Zločini nad Srbima u Višegradu (1992—1995)

Višegrad kao pogranični grad prema Srbiji, na reci Drini, imao je poseban strateški značaj u ostvarivanju planova muslimana u Bosni i Hercegovini za stvaranje muslimanske države po idejama „Islamske deklaracije“ čiji je autor Alija Izetbegović, koji je i predsednik Stranke demokratske akcije i prvi predsednik Predsedništva BiH posle višestranačkih izbora.

Stanovništvo u Višegradu bilo je pretežno muslimansko. Po popisu iz 1991. godine, u opštini Višegrad bilo je 13.316 (62,8%) Muslimana, a Srba — 6.963 (32,8%).

Događaji pokazuju da je zamisao muslimana bila da grubim fizičkim i drugim nasrtajima vrše na Srbe pritisak i prinude ih na iseljavanje i tako osiguraju taj prostor za buduću muslimansku državu. Ovaj prostor je od posebnog značaja i za vezu sa Raškom oblašću (Sandžak) u Srbiji u kojoj žive muslimani. Stranka demokratske akcije bila je neposredni organizator i inspirator raznih napada na Srbe i pravljenja nereda, koji su onemogućavali normalno funkcionisanje vlasti na čijem čelu su bili gotovo isključivo muslimani. Vlast je protiv nosilaca ovakvih ponašanja samo formalno pokretala određene postupke koji se nikada nisu završavali, što je još više pojačavalo nesigurnost i ugroženost Srba. O strateškom značaju Višegrada sa stanovišta ostvarenja ciljeva muslimanske Stranke demokratske akcije, svedoči i to što je u ovom gradu 16.02.1992. godine održan muslimanski verski skup posvećen metodima borbe za stvaranje muslimanske države u BiH. To u isti mah potvrđuje prožimanje verskog i političkog (državnog) u aktivnostima muslimana da stvore državu u čijoj osnovi bi bio Islam. Odmah po izbijanju ratnih sukoba, muslimani su naročito po selima ubijanjem Srba civila i drugim aktima nasilja nastojali da Podrinje (regija) očiste od Srba.

Akti nasilja prema Srbima i drugi vidovi pritiska na njih

Muslimanska Stranka demokratske akcije osnovana je u Višegradu 02.08.1990. godine. Na osnivačkoj skupštini muslimani su govorili da su sada spremniji nego 1941. godine i da neće dozvoliti da im se dogodi ono što im se navodno dogodilo u Drugom svetskom ratu, kao da su oni tada bili žrtve, a ne, mnogi od njih, nosioci zlodela u okviru tzv. NDH. Višegrad su posetili i Alija Izetbegović i Sulejman Ugljanin i govorili tom prilikom u Domu kulture. Na tom skupu izneta je ideja da se prikupljanjem dobrovoljnih priloga obezbede sredstva za podizanje spomenika muslimanskim žrtvama u Drugom svetskom ratu, jer ih je navodno bilo mnogo na Andrićevom mostu.

Za predsednika SDA u Višegradu izabran je Fikret Cocalić, a za njegovog zamenika - Avdija Šabanović. Novembra 1990. godine održani su višestranački izbori i u novoj Skupštini opštine muslimani su imali većinu. Za predsednika Skupštine izabran je Fikret Cocalić.

Na prvoj sednici Skupštine, zahvaljujući muslimanskoj većini, na nelegalan način (mimo propisanog postupka) izmenjen je Statut Opštine tako što je otklonjeno odlučivanje dvotrećinskom većinom o nekim važnim pitanjima i uvedeno odlučivanje prostom većinom o svim pitanjima iz nadležnosti Skupštine. Ovim je obezbeđeno nadglasavanje Srba u svim pitanjima i donošenje odluka saglasno interesima muslimana. U Skupštini se naročito bahato ponašao pomenuti Avdija Šabanović. On je pretio Srbima i uz psovke im poručivao da treba da se ponašaju onako kako im se kaže ili da idu u Srbiju i tamo rade šta hoće.

Od Stanice javne bezbednosti na čijem čelu je bio musliman Ševal Murtić, dobijane su šture, nejasne i ublažujuće informacije o muslimanskim provokacijama i nasrtajima na Srbe, koje su u Skupštini usvajane zahvaljujući muslimanskoj većini, na štetu Srba.

Kada se u Skupštini raspravljalo o zaustavljanju vojnih transportera od strane muslimana septembra 1991. godine, odbornici muslimani okrivljivali su novinare iz Srbije koji su o tome pisali. Ovakvom viđenju stvari suprotstavila se Snežana Nešković - odbornik predstavnik Srba. Govoreći da novinari nisu zaustavili transportere, bila je grubo i uvredljivo napadnuta od strane Avdije Šabanovića koji joj je zapretio da se "pričuva" ako njegovom bratu Muratu Šabanoviću (kolovođi u mnogim muslimanskim agresivnim akcijama u Višegradu) bude "falila ma i jedna dlaka sa glave".

Na muslimansku inicijativu u Skupštini je povedena rasprava o pravljenju puta prema Žepi kako bi i ona bila povezana sa Sandžakom (Raškom oblašću u Srbiji) odnosno sa "zelenom transverzalom". Za vreme zasedanja Skupštine, Murat Šabanović je stajao naoružan na vratima zgrade, a kasnije je njegovih 15-20 ljudi, naoružanih čak mitraljezima i automatskim puškama "obezbeđivalo" Skupštinu. Ovo je bio neposredan povod da Srbi - odbornici, decembra 1991. godine napuste Skupštinu u kojoj su i onako odluke donošene mimo njihove volje. Srbi su u januaru 1992. godine osnovali svoju Skupštinu kako bi organizovali život u uslovima ugroženosti od muslimana.

Situacija u Višegradu 1990.

Krajem 1990. godine pojačavala se netrpeljivost muslimana prema Srbima, uz brojne nasrtaje, pretnje, provokacije, maltretiranja i fizičke napade i rasla sve do izbijanja ratnih sukoba. Muslimani su javno ispoljavali svoja nacionalistička osećanja i naglašavali svoju versku pripadnost, sve više se odevali u zelenu odeću, nosili mulimanske zastave i druga verska obeležja. U Međeđi i drugim mestima izgradili su nove džamije, po selima su gradili mejtefe i organizovali verske škole.

Muslimani su sve češće mogli da se vide u maskirnim uniformama, s beretkama na kojima je bio "zlatni ljiljan".

Agresivne muslimanske grupe su sve više koristile oružje u zastrašivanju Srba i u napadu na njih. Pucale su po gradu Višegradu, pokazujući silu. U atmosferi ugroženosti, Srbi su izbegavali da se kreću po gradu, posebno žene i deca.

Neposredno pred izbijanje ratnih sukoba muslimani su organizovali mitinge za "suverenu BiH". Kolone taksija i drugih vozila sa uključenim sirenama nosile su muslimanske zastave i plakate "za suverenu BiH".

Situacija u Višegradu 1991.

Na Đurđevdan 06.05.1991. godine muslimani su na više mesta u Višegradu postavili barikade i organizovali svoje straže. Nekoliko milicionara krenuli su u obilazak određenih mesta da bi videli o čemu se radi, ali ih muslimani nisu pustili da uđu u Dušče, Dobrun i Bikavac. Ove akcije muslimana organizovali su Avdija Šabanović (zamenik predsednika SDA u Višegradu i odbornik Skupštine opštine) i njegov brat Murat Šabanović. Da bi stvorili atmosferu napetosti i formalno pravdali svoje akcije, muslimani su proneli lažnu vest da je Vojislav Šešelj sa oko 200 pripadnika svoje stranke krenuo iz Srbije na Višegrad. Noć između 06. i 07.05. iskorišćena je za dodatno naoružavanje muslimana.

Dana 14. juna 1991. godine pripadnici SDA su blokirali Stanicu javne bezbednosti u Višegradu. Okupljena masa muslimana sprečavala je milicionare da ulaze u zgradu ili da iz nje izlaze. Murat Šabanović i Zijad Subašić sprečili su milicionara Avda Smajlovića u vršenju stražarske dužnosti pred ulazom u zgradu. Oni su, uhvativši ga za automatsku pušku, nasilno ušli u zgradu sa grupom muslimana. Tražili su da se odmah pusti musliman Nermin Šišić sa kojim je obavljan informativni razgovor zato što je sekao stare mostove i prodavao ih na otpadu.

Sredinom 1991. godine, u Dušču kod Višegrada, muslimani iz grupe Murata Šabanovića zaustavili su autobus preduzeća "Raketa" iz Užica i pretukli vozača i nekoliko putnika. Pretili su im i oružjem koje su imali u rukama. Vozač je bio onesposobljen za vožnju, pa je morao da bude pozvan drugi iz Užica - da ga zameni.

Uoči Ilindana, 01.08.1991. godine, grupa Murata Šabanovića zaustavila je u Višegradu dva autobusa iz Srbije u kojima su uglavnom bili žene i deca, koji su putovali u Crnu Goru - da bi u manastiru Ostrog prisustvovali verskoj svečanosti. Putnike su sedam-osam sati po vrućem letnjem vremenu držali u autobusima. Bilo se okupilo oko 2.000 muslimana, od kojih su mnogi učestvovali u maltretiranju i vređanju Srba - putnika. Za crkvenu zastavu tvrdili su da je "četnička" i pocepali su je. Tek uveče putnike su pustili da se vrate u Srbiju, ne dozvolivši im da nastave put.

U avgustu 1991. godine u Višegradu među muslimanima je kružio letak u kome se navodi:

Očito je da se sa Srbima više mirno ne može i da kriza u kojoj se nalazimo neće biti riješena sve dok i jedan Srbin bude živio u našoj Republici. Stoga moramo činiti sve da ih se što prije i što efikasnije riješimo. Prije no što upotrijebimo i poslednji argument - oružje, probaćemo nekim suptilnijim metodima...

Zatim se u dvadeset tačaka daju poruke za muslimane. Između ostalog, poručuje se:

Razbijajte im prozore na kolima i kućama u kojima žive, Istresajte smeće pred njihova vrata, Mokrite u njihovim ulazima, Obilježavajte im kuće ili stanove, Pišite grafite prijeteće sadržine po njihovim kućama ili crkvama i sl.

Dana 20.09.1991. godine Murat Šabanović i njegov brat Avdija Šabanović, predvodeći grupu muslimana, postavili su barikade na ulicama Višegrada i zaustavili su kolonu vojnih vozila i transportera, kao i druga vozila.

Zbog stanja ugroženosti u kome su se našli, Srbi iz Višegrada masovno su bežali u Užice, susedni grad u Srbiji. Da bi se ovakvo iseljavanje zaustavilo, izbegle srpske porodice iz Višegrada, a sada u Užicu, pismeno su se obratile 24.09.1991. godine Skupštini opštine Višegrad, organima unutrašnjih poslova i političkim organizacijama sa zahtevom da se spreče terorističke akcije pripadnika SDA prema Srbima u Višegradu.

Noću između 01. i 02.09.1991. godine pripadnici SDA izvršili su provalu u prostorije Sekretarijata za narodnu odbranu Opštine Višegrad, obili sve kase i odneli vojnu dokumentaciju. Fikret Cocalić - predsednik SO Višegrad - izjavio je za lokalne novine da je "narod" odneo dokumentaciju i da je on - predsednik, saglasan s tim. Tek na sastanku sa višim javnim tužiocem iz Sarajeva, 25.09.1991. godine, posvećenom događajima 20-23.09.1991. godine, Cocalić je obećao da će dokumentacija biti vraćena. Do vraćanja dokumentacije došlo je posle tri meseca od dana oduzimanja, ali ni tada dokumentacija nije bila dostupna Srbima (držao ju je zaključanu službenik Sekretarijata Narodne Odbrane, član SDA).

Dana 07.10.1991. godine veći broj naoružanih muslimana blokirao je zgradu Stanice javne bezbjednosti u Višegradu dok je u njoj obavljan informativni razgovor sa dvojicom pripadnika Patriotske lige.

Rušenje spomenika Ive Andrića

Srbe u Višegradu i celoj BiH, posebno je uzbudilo vandalsko rušenje spomenika srpskom piscu - nobelovcu Ivu Andriću, koje su muslimani izveli 01.07.1991. godine oko 17,00 časova, na Trgu oslobođenja u Višegradu. Rušenje je izvršila naoružana grupa Murata Šabanovića po nalogu SDA (Murat Šabanović je brat Avdije Šabanovića, potpredsednika SDA u Višegradu).

Šabanović je udarcem macolom odvalio otisak glave i jedan komad mermera na spomeniku, koje je bacio u reku Drinu, a zatim oborio spomenik, dok su ostali obezbeđivali mesto događaja. Ceo događaj snimao je filmskom kamerom Fadil Hajderbašić, a kasete sa snimkom su kasnije prodavane.

Ovoj akciji prethodilo je negativno i uvredljivo pisanje o Andriću u islamskom listu "Vodž", koji izlazi u Sarajevu. Na naslovnoj strani lista data je karikatura Andrića "nabijenog" na olovku, što predstavlja aluziju na nabijanje na kolac, kao način ubijanja Srba u vreme vladavine Turaka, opisano u Andrićevom delu.

Tekst Nihada Kreševljakovića o Andriću ima naslov:

Ivo Andrić - markiz de Sad naše književnosti

i podnaslov:

Ono što sam do sada u Herceg-Bosni pročitao, doživio i čuo biće sasvim dovoljno da Andrića, koji je kao pisac možda veliki, nazovem malim čovjekom, otrovnim zrnom, kao bićem koje nije imalo ni trunke ljubavi prema rodnoj grudi.

U tekstu se citira pisanje lista "Bosanski pogledi" iz marta 1961. godine -

da su djela Na Drini ćuprija i Travnička hronika napisana iz čistog političko-šovinističkog razloga po kojem je trebalo pripisati lažnu genocidnost i surovost muslimanskom življu za turskog vakta, a time da se ujedno opravdaju četnički zločini koji su u toku rata masovno činjeni nad muslimanskim življem.

Andriću se pripisuju istorijske laži o Bosni i izložen je najtežim uvredama

pa zar je moguće da je takvog gada iznjedrila lijepa, mila i tiha Bosna.

Profesor Muhamed Filipović je pre ovog događaja izjavio da je Ivo Andrić više naneo štete muslimanima u Bosni nego sve vojske koje su Bosnom prolazile.

Za istragu protiv Murata Šabanovića zbog rušenja spomenika Ive Andrića (delo izvršeno 01.07.1991. godine), u izveštaju je navedeno da nije okončana, jer od ukupno sedam predloženih svedoka treba da se saslušaju još tri. Pored toga, prema navodima izveštaja, istražni sudija je 17.01.1992. godine doneo rešenje o upućivanju okrivljenog Šabanovića na pregled i posmatranje u Neuropsihijatrijsku kliniku u Sarajevu. Za tri saučesnika Murata Šabanovića navedeno je da je javni tužilac odustao od gonjenja, te da je istraga obustavljena.

Tako je u istrazi u vezi sa događajem koji se danju odigraao na glavnom trgu u Višegradu, u prisustvu mnogo ljudi, za pola godine moglo biti utvrđeno samo to da za Šabanovićeve saučesnike nema dokaza, a pitanje Šabanovićevog učešća u izvršenju dela ostalo je otvoreno - dok se ne saslušaju još tri svedoka.

Vidi još

• Rat u Bosni i Hercegovini
• Pokolj u Kravici
• Pokolj u Bjelovcu 1992.
• Masakr u Višnjici
• Knjiga mrtvih Srba Srebrenice i Birča 1992-1995.
• Murat Šabanović
• Masakr u Jelašcima

Izvori

• [1] Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava- Beograd

Dokumentarni filmovi

• https://www.youtube.com/watch?v=2up3zoeBtpg "Na Drini grobnica"-dokumentarni film o zločinima nad Srbima u Višegradu

Spoljašnje veze

• http://www.serb-victims.org/content/view/288/272/ -Srpske žrtve Opštine Višegrad
• http://www.koreni.rs/hronologija-treci-deostradanje-srpskih-porodica-u-bosni/ -Jelašci Malo srpsko selo u opštini Višegrad (Srba 32) na desnoj obali Drine napadnuto 1. avgusta 1992. u večernjim časovima od strane naoružanih muslimana sa ovog područja, pripadnika neke specijalne jedinice, tzv Interventnog voda, Armije BiH koja se u noćnim časovima prikriveno čamcima prebacila preko reke Drine u nebranjeno selo Jelašci i tom prilikom likvidirala skoro trećinu stanovnika ovog malog sela.
• http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/06/09/srpski/T07060803.shtml Ubijali komšije, pa im pljačkali imovinu-Vlahovići, muslimansko selo u opštini Višegrad sa svega par srpskih porodica (muslimana 141, Srba 8), u kome su naoružani meštani muslimanske veroispovesti i njihovi saučesnici iz susednih muslimanskih sela, još ranije svrstani u oružane formacije "zelenih beretki" Armije BiH, iz verskih i nacionalnih pobuda, izvršili svirepo, ničim neizazvano, ubistvo tri civila iz ugledne srpske porodice Šimšić. Zločin se dogodio u kasnim poslepodnevnim časovima 9. juna 1992. dok su žrtve skupljale i dogonile stoku sa susednog pašnjaka. NJihova imovina i stoka opljačkani su, a kuće spaljene i razorene.