Најгвирц

Najgvirc, piment; Pimenta dioica
	List, cvet i plod, botanička ilustracija
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Myrtales
Porodica:	Myrtaceae
Rod:	Pimenta
Vrsta:	P. dioica
Binomno ime
	Pimenta dioica; L.
Sinonimi
	Caryophyllus pimenta (L.) Mill.; Eugenia micrantha Bertol.; Eugenia pimenta (L.) DC.; Evanesca micrantha Bertol.; Myrtus dioica L.; Myrtus pimenta L.; Myrtus piperita Sessé & Moc.; Pimenta communis Benth. & Hook.f.; Pimenta officinalis Lindl.; Pimenta vulgaris Bello; Pimenta vulgaris Lindl.; Pimentus geminata Raf.

Najgvirc, odnosno piment (Pimenta dioica) je nisko drvo iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se zbog mirišljavog ploda koji se koristi kao veoma ukusan i zdrav začin. Ovaj začin kod nas je poznat i pod imenima piment, najkvirc, kao i klinčićev papar, karanfil−biber,^[2], jamajčanski biber, jamajka−papar.^[3] U starijoj literaturi često se može naći i pod naučnim imenom Pimenta officinalis.

Rasprostranjenost i uslovi staništa

Najgvirc je poreklom iz Centralne i Južne Amerike. Areal mu se prostire od Meksika do Jamajke.^[3] Otkrili su ga španski istraživači kada su se, u 16. veku, iskrcali na obale današnjeg Meksika. Danas se gaji komercijalno širom tropskih područja Amerike − u Meksiku, Hondurasu, Trinidadu, na Kubi, a posebno na Jamajci, koja praktično ima monopol u proizvodnji ovog cenjenog začina. Najgvirc je jedini začin čija je komercijalna proizvodnja potpuno ograničena na Novi Svet.^[4]

Opis vrste

Najgvirc, odnosno piment je nisko drvo. Može porasti 10−12 m. visok. Stablo je elastično, srebrnasto sive kore koja se ljuspa u tankim trakama. Krošnja je razgranata, sa mnoštvom tankih grana. Listovi su naspramni, zimzeleni i krupni. Dugi su 4−8 cm, zašiljenog vrha i mirisni poput plodova. Cvetovi su sitni, beličasti, sa 4−5 latica. Skupljeni su u piramidalnim metličastim cvastima. Uglavnom su terminalne, ali nekada rastu i iz pazuha lista.^[3] Plodovi su bobičaste koštunice smeđe boje, prečnika 0,6 cm. Upravo ove bobice koriste se kao začin.^[4]

Kora debla
Gusta krošnja tankih grana, sa velikim, kožastim listovima
Terminalne, metličaste cvasti
Nezreli plodovi

Uslovi staništa

U prirodi može rasti samo u tropskim uslovima, u šipražju na obodu šuma. U tropskim oblastima može se gajiti i u posudi na balkonu.^[4] Može se gajiti i u staklenicima, ali samo u prirodnim uslovima može dostići punu veličinu. Cvet i plod donosi samo u prirodi.^[3]

Upotreba

Gaji se radi aromatičnih plodova koji se, kao dodatak jelima, upotrebljavaju celi ili u prahu. Zeleni plodovi su aromatičniji od zrelih. Za aromu najgvirca zaslužno je etarsko ulje, kojeg ima 3−4% i u kojem je, kao i kod karanfilića, glavni sastojak fenol eugenol. Eugenol ima veliku antiseptičku moć i upotrebljava se kao stomahik.^[2] Takođe se koristi i kao anestetik kod zubobolje.^[4]

Ukus najgvirca možda najbolje definiše engleski naziv za ovaj začin − Allspice („sve−začin”^[3]). Naime, smatralo se da ukus pimenta liči na mešavinu cimeta, karanfilića, i muškatnog oraščića.^[5] Koristi se kao začin kako u slanim, tako i u slatkim jelima. Takođe se dodaje i likerima, a etarsko ulje upotrebljava se u kozmetičkim preparatima i parfemima.^[4]

U zemljama porekla (gajenja) takođe se mnogo koristi i sveže ili sušeno lišće, za kuvanje ili sušenje mesa. Etarsko ulje iz lišća je od značaja u industrijskoj proizvodnji kobasica.^[6]

Vidi još

Začin

Reference

^ „Pimenta dioica (L.) Merr.”. The Plant List. Pristupljeno 10. 12. 2016.
^ ^a ^b Tucakov 1984, str. 542
^ ^a ^b ^v ^g ^d Lanzara 1982, str. 292
^ ^a ^b ^v ^g ^d Christman, Steve. „Pimenta dioica”. Floridata Plant Encyclopedia. Pristupljeno 10. 12. 2016.
^ „allspice”. Dictionary.com. Pristupljeno 10. 12. 2016.
^ Katzer, Gernot. „Allspice (Pimenta dioica [L.] Mer.)”. Gernot Katzer’s Spice Pages. Pristupljeno 10. 12. 2016.

Literatura

Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad. COBISS.SR 38154759
Lanzara, Paola; Pizzetti, Mariella (1982). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. COBISS.SR 14675983

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Najgvirc na Vikimedijinoj ostavi
Подаци везани за чланак Pimenta dioica на Викиврстама

„Allspice”. encyclopedia of spices. the Epicentre Spices. Pristupljeno 10. 12. 2016.
Gaifyllia, Nancy. „All About Greek Allspice AKA Bahari”. About Food. About.com. Arhivirano iz originala 07. 07. 2011. g. Pristupljeno 10. 12. 2016.
„Piment je zdraviji od bibera”. Večernje Novosti. 24. 12. 2015. Pristupljeno 10. 12. 2016.
„Piment”. CentarZdravlja. Pristupljeno 10. 12. 2016.
„Piment (Pimenta dioica)”. Gastronomika. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 10. 12. 2016.

[The_Plant_List-1] „Pimenta dioica (L.) Merr.”. The Plant List. Pristupljeno 10. 12. 2016.

[Туцаков-2] Tucakov 1984, str. 542

[Lanzara-3] v ^g ^d Lanzara 1982, str. 292

[Floridata-4] v ^g ^d Christman, Steve. „Pimenta dioica”. Floridata Plant Encyclopedia. Pristupljeno 10. 12. 2016.

[Dictionary-5] „allspice”. Dictionary.com. Pristupljeno 10. 12. 2016.

[6] Katzer, Gernot. „Allspice (Pimenta dioica [L.] Mer.)”. Gernot Katzer’s Spice Pages. Pristupljeno 10. 12. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Najgvirc, piment Pimenta dioica

List, cvet i plod, botanička ilustracija
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Myrtales
Porodica:	Myrtaceae
Rod:	Pimenta
Vrsta:	P. dioica
Binomno ime
*Pimenta dioica* L.
Sinonimi^[1]
Caryophyllus pimenta (L.) Mill. Eugenia micrantha Bertol. Eugenia pimenta (L.) DC. Evanesca micrantha Bertol. Myrtus dioica L. Myrtus pimenta L. Myrtus piperita Sessé & Moc. Pimenta communis Benth. & Hook.f. Pimenta officinalis Lindl. Pimenta vulgaris Bello Pimenta vulgaris Lindl. Pimentus geminata Raf.