Nikola Kovačević (političar)

nikola kovačević
nikola kovačević
	Nikola Kovačević
Lični podaci
Datum rođenja	12. decembar 1890.
Mesto rođenja	Nudo, kod Grahova, Knjaževina Crna Gora
Datum smrti	24. avgust 1964. (73 god.)
Mesto smrti	Herceg Novi, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija
Profesija	društveno-politički radnik
Porodica
Supružnik	Ljubica Špadijer-Kovačević
Deca	Mitar Kovačević; Dragan Kovačević
Delovanje
Član KPJ od	1920.
Učešće u ratovima	Balkanski ratovi; Prvi svetski rat
Predsednik Prezidijuma; Narodne skupštine NR Crne Gore
Period	6. novembar 1950 — 4. februar 1953.
Prethodnik	Miloš Rašović
Naslednik	Blažo Jovanović
Odlikovanja

Nikola Kovačević (Nudo, kod Grahova, 12. decembar 1890 — Herceg Novi, 24. avgust 1964), učesnik Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, revolucionar, društveno-politički radnik FNRJ i NR Crne Gore i junak socijalističkog rada.

Biografija

Rođen je 12. decembra 1890. godine u selu Nudo, blizu Grahova, kod Nikšića. Rođeni je brat Save Kovačevića, komandanta Treće udarne divizije NOVJ i narodnog heroja Jugoslavije. Nakon osnovne škole i niže gimnazije, Kovačević je završio Bogoslovsko-učiteljsku školu na Cetinju i jedno vreme radio kao učitelj. Učesnik je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) je od 1920. godine.

Učesnik je Podgoričke skupštine.^[1] Godine 1925. postao je sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Podgoricu. Na Trećem kongresu KPJ, održanom 1926. godine, izabran je za kandidata za člana Centralnog komiteta KPJ. Po odluci CK KPJ, 1928. godine emigrirao je u Sovjetski Savez. Bio je delegat na Šestom kongresu Kominterne. U Moskvi je od 1934. godine vršio razne odgovorne dužnosti: predstavnik KPJ u Kominterni, upravnik Jugoslovenskog sektora na Komunističkom univerzitetu nacionalnih manjina Zapada i dr.

Od 1930. do 1931. godine bio je član Zagraničnog komiteta KPJ u Beču i član Politbiroa CK KPJ. Po odluci CK KPJ i Kominterne, 1934. godine je otišao u SAD, gde je radio kao predstavnik KPJ u Komunističkoj partiji SAD. Bio je i član Biro rukovodstva KPJ jugoslovenskih iseljenika. U SAD je živeo legalno, kao novinar. Septembra 1937. godine, kada je u Ameriku došao Srđan Prica, on je prešao u Kanadu, gde je radio isti posao, kao i u SAD.

Za vreme Drugog svetskog rata, u Kanadi i Americi, radio je na popularizaciji Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Po povratku u Jugoslaviju, 1945. godine, postavljen je za ministra u Sofiji. Od 1948. godine biran je za člana Centralnog komiteta KPJ i člana Centralnog komiteta Komunističke partije Crne Gore.

Od 6. novembra 1950. do 4. februara 1953. nalazio se na funkciji predsednika Prezidijuma Narodne skupštine, a od 4. februara do 19. decembra 1953. godine na funkciji predsednika Narodne skupštine Narodne Republike Crne Gore.

Umro je 24. avgusta 1964. godine u Herceg Novom.

Njegovi sinovi Dragan i Mitar su bili učesnici NOR-a — Dragan je bio kurir Save Kovačevića i poginuo je zajedno s njim 1943. na Sutjesci, a Mitar je posle rata proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Tokom bitke na Sutjesci, osim brata Save i sina Dragana, poginuli su i Nikolini otac Blagoje i brat Janko.^[2]

Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada, Ordenom narodnog oslobođenja i drugim visokim jugoslovenskim odlikovanjima.

Reference

Literatura

Mala enciklopedija Prosveta. Beograd 1959. godina

[rez-1] „Rezolucija povodom stogodišnjice Podgoričke skupštine”.

[2] Učitelj, ratnik, ambasador ili samo Stari („DAN onlajn”, 20. jul 2016)

[1]

[2]

p r u Lideri Saveza komunista Crne Gore
Spisak ličnosti koje su se nalazile na čelu partijske organizacije KPJ u Crnoj Gori kao — sekretari Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, sekretari CK Komunističke partije Crne Gore i sekretari/predsednici CK Saveza komunista Crne Gore
do 1948.	Jovan Tomašević (1920—1924) Stanko Dragojević (1924) Aleksa Pavićević (1924—1925) Nikola Kovačević (19254—1928) Niša Milanović (1928—1929) Adolf Muk (1930) Božo Ljumović (1932) Nikola Lekić (1934—1936) Božo Ljumović (1940—1942) Blažo Jovanović (1943—1948)
1948—1966.	Blažo Jovanović (1948—1963) Đorđije Pajković (1963—1966)
1966—1990	Đorđije Pajković (1966—1968) Veselin Đuranović (1968—1977) Vojislav Srzentić (1977—1982) Dobroslav Ćulafić (1982—1984) Vidoje Žarković (1984) Marko Orlandić (1984—1986) Miljan Radović (1986—1989) Veselin Vukotić (v.d. 1989) Momir Bulatović (1989—1991)

p r u Predsednici Skupštine Socijalističke Republike Crne Gore
nazivi fukcija po periodima: predsednik CASNO (1944—1945), predsednik Narodne skupštine NR Crne Gore (1945—1963) i predsednik Skupštine SR Crne Gore (1963—1993)
1944—1945.	Niko Miljanić (1944—1945)
1945—1963.	Miloš Rašović (1945—1946) Petar Komnenić (1946—1949) Đuro Čagorović (1949—1953) Nikola Kovačević (1953) Blažo Jovanović (1953—1962) Filip Bajković (1962—1963)
1963—1993.	Andrija Mugoša (1963—1967) Veljko Milatović (1967—1969) Vidoje Žarković (1969—1974) Budislav Šoškić (1974—1979) Radivoje Brajović (1979—1982) Milutin Tanjević (1982—1983) Omer Kurpejović (1983—1984) Čedomir Đuranović (1984—1985) Marko Marković (1985—1986) Velisav Vuksanović (1986—1989) Dragan Radonjić (1989—1990) Risto Vukčević (1990—1993)

p r u Predsednici Narodne Republike Crne Gore i Socijalističke Republike Crne Gore
nazivi fukcija po periodima — predsednik Predsedništva CASNO, predsednik Prezidijuma Narodne skupštine (1945—1953), predsednik Skupštine (1953—1974) i predsednik Predsedništva (1974—1993)
1944—1945.	Niko Miljanić (1944—1945)
1945—1953.	Miloš Rašović (1945—1950) Nikola Kovačević (1950—1953)
1953—1974.	Nikola Kovačević (1953) Blažo Jovanović (1953—1962) Filip Bajković (1962—1963) Andrija Mugoša (1963—1967) Veljko Milatović (1967—1969) Vidoje Žarković (1969—1974) Budislav Šoškić (1974)
1974—1992.	Veljko Milatović (1974—1982) Veselin Đuranović (1982—1983) Marko Orlandić (1983—1984) Miodrag Vlahović (1984—1985) Branislav Šoškić (1985—1986) Radivoje Brajović (1986—1988) Božina Ivanović (1988—1989) Slobodan Simović (v.d.; 1989) Branko Kostić (1989—1990) Momir Bulatović (1990—1993)