transkripcija) nije navedena kao izuzetak niti je ijedan urednik ili više njih ovlašćeno da „zdravorazumski” pravi izuzetke. Mi da se kojim slučajem zovemo „fejsbuk” onda bi pristrasno rekli da je to izuzetak. Imate spisak urednika koji su glasali i izglasali takvu odluku (među njima nisam ja), tako da je na njima što su se odlučili na kvazihrvatske oblike Facebook-ovom, Instagram-u, Wikipedia-ini i sl. Ne razumijem ideju da nekom vikom pristrasno i ljubomorno zaštitimo svoju transkripciju Vikipedija, a sve ostale pustimo niz vodu. — Željko Todorović (razgovor) 15:48, 1. mart 2021. (CET) s. r.[odgovori]

@Željko Todorović: Pretpostavljam da je to ovo glasanje. Kako to da 9 (slovima devet) urednika može da odluči oko ovakvih pitanja. Glasanje se može poništiti, svakako treba neko od admina da pokrene da se to vrati kako je bilo ranije. Staviti van snage ovo pravilo dok se ne razreši situacija i zamolio bi da se ne preduzimaju masovne akcije. Administratori mogu da stave van snage pravila, pogotovo ona koja nisu u skladu sa plebiscitarnom voljom zajednice. Sve se može lepo rešiti.— Soundwaweserb (razgovor) 16:08, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]
Meni nije problem zastati sa premještanjem/ispravljanjem ukoliko bi neko pokrenuo glasanje o poništenju odluke o pisanju izvornom grafijom. Ali ta odluka je na snazi i ljudi su prije mene istumbali desetine/stotine naslova rukovodeći se tom nakaradnom odlukom. Plus, po eventualnom poništenju trebalo bi ozbiljno pristupiti novoj raspravi o nekom minimalnom ograničenju transkripcije rukovodeći se pravopisom i „zdravim razumom”, a ne donositi odluke iz dokolice. — Željko Todorović (razgovor) 16:26, 1. mart 2021. (CET) s. r.[odgovori]
Ovo se svrstava među one slučajeve koji nikad neće biti rešeni, ili se to neće desiti u skorije vreme. U svakom slučaju, ove nakaradne oblike ne bi trebalo uvoditi bilo gde, posebno što sa druge strane imamo preveden veći deo interfejsa. Pošto smo, čini mi se, svi videli da ni to pravilo isključivanja transkripcije nije mnogo toga dobrog donelo, hajde da vidimo da li imamo konsenzus oko toga da se odluka stavi ad akta. Pa da vidimo šta ćemo dalje. Nema potrebe da pravimo ratove izmenama i razdor među zajednicom zbog nekih krajnje diskutabilnih odluka koje pritom donose štetu projektu. Imamo pravilo koje je usvojeno i tu admini ništa ne mogu, ako je takva bila volja zajednice. A ako se odlučimo na kombinovanje transkripcije i pisanja u originalu, što opet sigurno neće da se dopadne velikom delu zajednice, moraćemo i same razloge dobro da obrazložimo. — Lotom (razgovor) 16:53, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Prvo,ova premeštanja na oblik Wikipedia, su vandalsko ponašanje i klasična provokacija da bi se isterao neki svoj inat. Drugo, to glasanje,ili bolje rečeno taj dogovor, je pokrenut da bi se izbegle višečlane nakaradne transkripcije tipa Nju kids on da blok i slično,koje izgledaju komično napisane ćirilicom. Bukvalno kao da engleski jezik pišemo Vukovom praksom ćiriličnim pismom. I to bi trebalo da se odnosi na sve pojmove (imena softvera, mizičkih singlova i albuma, filmova, kompanija i slično) koji nisu toliko odomaćeni i poznati u srpskom jeziku. Pojmovi koji su kao tuđice ušli u naš jezik i odomaćili se, nema potrebe da se pišu u origonalnom obliku. Iz savremene pop kulture takvi pojmovi svakako jesu Vikipedija, Fejsbuk, Majkrosoft, Jutjub itd. Američka pevačica može bez problema da se napiše na srpakom jeziku kao Madona, baš kao i britanska grupa Bitlsi, ali je svakako besmisleno pisati pesmu Like a Virgin u obliku Lajk a virdžin, odnosno House of Rising Sun kao Haus of rajzing san. Ukratko, Željko po običaju spinuje kada želi nešto da dokaže. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:53, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Ti Nikola govoriš kao da je sve to što si napisao usvojeno. Ne, to sve što si napisao je odbačeno i usvojena je apsolutno netranskribovanje. Nisam ja Instagram prebacio na Instagram, Fejsbuk na Facebook, Majkrosoft na Microsoft. Ja sam u skladu sa odlukom nastavio tamo gdje su drugi počeli i na red je došla Vikipedija i brojni drugi pojmovi što se da vidjeti u mojim izmjenama. Nije donesena odluka da se transkripcija ne vrši npr. kod višečlanih naziva sa tri i više članova nego je donesena da se nikako ne vrši (ni kod jednog člana). Umjesto da se uvede minimum netranskribovanja uveden je maksimum i to nisam ja uradio. Lotom je pravilno konstatovao, ta odluka je usvojena i ona se ne otklanja burnom reakcijom već njenim poništenjem. To ima moju podršku ako se već anketiramo zarad konsenzusa. Ja ne znam kako neko zamišlja da na Vikipediji na srpskom jeziku ne može biti riječ koja se nalazi u Pravopisu srpskog jezika. — Željko Todorović (razgovor) 18:17, 1. mart 2021. (CET) s. r.[odgovori]

Za ovo pravilo prvi put čujem i nikako se ne mogu složiti sa njim. Generalno, Željko je u pravu, čovek je samo sledio pomenuto pravilo. Meni se čini, bez ljutnje, da se kolega Aca malo uživeo u ulozi nekoga ko bi uvodio nove standarde u srpskom jeziku. Prvo, pokreće glasanje da se prestane sa transkripcijom, da bi potom govorio šta može a šta ne da se transkribuje. Znači, kako su se već izjasnile neke kolege, pravilo staviti van snage. Lackope (razgovor) 19:10, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Ako se ne varam, u to vreme smo imali znatan broj članaka o video igrama i muzičkim albumima koji nisu imali zvaničan srpski prevod, te je transkribovanje njihovih naziva izgledalo jako loše, i da smo po ugledu na vikipediju na ruskom jeziku pokušali da rešimo taj problem. Ne znam otkud se sad samo na tom spisku našao termin Vikipedija. Šta je sledeće, da neko prebaci i imenicu fudbal u original. Pravilo je dobro, ali ga treba precizirati ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:29, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Ako pravilo nije precizirano, onda sigurno ne može biti dobro. Lackope (razgovor) 21:38, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Nismo mi usvojili pravilo da se npr. složena višečlana imena ne transkribuju pa da pored tog kriterijuma još nešto preciziramo. Ukinuta je skroz transkripcija, šta se tu ima precizirati i šta je tu dobro? Druga stvar, mi nikada nismo imali problem sa transkripcijom stranih pjesama jer to niko nije ni transkribovao. Tako da pisati kako se u neku priču o ukidanju transkripcije ušlo jer se nije znalo kako transkribovati pjesme uopšte nema smisla. Problem transkripcije pjesama nikada nije postojao jer se to nikada nije ni radilo. Igrice i slične stvari nisu nikakav razlog da se skroz ukida transkripcija i njima prilagođava sav ostali sadržaj, ovo je opšta a ne gejming enciklopedija. — Željko Todorović (razgovor) 21:58, 1. mart 2021. (CET) s. r.[odgovori]

Skoro je i @SimplyFreddie:, ako se dobro sećam, prijavio problem promene kroz padeže, ali je za to pronađen kompromis da se samom rečeničnom konstrukcijom zaobiđu ovakvi slučajevi. Međutim, to je nekada neizvodljivo ili nepraktično jer tekst učini glomaznim. Uvek se postavlja pitanje koji su se nazivi kao takvi odomaćili u srpskom jeziku pošto je upliv raznih termina na godišnjem nivou veliki. Tako da bi trebalo u samim člancima na neki način trebalo obeležiti odnosno naglasiti zašto transkripcija jeste ili nije izvršena kao u ostalim slučajevima, jer čak i mi koji smo duže prisutni na projektu ponekad izgubimo iz vida neke od ovih radnih stranica. Sve ide ide u prilog tome da transkripciju za sada treba ograničiti na delimičnu, kako bi se izbegli svi besmisleni oblici. Ovako se vrtimo ukrug. — Lotom (razgovor) 22:04, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

Kao što rekoh, spinovanje naše nasušno. Gde stoji na tom famoznom glasanju da se ukidaju sve transkripcije? U prvoj rečenici piše: Ideja je bila da se imena softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara pišu isključivo izvornom grafijom. Gde ovde Željko iskopa Vikipediju sam Bog zna, a posebno mi nije jasno ovo za ukidanje svih transkripcija. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:49, 1. mart 2021. (CET)[odgovori]

  1. Ako je neko mislio da sprda Vikipediju ovim, na dobrom je putu, isto sam ovo pomislio i sam. A za ovo "pravopisni talibani" sam se slatko nasmejao. Prvo, ne sumnjam zlu nameru gospodina @Željko Todorović:. Međutim, di on greši? On, kao i većina omladine na Vikipediji, smatra ortografiju kao egzatnu nauku -- 1 plus 1 je 2. To nije slučaj skoro ni sa jednom humanističkom naukom. Da, ako se učili u srednjoj školi ko je Ogist Kont -- ako niste, ima vremena -- on je to mislio i nije bio u potpunosti u pravu. Neegzaktnos prirodnih nauka možemo tumačiti i kroz primer SNS i SRS. Imali smo stranku SRS koja je osvajala oko 20-ak nasto na izborima, a kada se podelila na SNS i SRS počela je da uzima preko 50. Suprotno matematici. Dakle, sam pravopis odnosno ortografija je fleksibilna, i dosta se mora prilagođavati isto. Evo vam još jedan primer, omladino moja. Znate li da u našoj matičnoj državi, Srbiji, postoji optirlike Zakon o zastavi koji propisuje da se svako lice ima kazniti koje ističi DRŽAVNU zastavu (onu s grbom) umesto narodne (onu bez grba). Dakle, svako od vas ko ima istaknutu državnu zastavu negde na vidnome polju -- može platiti pet soma dinara. Ali, koji će vam policijski službenik pisati kaznu za to? On ima prava, ali to se u praksu ne dešava. (Da ne pričam koje je huljenje, po Zakonu, da se prostre peškir u obliku DRŽAVNE zastave i da se brišu neki delovi tela (npr. donja leđa) s njim. To je sve kažnjivo u teoriji, ali u praksi i ne baš. (Jedino ako ne spalite zastavu, ali to je druga priča.) Dakle to je Todorovićeva greška. Nemojmo ga na kolac nabijati, već hajde da razgovaramo o ovome.
  2. Izvorni oblik trebea pisati, baš kako je to lepo gospodin @NikolaB:. primetio: Nju kids on da blok, Lajk a Vidžin itd. Tada vidimo da je neukusno bacati to u ćiriličko pismo. Međutim, oblici kao Daft pank, Njujork tajms itd. savršeno upadaju u naš jezik. I treba ih pisati našom ortografijom. Mislim da sam uporedio dobro ovaj slučaj sa Ajhmanom i paradoksom zla što bi rekla Hana Arent. (Pošto ima dosta ljudi koji ne kapiraju metafore, naravno da ne mislim da je naša Vikipedija nacistička niti da ste vi nacisti, nego samo u prenesenom značenju lepše da objasnim.) Ovde možete pročitate moju diskusiju sa gospodinom Todorovićem. Recimo @Pinki: ne shvata da se Ozna i Udba pišu ovako kao "normalne" reči, ali u nekoj crvenoj paranoji misli da ga ja bušim zato što je on komunista, a ja nisam. Nek pogleda Pravopis, razumem za omladinu da pravi neke greške u razmušljanju, ali on kao stariji čovek bi trebalo da zna. Čovek kao da ne shvata da je to totalitarističko državno uređenje sahranjeno 1990. godine i da se nikada više neće vratiti, da je na smetlištu istorije. Ali nije to problem, problem je svojeglavost jer neće da posluša čoveka koji se bavi ortografijom. Isto me buši sa izvorima. Ljudi, onlajn izvor je isto izvor. Ne postoji razlika između pisane reči i izgvorene. Audio-vizuelni sadržaji su takođe izvori, ali postoji nego, po mome sudu, problematično pravilo gde oni nisu izvori. A da pitam ja šta su? Po tome, Informer je bolji izvor nego TV Hram, recimo.
  3. I @Lackope: je u pravu. Svi mi volimo @Aca:, iako nam ponekad ide na živce. (Iako mi malo-malo preti nekim banovanjem i nekim pravilima iz arhive koja su poprilično fleksibilna. Čim želim da se Aco javi, pomenem da na Vikipediji nEmA dObRe VoLje, i eto ga sa vezom ka pravilima. Ha-ha-ha!!!) Ali svakako poštujem taj entuzijazam kod mladih i zato će ova Vikipedija živeti, ali i on upada u tu igru bukvalnisanja, što sam gore opisao. I Ajhman je samo radio svoj posao. On je sprovodio legalne (ali ne i legitimne) zakone. Hana Arent je konstatovala da on uopšte nije zao privatno, ali je sprovodio zle zakone.
  4. Tako je Nikola B., igrice nemaju zvaničan prevod na srpski jezik i one bi doista trebalo ići uvek u izvornome obliku! Isto tako, i knjige koje nisu prevedene na srpski, uvek se pišu izvorno da bi onaj koji zvanično prevodi imao širok spektar. Možda je neki naslov idiom. Zamislite da je Viki postojala ranije Džek ne bi bio sigurno Trbosjek, već Riper. Međutim, tada nije bilo mas-medija da iskvare prevremeno oblik i onda je neko seo i smislio neverovatan prevod. Neki naslovi, kao što znate, nisu baš bukvalno napisani. Volking ded bi preveli kao Hodajući mrtvaci, ali oni su sada perfektno prevedni kao Okruženi mrtvima. Zamislimo da je neko pravio stranicu na Viki o stripu čim je izašao, a pre nego što je preveden na srpski. Kako bi ga preveo?
  5. Zaključak: Nemojmo loviti gospodina Todorovića kao vešticu. S druge strane, on i ostali treba da shvate da pitanje ortografije ne treba shvatati bukvalistički. Uvek sam vam na raspolaganju što se tiče toga jer se time i doista bavim. Hajdemo da razgovaramo pre nego što napravimo džumbus iz koga ne možemo da se izvučemo. Tako vam Bog pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 03:25, 2. mart 2021. (CET)[odgovori]
Da se razumemo ne mislim da je korisnik Željko Todorović imao lošu nameru samo da je ova ideja loša, iako mogu da razumem na kontu čega je promenio. Jedan je od najaktivnijih korisnika koji redovno patrolira i pregleda članke što dođe najbitnije, najteže i najzahtevnije na projektu. Izvinjavam se što sam promenio temu, kako god bilo ne slažem se sa ovom odlukom. — MareBG (razgovor) 12:15, 2. mart 2021. (CET)[odgovori]
Izglasano pravilo je u slučaju naziva grupa na stranim jezicima projektu donelo samo dobro i tu ne bi trebalo ništa dirati tj. trebalo bi ostaviti izvorni oblik kao obavezan, da ne bismo gubili mesece i godine na premeštanja, rasprave i precizno merenje The Odomaćenosti (stvarno imamo pametnija posla od toga). Prvo, teško je meriti odomaćenost takvih naziva, posebno kada govorimo o sastavima čija je popularnost na ovim prostorima manja, a nesporno prelaze prag značaja. Drugo, ako se u dominantnoj većini izvora na srpskom jeziku (zapravo, najčešće u svim) naziv neke grupe pojavljuje netranskribovan, onda tu nema ni O od odomaćenosti transkribovanog oblika. Odomaćenost transkripcije nekog naziva može da meri samo onaj ko se sa njim sreće dovoljno često. Treće, verujem da ne moram da objašavam koliko su besmislene situacije kada imamo srpsku grupu iz npr. Kragujevca koja svoj naziv, koji je na stranom jeziku, piše u izvorom obliku, a onda mi dođemo ovde i transkribujemo ga jer eto tako. Napastvovanje i jezika i zdravog razuma. Naravno, neophodno je uvesti obavezu vidljivog isticanja transkribovanog oblika u uvodu članka i pravljenja preusmerenja.
Za druge situacije može da se diskutuje. Ja bih uvek glasao za to da ostanemo na oblicima Vikipedija, Instagram, Tviter itd. Međutim, vezano i za druge teme, red bi bio da počnemo ozbiljnije da shvatamo i prihvatamo glasanja zajednice. Niko nikome ne brani da se uključi u glasanje i malo je bezveze osporavanje rezultata zato što se eto neko nije setio da glasa ili mu je promaklo. Vikipedija jeste živi projekat i uređuje se konsenzusom zajednice, ali nije dobro da odluke o ovako krupnim pitanjima menjamo na svakih par meseci, zavisno od toga koja struja je tada aktivnija. Prvo, to je neozbiljno, a drugo — za primenu nekih odluka u praksi treba dosta vremena i onda večito imamo polovična rešenja, prelazne periode i nejasne smernice. — DJ0302 (razgovor) 13:19, 2. mart 2021. (CET)[odgovori]

Besmisleno je da imamo usvojenu odluku, a da se kolektivno pravimo kao da je nema ili da proizvoljno smišljamo izuzetke (i to baš smo ga smislili za mjesto na kojem „radimo”). Ja ću u toku dana pokrenuti Vikipedija:Glasanje/Predlog/Poništenje pravila o pisanju izvornom grafijom gdje se ova rasprava može nastaviti i rezultirati glasanjem. Potrebno je ili u potpunosti sprovesti usvojenu odluku i svuda iz tekstova i naslova izbaciti transkribovane oblike ili vratiti na stanje na kojem je bilo više od 15 godina. Ovako je napravljen samo gori problem, a proklamovani cilj je bio nekakva standardizacija Vikipedije do koje očigledno ne može doći nakaradnim rješenjima. — Željko Todorović (razgovor) 15:02, 2. mart 2021. (CET) s. r.[odgovori]

Pa dobro, ti i jesi u ovo menjanje naslova ušao s namerom da situaciju uguraš u ekstrem i stvoriš prostor za pokretanje inicijative o ukidanju odluke koju smatraš pogrešnom. Legitimna taktika, mada nemaju baš svi mogućnost da je praktikuju. Glasanje je bilo dovoljno vidljivo na projektu i u njemu je mogao učestvovati svako ko je bio zainteresovan, pod istim pravilima pod kojim se učestvuje u bilo kom drugom glasanju. Ja zaista ne vidim zašto će glasovi nekih devet drugih ljudi za poništenje imati veću težinu od glasova ovih devet ljudi za usvajanje. Umesto poništenja celokupne odluke, daleko je bolje da probamo da je doradimo, izmenimo i preciziramo u onim segmentima u kojim ne šljaka najbolje. Kompletnim poništenjem ćemo izgubiti i one pozitivne efekte koje je imala. Pritom, do koznakadašnjeg usvajanja neke nove preciznije odluke stvoriće se novi vakuum — postojaće rešenje koje ima visok stepen odokativnosti, slobodnog tumačenja, jezičke nakaradnosti i protiv koga je nezanemarljiv deo zajednice, pa nas čeka pakao sa ratom izmenama.
Stanje koje je bilo na snazi 15 godina je bilo jedna bušna kesetina i opstajalo je pukom inercijom. Od 100 nasumično izabranih urednika i posetilaca, 96 ne bi znalo da odgovori šta se po tom nekadašnjem stanju transkribuje, a šta ne. Da ne pominjem na šta su ličili naslovi i sadržaj članaka, šabloni, kategorije... Sada to sve izgleda neupredivo bolje i jasnije nego ranije (osim što imamo neke tehničke poteškoće u realizaciji, koje su više vezane za dvojnost pisama i konverziju, zna verovatno Aca o čemu pričam). — DJ0302 (razgovor) 18:07, 2. mart 2021. (CET)[odgovori]

Pokrenuo sam i zvaničnu raspravu o potpunom ili djelimičnom poništenju pravila o pisanju izvornom grafijom tako da se buduća diskusija o ovoj stvari treba nastaviti tamo. — Željko Todorović (razgovor) 20:40, 2. mart 2021. (CET) s. r.[odgovori]

Pogibeh dok sam pisao detaljno o primeni nekih postulata humanističkih nauka, što uključuje ortografiju, gore i opet me niste razumeli. Ljudi, ortografija je fleksibilna i ne može biti "zakonski" regulisana kao matematika. Dakle, mogu se dati samo smernice, a urednici članaka sami moraju imati "ćef" kad je prigodno ići u izvornu grafiju, a kad u prilagođenu. Evo po meni, Daft pank i Njujork tajms i te kako treba stavljati u našu ortografiju jer savršeno upadaju, dok Battlefield 3 treba ostaviti u izvornoj. Ničim neizazvan (razgovor) 23:19, 2. mart 2021. (CET)[odgovori]

Od rasprave o transkripciji dođosmo do poređenja s Ajhmanom… Neću više ovde komentarisati. U principu se slažem sa DJ0302-om i svoj stav sam izneo u službenoj raspravi. Svako dobro… — Aca💬❤️️ 12:20, 3. mart 2021. (CET)[odgovori]
Kad smo već kod @Aca:, mogu da zamislim koji je frajer u srednjoj školi na časovima srpskoga jezika, kad se ovde „natrovao”, iz proverenih izvora, fakultetsko-akademskog pravopisa i gramatike. Ako nas sluša, zna maternji jezik sigurno više od svojih profesora! Pozdrav, uskoro uskačem u raspravu kad se dalje malo ode u raspravljanju. (Ja sam za Vikipediju, / Bio što je Stalley MMG-iju, Pusha G.O.O.D-iju / Kendrick Lamar TDE-iju, Yelawolf Shady-iju / Bio Jay Electronica Reksoni Jay-Z-iju / MGK Diddy-iju, Cory Guny YCMB-iju) Ničim neizazvan (razgovor) 18:41, 3. mart 2021. (CET)[odgovori]

Vikipedija logo, naslovna strana.[uredi | uredi izvor]

U logou Vikipedije pišete ruskom verzijom ćirilice. U natpisu "Slobodna enciklopedija" pogrešno su napisana slova d i p. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 195.122.211.182 (razgovordoprinosi) 09:06, 26. mart 2021.‎

Nisam ni primetio, ali se slažem. Danas bar to nije problem, budući da postoji dosta fontova sa srpskim kurzivnim oblicima (v. Google Fonts, Tipometar…). — Rančer (razgovor) 11:03, 1. april 2021. (CEST)[odgovori]
@Rančer:, ovu vezu (Ruski oblik kurzivnih slova (pogrešan font) na srpskoj vikipediji) je ostavio neki nepotpisani. Ničim neizazvan (razgovor) 11:58, 9. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Svetionik 1. Maj (Argentina)[uredi | uredi izvor]

Da li ovo veliko m treba da bude malo? Vidim da je članak premešten sa takvog naziva na sadašnji pa bolje da proverimo. — Đorđe Stakić (r) 13:03, 6. maj 2021. (CEST)[odgovori]

@Djordjes:, naravno. U svakome slučaju triba ime meseca da bude malin slovom. Međutim, ovi datum/praznik triba prebacit u slova, bez rednoga broja. Dakle, Svetionik Prvi maj triba da se zove. Ako se datum odnosi na neki praznik ili ako je to zvanično ime svetionika. Tu dolazi do stislke figure sinegdoha totum pro parte. Za konkretno jedan objekat daje se uopšteno ime (zajednička imenica i od nji se pravi vlastita). Sad ne znam šta datum 1. 3. simvoliše u Argentini -- možda kao i u nas, možda neki puč, šta ja znam, -- ali ovo je najpravoslavnije rešenje. Ničim neizazvan (razgovor) 02:09, 7. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Rodna ravnopravnost[uredi | uredi izvor]

i Gospođa ministarka... Ovo već i zvuči kao kod Nušića. Treba ispratiti, samo se bojim da se tu Odbor suštinski ništa i ne pita. — Lotom (razgovor) 09:32, 23. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Odbor za standardizaciju srpskog jezika odavno je izgubio sav legitimitet, a njegove preporuke više ne poštuju ni ugledni srpski lingvisti. Iako se slažem s odlukom Odbora o rodno osetljivim oblicima, bilo je jasno da će kad-tad doći do ove situacije. Što se nas tiče, ne moramo poštovati zakone nijedne države. Dakle, zasad ništa ne menjati. Ako Odbor pod političkim pritiskom promeni odluku, onda menjati. — Aca💬❤️️ 10:51, 23. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Pa mi ovdašnji urednici (koji smo da ne kažem šta) nasrćemo na srpski jezik i stručni odbor koji ga standardizuje jer je eto „odavno izgubio sav legitimitet”, a da neće država koja je sila. Nismo mi baš pozvani da se rugamo drugima po pitanju nepoštovanja standarda u jeziku. — Željko Todorović (razgovor) 17:39, 23. maj 2021. (CEST) s. r.[odgovori]

Ima još neko? Super jer bi trebalo. Kako smatrati legitimnim odbor čiji se predsednik potpisuje malim slovom i odbor koji ne zna napisati valjano datume, a povrh svega odbor koji nije uradio ništa kad je reč o normiranju, iliti „standardizaciji”, anglicizama, pa nam se sad u jezik uvlače nepotrebne strane reči, ali i cele konstrukcije koje nisu svojstvene srpskom standardu. Naravno, to je samo moj stav. Ipak, prinuđeni smo slušati njihove odluke bez obzira na to imaju li smisla ili ne, nažalost. — Aca💬❤️️ 18:29, 27. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Inače, ovo je počelo, lele. — Aca💬❤️️ 18:29, 27. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Vidim na Mondu, pre koji minut. I sad mi ovde treba da ratujemo sa kojekakvim pojavama, samo zbog toga što je neko rešio da se sprda sa čitavim jezikom. Možda bi trebalo da tražimo da se projekat ugasi i da svi nastavimo da pišemo na engleskom, jer nam je veliki procenat članaka preveden otuda. Anglicizama u jeziku koliko hoćeš. Što se kaže, ko zadnji izađe neka ugasi svetlo i zatvori vrata za sobom. Odbor ako ovo bude prepustio slučaju može slobodno da se raspusti. — Lotom (razgovor) 19:19, 27. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Krenuli smo sa isprdavanjem jezika. Zakoni bilo koje države nemaju nikakvu težinu kada je reč o Vikipediji. Pravopis i dalje kaže da su imena zanimanja rodno neutralna i to je to. Zanima me samo kada će doneti zakon o rodno neutralnim nazivima zanimanja jer eto pojedine osobe se smatraju rodno nedefinisanim. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:28, 28. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Predsjednik odbora se u imejl komunikaciji potpisao malim slovom jer sigurno ne zna da se prezimena pišu velikim slovom. Jedini zaključak do kojeg se može doći. Stoga je stručno tijelo za standardizaciju srpskog jezika ubuduće Trg na Vikipediji. — Željko Todorović (razgovor) 16:28, 28. maj 2021. (CEST) s. r.[odgovori]

Kolikogod mi bilo čudno da ne kažem isiljeno ovo istrajavanje na nekoj rodnoj neutralnosti koja ne postoji još u jeziku ipak neke stvari ovde pomenute moram da adresiram jer ih smatram čistom brljotinom u razmišljanju. Dakle, pravopis se može baviti propisivanjem pravila pisanja kao što mu ime kaže ali značenjem reči valjda se bavi leksikologija/leksikografija. Tako da nema šta da pravopis reguliše i propoveda da li su zanimanja rodno neutralna ili nisu... uostalom postoji gramatički rod a neutralni u tom smislu bi bio srednji. Barem najneutralniji od trenutno postojećih ako je uopšte tako nešto potrebno (a eto nekima je izgleda potrebno). Ali ovo: pravopis kaže rodno neutralna su zanimanja?! Ma važi. Baš me zanima šta bi rekla moj "osnovnoškolski učitelj" iz prvog razreda koja se zove Danica. — SlobodanKovačevićbiblbroKS 22:21, 28. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Znači da rezimiramo, žena koja radi na porodiljskom odeljenju je babica, a muškarac koji radi taj isti posao bi trebao biti babac. Ne razumem to mešanje baba i žaba, ako su neki termini ustaljeni neka takvi i ostanu (učiteljica), ali zašto izmišljati toplu vodu i praviti jezičke karakondžule (otorinolaringološkinja) ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:06, 29. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Karakondžulisanje ili ne razlog tome je dovoljno nevažan za bespotrebno diskutovanje ako se uzme u obzir koliko je alat kojim se služimo živa stvar: jezik, jel`te, i posledično enciklopedije pisane njime, su preživeli i veće potrese a neće ove bapce i babice pa makar ih miksali mešalicom za beton ili kalemili in vitro u laboratoriji i to sve đuture u sos metnuli i babe, i žabe, i krabe, i sve bilo džabe. Zar nije ovde bilo i Teoti(h)uakana, i raznih Ajafjalajekulova, da ne pričamo o En Bulin ili Sent Luši, pa se preživelo i jošte se doprinosi i vikipediše? Nekoj otorinolaringološkinji verovatno više prija tako, šta znam. Uostalom, nerazumevanje zašto se menja jezik je sekundarno u odnosu na to kako se menja. Ili to treba crtati? Možda angažovati nekog ženskog učitelja da se jako potrudi pa kad bude lepo nacrtaO kredama u boji možda topla voda ne bude potrebna. Ili će se opet izmišljati... pfff — SlobodanKovačevićbiblbroKS 14:42, 29. maj 2021. (CEST)[odgovori]

Miloš Kovačević tvrdi da ih niko nije zvao niti ih je bilo šta pitao pre izglasavanja ovog „zakona”. — Lotom (razgovor) 18:16, 2. jun 2021. (CEST)[odgovori]

Postoje neke pravne norme koje su, blago rečeno, idiotske. Kao takve narod ne želi da ih primenjuje. To je razlika između teorije i prakse. Npr. po zakonu u Srbiji niko ne sme da ističe i nosi državnu zastavu (naravno, osim organa javne uprave), već samo nardonu (slična je, samo nema grb). Kamoli da poseduje peškir sa likom državne zastave i da stavlja zadnjicu na istu posle kupanja. Kazna je od pet soma, ali -- da li to neko poštuje? Da li neko uopšte zna za to? Da li policijski službenici kažnjavaju ljude za to? (Da ne pričam starim torentašima o zakonima koji regulišu intelektualnu svojinu, ha-ha!) Slično mislim da je i sa ovim zakonom. Kao autoritarna država, glavni igrači žele da se dodvore liberalnim stranim silama na taj način što će, po njihovom mišljenju, donositi takve apsurdne zakone kao što je ovaj. Srbija ima gej premijera koja je, možda, najnebitnija osoba u Vladi. Zato smatram da ovaj zakon apsolutno ne treba da dotiče ovu zajednu. Recimo, ja 90 nasto vremena koristim samo muški oblik, retko kad ženski. Žene feminističke orjentacije verovatno smatraju da je to zločin i niko im ne brani -- neka koriste kako one misle, ali, kao što je dokazao Lotom, iza nas stoji jaka inkulzivna institucija kao što je Odbor, a iza njih stoji Vlada koja sutra može da padne. To je glavna razlika. Da remiziram: ne moramo se pridržavati glupih zakona ko pijan plota, ali moramo biti fleksibilni. Uzgred, sudija je imenica ženskoga roda, a sudac je muškoga. Kakav je apsurd praviti feminitiv od imenice ženskoga roda?! Jednostavno, jezik je živ, ne može se kalupiti, a na nama je da dokažemo da se ovakvo iživljavanje nad jezikom neće primiti (ili možda hoće). Pozdrav za sve dame, ali ako neko piše advokat Valerija Gavrilović to ne mora da znači da je fašista ili mizogeni skot. Ničim neizazvan (razgovor) 17:58, 11. avgust 2021. (CEST)[odgovori]

Imenovanje članaka o nagradama[uredi | uredi izvor]

Skoro smo na ovu temu nešto diskutovali @SimplyFreddie: i ja, pa smo se složili da pitanje pokrenemo i ovde. Dakle, trenutno imamo četiri varijante ispisa za jedno te isto — muzičke nagrade sa kategorijama. Tu su (kao predstavnici): Nagrade Brit, Nagrada Gremi, Kju nagrade, Porin (nagrada). Ovo sve bi trebalo da bude standardizovano (ne samo za oblast muzike), jer između tih (grupa) nagrada nema nikakve razlike. Jasno je da je u duhu srpskog jezika da reč Nagrada stoji na početku, ali je recimo dilema da li bi ona u ovim slučajevima trebalo da bude u množini ili u jednini. Mi smo negde pri stavu da bi reč trebalo da bude u množini tamo gde postoje kategorije, a u jednini tamo gde ih nema. Shodno tome (i zdravom razumu), u članku o nekoj kategoriji ovih nagrada reč bi bila u jednini. Da li je to OK rešenje ili ima drugih predloga? Naravno, možemo da prodiskutujemo i o drugim nedoumicama vezanim za ovu temu, ako ih neko primeti. — DJ0302 (razgovor) 15:27, 9. jun 2021. (CEST)[odgovori]

 Komentar: Saglasan. Pod uticajem engleskog jezika, čest je slučaj inverzije redosleda imenice šireg značenja i ličnog naziva nagrade. Je li to opravdano? Ne verujem, jer čak i Prćić spominje taj fenomen u knjizi Engleski u srpskom. Dakle, s jezičke strane, preporuka je pisati Nagrade Toni, a ne Toni nagrade. Što se tiče odnosa između jednine i množine, mislim da je postojanje kategorija dobar pokazatelj. Primetio sam da se često kod nagrada koje se pišu u množini javlja skraćeni kolokvijalni naziv, poput „gremiji” za Nagrade Gremi. Ne bih podržao pisanje reči „nagrada” u zagradi. Naime, to može zbuniti čitaoca, naročito kad je reč o Nagradama Kju (Kju je ime časopisa koji ih dodeljuje). — Aca💬❤️️ 16:16, 9. jun 2021. (CEST)[odgovori]

Nacionalna košarkaška asocijacija[uredi | uredi izvor]

Ovakav naslov članka o NBA ligi je potpuno neprepoznatljiv i ništa ne znači čitaocima koji govore srpski i ostale srodne jezike. Skraćenica NBA je bila sasvim dovoljna, čak je svejedno i da li je latinicom ili ćirilicom. Takođe bih skrenuo pažnju i na ime pevača Sema Kuka. U vašoj verziji on je Sam Kuk, iako verovatno nikada na srpskom jeziku čovek nije nazvan tako i oblik Sem svakako spada u ukorenjene. Tačno je da je to nadimak od Samjuel, ali to ne znači i da se može povlačiti analogija u transkripciji. Čak i Prćić za npr. Sammie navodi ekvivalent Semi, a ne Sami.

Urađeno. — Aca (razgovor) 19:05, 23. avgust 2021. (CEST)[odgovori]

Srpski rečnik novijih anglicizama[uredi | uredi izvor]

Izašao je Srpski rečnik novijih anglicizama s Prćićem na čelu, a u izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Čak smo se i mi našli u rečniku, pod odrednicom vikipedist(a). ^^ — Aca (razgovor) 19:05, 23. avgust 2021. (CEST)[odgovori]

Republika Srpska: Miješanje politike u srpski jezik[uredi | uredi izvor]

Bacio sam pogled na predlog zakona u Srbiji nazvan „Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma” koji treba biti donesen povodom nekog srpskog jedinstva u identičnim tekstovima i u Srbiji i u Republici Srpskoj. Ono „identično” je bilo prisutno u medijima, međutim u predlozima zakona nema te identičnosti. Ono što mi je zapalo u oči jeste formiranje zvaničnih vladinih savjeta za srpski jezik.

  • Srbija: „Vlada osniva Savet za srpski jezik, koji prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma i daje preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Savet se obrazuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se utvrđuju i njegovi zadaci i sastav. U Savetu natpolovičnu većinu čine predstavnici jezičke struke koji se imenuju na predlog Odbora za standardizaciju srpskog jezika.”
  • Republika Srpska: „O normiranju, njegovanju, unapređenju i zaštiti jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma brine se Savjet za standardizaciju jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma, u saradnji sa drugim kulturnim, naučnim i obrazovnim institucijama i ustanovama. Vlada Republike Srpske, na prijedlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, imenuje Savjet, na period od četiri godine. Savjet broji sedam članova, od kojih su najmanje dva člana predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika.”

U Republici Srpskoj taj „identični” predlog zakona se zove „Zakon o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma” i sadrži katastrofalne odredbe da se formira Vladin Savjet za STANDARDIZACIJU! jezika koji se brine o NORMIRANjU! jezika. Ovakve nebuloze nema u predlogu Srbije već se vladin savjet konstituiše kao izvještajno tijelo koje daje predloge i prati stanje u jezičkoj oblasti (plus, naznačeno je da većinu članova delegira nama poznati Odbor). Kod Republike Srpske vladin savjet je taj koji prema nazivu STANDARDIZUJE! jezik (plus, tek dva od sedam članova delegira pravi i jedini savjet/Odbor za standardizaciju). Ovo su predlozi zakona koji idu po hitnom postupku (mislim da idu sutra) tako da će ova glupost u Republici Srpskoj vjerovatno i proći u ovom obliku. Zaista mi nije jasno da je nekim činovnicima u ministarstvu prosvjete Srpske koji su pisali zakon (koji bi trebali biti koliko-toliko upoznati sa nekim pojmovima) palo na pamet da spominju riječi normiranje i standardizovanje za jedno politički imenovano tijelo od Vlade, a da jezička struka nije na to reagovala i zahtijevala ispravku zakona (ili meni barem to nije poznato). A ovoliko i o nekoj identičnosti zakonodavstva Srbije i Srpske povodom srpskog jedinstva. — Željko Todorović (razgovor) 20:53, 14. septembar 2021. (CEST) s. r.[odgovori]