Lazar Lopičić

lazar lopičić
Lazar Lopičić
Lični podaci
Datum rođenja	(1922-09-03)3. septembar 1922.
Mesto rođenja	Gornji Ceklin, kod Cetinja, Kraljevina SHS
Datum smrti	22. mart 1978.(1978-03-22) (55 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija
Čin	potpukovnik
Heroj
Narodni heroj od	13. marta 1945.
Odlikovanja

Lazar Lopičić (Gornji Ceklin, kod Cetinja, 3. septembar 1922 — Beograd, 22. mart 1978), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, potpukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 3. septembra 1922. godine u Gornjem Ceklinu, kod Cetinja. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, nižu gimnaziju na Cetinju, a Srednju poljoprivrednu školu u Zaječaru. Do početka Drugog svetskog rata živeo je u svom rodnom mestu.

Posle Aprilskog rata, 1941. godine priključio se Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP) i aktivno učestvovao u pripremama oružanog ustanka. Radio je na prikupljanju i sakrivanju oružja i municije, u svom selu i okolini. Neposredno pred početak oružanog ustanka, jula 1941. godine, primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).

Učesnik je Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori. Učestvovao je i u jednoj od prvih većih borbi na Košćelama, kod Rijeke Crnojevića, kada je 15. jula uništen kompletan italijanski motorizovani bataljon. Kasnije se borio u sastavu Lovćenskog bataljona, pa u bataljonu „13. juli“. Juna 1942. godine je stupio u Prvi bataljon tada formirane Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade.

U partizane je otišao kao običan borac, ali je kasnije zbog iskazane hrabrosti postao bombaš i puškomitraljezac. Bio je i na dužnostima desetara, vodnika, zamenika komandira i komandira čete. Bio je izuzetno hrabar borac i istakao se u mnogim borbama koje je vodila njegova brigada — na Kupresu, Livnu, Konjicu, Sinjajevini, Sutjesci, kod Kolašina, Berana, Lijeve Reke, Andrijevice i dr. Zbog svog isticanja u borbama, bio je često ranjavan.

Za vreme bitke za Konjic, februara 1943. godine, najpre je kao bombaš uništio jednu nemačku posadu u kasarni poviše Konjica, a tokom borbi u samom gradu, sa prozora jedne dvospratne zgrade, svojim mitraljezom je branio prilaz raskrsnici tri ulice. Da bi onesposobili Lazara, Nemci su tenkovima gađali zgradu u kojoj se nalazio. Kada su bili ubeđeni da su ga ubili, posada jednog tenka je otvorila kupolu i izašla, pa ih je Lazar tada likvidirao. Potom je teško oštećenu zgradu gađao jedan nemački avion. Zgrada je tada srušena, a Lazar je nekim čudom preživeo, iako teško ranjen. Grupa boraca je tada uspela da ga izvuče iz ruševina zgrade.

Na putu za Gacko, praćeni snežnom mećavom, partizani su naišli na poluzaleđenu i duboku reku. Mosta nije bilo, a moralo se napred. Lazar je tada, iako ranjen, prvi odlučio da pređe preko reke, pa su njegov primer sledili i ostali borci. Njegova hrabrost ponovo dolazi do izražaja tokom veoma teških borbi za vreme Pete neprijateljske ofanzive. Tada tokom borbi na Sinjajevini, kada mu je poginuo komandir čete i ratni drug, on sa bombama u rukama triput juriša na neprijatelja, da bi uspeo da dođe do mrtvog druga, sa koga je skinuo oznake i spasao njegov ratni dnevnik.

U jesen 1943. godine, tokom borbi kod Lijeve Reke, štitio je odstupnicu svojoj brigadi. Nemački geler ga je tada ranio u nogu, a plašeći se za život bolničarke, zabranio joj je da mu prilazi i sam je uspeo da se izvuče do bezbednog mesta, gde mu je ukazana prva pomoć. Svoj poslednji ratni podvig izveo je jula 1944. godine, u blizini sela Murino, kod Plava. Tada se u toku noći zajedno sa borcima svoje čete privukao nemačkim položajima i iznenadivši neprijatelja potom poveo je četu na juriš. Nemci su se žestoko branili, ali su na kraju bili poraženi. Još u toku borbe, borci su primetili da nema Lazara, koji ih je i poveo na juriš. Tek kada je završena borba, uspeli su da ga pronađu teško ranjenog, bez svesti i sa obe polomljene noge. Narednih dana sa beranskog aerodroma, bio je prebačen sa grupom teških ranjenika na lečenje u Grumu, u Italiji.

Posleratni period

Posle oslobođenja Jugoslavije, izvesno vreme se nalazio u službi, najpre u Korpusu narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), a potom u Gardijskoj brigadi. Zbog lošeg zdravstvenog stanja, usled višestrukih ranjavanja, bio je penzionisan. Imao je čin potpukovnika Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Umro je 22. marta 1978. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je, među prvim borcima NOV i POJ, 13. marta 1945. godine Ukazom Predsedništva AVNOJ-a.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.