Miroslav Lazanski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Lazanski
Miroslav Lazanski, 2019. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1950-09-18)18. septembar 1950.
Mesto rođenjaKarlovac, NR Hrvatska, FNR Jugoslavija
Datum smrti3. avgust 2021.(2021-08-03) (70 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
DržavljanstvoRepublika Srbija
NarodnostSrbin
Porekloslovenačko
UniverzitetUniverzitet u Zagrebu
Profesijapravnik
Politička karijera
Politička
stranka		nestranačka ličnost
25. jul 2019 — 3. avgust 2021.
PrethodnikSlavenko Terzić
Naslednikfunkcija upražnjena

Miroslav Lazanski (Karlovac, 18. septembar 1950 — Beograd, 3. avgust 2021)[1][2] bio je srpski novinar, vojnopolitički komentator, političar i diplomata. Od 2016. do 2019. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sredinom 2019. godine, imenovan je za ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje i novinarska karijera[uredi | uredi izvor]

Vladimir Lazanski, otac Miroslava Lazanskog u uniformi Jugoslovenske vojske sa činom inžinjerskog potporučnika.

Porodica Lazanski je rodom iz Poljske.[3] Rođen je u slovenačkoj porodici u Karlovcu. Njegov otac inženjerski potporučnik Vladimir Lazanski (umro 2005), završio je 66. klasu Vojne akademije u Beogradu i bio pripadnik Jugoslovenske vojske.[4] Majka mu je bila Velinka rođ. Živković, Srpkinja iz Visokog kod Sarajeva.[5] Tokom Drugog svetskog rata, deda i stric su mu ubijeni u ustaškom logoru Jasenovac. Rođeni brat njegove babe je bio otac Biljane Plavšić, bivše predsednice Republike Srpske, tako da mu je ona bila tetka.[6]

U Karlovcu je završio osnovnu školu, u Trebinju srednju, a u Zagrebu pravni fakultet. Vojni rok je služio 1977. u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA. Kao novinar je pisao za tamošnje listove Polet, Vjesnik, Danas i Start. U februaru 1991. prešao je u Beograd i počeo da piše za dnevni list Politika. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, zagrebački Start, Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je sedam knjiga i autor je desetak televizijskih serijala.

Izveštavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, Čečeniji, Zairu, Libanu, iz iračko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustinjska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu i Metohiji, Libiji itd.

Intervjuisao je, između ostalog, komandante NATO snaga generala Bernarda Rodžersa (oktobra 1982) i generala Džona Galvina (1990). Takođe je intervjuisao maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Ahromejeva (1982), komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova (1986), ministra odbrane Sovjetskog Saveza maršala Dmitrija Jazova (1988), komandanta ratne mornarice SSSR, admirala flote Vladimira Černavina, predsednika Sirije — maršala i vrhovnog komandanta Sirijske arapske armije — Bašara el Asada (2016), te još tridesetak drugih ministara odbrane i načelnika generalštaba različitih armija širom sveta.

Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov, ambasador Miroslav Lazanski i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin

Bio je kolumnista dnevnih novina Politika gde je mahom pisao o vojnim i geopolitičkim temama.[7]

Narodni poslanik[uredi | uredi izvor]

Na izbornoj listi kandidata Srpske napredne stranke za poslanike u Skupštini Srbije za izbore 2016, našao se u grupi nestranačkih ličnosti na listi koju predvodi Aleksandar Vučić.[8]

Ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji[uredi | uredi izvor]

U julu 2019. godine, Lazanski je imenovan za ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji.

Lazanski je temeljno obnovio zgradu ambasade Srbije uz pomoć i podršku privrednika iz Srbije i ruskih partnera.[9]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Preminuo je 3. avgusta 2021. godine oko 23 sata u svom domu u Beogradu od srčanog udara.[10] Sahranjen je 6. avgusta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a sahrani su prisustvovali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, ministri Vlade Republike Srbije Nenad Popović i Ratko Dmitrović, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije Vladan Glišić, narodni poslanik Skupštine Crne Gore Marko Milačić, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, direktor Bezbednosno informativne agencije Bratislav Gašić, generalni direktor Radio televizije Srbije Dragan Bujošević, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, kapetan Dragan Vasiljković, generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić, novinarka Olivera Kovačević, analitičar Branko Radun i drugi.[11] Na komemoraciji koja je istog dana održana u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, govorili su državni sekretar Nemanja Starović, novinarka Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica Sputnjika na srpskom jeziku Ljubinka Milinčić i Aleksandar Apostolovski, novinar dnevnog lista Politika.

Odlikovanja i nagrade[uredi | uredi izvor]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Jutarnja patrola, 1999.[16]
  • Uvek postoji sutra: roman o obaveštajno-špijunskim igrama oko Jugoslavije i Republike Srpske, i kraju jedne epohe, 2000.
  • Istina o Srpskoj, 2001.[17]
  • Bin Laden protiv Amerike, 2001.[18]
  • Borbeni avioni, 2002.[19]
  • Komandosi, 2002.[20]
  • Hitler je pobedio, 2003.[21]
  • Vreme izdaje: Miroslav Lazanski, 2008.[22]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

  • Jugoslovenska narodna armija, dokumentarni film
  • Rat za Kosmet, dokumentarni film
  • Komandosi, dokumentarni film
  • Titova soba tajni, dokumentarni film, reditelj[23]
  • Dnevnik iz Sirije, dokumentarni film[24]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Preminuo Miroslav Lazanski”. Politika. 4. 8. 2021. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  2. ^ Informer.rs. „PREMINUO MIROSLAV LAZANSKI”. INFORMER (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-08-04. 
  3. ^ „Ona magazin, Miroslav Lazanski: "Istina se plača"” (PDF). 8. 12. 2015. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
  4. ^ Plava grobnica drugog rata („Večernje novosti“, 24. maj 2015)
  5. ^ „Ko su bili roditelji Miroslava Lazanskog”. Objektiv. 4. 8. 2021. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  6. ^ „Moja tetka je Biljana Plavšić[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 13. 04. 2016. g. Pristupljeno 31. 03. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  7. ^ Lazanski, Miroslav. „Pogledi – Miroslav Lazanski”. Politika. Arhivirano iz originala 21. 5. 2011. g. Pristupljeno 25. 5. 2011. 
  8. ^ Lazanski na listi SNS. Politika. Pristupljeno 6. 3. 2016.
  9. ^ „Lazanski prije smrti uradio veliku stvar za svoju zemlju”. Borba (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-08-07. 
  10. ^ Srbija, Sputnik (20210804T0825+0200). „Preminuo Miroslav Lazanski”. Sputnik Srbija (na jeziku: rs). Pristupljeno 2021-08-04.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ Ćurčić, Mina. „Poslednji oproštaj od majstora novinarstva”. Politika Online. Pristupljeno 2021-08-06. 
  12. ^ a b „Lazanskog drugi put u karijeri, posle Tita, odlikovao – Dodik”. Danas. 19. 12. 2018. 
  13. ^ „Lazanskog odlikovali ruski veterani u čast pobede nad fašizmom”. Politika. 19. 09. 2020. 
  14. ^ „Lazanski odlikovan Ordenom za borbu protiv korone”. Politika. 18. 03. 2021. 
  15. ^ Miroslavu Lazanskom uručena Nagrada grada za novinarstvo („Politika”, 19. april 2019)
  16. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Jutarnja patrola :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  17. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Istina o Srpskoj :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  18. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Bin Laden protiv Amerike :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  19. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Borbeni avioni :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  20. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Komandosi :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  21. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Hitler je pobedio :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  22. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Vreme izdaje : Miroslav Lazanski :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-06. 
  23. ^ Titova soba tajni (2014) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  24. ^ „Dnevnik iz Sirije Miroslava Lazanskog”. RTS. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Лазански&oldid=27510411”