Razgovor s korisnikom:Lackope/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Pozdrav, Lackope/Arhiva 1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Lackope/Arhiva 1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Molimo vas da odvojite malo vremena i pročitate sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Molimo vas da se potpisujete na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad prozora za pravljenje izmena — to daje vaše ime, trenutno vreme i datum. Takođe, molimo vas da se ne potpisujete u člancima. Za slanje slika na Vikipediju, molimo vas da pročitate: Pravila o korišćenju slika Autorsko pravo Nalepnice za autorsko pravo nad slikama Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, molimo vas da pročitate važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti narečja u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom“ latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalan saradnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu ili nam pošaljite poruku na IRC kanalu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --MilicevicBot (razgovor) 20:16, 20. decembar 2014. (CET)

A. Vučković

Pozdrav. Možda nema u štampanim izdanjima nedeljnika, ali očigledno su se pozvali na ovo: http://www.hrvatskarijec.rs/vest/A20814/Vijesti/ --Nemges (razgovor) 19:04, 12. avgust 2016. (CEST)

Torlaci

Zašto uporno uklanjaš Torlake kao neku etničku grupu u šablonima Srbi i Južni Sloveni? Ako ih je Republički zavod za statistiku priznao kao posebnu grupu kako onda možeš reći da ne postoje? Inače, vidim da već uporno vraćaš izmene drugih korisnika u tim šablonima, što već prerasta u vandalizam, tako da bih te zamolio da s tim prekineš. Pozdrav. --Marko Radenković (razgovor) 22:37, 26. decembar 2014. (CET)

To sto ih je priznao ne znaci da stvarno postoje jer niko drugi ne spominje njih kao neku etnografsku grupu mislim na Bugare ili Makedonce iznesi mi dokaze o njihovom postojanju u prošlosti pa onda mi nešto govori! Lackope (razgovor) 22:44, 26. decembar 2014. (CET)lackope

Brisanje članka

Ako hoćete da predložite članak za brisanje, idite ovde, kliknite na Zatražite brisanje! i popunite dati obrazac.--Nimčević razgovor  19:18, 6. januar 2015. (CET)

Ne zaboravite da glasate. Dodajte #{{обрисати}}--~~~~ ispod naših glasova i potpisa.--Nimčević razgovor  01:37, 7. januar 2015. (CET)

Ne možeš da glasaš jer nisi imao sto izmena u glavnom imenskom prostoru pre početka glasanja. --نوفاك اتشمان‎ 12:18, 7. januar 2015. (CET)

A kakvo je tvoje mišljenje o ovome: [1]?

I da, dr Dragoljub Petrović, istoričar i pravnik, "nije nepoznat našoj javnosti".

Dr Dragoljub Petrović, obrazovanjem istoričar i pravnik, nije nepoznat našoj društvenoj javnosti. Do sada je objavio naučne monografije (Konstituisanje federalne Srbije, Jugoslavija, socijalizam i svetski poredak, Narodnooslobodilačka fronta u Srbiji, Saradnja antifašističkog pokreta u Srbiji i Bugarskoj, itd.) i više studija, odnosno rasprava iz oblasti istorije i državno-pravne istorije dvadesetog veka. Dobitnik je nagrada "Četvrti jul" (1989) i "Dragojlo Dudić" (dva puta).

Citat je odavde: [2]

--Sly-ah (razgovor) 14:00, 7. januar 2015. (CET)

Potpis

Sasvim je dovoljno je da na kraju posta staviš --~~~~.--Nimčević razgovor  22:18, 9. januar 2015. (CET)

Šablon Srbi

U vezi sadržaja na šablonu nije postignut konsenzus o promjeni, tako da staro stanje ostaje. Vratio sam Crnu Goru tamo gdje je i bila, jer predlog jednog korisnika da se ukloni nije podržano od druge dvojice. Vrlo prosta stvar, nema konsenzusa. Isto važi i za neke tamo etničke grupe, ako jedan hoće promjenu, drugi ne, stvar je vrlo jasna da nema konsenzusa. Onaj ko ne isposluje promjenu konsenzusa ništa ne može mijenjati, a ako je uporan, prijavljuje se na Admin. tablu. --Željko Todorović (razgovor) 18:26, 11. januar 2015. (CET) s. r.

Da neko sutra u ustavu napiše da su Srbi budale, ne znači da je tako. Ne znam ni o čemu pričaš, ali poslao sam poruku da ne mijenjaš sadržaj jer konsenzus o promjeni nije postignut. --Željko Todorović (razgovor) 22:29, 11. januar 2015. (CET) s. r.

Ne mogu sada da se materijalno bavim tom temom. Bio sam protiv promjene šablona i dao sam svoj komentar. Konsenzus o promjeni sadržaja nije postignut, nebitna je sada Makedonija ili Hrvatska. Ako se drugi slože sa tobom - u redu. Ako ne, nema promjene. --Željko Todorović (razgovor) 22:47, 11. januar 2015. (CET) s. r.

Ja imam neke druge podatke za 2011, koji su mnogo više precizniji od tvojih, ali zbog ovi priča sa/bez Kosmeta, mislim da je sadašnje stanje manje pogrešno u odnosu onog podatka koji si ti naveo.--CarRadovan (razgovor) 13:55, 16. januar 2015. (CET)

Vidi Laki, bilo bi dobro da dozvoliš omogućiš i korištenje e-pošte na svom nalogu. A što se tiče broja Srba u Srbiji - ako navedeš tačan broj Srba u Srbiji bez Kosmeta, onda u nastavku obavezno navedi i broj Srba na Kosmetu (odvojeno). Ako pak želiš da ovo objediniš, onda saberi ta dva broja pa prikaži kao jedan iznos, ali navedi izvore...--CarRadovan (razgovor) 15:40, 16. januar 2015. (CET)

evo poredao sam sad prema broju i druge zemlje.--CarRadovan (razgovor) 18:02, 16. januar 2015. (CET)

Pozdrav Laki! Vidim da imaš problem da se snađeš ovde, pa ako ti bude trebala pomoć - slobodno me kontaktiraj. Usput, prijateljski ti savjetujem da ne ulaziš u sukob sa starijim kolegama, naročito ne sa nekim kao što je Nikola, jer njegov doprinos ovde je vrijedan baš svakog respekta. Vaš sukob mišljenja ne mora biti i lični sukob. Što se tiče same teme - kod nas još od vremena komunističke Jugoslavije postoji konfuzija da se uopšte definiše pojam „ju-nacija“. Ta konfuzija je i danas prisutna, naročito u razlici između rođenog i opredjeljenog. Popisne statistike, ma koliko bile u službi određenih političkih manipulacija, poznaju samo nacionalno opredjeljene - a u Makedoniji takvih Srba ima oko 36.000. Sve drugo ulazi u sferu onog „šta je starije - kokoška ili jaje“ (nacionalno-etničko porijeklo), a ta priča vjeruj mi da nigdje ne vodi i možeš je navesti samo kao nečije mišljenje.--CarRadovan (razgovor) 23:19, 26. januar 2015. (CET)

Imati stav o nečemu je sasvim lijepo, ali reći nekom da soli pamet, da filozofira itd, niti je lijepo, niti korektno. To onda stvara bespotrebnu konfrotaciju. Rekoh ti već, jedno su statističke brojke (nacionalno opredjeljenje), a sasvim drugo porijeklo. Eto za primjer pogledaj broj bosanskih Muslimana kako se mijenjao zadnjih 50 godina... --CarRadovan (razgovor) 00:05, 27. januar 2015. (CET)

Aktiviraj e-poštu! --CarRadovan (razgovor) 10:32, 1. februar 2015. (CET)

U vrhu ove aplikacije imaš opciju - Podešavanja, a kad je otvoriš imaš pri dnu opciju - Omogući primanje e-poruka od drugih korisnika. I to samo čekiraj i to je to.--CarRadovan (razgovor) 13:11, 1. februar 2015. (CET)

Pečenezi

Samo napred, mladi istraživaču! I mene zanima odgovor. Siguran sam da su Pečenezi prošli tvojim krajem, ali nisam siguran da li su ostavili nešto za sobom sem pustoši. Mislim na nekropole. Inače ostavio sam ti na strani za razgovor članka izvode iz jednog rada. Ako te zanima, možeš ga pročitati.--Vladimir Nimčević (razgovor) 01:01, 28. januar 2015. (CET)

Šumanska reka

Pozdrav. Mislim da si negde rekao da si iz tog kraja, pa me čudi da nisi preimenovao Šumanku u Šumansku reku (radio si na tom tekstu) pošto sigurno znaš da je to njen zvaničan naziv prema gergrafijama, enciklopedijama i državnim aktima. U tekstu se može napisati da je lokalno zovu Šumanka. Ostavio sam autoru poruku na stranici za razgovor, ali ne reaguje.--Drazetad (razgovor) 22:07, 31. januar 2015. (CET)

Ja ne mislim tako. Tekst treba da se zove zvaničnim imenom, a lokalno ime pomenuti u tekstu. Evo i tebi jedan zvanični Vladin akt. Pravilnik o utvrđivanju vodenih tela površinskih i podzemnih voda r.br 329. Šumanke nema znači ovaj akt se verovatno ne odnosi na nju.

Evo da ne moraš da tražiš:

Redni broj	Naziv vodnog tela	Naziv vodotoka	Kategorija	Dužina (km)	Šifra	Vodno podučje
329.	Šumanska reka	Šumanska reka	reka	17,21	SUM	Morava

U Beogradu Topčidersku reku svi zovu Topčiderka, ali u enciklopedi je Točiderska reka i tako je i na vikipediji. U krajnjem slučaju možemo pitati geografe, ima iz nekoliko na vikipediji.Pozdrav-Drazetad (razgovor) 23:50, 31. januar 2015. (CET)

Polako preterao si. Nigde te nisam uvredio niti mislim da bolje znam od tebe (kako ti kažeš), jer vidim da si sveznalica (pošto znaš šta mislim), pa pogledaj poslednji izvor u tekstu koji potrvđuje moju priču jer u uvodu priča o Šumanskoj reci, a kasnije meša oba imena, a evo ti još jedan da detaljima iz pisanih izvora [3]. Mislim (sada stvarno) da smo sa ovim razgovorom završili našu saradnju. Pozdrav i srećan rad--Drazetad (razgovor) 08:03, 1. februar 2015. (CET)

Torlaci

Ako si zaiteresovan, mogu ti poslati skenirane stranice "Priloga etnoistoriji Torlaka" čisto da vidiš šta tamo piše.--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:22, 16. februar 2015. (CET)

Pogledaj imejl. Fajl sam okačio na svoj gugl drajv. Samo mi odgovori, i moćeš da vidiš sadržaj.--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:02, 21. februar 2015. (CET)--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:02, 21. februar 2015. (CET)

Hrvati u Vojvodini

Razmišljao sam o tome da čitav sadržaj koji se tiče perioda do 1918. (uglavnom sam ga ja pisao) uklonimo iz članka, jer, realno, do tada je bilo malo ljudi na prostoru današnje Vojvodine koji su se izjašnjavali kao Hrvati. Tek posle 1918 istaknuti pojedinci prihvataju hrvatski identitet. Blaško Rajić pre 1918 i posle 1918 nije isti, naročito posle ubistva Radića i šestojanuarske diktature. Iz priče jedne žene koja radi u Subotičkom muzeju stekao sam utisak da je čak pokušao da se dodvori Mađarima 1941. Rekla mi je, naime, da se držao "kako vitar duva". Mislim da je sasvim dovoljno u jednoj ili dve rečenice, najviše jedan pasus, opisati poreklo stanovništva u Vojvodini koje se danas izjašnjava kao hrvatsko. Jer, kad malo bolje pogledaš, deluje anahrono da su i preci Hrvata u Vojvodini bili Hrvati.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:10, 1. mart 2015. (CET)

Vikipedija:Članci za brisanje

Pozdrav. Glasao si na stranici Vikipedija:Članci za brisanje za brisanje članka Stipe Javor. Članak je bio ustaška propaganda. Međutim sada sam članak preradio, tako da te pozivam da pogledaš još jednom i eventualno razmisliš o promeni glasa. --Jovanvb (r) 02:24, 2. mart 2015. (CET)

Muslimani

Navedi mi izvor da su na području Srednjovekovne Bosne živeli samo Srbi, na to pitanje bih ionako voleo da saznam odgovor. Drugo, možeš li sa sigurnošću tvrditi da Bugari „nemaju veze sa Muslimanima“? Pa i na području Bugarske su vladali Turci, zašto se onda i deo Bugara ne bi islamizirao, kao što te to slučaj sa Srbima (šta su onda Pmaci ako Bugari nemaju veze s Muslimanima?). Isto pitanje i za Hrvate... Ne odbacujem tvoje tvrdnje, ali dokaži, navedi izvor. Unapred hvala. --Marko Radenković (razgovor) 17:47, 3. mart 2015. (CET)

U redu je, sad videh. Uporedio sam između ostalog i sa člankom na Vikipediji na bugarskom jeziku, gde se govori samo o muslimanima koji su živeli u Jugoslaviji. Navešću valjan izvor što se tiče Hrvata ako ga nađem. Nego, kad smo već kod toga, otkud to da Bošnjaci potiču samo od stanovnika srednjovekovne Bosne i Srbije, zar nije bilo slučaja islamizacije i u Crnoj Gori (Zeti), gde danas ima ne tako mali broj (50-ak hiljada) Bošnjaka i Muslimana?--Marko Radenković (razgovor) 18:12, 3. mart 2015. (CET)

To za Argentinu je u suštini potpuno nebitno da li stoji tu ili ne. To je samo predlog čitaocu šta može još da pročita ako ga interesuje. Npr. ako je korisnik upravo pročitao članak Srbi u Latinskoj Americi, a interesuju ga odnosi Srbije i Argentine, samo klikne i to je prečica. Tako da je bolje da stoji nego da ne stoji... DObronamerni savet: Kad uređuješ članke o narodima, nacijama i sl. uvek obavezno navedi valjane izvore jer (kao što i sam znaš) te teme umeju biti klimave i osetljive. POzdrav!--Marko Radenković (razgovor) 18:32, 3. mart 2015. (CET)

Pozdrav opet. Za Bunjevce kažeš da nemaju veze sa Hrvatima osim što su iste vere, ali u odeljku Etničke grupe treba navesti srodne etničke grupe, kao što piše na drugim Vikipedijama. Ne kažem da su BUnjevci Hrvati, oni sami ističu da to nisu, ali Bunjevci i Hrvati jesu dve srodne grupe, i jedni i drugi su Južni Sloveni.--Marko Radenković (razgovor) 22:49, 10. mart 2015. (CET)

Sa kojim se „drugim narodima stavljaju u isti koš“? Jesu srodni sa Srbima, a samim tim i sa ostalim Južnim Slovenima, ali smatram da treba istaći i Hrvate, jer realno su etnički, jezički i verski srodni i sa njima. Ne znam zašto je toliko bitno da se istakne da su najsrodniji Srbima... (p. s. korisnik upisan pod imenom Bunjevac Panonski je sam stavio srodnost sa Hrvatima, šta ti to govori?) Predlažem da se u stavku Etničke grupe stavi: Južni Sloveni (naročito Srbi i Hrvati). Ne vidim razlog ko bi bio nezadovoljan ako se tako uradi.--Marko Radenković (razgovor) 23:08, 10. mart 2015. (CET)

Mislim da će ti ovo biti od koristi, pominju i tebe. Izneću ja svoje mišljenje ako treba. POzdrav, zemljak!--Marko Radenković (razgovor) 23:37, 10. mart 2015. (CET)

Pozdrav kolega! Ja sam preuzeo ovaj članak Bošnjaci da ga uredim - tako da ova riječ Sloveni (koju si upravo uklonio) treba da stoji , bez brige... pa se čujemo! --CarRadovan (razgovor) 23:53, 11. mart 2015. (CET)

Glasovi

Samo da ti javim da sam morao da izbrišem tvoj i CarRadovanov glas jer je vreme za glasanje isteklo [4], trebalo je glasati do 13 sati. Nažalost takva su pravila, nije to ništa protiv tebe ili bilo koga. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 20:11, 22. mart 2015. (CET)

Istorija Vojvodine

Nemaš pravo da revertuješ ako ne učestvuješ u diskusiji na strani za razgovor i ako ne izneseš validne argumente za revert. Možeš li objasniti zašto vraćaš članak na Nimčevićevu verziju? Da li si pročitao šta tamo piše uopšte? PANONIAN (razgovor) 10:41, 3. jun 2015. (CEST)

Evo sada ću ti objasniti na kakvu verziju članka ti vraćaš: vraćaš na verziju gde Nimčević propagira "hiljadugodišnju Mađarsku/Ugarsku" i piše da je Vojvodina bila deo Ugarske i u periodu kad nije bila. To indirekto implicira da je "Vojvodina uvek bila mađarska zemlja", što nije istina. Pri tome Nimčević propagira da je "južna Ugarska" ime za Vojvodinu, što ne potvrđuje ni jedan izvor, jer to ime u literaturi označava samo geografski "jug Ugarske" i ništa više od toga. Nimčević od tog naziva izmišlja neku "istorijsku regiju". PANONIAN (razgovor) 10:54, 3. jun 2015. (CEST)

Problem sa licencom za datoteku Milos Vukasovic.jpg

Problem sa licencom

Zdravo, Lackope. Hvala ti što si poslao datoteku Milos Vukasovic.jpg. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Veruje se da datoteka koju si poslao nema odgovarajuću licencu, odnosno da postojeća oznaka nije dobra. Molim te da pročitaš tekst same licence i da proveriš da li je njen sadržaj adekvatan, imajući u vidu poreklo datoteke i njenu upotrebu na Vikipediji. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}, umesto postojećeg šablona.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava datoteke. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. Milićević (razgovor) 21:52, 11. jun 2015. (CEST)

Vandalizam?

Druže/drugarice, ako ne znaš šta je vandalizam, pročitaj korisničko uputstvo. Brisanje tvog neutemeljenog i pristrasnog teksta (da su Crnogorci prije 20 vijeka, Đilasa i Tita bili Srbi), sigurno nije. Nisam pronašao tu tvoju teoriju u izvorima koje si naveo/navela podatak da Esteban Saveljić ima jedno jedino krvno zrnce srpskog porekla. Imaš 3 dana da navedeš izvor i dokažeš to, a ako ništa ne nađeš, opet ću ga (sa pravom) izbrisati. Pozdrav.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 78.155.37.26 (razgovor • doprinosi)

Molim te Lakope da ne ubacuješ izvore koji ništa ne dokazuje. I ti i ja se slažemo oko toga da su Crnogorci deo srpskog naroda, ali to ne treba da se piše u ovom članku. Nažalost, veštačka nacija, hteli mi da priznamo ili ne je stvorena referendumom 2006. godine. Da igra za Srbiju pa i da pišeš da je Srbin, ovako on ima crnogorsko državljanstvo što govori dosta toga.--Marko Stanojević (razgovor) 00:01, 18. jun 2015. (CEST)

Kako bi zvučalo po leskovački? :) --CarRadovan (razgovor) 11:12, 4. jul 2015. (CEST)

Ma daćemo i leskovačkom status jezika, kad može zemunski može i leskovački. --Ranko N. (razgovor) 11:22, 4. jul 2015. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Srbija da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 5. jul 2015. — 12. jul 2015. --Soundwaweserb (razgovor) 20:20, 4. jul 2015. (CEST)

Zdravo, Lackope. Imate novu poruku na Razgovor o kategoriji:Reke u Republici Makedoniji.
Možete da uklonite ovu poruku u bilo koje vrijeme  tako što ćete ukloniti {{Talkback}} ili {{Tb}} šablon.

--ノワック・ウォッチメン 12:22, 17. jul 2015. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Manastir Hilandar da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 28. juli 2015. — 5. avgust 2015. ----Bobik (razgovor) 13:17, 28. jul 2015. (CEST)

Srbi u Argentini

Pozdrav kolega. Primetih da "loviš" ove naše po dijaspori, a ja naleteh na jednog. Reč je o argentinskom plivaču Federiku Grabiču koji je na ovogodišnjem SP u plivanju osvojio prvu medalju u istoriji za Argentinu u plivanju. Komentatori na Jurosportu rekoše da je poreklom iz okoline Kikinde. Evo članka na engleskoj viki en:Federico Grabich. Nadam se da će ova crvena veza na srpskom jeziku uskoro da poplavi ;) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:25, 7. avgust 2015. (CEST)

Sad već počinjem da te pomalo smaram hehe. Nađoh još jednu iz dijaspore (Španija), Smilja Mihailović [5]. Ako znaš španski ovaj link će ti biti od koristi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:10, 12. avgust 2015. (CEST)

Znam za Ristića ima već par dana (šta ću kad sam baš sportski manijak, čak i član jednog sportskog foruma hehe). Ima taj dečko veliki potencijal, studira u Americi. Videćemo šta će svi oni uraditi u Pekingu (naravno očekujem medalju od Španovićke), --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:30, 17. avgust 2015. (CEST)

Dragaš – Gora

Da, greška. Mada ne znam koliko je greška. Evo sad unosim popis u sva sela u Gori pa sam shvatio da postoje dve opštine. Onu koja priznaje Srbija i koja nažalost postoji samo na papiru. To je ona pre rata i broji oko 14000 i Goranci su većina. Posle rata je formirana opština Dragaš kojoj je pripojena teritorija opštine Opolje u kojoj Albanci čine većinu, a broji oko 34000 stanovnika.--Marko Stanojević (razgovor) 23:04, 18. avgust 2015. (CEST)

Republički zavod za statistiku je odlučio da iz razloga „zaštite privatnosti“ neće objavljivati rezulate o nacionalnom sastavu na nivou naselja, već samo na nivou opština i mesta koje je sedište opštine. Tako da u ovom slučaju imam podatke samo za celu opštinu kao i za Čoku kao sedište opštine, a za ostala sela nije objavljen popis. Glupost, ali šta da se radi.--Marko Stanojević (razgovor) 23:40, 18. avgust 2015. (CEST)

Poljaci se na popisu vode pod Ostali, a ostalih u opštini Čoka ima 107. Uneću popis kada stignem i za Čoku.--Marko Stanojević (razgovor) 17:33, 20. avgust 2015. (CEST)

Poslao sam ti ono... jesi li pogledao? --CarRadovan (razgovor) 00:58, 19. avgust 2015. (CEST)

Problem sa licencom za datoteku Trajan Stojanovic.jpg

Problem sa licencom

Zdravo, Lackope. Hvala ti što si poslao datoteku Trajan Stojanovic.jpg. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Veruje se da datoteka koju si poslao nema odgovarajuću licencu, odnosno da postojeća oznaka nije dobra. Molim te da pročitaš tekst same licence i da proveriš da li je njen sadržaj adekvatan, imajući u vidu poreklo datoteke i njenu upotrebu na Vikipediji. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}, umesto postojećeg šablona.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava datoteke. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala.  Bojan  Razgovor  15:29, 24. avgust 2015. (CEST)

Istorija Republike Makedonije

Primjetio sam da si veoma zainteresovan za Republiku Makedoniju, kao i Makedonce i ostalo stavnovništvo, pa bih ti ukazao na to da nemamo članak o Istoriji Republike Makedonije, ako si zainteresovan napiši ga. Do neki dan je bio samo preusmjerenje ka članku o Republici Makedoniji, ali sam se izborio da se obriše. -- Ranko   Niko lić  ✉  14:49, 31. avgust 2015. (CEST)

Ja sam uradio ovaj članak. Ako si zainteresovan pogledaj i vidi šta se još može uraditi. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 13:53, 11. septembar 2015. (CEST)

OK. Mislim da je sad super, a kad možeš ti dodaj još nešto.--Soundwaweserb (razgovor) 07:59, 13. septembar 2015. (CEST)

Na prostoru bivše Juge postojalo je nekoliko vrsta Roma: najpoznatiji su Čergari, zatim šabački, skopski, kosovski, Aškalije i Egipćani. Ovim zadnjim dvjema grupama je 1990tih priznata posebna etničnost - koja je po mnogima vrlo upitna. ----Radovan  ^razgovor 00:46, 30. septembar 2015. (CEST)

Grabić vol 2

Koliko se sećam rekli su da su njegovi poreklom iz okoline Kikinde, iako vidim da na hr viki stoji da je hrvatskog porekla (naravno bez dokaza). Po njima je i Evita Peron hrvatskog porekla hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:15, 6. novembar 2015. (CET)

Pa vidim da hoćeš da pišeš o romskim zajednicama - pa te upućujem u njihovu podjelu. :) Sad viđoh da postoje članci o Egipćanima i Aškalijama, a za ove ostale grupe treba pronaći dobar izvor. ----Radovan  ^razgovor 00:56, 30. septembar 2015. (CEST)

Pa ti znaš da ja pripremam članke o nečem drugom. :) Albanizacija na Kosmetu je bila mnogo jaka... Aškalije i Egipćani su vrste Roma koje nikad nisu u potpunosti albanizovani. Slično se desilo i sa Gorancima, pa i Županjcima, dok Drimljani nisu bili te sreće. ----Radovan  ^razgovor 01:53, 30. septembar 2015. (CEST)

Vojvodina je istorijski, kulturno i politički posebnija od ostatka Srbije, a tek da ne govorimo o etničkom šarenišu. Isto važi i za Kosovu i Metohiju. Tako da nisam baš siguran koliko je pametno da članke o etničkim grupama po pokrajinama spajamo i preimenujemo u članke za Srbiju. Zamisli da na red dođe članak Srbi u Vojvodini da se prebaci na Srbi u Srbiji. Kakva bi to tek smejurija bila. Samo da znaš da je članak Srbi u Republici Srpskoj obrisan zato što je besmisleno da postoji loše obrađen članak o prostoru gde su Srbi većinski narod. Nije da te sprečavam u toj tvojoj zamisli, ali takva obimna radnja zahteva zeleno svetlo zajednice. Pokreni raspravu na Trgu ili nekoj relevantnoj stranici za razgovor gde će zajednica da iznese svoj stav. Inače će da se pojavi još neki štreber da ti pametuje do besvesti. --نوفاك اتشمان‎ 08:44, 30. septembar 2015. (CEST)

• Evo spomenice za rad i trud - Za članke o nacionalnim zajednicama. --Đorđe Stakić (r) 22:02, 31. oktobar 2015. (CET)

Imaš li neku referencu da je on srpskog porekla? Nisam čuo za prezime Grabić kod Srba. Samardžija (razgovor) 18:15, 8. novembar 2015. (CET)

To i dalje ne znači da je srpskog porekla. Na primer, Markos Milinković je izjavio da je Hrvat a onaj drugi odbojkaš Spajić da je poreklom Slovenac. Ne znam da li ih se sećaš, igrali su pre petnaestak godina za Argentinu. Imaš jednog bivšeg argentinskog političara, bio je kandidat za predsednika zemlje koji se zove Radomiro Tomik, a poreklom je pogodi šta - Hrvat. Nađi neku izjavu Fernanda Grabića gde kaže da je Srbin. Ja bih Fernanda pre pisao kao Hrvata. Samardžija (razgovor) 22:03, 8. novembar 2015. (CET)

Dobri članci-glasanje

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Saša Obradović da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 09. novembar 2015. — 16. novembar 2015. ----Bobik (razgovor) 14:58, 10. novembar 2015. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Džejson Kid da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 09. novembar 2015. — 16. novembar 2015. ----Bobik (razgovor) 14:58, 10. novembar 2015. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Nemanja Bjelica da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 09. novembar 2015. — 16. novembar 2015. ----Bobik (razgovor) 14:58, 10. novembar 2015. (CET)

Srpski nazivi mesta u Makedoniji

Zašto menjaš nazive članaka mesta u Makedoniji i vraćaš na makedonske nazive? Alexzr88 (razgovor) 12:46, 18. novembar 2015. (CET)

A šta je sa nazivima kao što su Kočane, Resan, Radovište? Ti nazivi su korišćeni u srpskom u međuratnom periodu. Alexzr88 (razgovor) 17:49, 18. novembar 2015. (CET)

Hvala na poslatom linku. Mislim da bi te nazive trebalo navesti u odgovarajućim člancima, jer ovako ispada da nikada nisu postojali ni korišćeni, a u periodu 1912-1941 su bili i zvanični nazivi tih mesta. Alexzr88 (razgovor) 13:43, 19. novembar 2015. (CET)

Anastas Jovanović

Pozdrav. Molim te da mi objasniš što si obrisao deo ovog teksta, jer je obrisani deo bio informativniji od sadašnjeg.--Drazetad (razgovor) 10:43, 28. novembar 2015. (CET)

Koliko ja znam Šopluk se prostirao na teritoriji 4 današnje države. Ako sada u prvoj rečenici klikneš na Šopluk vodi na tekst o Šopima, u kojem piše da se Šopluk prostirao na teritoriju 4 države, pa se ne može zaključiti u kojoj se od njih nalaze Vrace. Pošto navođenjnj Šopluka uz Vrace u prvoj rečenici teksta ne govori ništa, treba pročitati tekst da bi se saznalo da je to u Bugarskoj, a to je ranije i pisalo u prvoj rečenici. Mislim da je logično, a ti piši kako hoćeš, ja se više neću mešati. --Drazetad (razgovor) 12:24, 28. novembar 2015. (CET)

Argentina

Pravilno je Argentinska Republika (šp - República Argentina), da je kojim slučajem Republika Argentina, onda bi to na španskom bilo - República de Argentina. --Radovan ⁂ 02:04, 5. decembar 2015. (CET)

To ti je kad se tamo zapošljavaju kumove i prijatelje... pa onda imamo i El Salvador, Češku Republiku i (samo) Francusku i sl. propusta. --Radovan ⁂ 10:59, 5. decembar 2015. (CET)

Napisali ste dobar članak o Avramoviću, što je pohvalno. Iako pratim svetski ragbi, moram da priznam da nisam čuo za tog igrača ranije. Bilo bi dobro da se više ljudi aktivira na Vikipediji, što se tiče članaka o ragbiju, pošto je srpskim medijima do ragbija (po svim merilima drugog najpopularnijeg sporta u Evropi) stalo kao do lanskog snega. Pozdrav!(Petar Bućan (razgovor) 16:44, 5. decembar 2015. (CET))

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Vojničev rukopis da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 7. 1. 2016. — 14. 1. 2016. --Obsuser (razgovor) 20:40, 7. januar 2016. (CET)

Ako zelis ostavi svoj glas i da resimo to pitanje na civilizovan nacin [6].--Soundwaweserb (razgovor) 21:40, 16. januar 2016. (CET)

Južnoslovenski jezici

Zašto si mi poništio izmenu? -- MilanKovacevic (razgovor) 19:30, 18. januar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Milutin Milanković da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 28. 1. 2016. — 4. 2. 2016. --Obsuser (razgovor) 03:10, 29. januar 2016. (CET)

Razlog

Međusamoglasničko "j" (t.197g. Pravopisa).

--Sly-ah (razgovor) 13:03, 29. januar 2016. (CET)

Zapadni bugarski govori

Druže, moramo se dogovoriti kako ćemo da napišemo u početku članka.

Ono što si napisao, da se Zapadni bugarski govori govore u Makedoniji, jugoistočnoj Srbiji, pa čak i Albaniji, je velikobugarsko gledanje na dijalektologiju. Može i tako, ali onda mora na istom mestu mora da stoji i suprotno gledište dr Aleksandra Belića, jer je, u suprotnom, članak pretenciozan i neobjektivan. Zvanična bugarska dijalektologija koja se predaje u školama (prema dr Stojku Stojkovom), čak ni "Prehodnite govori" (Prelazne govore, tj. govore timočko-lužničkog dijalekta u Trnu, Brezniku i Belogračiću) ne smatra zapadnim govorima, već su oni zasebni (treća grupa bugarskih govora, pored zapadnih i istočnih). Negde su i zajedno zapadni i prehodni, sve zavisi. Može i tako. Bilo kako bilo, mišljenja sam da se trebamo toga držati, jer je tako priznato u celom svetu i svugde se predaje upravo tako, a ne da se laćamo velikobugarskih dijalektologa iz 19. veka, ili, ne daj Bože, ovih neo-velikobugarskih, što crtaju neozbiljne dijalektološke atlase koji su predmet podsmeha i u samoj Bugarskoj. Ono što si napisao da je "u užem smislu" je dobro, ostalo je sve kasnija nadogradnja koja nema toliko veze sa jezikoslovljem koliko sa politikom.

(SrdjanTodorov93 (razgovor) 03:36, 13. februar 2016. (CET))

Dobro, onda se slažemo povodom toga. Treba staviti i srpsko mišljenje, jer je ovo srpska Vikipedija. Na kojoj će Vikipediji biti to iskazano ako ne na našoj.

Što se tiče narodne legende o kralju Brankovskom i kralju Busu, ona se nalazi u knjigama Jordana Zaharijeva (Ćustendilsko Krajište, Sofija, 1918.) i Riste Nikolića (Vlasina i Krajište, Beograd, 1912). Rista Nikolić povezuje kralja Brankovskog sa Brankovićem.

(SrdjanTodorov93 (razgovor) 12:17, 13. februar 2016. (CET))

Dobri su ti članci, svaka čast. --Geograf IS (razgovor) 14:23, 16. februar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Hilari Klinton da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 14. 2. 2016. — 21. 2. 2016. --Obsuser (razgovor) 20:27, 20. februar 2016. (CET)

Večite teme na Balkanu: državljanstvo, nacionalnost, narodnost, religija

Pročitaj en:citizenship, en:nationality, etnička pripadnost i en:religion da razlikuješ nama četiri najvažnija pojma. Posle toga ćeš shvatiti da na [srpskom jeziku] neko može biti istovremeno Srbin, Bugarin i Rumun.

Može neko imati državljanstvo Srbije (pa biti Srbin odnosno Srbijanac kako bi trebalo da se ispravno koristi ali se ne koristi), a pored toga da mu roditelji potiču iz Francuske ili i da je sam rođen u Francuskoj te da se nakon nekoliko godina preseli u Kinu i tamo živi određen period pre dobijanja ovog državljanstva Srbije gde je recimo živeo do smrti. Time je istovremeno Srbin (Srbijanac; nac. ili nac. i drž. pripadnost), Francuz (drž., nac. i nar. pripadnost, ako su mu roditelji Francuzi po narodnoj pripadnosti) i Kinez (nac. ili nac. i drž. pripadnost). Jedan primer.

Primer je i onaj francuski režiser ili šta je već koji je nešto išao u Rusiju pa je sada koliko znam i Francuz i Rus istovremeno.

Stiven Segal je i Amerikanac (drž., nac. i nar. pripadnost) i posle Vučićevog uručivanja počasnog državljanstva i Srbin (tj. Srbijanac; samo drž. pripadnost) trenutno, i možda još nešto ako ima druga državljanstva; broj nije ograničen. — Obsuser✉ 18:54, 4. mart 2016. (CET)

Kakve veze imaju zakoni države Srbije i pojmovi koji se koriste u Srbiji sa Vikipedijom na srpskom jeziku? Nikakve. Ovo je jezički projekat i ovde se primenjuje međunarodno (svetsko pravo) i međunarodna terminologija, ne terminologija koju koriste insititucije države Srbije ili bilo koje vladine organizacije. Vikipedija je nevladin jezički projekat, pa prema tome poštuje pravila koja propisuje lingvista a ne političar pri svom jedinom zadatku: prikupljanju informacija o nečemu što je neko drugi kazao, uradio, planira da uradi itd. a što je relevantno da postane sadržaj te Viki, ništa više.

To što je u Srbiji ili BiH neko po nacionalnosti Bošnjak nije moj problem; na Vikipediji na srpskom jeziku treba da razlikujemo etničku i nacionalnu pripadnost odnosno da nacionalnu pripadnost određujemo zaista kao nacionalnu pripadnost (bez uticaja jus sanguinis-a odnosno poistovećivanja sa etničkom pripadnošću).

Ko ste „vi”? Govornici srpskog jezika?

Srbija i Hrvatska nemaju uopšte isti sufiks i ne mogu se porediti tako naivno kao što si ti učinio sa Srbijanci i izmišljenim izrazom Hrvatijanci. Što se tiče izmišljenih Rusijanaca, kada bi pravopis mogao da menja nešto što se koristi dvesta ili petsto godina — političari bi tada bili svi i / ili samo lingviste [a ne arhitekte ili veterinari kao što mogu biti danas, istovremeno uz zanimanje političar]. Postoji ogroman broj odstupanja od jednoobraznosti dodavanja sufiksa i tvorbe etnika (često i nisu izuzeci već prateći korene reči se dođe do izraza koji se na prvi pogled čini nepravilnim ili izuzetkom; primer je bosanski jezik koji nije dobio ime po narodu već po reči po kojoj je i sam narod dobio ime: geografskom pojmu Bosna koji je stariji i od imena naroda i od imena jezika). Izmišljanje nepostojećeg izraza ne funkcioniše nikako.

Kraljevska porodica uprkos upozorenjima iz Austrije nastavila je da koristi pridev srpski iako tadašnja država nije imala jurisdikciju nad narodom Srbima van te države u svetu (to stoji u našem [našem vikipedijskom srpskojezičkom] članku Srbijanci#Koreni spora), i eto i danas se koristi pa je pridev srbijanski nestao i koristi se dvosmisleni srpski i ne zna se da li se misli na stanovnika ili pripadnika naroda kada se kaže »srpski političar«, što je upravo veoma providan način srbijanskih političara da naprave zbrku iako je drugi pridev koji rešava dileme i obogaćuje jezik unošenjem razlike za pripadnike dvaju entiteta (države i naroda) serviran na tanjiru.

Sada gledam u Pravopis srpskoga jezika iz 2010. i tamo na 458. stranici stoji »srbijanski (koji se odnosi na Srbijance i Srbiju)...«. Šta me onda uopšte sprečava da koristim taj izraz za Bošnjaka koji ima državljanstvo Srbije na Vikipediji na srpskom jeziku kada Vikipedija na srpskom jeziku jedino što treba da poštuje je službeni pravopis jezika na kom se piše a ne države u kojoj su većinski stanovnici oni koji su većinski govornici tog jezika? Ako sam ja Kurd ili Amerikanci (etnički, podrazumeva se) i imam državljanstvo Srbije — ja se isto tako mogu naći uvređen što me se naziva Srbinom na Vikipediji na srpskom jeziku a ne Srbijancem iako pravopis jezika daje jasnu razliku za ono što pripada državi (državljanin)!?

Državni propisi i lingvistički pogrešna terminologija koja je kontradiktorna odnosno neusklađena sama sa sobom sa državnih cenzusa [gore pominju »etničke zajednice sa manje od 2000 pripadnika« a ispod »nacionalna pripadnost«] na Viki na srpskom je 0 bodova, ne važi se. Ovde se važi međunarodno pravo, sve jedinice SI sistema (i metričke i imperijalne) itd.

Smešno je što je po tebi i tvojim istomišljenicima sada Segal Srbin, čisti nonsens; čovek nema povezanosti genima od. haplogrupama sa Srbima i nije Srbin već od 11. januara 2016. Srbijanac... — Obsuser✉ 21:18, 4. mart 2016. (CET)

Pozdrav

Noćas smo pomenuti u jednom razgovoru da radimo zajednno protiv nekih drugih. Pročitaj pri kraju stranice i ovog, razgovora u delu „Istorija blokiranja“ napisano sitnim slovima. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 11:00, 7. mart 2016. (CET)

---

Objasnio sam ti iznad da državljanstvo, nacionalnosti i narodnost ne razlikuju Englezi već da se ti pravni termini razlikuju međunarodno. I istina je da je istovremeno pomenuta Turkinja (Turska), Bošnjakinja (Bošnjaci) i Srbijanka (nakaradno rečeno, ne poštujući pravopis: Srpkinja; Srbija), kao što je i glumac Segal nakaradno i Amerikanac i Srbin umesto da je Amerikanac i Srbijanac.

Konfuzija ovde nastaje jer postoji ime za nekoga ko ima nacionalnost dobijenu po povezanošću sa Srbijom (Srbijanac i Srbijanka), ali se pogrešno za tu nacionalnost dobijenu po povezanošću sa Srbijom koristi etnik — ime pripadnika neke etničke grupe tj. povezanost sa narodom a ne državom (Srbin i Srpkinja).

PS O korišćenju ovog Srbin, Srpkinja i srpski umesto Srbijanac, Srbijanka i srbijanski na Vikipediji na srpskom jeziku a pri izražavanju povezanosti sa državom a ne narodom, pokrenuću u skorije vreme raspravu, jer Pravopis srpskoga jezika iz 2010. godine (koji je najbolji ali ne i poslednji odgovor na svako pitanje) jasno navodi Srbijanac, Srbijanka i srbijanski da se koristi za sve vezano za državu Srbiju, a to je i državljanstvo Srbije i nacionalnost po povezanošću sa Srbijom (bilo formalnom tj. državljanstvu, bilo neformalnom kao što je duži boravak bez državljanstva), za šta se trenutno ovde koriste etnici i pridev po etničkoj pripadnosti. — Obsuser✉ 02:42, 9. mart 2016. (CET)

Ne mogu da zabranim iako se slazem sa tobom da je bolje ne pisati koje je ko narodnosti. Napravite glasanje. -- Bojan  Razgovor  04:45, 9. mart 2016. (CET)

Infokutije / glasanje

Dobro je što si pokrenuo ovo pitanje, jer sam vidio da su se još neki korisnici žalili na isto. Međutim, mislim da si trebao malo bolje formulisati pitanje, tipa:

• da li ste za to da se nevedene infokutije rasterete suvišnih etno-nacionalnih odrednica..?--Radovan ⁂ 22:25, 10. mart 2016. (CET)

Makedonija/R. Makedonija

Pozdrav, zemljače. Video sam da se vodila rasprava na trgu o tome. Samo sam bio naznačio da ću time da se bavim, da mi neko ne “ukrade” članak, a mislio sam da se konsultujem sa nekim pre pisanja članaka. Prepravio sam. --Miljan Simonović (razgovor) 19:41, 15. mart 2016. (CET)

Evo ga još jedan Srbin u Kanadi, hokejaš Milan Gajić [7] --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:18, 4. maj 2016. (CEST)

Upoznaj Srpsku!

Vikimedijina Zajednica Republike Srpske organizuje po prvi put takmičenje Upoznaj Srpsku, koja za cilj ima povećanje broja članaka vezanih za Republiku Srpsku, a počeće 18. jula i trajaće 21 dan. Da li si zainteresovan da budeš član žirija? Uloga žirija je u ocjenjivanju članaka tokom takmičenju (ako su završeni) i nakon takmičenja. Svaki članak se boduje od 0 do 2, a zatim se taj broj množi sa brojem bajtova. —Nikolić Ranko (razgovor) 00:01, 17. jul 2016. (CEST)

Napravljena je stranica o takmičenje Upoznaj Srpsku, pogledaj pravila i za sve što ti nije jasno slobodno pitaj. —Nikolić Ranko (razgovor) 19:43, 17. jul 2016. (CEST)

Zašto misliš da je Viktor Niški Srbin? Podaci Eparhije niške kažu da je Bugarin. --نوفاك اتشمان‎ 04:35, 21. jul 2016. (CEST)

[...] Bugari [...] su [...] počeli postavljati na stolice eparhija nekadašnje pećke patrijaršije Bugare. Za niškog mitropolita postavljen je Viktor Čolaković Hilandarac [...].

— Eparhija niška: POD UPRAVOM EPISKOPA FANARIOTA I BUGARSKE EGZARHIJE

Vladika niški deda Viktor Čolaković, iako Bugarin, nije želeo da nasilno da se bori za Egzarhiju. Čini se da on uopšte nije ni bio za nju, jer će kasnije [...] odbaciti svoju egzarhijsku titulu mitropolita i kao episkop pristati uz Srpsku mitropoliju [...].

— Eparhija niška: NIŠKI PROTA PETAR IKONOMOVIĆ

Bez obzira na svoje poreklo, deda Viktor nije podržavao bugarsku propagandu. Nije to nikakva tajna. Stav Eparhije niške jeste da je Bugarin. Da li imaš izvore koji tvrde suprotno? --نوفاك اتشمان‎ 16:42, 31. jul 2016. (CEST)

Nikolaj Noskov

Zdravo draga Lackope! Kažete na ruskom? Bio sam malo srpski, ali moram da porucim: ti smodete članak na srpskom jeziku Ruski muzičar Nikolaj Noskov? Ako napravite ovaj članak, ja ću biti vrlo zahvalan! Hvala! --Anna Jarvinen (razgovor) 21:31, 10. avgust 2016. (CEST)

Povodom Jerkova i MPC

Zdravo, video sam da si i ti primetio ono pitanje o navodnom učešću ustaše Jerkova u pisanju Ustava MPC iz 1958. godine, što je ranije bilo uneto u tekst na osnovu članka iz "Politike". I meni je bilo čudno kada sam to pročitao, pošto mi je po prirodi posla delatnost ustaše Jerkova veoma dobro poznata, tako da sam odmah proverio link za Politikin članak, i naravno, tamo stoji samo ovo: "Jerkov je kasnije pisao i ustav još uvek kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve koja se sredinom šezdesetih godina prošlog veka odvojila od SPC". Nažalost, u tekstu nije naznačeno da li se to odnosi na Ustav MPC iz 1958. godine ili na Ustav MPC iz 1967. godine. I eto nevolje ... Iz članka se dalje vidi da su novinari (autori članka) napisali ono na osnovu obaveštenja koja su dobili od našeg poznatog istoričara dr Veljka Đurića-Mišine, koji je sada upravnik Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Na sreću, on je još 2013. godine na sajtu Svetosavlje objavio svoje radove o problematici MPC, tako da se čitava ova stvar može lako proveriti: Svetosavlje: Makedonska pravoslavna crkva. Tu se jasno vidi, u napomeni br. 75, da ovaj istoričar govori o događajima iz 1967. godine, kada je ustaša Jerkov, koji je inače živao u emigraciji u Rimu, boravio u Jugoslaviji i tim povodom se preko svojih veza u komisijama za verska pitanja zanimao i za zbivanja oko tadašnjeg proglašenja "autokefalnosti" MPC. Pošto imam pri ruci i radove onog našeg istoričara, odmah sam to dodatno priverio i stvar je sasvim jasna, pošto isto piše i ovde: Veljko Đurić-Mišina, "German Đorić - patrijarh u obezboženom vremenu", knj. 2, Slanci 2012, str. 620-621. Ali, da ne dužim više ... Ustašu Jerkova sa zbivanjima oko Ustava MPC iz 1958. godine ne povezuje ni onaj Politikin članak, ni radovi Veljka Đurića Mišine, a što se tiče 1967. godine, jasno je da se njegova delatnost u Jugoslaviji odvijala oko onih komisija za verska pitanja, koje su se bavile i tadašnjim promenama u Ustavu MPC. Dakle, čitavo ovo pitanje još jednom svedoči da su novinski članci krajnje nepouzdani izvori, a još su nepouzdanija njihova tumačenja. Stoga bi pozivanje na onaj Politikin nedorečeni članak trebalo zameniti ispravnim pozivanjem na odgovarajuće mesto u naučnom radu onog našeg istoričara i rešena stvar. Sorabino (razgovor) 09:56, 14. avgust 2016. (CEST)

• Da, naravno - to im je bilo neophodno za proglašenje "autokefalnosti" na onom njihovom "trećem" saboru iz 1967. godine. Morali su neke ključne ustavne odredbe iz 1958. godine da zamene novim odredbama, pa su izvršili promenu ustava, ne samo po pitanju statusa, već i u oblasti eparhijskog ustrojstva. Sorabino (razgovor) 18:02, 14. avgust 2016. (CEST)

• Evo, baci pogled na stranicu Ustavima MPC na njihovoj Vikipediji: Ustav na MPC. Uostalom, ni u samom Politikinom članku se ne pominje prvi Ustav iz 1958. godine, već se pominju samo zbivanja iz sredine "šezdesetih" godina što znači da se sve to odnosi na boravak Jerkova u Jugoslaviji tokom 1967. godine. Sorabino (razgovor) 18:35, 14. avgust 2016. (CEST)

• OK, hvala na ispravkama! Sada je glavni problem rešen, s tim što bi trebalo razrešiti i formulaciju o članstvu, pošto Jerkov nije lično bio u sastavu samih vesrksih komisija, već je tokom svog tadašnjeg boravka u Jugoslaviji (1967) obigravao oko raznih članova tih komisija radi prikupljanja informacija. Kada Veljko Đurić-Mišina u onoj napomeni kaže da je Jerkov bio u komisijama, on misli na posetu komisijama, a ne na članstvo, budući da Jerkov kao emigrant koji je došao iz Italije u svojstvu izveštača nije ni mogao da bude biran na državne funkcije. Ali, gde ima dima - ima i vatre: mnogo je zanimljivije petljanje Alojza Turka, vikara rimokatoličke Skopsko-prozrenske biskupije, koji je još 1945. godine kao "gost" učestvovao na onom prvom "Makedonskom crkveno-narodnom saboru". Taj lik je kasnije (1980) postao i beogradski nadbiskup. Dodaću to na osnovu ove literature koju imam. Sorabino (razgovor) 12:29, 15. avgust 2016. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Suprims da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 26. 8. 2016. — 2. 9. 2016. --Obsuser (razgovor) 22:10, 26. avgust 2016. (CET)

Ja nisam dodao tu kategoriju. --نوفاك اتشمان‎ 01:56, 27. avgust 2016. (CEST)

Anketa za CEE Proleće 2016

Ćao, zamolila bih te da izdvojiš par minuta da popuniš anketu koju su osmislili organizatori CEE Proleća na globalnom nivou. :) Anketa nije duga i ne oduzima mnogo vremena, a organizatorima koristi kako bi imali bolji uvid u mišljanja takmičara i kako bi unapredili projekat u narednim godinama. Evo ga link. Hvala unapred. :) --IvanaMadzarevic (razgovor) 13:10, 30. avgust 2016. (CEST)

{{subst:#switch:sr|es=CEE Primavera 2016 Encuesta|#default= CEE Spring 2016 Survey|hu=CEE Tavasz 2016 kérdőív|sq=Anketa e CEE Spring 2016|et=Kesk- ja Ida-Euroopa kevad (CEE Spring) 2016 küsitlus|tr=Orta ve Doğu Avrupa (CEE) Baha…

Hi, CEE Spring 2016 participant! I am sorry for writing in English. The international organisers of the contest ask you to complete the survey about the contest. It is very short. It gives us a bit of statistics and helps make the next contest better. Please complete the survey here: https://wikimedia.qualtrics.com/jfe/form/SV_eLP1PKZWjSpIi45 Best regards,
-- Ata via MassMessage 15:28, 10. septembar 2016. (CEST)

Mirotić

Pozdrav. Stvarno ne vidim potrebu da se Srbima nazivaju ljudi koji se ne izjašnjavaju tako. Ja sam isto patriota i volim svoju zemlju, ali ovo već postaje komično. Mirotić se nikad nije u životu izjasnio kao Srbin, niti je igde ikada on pominjan kao srpski košarkaš. I NBA sajt i svi validni evropski košarkaški sajtovi ga zovu ili španskim ili crnogorskim košarkašem. Taj izvor koji si naveo samo kaže da je on bio na proslavi Dana državnosti Srbije u Čikagu. Da li to znači da svaki Musliman, Hrvat ili bilo ko druge nacije ko dođe kod Srbina na slavu odmah postaje Srbin? A to što je izjavio da voli da se druži sa našim narodom to je sasvim normalno u inostranstvu, tamo se svi ljudi sa Balkana zovu naši bili oni Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crngorci itd. I moraš da shvatiš da postoje validni izvori kao što su sajt NBA lige, Evrolige, Fibe i svi ostali sajtovi koji jasno govore koje je nacije Mirotić.--Bozalegenda (razgovor) 16:25, 31. oktobar 2016. (CET)

Kad se Mirotić bude javno izjasnio i rekao JA SAM SRBIN I OSEĆAM SE SRBINOM, onda može da se nazove Srbinom. Ne može celom svetu da bude Crnogorac a samo na našoj vikipediji Srbin zato što je došao na proslavu dana državnosti Srbije. Pa da je došao neki crnac jel bi isto i on bio Srbin??? A šta tek reći za glupost koju si odvalio o ekvavici. Pa jel su onda i Mađari koji žive u Srbiji i pričaju ekavicom isto Srbi? I na svim ostavlim vikipedijama Mirotić je Crnogorac a samo ovde si ti stavio da je Srbin. I šta ti sad misliš ko je u pravu? Napiši na engl. vikipediji da je Srbin i ako tamo bude ostalo neću imati ništa protiv. Dotad ovo ne može. A veruj mi tvoje lično mišljenje mene još manje zanima, možda će me zanimati kad budeš uradio 10% onoga što sam ja uradio ovde.--Bozalegenda (razgovor) 20:10, 6. novembar 2016. (CET)

Ko bre poistovećuje etničku pripadnost i ostale gluposti... da li ti vidiš da sam ja stavio neutralnu verziju POREKLOM IZ CRNE GORE. Znači nisam napisao da je on Crnogorac (iako postoji hiljade referenci za to, a čak se i sam izjasnio [8]) Stavio sam jedinu tačnu i ispravnu verziju, poreklom iz Crne Gore i to znači da može biti i Srbin i Crnogorac i Albanac i Musliman i sve ostalo i to je jedino tačno i istinito da se napiše - poreklom iz Crne Gore. Koje je on nacionalnosti i kako se izjašnjava to nije na nama da odlučujemo i da brojimo krvna zrnca. Odgovori mi na pitanje šta ćemo sa 28 vikipedija koje ga navode kao Crnogorca, šta ćemo sa hiljadama referenci koje ga navode kao Crnogorca, šta ćemo sa ovim? Znači nemaš apsolutno nikakav argument da mi pružiš plus ne odgovaraš mi na pitanja? Evo zašto ne napišeš na engl. vikipediji da je on Srbin, ako to tamo ostane ja neću ovde praviti nikakav problem. Dok god ti jedini budeš tvrdio da je on Srbin, a ceo svet suprotno onda se nećemo složiti nikako.--Bozalegenda (razgovor) 09:08, 7. novembar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Velizar (vojskovođa) da se ukloni sa spiska dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 8. 12. 2016. — 15. 12. 2016. ----Soundwaweserb (razgovor) 21:37, 8. decembar 2016. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

Vlada ^talk 21:01, 26. decembar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Monika Beluči da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 29. 12. 2016. — 5. 1. 2017. --Potpis korisnika Soundwaweserb (razgovor) 14:24, 29. decembar 2016. (CET)

DARM Challenge 2, bodovanje

Zdravo Korisnik:Lackope, hvala vam na učešće. Htela bih da vas zamolim da sami sebi upišete bodove na stranicu, jer vidim da ih imate poprilično, a niste ih upisali. Pravilo je da svaki takmičar sam sebi upiše osvojene bodove. Da vas potsetim: 5 bodova za upotrebljenu sliku po članak. (Recimo ako istu sliku stavite na sr.wiki, sh.wiki i bg.wiki u članak - to su 15 bodova.) Pozdrav - Violetova (razgovor) 17:20, 4. januar 2017. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Srpski dinar da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 21. januar — 28. januar --Potpis korisnika Soundwaweserb (razgovor) 19:47, 21. januar 2017. (CET)

DARM Challenge 2 winner

	Congratulation on DARM Challenge 2 participation
	Congratulation, you are between the first five. Please contact me via e-mail, in order to send you the prize. -- Violetova (razgovor) 09:36, 26. januar 2017. (CET)

Pomoš za prevod

Zdravo Lackope, da te zamolam ako može da ja prevedeš od makedonski na srpski statijata za mk:Ivana Tufegdžiќ. Inaku blagodaram za prevodot na DPL, pozdrav.--Retrohead (razgovor) 20:09, 14. februar 2017. (CET)

Spomenica

Nema na čemu Srbine, apsolutno zasluženo! Svaka čast za Staru Srbiju i Makedoniju sveukupno, samo tako nastavi. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 15:27, 22. mart 2017. (CET)

Makedonija

Hvala što si se pridružio projektu, još će vremenom da napreduje pošto je tek na početku. Što se tiče sunca vergine, nekako se vremenom izdvojilo kao simbol Makedonije. Znaš i sam da postoje otprilike 4 priče vezane za Makedoniju, za R. Makedoniju na prostoru Vardarske Makedonije, za Grčku i njen region Egejska Makedonija, za Bugarsku Pirinska i za nas Srbe Stara Srbija ili Južna Srbija. Upravo zato što postoji veliki spor između Grčke i RM sam stavio sunce vergine, znači da taj simbol ima veliku važnost u regionu, bez obzira na sporenja čiji je i kome više pripada. Nisam gledao kako rade na drugim projektima, video sam ovde na našem portalu da su istakli sunce vergine kao centralni znak i držao sam se toga kako je urađeno na Vikipediji na srpskom jeziku. Ne smeta mi i da se ukloni znak sa vikiprojekta ili doda nešto drugo, suština je da uradimo što više članaka i približimo ljudima ovaj divan prostor koji se zove Makedonija. Veliki pozdrav Srbine moj.--Soundwaweserb (razgovor) 13:55, 28. mart 2017. (CEST)

Klica

Admin @Dcirovic: je napravio preusmerenje [9] sa ovog šablona Šablon:Klica-Makedonija na ovaj Šablon:Klica-Republika Makedonija, što je netačno, ne obuhvata Makedoniju samo Republika Makedonija! Zato sam napravio preusmerenje da oblast vodi ka ovom šablonu Šablon:Klica-Makedonija.--Soundwaweserb (razgovor) 15:06, 29. mart 2017. (CEST)

Dodaj članke ako želiš na vikiprojekat [10]. Ima zanimljivih članaka, srpski ikonopisac Dimitar Krstević [11].--Soundwaweserb (razgovor) 23:43, 6. april 2017. (CEST)

Hvala puno za spomenicu.--Soundwaweserb (razgovor) 20:16, 12. april 2017. (CEST)

Šabloni

Ja inače ne pravim šablone za gradove i naselja, bilo bi dobro da ima šablon i za sela i manja naselja Grčke, ali sam video da ima ovo vezano za Grčku [12], [13], [14]. Možemo da pitamo za pomoć ostale ljude koji barataju tim šablonima i tehnikom: @Ranko Nikolić:, @Srdjan m:.--Soundwaweserb (razgovor) 19:02, 13. april 2017. (CEST)

Naselja u Grčkoj

Misliš na šablon kao što je {{Naseljeno mesto u Srbiji}}? — Ranko   Niko lić  ✉ 19:51, 13. april 2017. (CEST)

Zaboravio sam ti odgovoriti, mogu naravno. Sutra ću postaviti, nisam još završio. — Ranko   Niko lić  ✉ 01:05, 16. april 2017. (CEST)

Pogledaj {{Naseljeno mesto u Grčkoj}}, ako šta fali kaži. — Ranko   Niko lić  ✉ 19:41, 16. april 2017. (CEST)

Važi kolega.

Petar Kostić

Pozdrav Laki! Vjeruj mi druže da privatno imam itekako previše obaveza (ako uđeš na fb - vidjećeš i zašto) tako da ovde jedva da i uđem. Usput, i ovo što ulazim je čisto da ispoštujem neke započete projekte koje radimo u ime Viki-zajednice Srpske. Što se tiče tvog problema - obavjesti me detaljnije na fb. Radovan ⁂ 00:11, 26. april 2017. (CEST)

Na viki postoji nekoliko članaka sa ovim imenom. Ja ni na jednom nisam vidio neki tvoj rad u zadnje vrijeme - tako da ne znam koji članak ti (želi da) uređuješ?! Moraš biti malo konkretniji. Radovan ⁂ 22:46, 28. april 2017. (CEST)

Lezbos

Meni se čini da ova stranica nije potrebna — Lesvos (opština). Može da bude kao preusmerenje ka ostrvu Lezbos, koje je samo po sebi postala i opština, novim uređenjem Grčke 2011. godine. Interviki veza vodi ka ostrvu Lezbos, a i naveden je isti broj stanovnika u oba članka 86.436.--Soundwaweserb (razgovor) 16:26, 26. april 2017. (CEST)

OK. Sva ova ostrva sam ubacio u kategoriju Opštine u Grčkoj, jer ona to i jesu tim novim uređenjem [15], [16]. Biće posla oko Grčke dosta i da se sve uredi, ali za sada ti i ja se držimo oko oblasti Makedonije koja je važnija za nas Srbe zbog Stare Srbije. Pozdrav .--Soundwaweserb (razgovor) 16:50, 26. april 2017. (CEST)

Ne razumem, crkva je MPC, tako je i napisano. --Mile (razgovor) 10:57, 1. maj 2017. (CEST)

Možda znam to bolje nego ti, nego šta si hteo time da uradiš, da vandališeš članak, ili ne želiš da se to pominje ? Vandal ispadaš kako god. --Mile (razgovor) 14:09, 1. maj 2017. (CEST)

Idi unutra, i reci da je srpska, pa češ videt. --Mile (razgovor) 14:46, 1. maj 2017. (CEST)

Idi na stranicu Politika, i javi da ne pišemo MAK. Da vidim koliku češ podršku imati. --Mile (razgovor) 15:25, 1. maj 2017. (CEST)

Tzv. MPC

Kod svih hramova u Makedoniji treba napominjati da oni po kanonskom poretku pripadaju Pećkoj patrijaršiji (tj. autonomiji Ohridske arhiepiskopije), ali da u stvarnosti njima gospodari tzv. MPC pod pokroviteljstvom makedonske države i uz progon kanonske jerarhije. Nisu to građevine izgrađene prije pet godina, ima ih starih i po nekoliko vijekova. --Željko Todorović (razgovor) 21:29, 1. maj 2017. (CEST) s. r.

• Željkova primedba je u suštini tačna, međutim tu postoji još jedno pitanje: kanonska nadležnost Srpske pravoslavne crkve (odnosno Srpske patrijaršije) i njene Pravoslavne Ohridske arhiepiskopije ne podrazumeva (automatski) i vlasništvo nad nepokretnostima, uključujući i hramove, pošto to pitanje spada u oblast javnog prava i vlasničkih odnosa. Stoga bi trebalo voditi računa da primedbe o spornim pitanjima budu sročene jasno i bez dvosmislenosti, a naročito bi trebalo voditi računa da se ne izbegava srpsko ime u nazivu patrijaršije. Sorabino (razgovor) 22:34, 1. maj 2017. (CEST)

@Sorabino: Postoji redosled. MPC nastaje 1967, a recimo manastir Lesnovo je Jovan Oliver podigao 1341. Dakle govorimo o otimanju te imovine, govorimo da SPC postoji mnogo ranije i njena jurisdikcija nije osporena nigde u pravoslavnom svetu. Za razliku od MPC koja nigde nije priznata i ne želi nikakav dogovor sa SPC. Ja razumem o čemu ti pričaš, dole država podržava tu MPC i uzurpira svu imovinu, srpsku imovinu!--Soundwaweserb (razgovor) 22:40, 1. maj 2017. (CEST)

Upravo tako. Kada sam prošle godine pravio članke o pojedinim "makedonskim" raskolnicima (Kliment Trajkovski, Naum Dimovski) i kada sam u te i ostale relevantne članke o "makedonskom" raskolu unosio stručnu i naučnu literaturu sa odgovarajućim napomenama (kojih skoro da nije ni bilo), shvatio sam da postoji ozbiljan raskorak između naših želja i onoga što smo stvarno spremni da uradimo, a za šta je potrebno zasukati rukave i voditi računa da svaki iskaz bude potkrepljen izvorima. Sa raznih strana se prati šta mi ovde radimo, to sam se uverio kada sam na engleskoj Vikipediji pravio članke: Metropolitanate of Skopje, Eparchy of Polog and Kumanovo, David Ninov i Serbian Patriarchate of Peć. Zato i napominjem da moramo voditi računa o svim pitanjima, pa čak i o naizgled manje bitnim razlikama između kanonskih i javno-pravnih odnosa. Kanonska prava SPC nisu sporna, niti mogu biti, pošto čitavo ono područje spada pod nadležnost POA SPC. Sorabino (razgovor) 23:27, 1. maj 2017. (CEST)

100

Tvoj članak Surovičevo je jubilarni 100 napisani! Veliko dostignuće za kratko vreme.--Soundwaweserb (razgovor) 01:02, 3. maj 2017. (CEST)

	Spomenica Egejske Makedonije
	Zastava Soluna i spomenica Egejske Makedonije za veliki doprinos i 100 jubilarni članak na projektu Makedonija. --Soundwaweserb (razgovor) 01:19, 3. maj 2017. (CEST)

Srpske svetinje u RM

Uklonio sam [17]. Ne znam zašto to ubacuje, ovako je makar neutralno, iako s punim pravom treba dodati SPC. Započeo sam taj članak [18], kasnije je on to dodao. Nadam se da neće biti više ovakvih problema.--Soundwaweserb (razgovor) 04:03, 4. maj 2017. (CEST)

Želiš da ja sa botom za čas obavim šta si počeo? Zoranzoki21 (razgovor) 01:12, 2. jun 2017. (CEST)

Navedi gde, šta i kako. Lakše je da ja jednom komandom zadam botu da za čas uradi (naravno uz moju kontrolu), nego ti da ideš stranice do stranice. Zoranzoki21 (razgovor) 01:21, 2. jun 2017. (CEST)

Obaviću to ujutru čim se probudim. Treba da se psihički pripremam za sutra.. E da, ostavi glas na ovoj stranici. Zoranzoki21 (razgovor) 01:39, 2. jun 2017. (CEST)

Za kategorije urađeno, idem dalje. Budan sam od 9 ali pripremam argumente, pa sam sad završio, i krećem sa dogovorom. Zoranzoki21 (razgovor) 12:31, 2. jun 2017. (CEST)

Ja sam uradio na člancima (naseljima) koji su bili uključeni u šablon. Ako treba još negde, reci. Zoranzoki21 (razgovor) 15:39, 2. jun 2017. (CEST)

Možda nisi baš stručan kod slika, kao sa uklanjanjem šablona. Ali pusti to onima koji znaju malo bolje. --Mile (razgovor) 11:47, 5. jun 2017. (CEST)

Slika ne može da predstavlja, prvo nije na lepom vremenu, nije rez četvrt, niti ima neki šalon QUALITY, VALUED, fJUČERED. Imamo neka pravila kod toga. Ako češ da vandališeš napred ne valja ti. --Mile (razgovor) 11:50, 5. jun 2017. (CEST)

Članak je sada bedniji nego prije, prviše slika, za to ima Commons, a tamo se stavi maksimalno 2 reda ako su slike veoma bitne. Za šta više, ako nisi uveren koja slika je dobra, idi na Commonse pa probaj. Dok je ova Valued ne možeš staviti sliku u lošem vremenu, to se ne pomera. Neke druge stvari ni ne shavčaš da bi ti razložio pojam reza. Ne stavljati previše slika. Naročito ovakvih. --Mile (razgovor) 12:02, 5. jun 2017. (CEST)

I tebe molim da se ponašaš zrelo i odgovorno. Bez ratova izmenama i ishitrenih poteza. Uvek se dogovorom može naći rešenje. I imajte u vidu da je ovo javna ekciklopedija i niko nije vlasnik ni jednog od članaka. Odnosno svako ima pravo da ih uređuje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:31, 5. jun 2017. (CEST)

Ruku na srce njegove slike su odličnog kvaliteta, a slika u kutijici koju je stavio je mnogo bolja i kvalitetnija od one prethodne. Pravi odlične fotografije i šalje ih na Vikipediju i ne vidim u čemu je problem da stoje u člancima. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:05, 5. jun 2017. (CEST)

A odakle u Turskoj 70,000 Srba? U Turskoj živi 15,000 Srba a ne 70,000 i plus u Rusiji živi 80,000 Srba...a u Rusiji živi oko 32,000 Srba Sonioa (razgovor) 12:33, 15. jun 2017. (CEST)

• Ne vandališem članke, pišem istinu kao što piše na svim Vikipedijama...šta imaš protiv Crnogoraca, jel si četnik? Sonioa (razgovor) 13:42, 15. jun 2017. (CEST)

Sloveni u Egejskoj Makedoniji

Šta misliš kako bi se ovaj članak trebao zvati kod nas? — Ranko   Niko lić  ✉ 22:11, 20. jun 2017. (CEST)

@Ranko Nikolić:(Južni) Sloveni u Grčkoj. Radovan ⁂ 21:54, 28. jul 2017. (CEST)

Kuj 'oš

Lele dete, jal si mlad jal obnevedeo... Kuj ne vidu nolki naslov? Radovan ⁂ 01:21, 28. jul 2017. (CEST)

Kad si već zepeo za taj južnjački dijalekt — ne bi bilo loše da uradiš nešto na proširenju članaka sa tom sadržinom... (ujutru ustajem rano, ali se oko ovog svakako čujemo sutra!) Radovan ⁂ 01:21, 28. jul 2017. (CEST)

...ću navrnem, a mi se ukaže prilika za toj (možda malo bolje upoznam leskovački roštilj). I nema naški, vaški — sve je to srpski. Na Romaniji i Istočnoj Hercegovini je bio zanemarljiv uticaj Bugara, Slovenaca ili Hrvata, pa je ovdje dobro sačuvana osnovica starog srpskog govora (osim akcenta). Tako da mi lako primjetimo šta su to drugi Srbi dodali ili oduzeli osnovici, uključujući i tvoje Jablaničane.
Kažeš „ne razumiju vas”... Od kako se Surčin ocjepio od Zemuna, neki malograđani iz Surčina ne razumiju ni Zemunce (čast većini Surčinaca). Onda im vi na jugu dođete kao Aboridžini, a mi na zapadu, kao Sijuksi...
Jedan pisac u pokušaju je početkom 90-tih govorio da su srpske granice na zapadu jame, a na istoku svetinje. Ja bio mlad i naivan pa pomislio — on govori o kulturološkim granicama: o ličkim jamama i rilskim svetinjama. A on maštao o političkim granicama... čini mi se da danas isti taj bradati lik ima percepciju Srbije u granicama od jajinskih jama do dedinjskih svetinja. Toliko o malograđanima... Radovan ⁂ 15:08, 29. jul 2017. (CEST)

Homoseksualno ponašanje kod životinja

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Homoseksualno ponašanje kod životinja da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 2. oktobar 2017 — 9. oktobar 2017. --Miljan Simonović (razgovor) 10:36, 7. oktobar 2017. (CEST)