Најгвирц

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Najgvirc, piment
Pimenta dioica
List, cvet i plod, botanička ilustracija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Myrtales
Porodica:
Myrtaceae
Rod:
Pimenta
Vrsta:
P. dioica
Binomno ime
Pimenta dioica
Sinonimi[1]

Caryophyllus pimenta (L.) Mill.
Eugenia micrantha Bertol.
Eugenia pimenta (L.) DC.
Evanesca micrantha Bertol.
Myrtus dioica L.
Myrtus pimenta L.
Myrtus piperita Sessé & Moc.
Pimenta communis Benth. & Hook.f.
Pimenta officinalis Lindl.
Pimenta vulgaris Bello
Pimenta vulgaris Lindl.
Pimentus geminata Raf.

Plodovi pimenta

Najgvirc, odnosno piment (Pimenta dioica) je nisko drvo iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se zbog mirišljavog ploda koji se koristi kao veoma ukusan i zdrav začin. Ovaj začin kod nas je poznat i pod imenima piment, najkvirc, kao i klinčićev papar, karanfil−biber,[2], jamajčanski biber, jamajka−papar.[3] U starijoj literaturi često se može naći i pod naučnim imenom Pimenta officinalis.

Rasprostranjenost i uslovi staništa[uredi | uredi izvor]

Najgvirc je poreklom iz Centralne i Južne Amerike. Areal mu se prostire od Meksika do Jamajke.[3] Otkrili su ga španski istraživači kada su se, u 16. veku, iskrcali na obale današnjeg Meksika. Danas se gaji komercijalno širom tropskih područja Amerike − u Meksiku, Hondurasu, Trinidadu, na Kubi, a posebno na Jamajci, koja praktično ima monopol u proizvodnji ovog cenjenog začina. Najgvirc je jedini začin čija je komercijalna proizvodnja potpuno ograničena na Novi Svet.[4]

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Drvo najgvirca u prirodi

Najgvirc, odnosno piment je nisko drvo. Može porasti 10−12 m. visok. Stablo je elastično, srebrnasto sive kore koja se ljuspa u tankim trakama. Krošnja je razgranata, sa mnoštvom tankih grana. Listovi su naspramni, zimzeleni i krupni. Dugi su 4−8 cm, zašiljenog vrha i mirisni poput plodova. Cvetovi su sitni, beličasti, sa 4−5 latica. Skupljeni su u piramidalnim metličastim cvastima. Uglavnom su terminalne, ali nekada rastu i iz pazuha lista.[3] Plodovi su bobičaste koštunice smeđe boje, prečnika 0,6 cm. Upravo ove bobice koriste se kao začin.[4]

  • Kora debla
    Kora debla
  • Gusta krošnja tankih grana, sa velikim, kožastm listovima
    Gusta krošnja tankih grana, sa velikim, kožastm listovima
  • Terminalne, metličaste cvasti
    Terminalne, metličaste cvasti
  • Nezreli plodovi
    Nezreli plodovi

Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]

U prirodi može rasti samo u tropskim uslovima, u šipražju na obodu šuma. U tropskim oblastima može se gajiti i u posudi na balkonu.[4] Može se gajiti i u staklenicima, ali samo u prirodnim uslovima može dostići punu veličinu. Cvet i plod donosi samo u prirodi.[3]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Gaji se radi aromatičnih plodova koji se, kao dodatak jelima, upotrebljavaju celi ili u prahu. Zeleni plodovi su aromatičniji od zrelih. Za aromu najgvirca zaslužno je etarsko ulje, kojeg ima 3−4% i u kojem je, kao i kod karanfilića, glavni sastojak fenol eugenol. Eugenol ima veliku antiseptičku moć i upotrebljava se kao stomahik.[2] Takođe se koristi i kao anestetik kod zubobolje.[4]

Ukus najgvirca možda najbolje definiše engleski naziv za ovaj začin − Allspice („sve−začin”[3]). Naime, smatralo se da ukus pimenta liči na mešavinu cimeta, karanfilića, i muškatnog oraščića.[5] Koristi se kao začin kako u slanim, tako i u slatkim jelima. Takođe se dodaje i likerima, a etarsko ulje upotrebljava se u kozmetičkim preparatima i parfemima.[4]

U zemljama porekla (gajenja) takođe se mnogo koristi i sveže ili sušeno lišće, za kuvanje ili sušenje mesa. Etarsko ulje iz lišća je od značaja u industrijskoj proizvodnji kobasica.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pimenta dioica (L.) Merr.”. The Plant List. Pristupljeno 10. 12. 2016. 
  2. ^ a b Tucakov 1984, str. 542
  3. ^ a b v g d Lanzara 1982, str. 292
  4. ^ a b v g d Christman, Steve. „Pimenta dioica”. Floridata Plant Encyclopedia. Pristupljeno 10. 12. 2016. 
  5. ^ „allspice”. Dictionary.com. Pristupljeno 10. 12. 2016. 
  6. ^ Katzer, Gernot. „Allspice (Pimenta dioica [L.] Mer.)”. Gernot Katzer’s Spice Pages. Pristupljeno 10. 12. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad. COBISS.SR 38154759
  • Lanzara, Paola; Pizzetti, Mariella (1982). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. COBISS.SR 14675983

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Najgvirc na Vikimedijinoj ostavi
Подаци везани за чланак Pimenta dioica на Викиврстама

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Најгвирц&oldid=25906917”