Pređi na sadržaj

Poplave na Balkanu 2014.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Poplave na Balkanu 2014.
Datum13. maj — 27. maj 2014.
LokacijaBeograd,
Šumadija,
zapadna Srbija,
Pomoravlje
Posavina
 Srbija
 Bosna i Hercegovina
 Hrvatska
Uzrokobilne padavine, ciklon
Umrlih83
27 u BiH[1][2][3]

57 u Srbiji[4]
2 u Rumuniji[5]
1 u Slovačkoj[6]

3 u Hrvatskoj[7]
Povređenihn/p
Nestalihn/p
Materijalna štetapreko 1 milijarde

Poplave na Balkanskom poluostrvu su došle nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva u maju mesecu 2014. godine. Padavine su obuhvatile ceo Balkan 13. maja 2014. godine.

Razvoj ciklona[uredi | uredi izvor]

Ciklon „Tamara“[8] (takođe i „Donat“[9] u Hrvatskoj ili „Ivet“[10] u srednjoj Evropi) zahvatio je područje srednje i jugoistočne Evrope 13. maja 2014. godine. Prostirao se na velikoj horizontalnoj površini, vertikalne debljine do 10 kilometara kroz celu troposferu. Zasićenost vazdušne mase bila je oko 100%, a vlažnost je povećavana zahvaljujući toplom vazduhu sa juga i istoka. U prilog razvoju ovakvog polja niskog pritiska pogodovala je i fizičko-geografska specifičnost Balkanskog poluostrva. Centar ciklonalnog polja bio je nad Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, gde je između 13. i 15. maja izlučena velika količina padavina, najveća ikada zabeležena od kada se vode meteorološka osmatranja. Slabljenje i nestanak ciklona započeto je tokom 16. maja.[11][12][13]

Tok poplava[uredi | uredi izvor]

Srbija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Poplave u Srbiji 2014.
Ušće Save u Dunav kod Beograda.

Obrenovac je bio najteže pogođen poplava, a procenjeno je da je 90% naselja potopljeno.[14] Celo naselje od oko 8700 stanovnika je evakuisano.[15] Pored Obrenovca se nalazi termoelektrana Nikola Tesla, najveća termoelektrana u Srbiji, koja daje skoro 50% električne energije u Srbiji. Međutim, ona je ostala nepotopljena zahvaljujući dobrim intervencijama. Termoelektrana Kostolac, koja daje 11% električne energije Srbije, je bila ugrožena izlivanjem Mlave. Dva prestana džakova sa peskom je bilo probijeno, ali voda nije probila poslednju liniju odbrane.[16] Centri Paraćina, Petrovca na Mlavi, Svilajnca i Smederevske Palanke su bili poplavljeni.[15][17]

Obrenovac za vreme poplave
Prizor iz Krupnja posle poplave

U Krupnju je bujica uništila desetine kuća, a objekti su dalje ugroženi klizištima.[18]

Poplavni talas na reci Savi kod Šapca dostigao je kotu od 6,6 metra, što je najviši nivo ove reke u tom gradu od kada se vodi evidencija.[14][19] Do 16. maja 7.618 ljudi je bilo evakuisano, 20 je povređeno, dok je tri lica izgubilo život.[15][20]

U Sremu su evakuisana sela Jamena, Morović i Višnjićevo.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić panično je opisao poplave kao „najgoru prirodnu katastrofu koja je ikada zadesila Srbiju“.[21][22] Napomenuo je da poplave ovih razmera nisu stogodišnje, već hiljadugodišnje, odnosno dešavaju se jednom u hiljadu godina.

Vlada Srbije je zbog žrtava poplave i klizišta proglasila tri dana žalosti, 21, 22. i 23. maj. Tokom 23. maja je ukinuta vanredna situacija na nivou Srbije, dok je ostala na snazi vanredna situacija u dva grada i 17 opština koje su bile direktno ugrožene. U pitanju su gradovi Šabac i Sremska Mitrovica i opštine Obrenovac, Ljig, Ub, Lajkovac, Osečina, Paraćin, Mionica, Svilajnac, Smederevska Palanka, Šid, Trstenik, Kosjerić, Bajina Bašta, Krupanj, Mali Zvornik, Koceljeva i Vladimirci.[23]

Osim srušenih kuća, odnetih puteva i mostova, a posebno ljudskih života, poplave su nanele veliku štetu i poljoprivredi, zemljištu i usevima, stoci itd.[24]

Bosna i Hercegovina[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Poplave u Republici Srpskoj 2014.
Most južno od Banjaluke.
Reka Bosna u Zenici.

Iz korita su se izlile reke Bosna, Drina, Sana, Sava, Vrbas i druge. Poplavljeni su Šamac, Brčko,[25] Maglaj, Doboj, Derventa, Tuzla, Prijedor,[25] Travnik, Janja, Bijeljina,[26] Zenica, Živinice,[27] Vareš, Zavidovići,[28] Ključ, Banja Luka,[29] Čelinac i mnoga druga mesta i naselja. Ugroženo je područje uz reku Savu.[30] Vlada Federacije Bosne i Hercegovine proglasila je 15. maja stanje prirodne nesreće[31], a Vlada Republike Srpske je 17. maja proglasila vanrednu situaciju na celom području Republike.[32]

Hrvatska[uredi | uredi izvor]

Poplave u Dubočcu.

Najugroženiji su delovi županjske i brodske Posavine. Reka Sava dostigla rekordno visok nivo i probila je na dva mesta nasipe kod Rajevog Sela i Račinovaca. Evakuisano je nekoliko hiljada stanovnika iz Gunje, Račinovaca, Rajeva Sela, Bošnjaka, Vrbanje, Drenovaca, Strošinaca, Đurića, Posavskih Podgajaca i Soljana. Evakuisani ljudi su smeštani u Županji, Cerni i Gradištu.

Reka Orljava se izlila na više mesta, najugroženije je bilo pleterničko područje i naselja Bečic i Lužani u opštini Oriovac.[33] Orljava se najpre izlila negde između Blacka i Vesele i uz prugu je voda došla do kuća.[34] Reka Orljava izlila se i u mestu Gradac kod Pleternice, gde je izvršena i evakuacija. Reka je oštetila prugu pa je sav železnički saobraćaj zatvoren na delu Pleternica - Požega - Velika.

Humanitarne akcije[uredi | uredi izvor]

Na prvu naznaku elementarne katastrofe reagovao je pre svega velki broj domaćih dobrovoljaca i to naročito u Srbiji. Na prve naznake elementarne nepogode lokalno stanovništvo se organizovalo i krenulo u zaštitu. Kada je poplava stigla do većih mesta, kao što su Valjevo, Obrenovac i Šabac, Vlada Srbije i predsednik Vlade je pozvao pre svega Beograđane na mobilizaciju. I umesto pozvanih 500 do 1000 ljudi na mesto okupljanja kod Sava centra došlo je skoro 10.000 ljudi.[35] Svi oni su krenuli autobusima ka Šapcu kako bi se dizali nasipi. Takođe veliki broj ljudi čamcima su krenuli ka Obrenovcu kako bi pomogli u evakuaciji stanovništva. Sa područja Kosova i Metohije došla su 80 pripadnika civilne zaštite, sa 20ak terenskih vozila i par čamaca, u ugrožena područja, a pre svega Obrenovac.[36] Takođe Vojska Srbije i MUP su bili na svim kriznim područjima sa svom raspoloživom opremom.

Međunarodne akcije[uredi | uredi izvor]

Pored toga veliki broj zemalja je reagovao hitnim slanjem svojih specijalnih ekipa i spasilaca u ugrožena područja:

  •  Rusija – Rusija je prva reagovala i pritekla u pomoć Srbiji tako što je poslala 73 spasioca, uključujući i 20 ronilaca, koji su spasavali životno ugrožene stanovnike Obrenovca, samo tri sata nakon sletanja njihovog aviona Iljušina IL-76 na aerodrom u Nišu. Ruska Federacija poslala je u Srbiju još 40 motornih čamaca, 30 mobilnih elektro-agregata, 18 pumpi za ispumpavanje vode i toplotnih topova za sušenje, kao i 47 tona namirnica, ćebadi i drugih sredstava. Pravovremena asistencija i prisustvo generala-potpukovnika Eduarda Čižikova predstavljaju svojevrsnu poruku o posvećenosti, profesionalizmu i iskrenom prijateljstvu koje se ponovo potvrdilo, ovog puta u borbi sa poplavama.[37] Ruski specijalci su na terenu pokazali veliku hrabrost i dobili veliki broj simpatija domaćeg stanovništva, koji imaju neizmernu zahvalnost ka ovim herojima.[38] Oni su učestvovali u spašavanju preko 3000 ljudi.[39]
  •  Evropska unija – Poslato je u Srbiju više od 220 spasilaca iz zemalja EU.[40]
  •  Slovenija – Slovenija je poslala specijalne snage za civilnu zaštitu sa 19 specijalaca, dve pumpe i četiri vozila.[41]
  •  Crna Gora – Crnogorska vlada je odmah poslala kontingent pomoći sa specijalcima za pomoć stanovništvu. Deo snaga je bio uključen za pomoć građanima Obrenovca.[42]
  •  Republika Makedonija – Vlada Republike Makedonije je poslala u Republiku Srbiju 75 spasilaca, motorne čamce, drvene čamce, agregate, pumpe za vodu.
  •  Belorusija – Belorusija je odmah poslala dva helikoptera i četiri spasilačke ekipe ronilaca, da bi nakon toga poslala i pun avion Iljušin IL-76 sa humanitarnom pomoći i to: četiri velikih agregata od po 100 kilovata, 20 prenosivih generatora, 30 motornih pumpi za ispumpavanje vode, 20.000 konzervi mesnih prerađevina, 5.000 vunenih ćebadi, 20 šatora sa po 20 mesta za spavanje i drugim potrepštinama.[43]
  •  Mađarska –
  •  Francuska –
  •  Izrael –
  •  UAE – Ujedinjeni Arapski Emirati i princ Muhamed bin Zajed su poslali 10 miliona dolara pomoći za ugrožene.[44]
  •  Turkmenistan – pružio je humanitarnu pomoć u vidu lekova, medicinskih pomagala i pšeničnog brašna[45].
  •  Sjedinjene Američke Države – Sjedinjene Američke Države su donirale 100.000 dolara pomoći Bosni i Hercegovini.
  •  Velika Britanija – Velika Britanija je donirala 500.000 evra i poslala 120 spasilaca i profesionalnih ronilaca.
  •  Australija – Australija je donirala 200.000 evra pomoći Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Akcije pojedinaca i organizacija[uredi | uredi izvor]

Veliki broj poznatih ličnosti, kako domaćih, tako i inostranih, odmah nakon prvih izveštaja su poslali poruku podrške žrtvama, i generalno narodima i državama pogođenim poplavama. Mnogi od njih su učestvovali u ozbiljnom prikupljanju pomoći, a ličnim donacijama skrenuli su pažnju javnosti:

  • Dejan Stanković je svojom fondacijom „Fondacija Dejan Stanković za Srbiju, za samo dva dana skupio milion evra[46]. Fondacija je okupila veliki broj domaćih i stranih sportista i sredstva su namenjena kako za hranu i osnovne namirnice tako i za kasniju sanaciju objekata od poplava.
  • Novak Đoković je odmah nakon osvojenog turnira u Rimu, kompletnu nagradu osvojenu na ovom turniru od 500.000 evra donirao za pomoć ugroženima u poplavama.[47] Samim tim je poslao veliku podršku Srbiji i Bosni. Takođe je prozvao međunarodne medije da slabo obraćaju pažnju na poplave koje su zadesile Balkan, pa je cela priča dobila veliki publicitet.[48]
  • Belgijski fudbaler Vinsent Kompani je donirao 10.000 funti za ugrožene u poplavama. Kompani je za ovu katastrofu saznao preko svojih saigrača Matije Nastasića i Aleksandra Kolarova.
  • Holandski kuvar Rudolf van Vin je kuvao za majke sa decom u centru za zbrinjavanje evakuisanih osoba.
  • Košarkaški klub Crvena zvezda je ustupio svoje hale za prihvat stanovništva iz ugroženih oblasti.[49]
  • Fudbalski savez Srbije u fudbaleri reprezentacije Srbije su ponudili pomoć od 250.000 evra.[50]
  • Koka kola je Srbiji donirala 500.000 evra i 85 000 litara vode Rosa.
  • Goran Bregović je sa svojom porodicom donirao 20.000 evra.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Death toll rises to 44 in worst ever Balkan flooding”. RT. 18. 5. 2014. 
  2. ^ „U Doboju više od 20 žrtava poplave”. Klix.ba. Arhivirano iz originala 18. 05. 2014. g. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  3. ^ „Doboj:20 mrtvih,pukao nasip kod Bijeljine”. Vijesti-X.com. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  4. ^ „MUP: 57 mrtvih u poplavama”. b92.net. 29. 5. 2014. 
  5. ^ Alexandra Ciliac (17. 5. 2014). „Prima victimă a INUNDAȚIILOR. Un bărbat din Vrancea a murit”. Evenimentul Zilei. 
  6. ^ Mihaela Moise (16. 5. 2014). „Inundații în Balcani și Europa Centrală soldate cu cel puțin șase morți”. Agerpres. Arhivirano iz originala 18. 05. 2014. g. Pristupljeno 18. 05. 2014. 
  7. ^ Franjo Lepan; Željko Garmaz; Željko Grgurinović. „U Posavini evakuirano je tijekom noći oko 3000 ljudi, a dvoje iz Rajeva Sela se smatra nestalima. Premijer je obećao obnovu kuća. Velika je solidarnost okolnih mjesta”. 24sata.hr. Arhivirano iz originala 18. 05. 2014. g. Pristupljeno 18. 05. 2014. 
  8. ^ Blic Online | Ode "Tamara"!
  9. ^ Stigao Donat: Drastično zahladilo u unutrašnjosti, snijeg u Gorskom kotaru!
  10. ^ „Die wilde "Yvette" sorgt für Unwetter im südöstlichen Europa”. Arhivirano iz originala 29. 09. 2018. g. Pristupljeno 20. 07. 2017. 
  11. ^ „Ciklon ''Tamara'' 13 - 16. maj 2014”. Serbianmeteo.com. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  12. ^ „Meteorolozi dali ime ciklonu koji nas je poharao: Srbiju potopila - "Tamara"!”. Blic.rs. Arhivirano iz originala 18. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  13. ^ „Srbiju i BiH pogodio ciklon “Tamara””. Kontaktradio.com. Arhivirano iz originala 17. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  14. ^ a b „Thousands evacuated due to severe flooding in Balkans”. CNN. 17. 5. 2014. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  15. ^ a b v „Svi idu u odbranu Šapca! Totalna evakuacija Obrenovca i dalje traje! U Kolubarskom okrugu dve žrtve poplava”. Blic. 16. 5. 2014. Arhivirano iz originala 16. 05. 2014. g. Pristupljeno 16. 5. 2014. 
  16. ^ „Biz - Vesti - Godinu dana da se isuši kop Tamnava”. B92. 9. 5. 2014. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  17. ^ „U Paraćinu 1200 porodica čeka pomoć („Politika“, 29. maj 2014)”. Arhivirano iz originala 29. 05. 2014. g. Pristupljeno 29. 05. 2014. 
  18. ^ „Krupanj: Reka progutala kuće”. Krupanj. B92. 18. 5. 2014. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  19. ^ „RHMZ - Republički Hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66 Beograd::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::”. Hidmet.gov.rs. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  20. ^ „Poplave u Srbiji: Poginule tri osobe, a dve se vode kao nestale”. Slobodnaevropa.org. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  21. ^ „Record Balkan floods: Over 20 killed, tens of thousands forced to flee (PHOTOS) — RT News”. Rt.com. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  22. ^ „Russia offers help to Serbia where 3,000 people evacuated due to worst floods since 120 years”. Voice of Russia. 16. 5. 2014. Arhivirano iz originala 06. 08. 2014. g. Pristupljeno 16. 5. 2014. 
  23. ^ Ukinuta vanredna situacija, 33 žrtve poplava („Večernje novosti“, 23. maj 2014)
  24. ^ Ogromna šteta načinjena agraru (B92, 25. maj 2014)
  25. ^ a b Poplave u BiH: Brčko od sinoć odsječeno od ostatka zemlje, preko 200 ljudi brani nasip na Vučilovcu; U Prijedoru poplavljeno 5.000 domaćinstava,oslobodjenje.ba pristupljeno 17.5.2014
  26. ^ Situacija u Bijeljini kritična, više od 100 građana postavlja nasipe na Savi, klix.ba; pristupljeno: 16. 5. 2014.
  27. ^ BiH pod vodom: Smrtni slučajevi, evakuacije, odroni..., klix.ba; pristupljeno: 16. 5. 2014.
  28. ^ Veliki broj zastrašujućih klizišta u Zavidovićima, mještani Kazića evakuirani, klix.ba; pristupljeno: 16. 5. 2014.
  29. ^ Kiša u Banjoj Luci ne prestaje padati, građani se bore sa vodenom stihijom, klix.ba; pristupljeno: 16. 5. 2014.
  30. ^ U Šamcu poplavljena i kuća Alije Izetbegovića, Sava prijeti cijeloj Posavini, klix.ba; pristupljeno: 16. 5. 2014.
  31. ^ „"Hitna sjednica Vlade FBiH: Proglašeno stanje prirodne nesreće"”. Fbihvlada.gov.ba. 15. 5. 2014. Arhivirano iz originala 18. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  32. ^ „"Vlada Republike Srpske proglasila izvanrednu situaciju na cijelom području Republike"”. Vladars.net. Arhivirano iz originala 02. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  33. ^ „Županja i Slavonski Šamac su ugroženi: Sava sve više raste”. 24sata.hr. Arhivirano iz originala 18. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  34. ^ Foto: Ivica Galović/PIXSELL (16. 5. 2014). „Sava i dalje raste! 'Ako popuste nasipi, bit će katastrofa'”. Vecernji.hr. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  35. ^ „Neverovatan odziv za Šabac-10.000 Beograđana čeka kod Sava centra”. Smedia. Arhivirano iz originala 22. 05. 2014. g. Pristupljeno 21. 5. 2014. 
  36. ^ „Srbi sa Kosova krenuli u pomoć Obrenovčanima”. Telegraf. Pristupljeno 21. 5. 2014. 
  37. ^ „Rusija prva pritekla u pomoć Srbiji u odbrani od poplava”. Vlada Republike Srbije. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  38. ^ „Malo je reći heroj: ruski spasilac spasao srpske kolege i dve Obrenovčanke”. 24 sata. Arhivirano iz originala 20. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  39. ^ „Sa Srbima od prvog dana: ruski spasioci evakuisali 3000 građana Srbije”. www.kurir-info.rs. Pristupljeno 20. 5. 2014. [mrtva veza]
  40. ^ B92 - Vesti - Više od 220 spasilaca iz EU
  41. ^ „Poplave u Srbiji: Pomoć iz Slovenije”. inserbia.info. Arhivirano iz originala 17. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  42. ^ „Braća Crnogorci spasavaju Obrenovčane”. mondo.rs. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  43. ^ „Minsk poslao još jedan avion pomoći”. srbin.info. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  44. ^ „Prijatelji uz Srbiju - šeik Muhamed šalje 10 milina dolara za ugrožene”. www.kurir-info.rs. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  45. ^ Turkmenistan okažet gumanitarnuю pomoщь Bosnii i Gercegovine
  46. ^ „Dejan Stanković za dva dana skupio milion evra”. www.kurir-info.rs. Arhivirano iz originala 23. 05. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  47. ^ „Veliko srce u junaka Đoković od nagrade u Rimu donirao sav novac za pomoć Srbiji”. blic.rs. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  48. ^ „Đoković za BBC emotivno o situaciji u Srbiji”. mondo.rs. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  49. ^ „Crvena zvezda ustupila hale na Čukarici”. www.vesti.rs. Pristupljeno 21. 5. 2014. 
  50. ^ „Od orlova i FSS 250000 evra”. www.mondo.rs. Pristupljeno 21. 5. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поплаве_на_Балкану_2014.&oldid=27752794”