Петпарачке приче

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Petparačke priče
Filmski poster
Žanrakcija
RežijaKventin Tarantino
ScenarioKventin Tarantino
Rodžer Ejvari
ProducentLorens Bender
Glavne ulogeDžon Travolta
Samjuel L. Džekson
Uma Terman
Brus Vilis
Harvi Kajtel
Tim Rot
Amanda Plamer
Marija de Medeiros
Ving Rejms
Erik Stolc
Rozana Arket
Kristofer Voken
Producentska
kuća		Miramaks films
Godina1994.
Trajanje154 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet8,5 miliona dolara
Zarada213,9 miliona dolara
Veb-sajtwww.miramax.com/movie/pulp-fiction
IMDb veza

Petparačke priče (engl. Pulp Fiction) je američki neonoar kriminalistički film iz 1994. godine, u režiji Kventina Tarantina koji je i napisao film uz doprinos Rodžera Ejverija. Poznat je po nelinearnoj radnji, eklektičnom dijalogu, ironičnoj mešavini humora i nasilja i referenci iz drugih filmova i popularne kulture. Tematski je baziran na šund kriminalističkim romanima četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka i prati život nekoliko individualaca čiji su životi umešani u kriminalno podzemlje Los Anđelesa. Glumačku postavu čine Brus Vilis, Džon Travolta, Semjuel L. Džekson, Uma Terman i Ving Rejms.

Nominovan je za sedam Oskara, uključujući najbolji film; Tarantino i Ejveri su osvojili nagradu Oskar za najbolji originalni scenario. Na Filmskom festivalu u Kanu je nagrađen Zlatnom palmom. Veliki komercijalni uspeh revitalizovao je karijeru glavnog glumca, Džona Travolte, koji je bio nominovan za Oskara, kao i Samjuel L. Džekson i Uma Terman.

Kritičari su film zbog njegove samorefleksije i nekonvencionalne strukture nazvali prvim primerom postomodernog filma. Petparačke priče poslužile su kao inspiracija za mnoge kasnije filmove koji su preuzeli određene elemente njegovog stila. Priroda njegove produkcije, marketinga i distribucije i naknadne profitabilnosti snažno su uticali na područje nezavisne kinematografije. Film je uvršten u Nacionalni filmski registar Kongresne biblioteke kao "kulturološki, istorijski ili estetski značajan".

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Radnja filma nije ispričana hronološkim redosledom, a prati tri glavne međusobno povezane priče: Plaćeni ubica Vinsent Vega je protagonista prve priče, bokser Buč Kulidž je glavni junak druge, a Vinsentov partner Džuls Vinfild je glavni junak treće.[1]

Film počinje sa „Pampkinom” i „Hani Bani” koji pljačkaju restoran, a radnja zatim prelazi na priče o Vinsentu, Džulsu i Buču. Na kraju se vraća tamo gde je i započeo, u restoran. Postoji ukupno sedam narativnih nizova; trima osnovnim pričama prethode naslovi:

  1. Prolog − Restoran (I)
  2. Uvod u „Vinsent Vega i žena Marselusa Volasa”
  3. „Vinsent Vega i žena Marselusa Volasa”
  4. Uvod u „Zlatni sat” (a−flešbek, b−sadašnjost)
  5. „Zlatni sat”
  6. „Situacija sa Boni”
  7. Epilog − Restoran (II)

Kad bi se sedam sekvenci poređalo hronološki, išle bi sledećim redosledom: 4a, 2, 6, 1, 7, 4b, 5. Sekvence 1 i 7 i 2 i 6 se delimično preklapaju, pa su prikazane iz različitih pogleda. Narativni redosled, sa svim svojim zaobilaženjima, je zapravo kružan, budući da se poslednja scena preklapa sa prvom. Govoreći o filmu, Tarantino je izjavio: „Super stvar je ta da se lomljenjem linearne strukture, kad gledam film sa publikom, lomi i stanje publike. To je kao ono, 'Moram da vidim ovo... Moram obratiti pažnju'. Gotovo možete osetiti kako se svi pomiču u svojim sedištima. Zapravo je zabavno gledati publiku kako na neki način lovi film.”

Uvod[uredi | uredi izvor]

„Pampkin” (Tim Rot) i „Hani Bani” (Amanda Plamer) doručkuju u restoranu. Odlučuju da ga opljačkaju, shvativši da bi mogli da izvuku novac ne samo iz blagajne, nego i od mušterija, kao što su to učinili tokom njihove poslednje pljačke. Nekoliko trenutaka kasnije počinje pljačka, scena nestaje i počinje uvodna špica.

Dok Džuls Vinfild (Samjuel L. Džekson) vozi, Vinsent Vega (Džon Travolta), priča o svojim iskustvima u Evropi, iz koje se upravo vratio; o hašiš-baru u Amsterdamu, o francuskom Mekdonaldsu i njihovom burgeru sa sirom („Rojal sa sirom”). Dvojac odeven u odela je na putu da uzmu aktovku od Breta (Frenk Vejli), koji se ogrešio kod njihova šefa, gangstera Marselusa Volasa. Džuls govori Vinsentu kako je Marselus bacio nekoga sa četvrtog sprata jer je njegovoj ženi izmasirao stopala. Vinsent odvraća da ga je Marselus zamolio da prati njegovu suprugu dok je izvan grada. Nakon šaljivog, filozofskog podbadanja, vraćaju se svojim pravim ulogama i ubijaju Breta na dramatičan način nakon što Džuls izrecituje zlokobno „biblijsko” proročanstvo.

Vinsent Vega i žena Marselusa Volasa[uredi | uredi izvor]

U gotovo praznom koktel-baru, bokser Buč Kulidž (Brus Vilis) prihvata veliku sumu novca od Marselusa Volasa (Ving Rejms), dogovorivši se da će pasti u petoj rundi sledećeg meča. Buč i Vinsent kratko se susreću, dok Vinsent i Džuls - sada neobjašnjivo odeveni u majice i šorceve - dolaze u Marselusov klub kako bi dostavili aktovku. Sledećeg dana, Vinsent svraća kod Lensa (Erik Stolc) i Džodi (Rozana Arket) kako bi kupio malo heroina visokog kvaliteta. Nafiksavši se pre susreta sa Mijom Volas (Uma Terman), izvodi je napolje. Njih dvoje odlaze u dopadljivi restoran tematski uređen u stilu pedesetih u kojem su službenici prerušeni u pop ikone te decenije. Mija se priseća svog glumačkog iskustva u propaloj pilot epizodi TV serije „Foks Fors Fajv”.

Nakon učešća u plesnom takmičenju, vraćaju se u kuću Volasovih sa trofejom. Dok Vinsent u kupatilu sam sebe uverava da se ne spetlja sa šefovom ženom, Mija pronalazi Vinsentov heroin u džepu negova sakoa. Zamenivši ga sa kokainom, ušmrče ga i predozira se. Vinsent je pronalazi i prestrašen odjuri u Lensovu kuću po pomoć. Tamo ubrizgava injekciju adrenalina u njeno srce, oživevši je. Pre nego što se par rastao, Mija i Vinsent se dogovaraju da ne govore Marselusu o incidentu, bojeći se onoga što bi mogao da im učini.

Mladi Buč gleda televiziju, kada u sobu uđe vijetnamski veteran, kapetan Kuns (Kristofer Voken). Kuns objašnjava da mu je doneo zlatni sat, koji se prenosio generacijama među muškim članovima porodice Kulidž. Bučov otac je umro u logoru za ratne zarobljenike, a na njegovu posljednju želju Kuns je sakrio sat u svoj rektum i čuvao ga dve godine kako bi ga donio Buču. Zazvoni zvono, preplašivši odraslog Buča iz njegova sna. On je u bokserskoj opremi i vreme mu je za borbu za koju je plaćen da padne.

Zlatni sat[uredi | uredi izvor]

Buč beži iz arene nakon pobede u borbi. Pobegavši taksijem, od svoje vozačice opsednute smrću, Esmeralde Viljalobos (Andžela Džouns) saznaje da je ubio svog protivnika. Buč je prevario Marselusa, opkladivši se na sebe na vrlo povoljan koeficijent. Sledećeg jutra u motelu, Buč otkriva je njegova devojka, Fabijen (Marija de Medeiros), zaboravila da spakuje njegov nezamenljivi sat. Vraća se u svoj stan kako bi ga pokupio, iako ga gotovo sigurno traže Marselusovi ljudi. Buč brzo pronalazi sat, ali misleći da je sam, zastaje kako bi ispekao tost. Tada na kuhinjskom stolu opaža automatski pištolj. Začuvši puštanje vode u toaletu, Buč uzima pištolj i ubija Vinsenta Vegu koji izlazi iz kupatila.

Vozeći se iz stana, Buč slučajno naleće na Marselusa. Udara ga autom, ali sudara se sa drugim vozilom. Počinje potera peške, a dvojica muškaraca završavaju u zalagaonici. Buč podiže pištolj kako bi ubio Marselusa, ali tada ih vlasnik zalagaonice, Mejnard (Duan Vitaker), zarobljava puškom. Mejnard i njegov ortak, Zed (Piter Grin), odvode Marselusa u sobu pozadi i siluju ga, ostavljajući maskiranog čoveka da nadgleda Buča. Buč se oslobađa i ubija tog čoveka. Namerava da pobegne, ali ipak odlučuje da spasi Marselusa. Dok Zed siluje Marselusa, Buč katanom ubija Mejnarda. Marselus uzima Mejnardovu sačmaricu i pogađa Zeda u prepone. Govori Buču da su kvit, ako nikome ne spomene silovanje i zauvek napusti Los Anđeles. Buč pristaje i odlazi iz grada na Zedovom motoru sa Fabijen.

Situacija sa Boni[uredi | uredi izvor]

Priča se vraća na Vinsenta i Džulsa u Bretovom stanu. Nakon što su ga ubili, drugi muškarac izlazi iz kupatila i počinje da divljački puca na njih, ali svaki metak ih promašuje, a zaprepašćeni Džuls i Vinsent ne uspevaju ni da uzvrate vatru. Džuls tvrdi da je to čudo i Božji signal njemu da se penzioniše kao plaćeni ubica, iako se Vinsent ne slaže. Odlaze sa jednim od Bretovih saradnika, Marvinom (Fil Lamar), njihovim doušnikom. Vinsent upita Marvina za mišljenje o „čudu” i slučajno ga upucava u glavu dok je neoprezno mahao pištoljem.

Prisiljen da sklone svoj krvavi automobil sa ulice, Džuls poziva svog prijatelja Džimija (Kventin Tarantino). Džimijeva žena, Boni, ubrzo dolazi sa posla, a on je zabrinut da ih ne sretne. Na Džulsov zahtev, Marselus zatraži pomoć od Vinstona Vulfa (Harvi Kajtel). Vulf uzima stvari u svoje ruke, naređujući Džulsu i Vinsentu da očiste auto, sakriju telo u prtljažniku, reše se svoje krvave odeće i presvuku se u majice i šorceve koje im daje Džimi. Osim toga, plaća Džimiju za njegovu posteljinu koje će poslužiti da se sakriju krvava sedišta dok se voze do otpada gde radi Vulfova devojka, Rakel (Džulija Svini). Vuk i Rakel odlaze da doručkuju, a Džuls i Vinsent odlučuju da učine isto.

Džuls i Vinsent doručkuju, a razgovor se vraća na Džulsovu odluku da se penzioniše. U kratkom preseku, vidimo „Pampkina” i „Hani Bani” malo pre nego što odlučuju da opljačkaju restoran, iz uvodne scene filma. Dok je Vinsent u toaletu, počinje pljačka. „Pampkin” zahteva sve dragocenosti, uključujući Džulsovu misterioznu aktovku. Džuls iznenađuje „Pampkina”, držeći ga na nišanu. „Hani Bani”, histerična, poteže pištolj na Džulsa. Vinsent izlazi iz toaleta sa pištoljem uperenim u nju. Nastaje Meksički obračun. Džuls objašnjava svoju ambivalentnost prema svom kriminalnom životu, a kao svoj prvi čin iskupljenja nagovara dvoje pljačkaša da odnesu novac koji su pokupili i odu, zaključivši mudro kako su pošteđeni, ostavivši aktovku koja će biti vraćena svom vlasniku.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Džon Travolta Vinsent Vega
Samjuel L. Džekson Džuls Vinfild
Uma Terman Mija Volas
Harvi Kajtel Vinston Vulf
Tim Rot Ringo / Pampkin
Amanda Plamer Jolanda / Hani Bani
Erik Stolc Lens
Brus Vilis Buč Kulidž
Ving Rejms Marselus Volas
Rozana Arket Džodi
Kristofer Voken kapetan Kuns
Piter Grin Zed
Marija de Medeiros Fabijen
Stiv Busemi Badi Holi
Kventin Tarantino Džimi
Frenk Vejli Bret
Lorens Bender Dugokosi japi propalica

Zarada[uredi | uredi izvor]

  • Zarada u SAD — 107.928.762 američkih dolara
  • Zarada u inostranstvu — 106.000.000 američkih dolara
  • Ukupna zarada — 213.928.762 američkih dolara

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Film je osvojio ukupno 43 nagrade i 40 nominacija. Dobio je nagradu Oskar za najbolji scenario, 1995, a nominovan je za još šest oskara; između ostalih, Travolta je bio nominovan za najbolju mušku ulogu, Džekson i Terman za sporedne, a sam Tarantino za najboljeg režisera. Iste godine, film je osvojio nagradu Saturn za najbolji film Udruženja za SF, fantaziju i horor filmove u SAD, BAFTA nagrade za najbolji scenario i epizodnu mušku ulogu (Džekson) u Ujedinjenom Kraljevstvu, Globus za najbolji scenario, kao i MTV nagrade za najbolji film i najbolju scenu plesa, koju su odigrali Uma Terman i Džon Travolta.[1] Godinu dana pre toga, film je osvojio i Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu.[2]

Kritike[uredi | uredi izvor]

U više izvora se pominje da je ovaj film dobio veoma pozitivne kritike.[3][4] Ponekad je ocenjen kao najbolji film režisera Tarantina.[5] Okarakterisan je i kao film sa „zamršenim zapletom i brutalnim humorom“.[6]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • Svi časovnici koji se pojavljuju u kadrovima filma stoje na 4.20.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Sinemagija: „Petparačke priče“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. jul 2011), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  2. ^ „All the Awards—Festival 1994”. Cannes Festival. Arhivirano iz originala 13. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 9. 2007. 
  3. ^ Krstarica: „Prošle godine u centru pažnje - Kventin Tarantino“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2011), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  4. ^ McCarthy, Todd (23. 5. 1994). „Pulp Fiction”. Variety. Pristupljeno 20. 9. 2007. 
  5. ^ Politika: Kritika filma „Prokletnici“: „Petparačka reciklaža istorije“; Dubravka Lakić. 21.8.2009.
  6. ^ Nezavisne novine: „Povratak Kventina Tarantina“; 21.5.2009.
  7. ^ Politikin zabavnik broj 2983. Datum: 10.4.2009. Rubrika: „Jeste li već čuli da...“ strana: 2. Izdaje i štampa: Politika AD.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Petparačke priče na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петпарачке_приче&oldid=26550657”